Izvolite, po amandmanu.

Gospodine predsedavajući, dužan sam da vas upozorim da imate obavezu da kada diskutant završi sa svojim komentarom amandmana pitate da li se još neko po tom amandmanu javlja za reč, a ne da vi samoinicijativno prelazite na sledeći amandman. Hteo sam da se javim povodom dva prethodna amandmana, a vi ste mi to uskratili, tako da ću iskoristiti svoje vreme da kažem nekoliko reči o prethodnim amandmanima koje su podnele kolege iz poslaničke grupe SRS.
Naime, dame i gospodo narodni poslanici, u svim pravno dobro uređenim državama pravilo je da su poreski propisi jasni, precizni i nedvosmisleni, a ovaj zakon je sve suprotno od toga. Ovaj zakon vrvi od nedorečenosti, od jezičkih manjkavosti, od materijalno-pravnih manjkavosti, procesno-pravnih itd. Čudim se da je ovako loš predlog zakona uopšte dospeo u skupštinsku proceduru.
Gospodine ministre, izgleda niste obavešteni da je poreski postupak, u stvari, samo jedna vrsta upravnog postupka. Poreski postupak nije ni krivični postupak, nije ni prekršajni postupak. U poreskom postupku kao stranka učestvuje poreski dužnik ili poreski obveznik. Poreski dužnik i poreski obveznik nije okrivljeni i protiv njega se ne vodi poreski postupak. Poreski postupak je postupak čiji je predmet oporezivanje određenog prihoda.
Vi u članu 114d kažete: "Zastarelost se prekida svakom radnjom Poreske uprave preduzetom protiv poreskog dužnika...".
Poreski dužnik, koliko znam, nije učinio nikakvo krivično delo. On nije okrivljeni, nije osumnjičeni, on nije neko protiv koga se vodi krivični ili prekršajni postupak. Ne znam šta će vam ta reč "protiv poreskog dužnika". Zaista je neprimerena ovakva terminologija. Izgleda da ne shvatate pravnu prirodu poreskog postupka. To je poseban upravni postupak, nije ni krivični, nije ni prekršajni, tu nema osumnjičenih i okrivljenih, postoji samo neko ko treba da izvrši svoju poresku obavezu, ali on nije krivac i nije izvršio nikakvo krivično ni prekršajno delo.
Što se tiče amandmana na član 114ž, radi se o tome da izgleda ni samoj Vladi nije jasno da li je zastarelost institut imperativne prirode ili ne, da li zastarelost obavezuje ili ne obavezuje. Onako kako ste vi formulisali član 114ž ispada da zastarelost nema imperativnu prirodu, nego da se primenjuje samo onda ako se poreski dužnik na nju pozove. Ako se poreski dužnik na nju ne pozove znači da poreski postupak može da se vodi u nedogled, ali se onda to protivi načelima i Zakona o državnoj upravi.
Moram ponovo da vas podsetim, Zakon o državnoj upravi je 2005. godine, kada je donošen u Narodnoj skupštini, proglašen jednim od najvažnijih zakona nove demokratske, proevropske itd. vlasti posle 2000. godine. Kada je 2004. godine prezentovan Zakon o državnoj upravi u hotelu "Hajat", o njemu su govorili tadašnji šef misije OEBS-a u Srbiji Mauricio Masari, Vojislav Koštunica i tadašnji ministar za državnu upravu i svi drugi državni funkcioneri. Maltene su se kleli u taj novi zakon, kako će on da bude obavezujući za državnu upravu, kako će državnu upravu u Srbiji da napravi efikasnom, racionalnom, modernom, demokratskom itd.
Vi na ovaj način, u stvari, maksimalno prolongirate rok za trajanje poreskog postupka. To znači, ako bismo doslovno tumačili član 114ž, da poreski postupak može da se vodi u nedogled, da nema krajnjeg roka do kada poreski organ, odnosno Poreska uprava treba da utvrdi poresku obavezu poreskog obveznika. Meni sada zaista nije jasno da li Vlada Srbije hoće od naše državne uprave da napravi taj tzv. javni servis građana koji će da bude racionalan, efikasan, koji će da postupa u skladu sa Ustavom i zakonom, ili vi hoćete u Srbiju da vratite tursku upravu iz vremena Osmanlija, neažurnu, aljkavu, birokratsku, koja ne poštuje zakon, ne poštuje prava građana itd.
Opredelite se između ta dva modela državne uprave. Ja vam skrećem pažnju da su načela o radu državne uprave obavezujuća i za Poresku upravu, a Poreska uprava je organ u sastavu Ministarstva finansija. I, ako neko treba da se pridržava Ustava i zakona, ako treba da poštuje subjektivna prava građana, onda je to baš Poreska uprava.
Jer ona zadire u nešto što je osetljivo pitanje za svakog čoveka, a to je njegova imovina i njegovi prihodi, i tu ne sme da bude nepreciznosti, ne sme da bude arbitrarnosti, samovolje, ovakvog ili onakvog mogućeg tumačenja propisa.
