Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Problem je vrlo jednostavan. Ako ste novim tekstom člana 114. odredili apsolutne rokove, onda vam je član 114d nepotreban.
Ako ste primenili sistem subjektivnih i objektivnih rokova, onda 114d nije dovršen član. U pravu se zna šta je mirovanje, a šta je prekid. Ne može posle svakog prekida da teče novi rok, pa ponovo prekid, pa novi rok; vi onda kroz 50 godina možete da naplatite neko poresko potraživanje od čukun čukundede. Mora da postoji objektivni rok.
Zato vam i kažem, vi ste pokušali nešto da regulišete, imali ste generalno problema sa računanjem rokova u ovom zakonu, imali ste problema sa zastarelošću. Mnogo više je taj problem izražen zbog poreske administracije i službenika, a ne toliko zbog poreskih obveznika. Ako hoćete da sredite poreskog obveznika, možete da ga umrtvite jednim rešenjem – dođete, napravite tamo da nije nešto prijavio, zatvorite mu radnju na 15-20 dana, mrtav, taj više ne postoji, uklonili ste konkurenciju vrlo efikasno, poreskim merama. To je i manir Demokratske stranke.
Samo da vas podsetim, 2001. godine vi ste preko Poreske uprave naplaćivali zakupninu kao obligaciju. I to se kod nas dešavalo. Vodili smo postupak pred Vrhovnim sudom, pred Trgovinskim sudom, obrukale su se sve moguće sudije u Trgovinskom i ovom sudu, pa je tek na Vrhovnom to rešeno. Onda je drugostepeni organ, u to vreme - Republičke uprave javnih prihoda, konstatovao da je prvostepeni napravio katastrofalnu grešku. Znači, mene ne iznenađuje kako se primenjuju propisi u Poreskoj upravi, to moram da vam kažem, jer znam kako idu - idu sa silom, mogu da ti zaplene, mogu da urade sve.
Problem kod ovog člana je taj što ne postoji objektivni rok i ne postoji nikakav limit. On, po logici stvari, može da se pretpostavi. Međutim, rokovi zastarelosti u poreskom postupku moraju da budu kratki. Zašto? Zato što je to javnopravni odnos, zato što je 99,9% svega onoga što radi Poreska uprava po službenoj dužnosti. Od poreskog obveznika mogu najviše da zavise samo dva akta: prvi, podnošenje prijave i drugi, plaćanje poreza. Sve drugo je u nadležnosti Poreske uprave i za sve je propisan neki postupak, ko kada kreće, šta radi, dokle radi, kakvo rešenje donosi, koja su pravna sredstva itd. U većini slučajeva u poreskom postupku žalba ne odlaže izvršenje. Oni odmah naplate.
Vi ste ovom formulacijom člana 114d otprilike rekli ovako – poreska administracija i Poreska uprava može uvek da preduzme neku radnju radi utvrđivanja ili naplate poreza. Preuzimanjem te radnje teče novi rok. Koji? Verovatno tri godine ili pet godina. Kada dođe dve godine i 11 meseci on opet preduzme neku radnju. Radnja može biti i poziv upućen stranci. To je radnja koja je učinjena radi naplate, utvrđivanja poreza ili provere nečega, pa opet vam teče rok tri ili pet godina.
I dokle tako? Da li postoji neka odgovornost? Ako poresko potraživanje zastari, da li postoji neka odgovornost u Poreskoj upravi?
Samo da vas podsetim, sada postoji i ona elektronika, ako je u pitanju PDV itd; kako ste otkucali račun, tako Poreska uprava dobija informaciju kakav je promet i šta je promet. Da li postoji neka odgovornost ako dospelo poresko potraživanje zastari?
Čemu odredba o prekidu zastarelosti kada ste u članu 114. definisali sve na nezakonit način? Ne mogu za isto poresko potraživanje da postoje dva različita roka zastarelosti, zato što je to javnopravni odnos. Mogao je neko da podnese lažnu poresku prijavu, mogao je da podnese pogrešnu poresku prijavu. Zašto bi on zbog toga dobio rok zastarelosti tri godine, a onaj koji nije podneo ima rok od pet godina?
Onda se postavlja pitanje kako ćete da utvrdite kada je trebalo da podnese poresku prijavu? Mislite da ste problem rešili tako što ste rekli da rok počinje da teče od prvog dana sledeće kalendarske godine. Niste rešili, jer može da predstavi da nije bilo u januaru, nego u decembru prethodne godine, da je već uzeo godinu dana roka.
Kod ovako traljavo napisanih propisa znate i sami da njihova primena zavisi samo od voluntarizma. Koga? Onoga ko treba propis da primeni, jer ovakvi propisi daju velika ovlašćenja poreskoj administraciji i poreskim inspektorima. Daju im prevelika ovlašćenja, jer, u krajnjem slučaju, od njihove volje zavisi kako će ovo da se protumači.
Na konkretnim primerima mogu da vam kažem da ga neko tumači tri godine, neko pet godina, neko ga tumači ovako, neko onako; neko uhvati Privredni pregled, savetnik, ne znam kako se zove, što Dinkić forsira - da vidim kako u uputstvu stoji, uputstvo, raspis, tabele; tako se poreski propisi primenjuju. Tek u drugostepenom postupku uhvati se u ruke zakon pa se tumači da li ima pravo ili nema pravo, da li je žalba osnovana ili nije osnovana. U prvostepenom postupku se grabi da se što više uzme, a ti posle dokazuj da li si u pravu ili nisi u pravu.
Nije ništa bolja situacija ni u carini. Zašto je to tako? Zato što su javnopravni odnosi. Tu država nastupa sa najvećim atributom sile. Ima i drugih atributa sile, međutim, Tadić to uništava, i vojsku i policiju, i to se svodi na nepodnošljivo nizak nivo, ali to je koncepcija i politika Demokratske stranke.
Ja nepogrešivo znam, kada je nešto nedorečeno, to je izvor svih najgorih stvari koje mogu da se dese. Ako ste imali u praksi toliko lošeg iskustva sa načinom obračunavanja roka zastarelosti i svim pitanjima, aspektima koji ulaze u zastarelost, onda ste ovo morali mnogo preciznije da rešite. Kako? Mogli ste da uzmete bilo koji procesni zakon koji reguliše zastarelost i da ste prepisali, ali usaglasili samo rokove, kraće rokove, pravno-tehnički biste rešili ovaj problem.
Ali, vi to ne želite. To je problem. Vi baš želite ovo, da eksplodira voluntarizam. Sada da vam ne pričam, jer kafe-kuvarica je postala direktor Uprave prihoda u Rakovici. Je l' tako bilo?
Jeste, to je kafe-kuvarica iz Demokratske stranke, sestra nekog Radujka, ima neku diplomu, iz Podgorice dobila. Pa jeste, je l' tako, Miličkoviću? To su kadrovi. Nemam ništa protiv kafe-kuvarice, nemam ništa protiv ljudi koji su dobili neke diplome. Odakle ona žena zna šta je poreska administracija i poreski postupak? Možete misliti, kada takvi kadrovi Demokratske stranke dobiju nedorečen propis, pa to je katastrofa. (Aplauz.)

Zahvaljujem. Na član 35. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Nikolić-Vukajlović.
Vlada predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite. Ima reč narodni poslanik Vesna Nikolić-Vukajlović.

Radi se o amandmanu na član 35, u smislu brisanja člana 114ž, o kome su malopre govorile moje kolege Krasić i Jerković. Pre nego što krenem na obrazloženje ovog amandmana, a nema svrhu obrazlagati, videli smo da su svi amandmani unapred odbijeni, reći ću sledeće.
Malo mi je čudno što je budžet ovako perfektno odrađen za ovako kratko vreme. Jeste ovde priča o budžetu, i o setu finansijskih zakona takođe, je li? Pošta imam malo vremena da mogu da se osvrnem malo i na budžet, jer ima neke veze, htela bih da pitam, čisto radi informacije, radi građana Srbije, i da kažem neki svoj stav pre nego što pođem u analizu ovog člana 114ž na koji se odnosi ovaj amandman.
Znate kako, meni se čini da je ovaj budžet više jedan politički projekat, nego što je to neko ekonomsko, kako bih rekla, domaćinsko raspoređivanje novca koji su skupili građani Srbije za godinu dana. Prema tome, ne mogu da shvatim, malopre sam upravo postavila to pitanje, kako neko zna, tako je perfektno napravio ovaj budžet, da ama baš nijedan amandman nije mogao da prođe?
Da li je cilj i svrha sedenja gospodina Cvetkovića, ministra, ovde, za sve ovo vreme, da se nešto pomogne, da se nešto doradi, da se nešto bolje uobliči, da se čuje glas naroda preko nas narodnih poslanika ili je samo da se otpoštuje forma? Znači, on treba da dođe, da sedne, mi nešto treba da pričamo i onda je dosadna Srpska radikalna stranka, dajte da to što pre završimo i kažu – je l' gotovo, kad, u šest, u sedam itd.
Mogu da vam kažem, a ne želim direktno da se obratim gospodinu Cvetkoviću, želim da se obratim gospodi koja je pravila ovaj budžet, da ovaj budžet nema nikakvu strategiju u smislu razvoja naše zemlje i u smislu nečega što će značiti našem narodu. Ja bih molila makar da promenite taj ironičan izraz lica, gospodine Cvetkoviću. Nisam htela direktno da vam se obratim, ali bi trebalo malo da pogledate u oči nekoga.
Mislim da je to vaša obaveza u odnosu na narodnog poslanika, da li se ja zvala Vesna ili Đurđa, sasvim je svejedno. Molila bih vas ipak da malo obratite pažnju na nekoga ko vam o nečemu govori, jer sve vreme dok su vam govorili poslanici SRS o amandmanima vi ste imali neko svoje obrazloženje koje glasi, znate kako; kada je bio u pitanju amandman na PDV, kad je u pitanju dečja garderoba itd, vi ste dali neke tri vaše opcije zbog čega to ne može da se uključi, zbog čega jednostavno taj amandman ne može da se prihvati. Vi ga prihvatate na jedan način kao inicijativu, kako to rekoste, a ne prihvatate ga u smislu amandmana. Pa šta to sada znači - priča za malu decu. No, nećemo o tome da dužimo.
Suština je sledeća: znači, vi ste napravili budžet kako to vama odgovara, tako da je to više politički projekat, napravili ste Nacionalni investicioni plan koji će uvek da bude rezerva za vaše buduće kampanje i za vaš budući rad. Napravili ste 22 ministarstva, gde svaki ministar ima svoj određeni kapital kojim će on da raspolaže i polako da spušta na lokalnu samoupravu, kako bi mogao da osvaja vlast i na lokalu. Upravo to ste uradili.
Što se tiče građana i što se tiče razvoja samog srpskog tržišta, za to baš ništa niste uradili. Jedino, kako ja shvatam i kako mogu da razumem šta je u stvari suština - čišćenje srpskog tržišta od srpskih proizvoda u smislu dovođenja, baš tako, u smislu dovođenja nekih koji treba da dođu na ovo srpsko tržište, i u smislu proizvođača i u smislu srpskih proizvoda. Tako sada mi u ovim velikim trgovačkim lancima, znate, imamo vrlo malo naših, srpskih proizvoda.
Na primer, to što me je stvarno zabolelo, ulazim u "Merkator" i tamo čujem, sa zvučnika, šta li, kaže - kozji sir, slovenački brend. Zar mi nemamo koze? Zar mi nemamo koze, i gde da brste, i zar to ne možemo da napravimo? Pa gde je nama bilo koji brend? Šta ste vi uradili na pitanju razvoja Srbije, poljoprivrede? Šta ste uradili po pitanju zdravstva? Šta ste uradili po pitanju nataliteta? Gde vam je sve to u ovom budžetu? U ovom budžetu ništa od svega toga nema.
Znači, samo imate ono što je najvažnije, da ste se lepo rasporedili po ministarstvima i da ste napravili taj Nacionalni investicioni plan koji će vam služiti za dalju političku kampanju u smislu opstajanja na vlasti. To nije u redu.
Što se tiče ovog amandmana, znači radi se o poreskom postupku, u članu 114ž se kaže: "Poreska uprava se ne može obazirati na zastarelost ako se poreski dužnik nije na nju pozvao". Šta to podrazumeva? Znači svi, apsolutno svi građani moraju da napune vaš budžet, iako je zastareo rok za jedno takvo potraživanje od strane poreskih organa. Ako je nešto već zastarelo kao pravo, ono mora da bude zastarelo i kao obaveza.
Zašto neko pravo... Neko dođe na šalter i kaže – e gospođo, izvinite, vaš rok za takvu stvar je prošao. Šta ću ja da kažem? Izvinjavam se, moj propust itd. Zašto ste dozvolili poreskim organima da mogu da naprave takav propust, a građanin ne može da napravi takav propust? Zašto se to tako odnosi na prava, a na obaveze se ne odnosi? Na šta to liči? Znači, vi morate po svaku cenu da punite taj vaš budžet, a nikakva prava građaninu ne date iz toga.
Na kraju krajeva, šta sve građani Srbije imaju iz tog vašeg budžeta? Šta ste vi vratili građanima iz budžeta koji ste napravili? Građanima niste vratili ništa. Uradili ste samo jedan dobar politički projekat, ali ne znam dokle će vam to trajati. Hvala vam lepo. (Aplauz.)

Zahvaljujem. O amandmanu ima reč kolega Krasić. Izvolite.

Koliko se sećam, ovakva odredba do sada nije postojala u poreskim propisima, a evo da javnost sazna o čemu se radi, kaže: "Poreska uprava se ne može obazirati na zastarelost ako se poreski dužnik nije na nju pozvao". U obligacijama, u postupcima, u parnicama stranke vode računa o zastarelosti potraživanja, ali pred sudom je dvostranački odnos. Pred poreskom administracijom je postupak javnopravnog karaktera i ako je neko potraživanje zastarelo, po službenoj dužnosti mora da se donese rešenje o obustavljanju postupka. To je standard, to se uči u školama. A ovde nam kažete da je moguće da se primeni zastarelost, ali mora stranka na to da se pozove. Ako je ona neuka, onda će da se naplati i zastarelost potraživanja.
Izvinite, verovatno će ovi buzdovani da me optuže ponovo za govor mržnje, ali to je pokvarena odredba. Ne može država pokvareno da nastupa prema građanima. Mi pričamo sada o poreskom postupku i odredbama Zakona o poreskom postupku; ja ne ulazim u razloge zašto neko potraživanje nije naplaćeno po osnovu poreza, niti tumačim stranu poreskog dužnika, niti tumačim stranu Poreske uprave, kao poreskog poverioca, ne, nego pokušavam na jedan objektivan način da sagledam ovaj problem.
U parničnom postupku, u imovinskim sporovima gde je moguća zastarelost stranke imaju obavezu da istaknu da je zastarelo neko potraživanje, ali u jednom javnopravnom odnosu, kakav je poresko-pravni odnos, o zastarelosti se pazi po službenoj dužnosti, jer ovaj postupak se vodi po službenoj dužnosti, to da znate. Verovatno ova vaša deca nisu bila u školi kada se učila ta lekcija.
Kada odete kod sudije za prekršaje, ako je nastupila zastarelost gonjenja za prekršaj, sudija samo konstatuje da je nastupila zastarelost.
U bazi spisa predmeta vidi kada je prekršaj izvršen, kada treba ta stranka da da izjavu da se sprovede postupak, koliko je prošlo od roka koji je zakonom propisan, i ako je nastupila zastarelost, sudija za prekršaje donosi rešenje o obustavi postupka zbog zastarelosti.
Pazite, ovde ništa ne treba da se izmišlja. Prebogata je pravna teorija i pravna praksa u Srbiji ovakvim situacijama. Imate advokate u DS-u, oni znaju kada se oni pozivaju na zastarelost, ništa se ovde ne izmišlja novo u amandmanima Srpske radikalne stranke, traži se da se primeni nešto što je standard. I pravna sigurnost, i efikasnost, i uredno ispunjavanje obaveza koje imaju građani, i savesno obavljanje funkcije koju kao obavezu imaju državni činovnici i službenici itd, sve je to uključeno u odredbe o zastarelosti.
Ovako kako ste formulisali ovo, ovo stvarno deluje bezobrazno i pokvareno. Znači, Poreska uprava dobija mogućnost, na bazi izmena ovog zakona, da prevari svog građanina. Kako? Poreska uprava se ne može obazirati na zastarelost ako se poreski dužnik nije na nju pozvao. Sreća naša što postoje neki poreski službenici pa kažu – znate šta, ovo je zastarelo, kažite da je zastarelo da napravimo zapisnik i da završimo to. Ali, ne može pravo da zavisi od službenika, od pojedinca, od njegove dobre volje. To je problem ovih vaših propisa.
Zato sam vam i na početku rekao, poresko-pravni odnos je odnos javnopravnog karaktera i tu važe potpuno drugi principi i druga pravila. Poreski postupak ima neke specifičnosti u odnosu na pravila Zakona o opštem upravnom postupku, ali u osnovi to je Zakon o opštem upravnom postupku. Vi ste sve to pregazili, ne postoji ta specifičnost koja vam daje za pravo da kršite principe u opštem upravnom postupku, nema te specifičnosti kada je u pitanju zastarelost.

Zahvaljujem, kolega Krasiću.
Na član 36. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Koprivica.
Vlada predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica.

Poštovani narodni poslanici, čudi mi da ovaj amandman nije prihvaćen od strane Vlade. Naime, ja sam u ime SRS podneo amandman na Predlog Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji tako što sam predložio da se član 36. Predloga zakona briše.
Članom 36. predlaže se izmena člana 115. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji tako da Vlada može, na predlog ministra, a povodom inicijative ministra nadležnog za poslove ekonomije i regionalnog razvoja, doneti odluku o oslobađanju, potpunom ili delimičnom, poreza i poreskih davanja poreskog obveznika koji se prodaje u postupku privatizacije ili je u postupku restrukturiranja.
Smatramo da je član 115. izvršio dovoljno deregulaciju postojećeg zakona, odnosa i da je dao mogućnost ministru da može doneti odluku o potpunom i delimičnom oslobađanju od poreskih obaveza poreskog obveznika, i da je tu trebalo stati.
Dakle, ova norma člana 115. je bolja, dovoljno je široka da je nije trebalo širiti. Gospodine ministre, ne pratite ništa... Jer, mi nismo protiv oslobađanja i otpisa poreza i poreskih davanja poreskih obveznika u postupku privatizacije i restrukturiranja, ali smo protiv ovog načina kako vi to predlažete, jer nigde, ni u jednom zakonu inicijativa nije mogla da prođe, niti je ijedan zakon inicijativu mogao da reguliše i da ukalkuliše u pravnu normu. To nam, naravno, daje osnovno pravo da sumnjamo da je na pomolu samovolja ovog ministra za poslove ekonomije i razvoja, da on priprema nešto nečasno, svojstveno njemu, podložno zloupotrebama i inicijatora ovakvog propisa. Hvala.

Zahvaljujem. Po amandmanu, narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Ovo je najbolji amandman i najgori član, u pitanju je najgori član. Zakonom se nikada ne reguliše kakva će da bude korespondencija između članova Vlade, za to postoji Zakon o Vladi, tamo je napisano kako oni međusobno komuniciraju. Ovde je predlagač zakona zamislio da član 115. bude kompromis i nešto što treba da pomiri. Šta treba da pomiri? Treba da zadovolji sujetu Mlađana Dinkića. Gotovo da su u ovom članu upisana imena ministara, kao da se zakon donosi samo zbog Mlađana Dinkića. Znači, nema veze sa ministarstvima, nema veze sa Vladom, nema veze sa poreskim obveznicima, nema ništa. Ima samo veze sa Mlađanom Dinkićem. To je ono, "pit bul terijer ekonomija".
I, vidite kako su sada osmislili. Kaže se ovako: "Vlada može, na predlog ministra", misli se na ministra finansija, "a povodom inicijative ministra nadležnog za poslove ekonomije i regionalnog razvoja", e to se ubacuje, čitaj - Mlađana Dinkića, "doneti odluku o delimičnom ili potpunom otpisu poreza i sporednih poreskih davanja..." itd.
Taj deo nije toliko sporan. Mi ne sporimo pravo Vladi da izuzetno može da donosi ovakve odluke, da vrši potpuni ili delimični otpis. Samo bih vas podsetio da neizmirene poreske obaveze omogućavaju državi da stekne i svojinu. To je prva stvar.
Druga stvar na koju bih hteo da vas podsetim, mi imamo loše iskustvo sa tim otpisom. Nekada smo kritikovali Labusa za "Sartid", sećate se. Tolike obaveze je "Sartid" imao prema državi, država je sve to otpisala i prodala za 24 miliona Amerikancima i oni su sada prvi na listi izvoznika i svuda se hvale kako su uspešni. Kada dobijem nešto džabe, i ja ću da budem uspešan, verovatno. Posvađali ste se sa Nemcima zbog toga. Imam ja to pismo gde Nemci i Austrijanci kukaju zbog tog odnosa prve demokratske vlade (zašto što je prvi demokrata predsednik Vlade, inače nema veze sa demokratijom)...
Sada možete da zamislite Mlađana Dinkića koji vodi resor ekonomije i regionalnog razvoja, a tu je i privatizacija, kada on svrti svoju ličnu kombinaciju! Imali ste prilike da gledate, dok je bilo ono pre tehničke vlade, on ode u Zrenjanin i kaže - tu će na ledini grinfild investicija da bude, po licu koje ćete da zaposlite, vi stranac, mi znamo da ste u teškom ekonomskom položaju, Srbija je prebogata, evo mi vama, kao strancu koji investira ovde, pomažemo parama. Kojim parama? Iz budžeta. Ko je dao? Svi građani Srbije, i onaj golja jadni što su ga odrali finansira Italijana, finansira Nemca, ko zna.
Kada se dođe do tih knjiga, kada se bude videlo šta su oni to radili, ima ljudi da se krste i levom i desnom rukom. Ovde se kaže "eksperti". Mlađan Dinkić je "ekspert", Vlahović se hvali kako se 14 godina posle fakulteta obrazovao za konsalting usluge, za privatizaciju, da on to sve zna, usavršio je maksimalno sve. Samo "drp sistem", ništa više.
Kažu da nas Evropa hoće. Kada gospodin Dinkić zaključi nešto, poput ovoga što je zaključio za Bor, pa kad on krene sa svojim kombinacijama, pa kada pritisne ovoga da mora i on da se saglasi, da zvanično on uputi predlog Vladi, pa ovi kažu da se ne isplati, a on kaže - ode G17, pade vlada. Takav je Dinkić. Šta su sve ovi iz DSS-a morali da progutaju za tri godine zbog Dinkića, samo da mu prođu propisi, da ga smire ovde!
Meni nije jasno zašto ste ovo morali da ubacite tako očigledno. Ne mogu da shvatim da u ovom članu stoji "na predlog ministra", u ovom zakonu je ministar finansija, "može da se izvrši delimični ili potpuni otpis potraživanja po osnovu poreza i drugih poreskih davanja". Verovatno ministar mora da napiše da je primenio neke kriterijume. Zašto? Nenaplativo, u postupku restrukturiranja može da se postigne veća cena, da izvučemo na taj način, stranac kaže da će da zaposli toliko ljudi. Znači, da nađe neku priču, da nađe neke podatke i da opravda to.
Kako to može da opravda kada mu skoči na leđa Mlađan Dinkić? Mora sve Dinkićevo da prihvati, jer pade vlada. Znate kako je to bilo, sećate se 2004. godine.
Nije mu prošao zakon o akcizama kako je on zamislio. Naljutio se i posle 15 dana vratio ponovo onaj zakon. Svi oni koji su glasali po savesti, izražavajući volju svojih birača, građana itd. promenili su mišljenje, kao Ivan Živadinović. Lepe amandmane je čovek podneo i taman smo rekli da ćemo da glasamo za te amandmane, da makar prođe ovo za auto-gas itd. Odmah su mu zacvrkutali i pobeže, tri dana ne sme da dođe u Skupštinu. Šta je pogrešio? Lepo je čovek rekao, izvršio procenu, još lep amandman napisao, lepo se pripremio da ga obrazloži, počeo da lobira da mu podržimo amandman i rekli smo da ćemo podržati amandman, da se uklapa sa našim. Stegao ga je Mlađko i on pobeže odmah. To je "ekspertska" politika. To su ovi što su 14 godina učili, preko ovoga učili još 14 godina da savladaju ovu materiju.
Znači, dva krupna razloga. Prvi razlog, ne može u jednom propisu da piše kako se ministri međusobno dogovaraju, jer onda može da se zaključi da, ukoliko nema inicijative Mlađana Dinkića, ovaj ministar ne može da predloži. To bi bilo besmisleno. Možda je delimični otpis nekog potraživanja po osnovu poreza baš dobar uslov da se u postupku restrukturiranja izvrši neka privatizacija i postigne nešto dobro. To treba da se napravi na bazi neke procene, a ne na bazi konsalting usluga Božidara Đelića ili, ne daj Bože, Aleksandra Vlahovića.