Što se tiče ovog poslednjeg amandmana, zaista mislim da je samo u vreme Josipa Broza, u našoj bližoj prošlosti, bilo da se u zakon unosi ime i prezime državnog funkcionera. Vi ovde još jedino niste uveli ime Mlađana Dinkića, a očigledno je da ste pristupili ovoj izmeni Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji samo zbog aktuelnog ministra finansija. Zašto? Zato što mi do sada, znači do maja 2007. godine, nismo imali ministra ekonomije i regionalnog razvoja, dobili smo ga tek pre mesec dana i čim smo dobili gospodina Mlađana Dinkića za ministra ekonomije i regionalnog razvoja, vi ste brže-bolje njega ubacili u zakon, da bi on dao inicijativu za oslobađanje od plaćanja poreskih obaveza. Pri tome nema nikakvih uslova pod kojima Vlada može, na predlog ministra finansija, da oslobodi nekoga od plaćanja poreskih obaveza u postupku privatizacije.
Vi na taj način otvarate vrata jednoj ogromnoj političkoj samovolji. Ukoliko se ovo što ste vi predložili usvoji, Srbija će biti država u kojoj će Vlada moći da radi šta joj je volja, nju zakon više neće moći da obavezuje, jer nema uslova, a zakoni moraju da ih propišu, pod kojima Vlada može da oslobodi nekoga od poreskih obaveza. Hvala.

Na član 37. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, jedan od najstarijih pravnih propisa donet je u starom Vavilonu od strane vavilonskog vladara Hamurabija. Imao je 282 člana, pisan je na stubovima i bio je klasni zakon. Štitio je interese klase koju je predvodio Hamurabi.
Ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji čudi svu stručnu javnost, a ja ću stručnu javnost ukratko da obavestim, a vi, gospodo poslanici, imate sadržaj predloga da se vrše izmene i dopune Zakona koji je od 2000. godine do danas predlagala i donela aktuelna vlast. Prvo je donet zakon 2000. godine, pa je menjan iste godine, još nije bio ni stupio na snagu. Izmene i dopune tog istog zakona vrše se u 2003. godini dva puta; u 2004. godini jednom, u 2005. godini jednom, drugi put i evo, imamo sada i 2006. godinu, a pred nama je i novi predlog koji treba da se usvoji, a Vlada i resorno ministarstvo ga predlažu.
Dame i gospodo, radi se o inflaciji zakona koje je demokratski blok donosio, 268 zakona od 2000. godine pa zaključno sa 2006. godinom, i to je dokaz da nisu bili dobri zakoni. Ovde se ne radi o nekoj maloj intervenciji u Zakonu, o nekoj maloj izmeni ili dopuni. Ako imamo u vidu činjenice da je Zakon menjan i dopunjavan u poslednjih šest godina sedam ili osam puta, a sada se interveniše u 60 odredaba, onda se više ne može govoriti o tome da su to neke male izmene i dopune koje su sporedne, koje je ranije predlagač ili zakonodavac doneo, pa je omaškom nešto propušteno, ali su ih uslovile nove okolnosti koje sada traže da se izvrše izmene i dopune.
Međutim, ništa se nije promenilo, osim što se promenio ministar finansija. Ove intervencije ne dovode do poboljšanja zakona. Sumnjam da ćemo imati uskoro nove izmene i dopune, i predloge.
U ime Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na član 37. da se briše predloženi član 115a. Zašto? Mi smatramo da u zakon ne može biti uneta definicija; ovo je definicija, ovo je jedna norma koja mora da ima takvu definiciju koja će biti lako razumljiva, koja će biti i lako primenjiva.
Vi govorite u predlogu da će odmah, bez odlaganja, ukoliko utvrdi nepravilnosti kod poreskog obveznika, službenik da pokreće postupak. Ovde ste pogrešili, ovde pokreće postupak onaj ko je ovlašćen, a to jeste odgovorno lice u poreskom organu. Odgovorno lice mora da potpiše zahtev za pokretanje postupka. Ako mi sada kažemo da je odgovorno lice poreski izvršitelj, ne, mora biti starešina tog organa, koji će potpisati zahtev, a zapisnik o nepravilnostima treba da sačini upravo poreski izvršitelj ili radnik koji utvrđuje nepravilnosti, vezano za izvršenje poreskih obaveza.
Prema tome, mi srpski radikali smatramo da jedna norma mora biti jasna, razumljiva, a sa druge strane, mora biti u skladu i sa ostalim zakonima. Ni u jednom zakonu nemate, osim u ovom zakonu, sada će činovnik to da uradi.
Sledeće na šta sam hteo da ukažem, to je broj poreskih radnika ili poreznika u Republici Srbiji. Prema mojim saznanjima, poreznika, kako ih zovu u narodu, ima oko 7,5 hiljada i to je ogroman aparat, ako je taj broj tačan.
Međutim, ako imate sedam hiljada poreznika koji deru kožu poreskim obveznicima, uglavnom fizičkim licima, a sa druge strane ako imate, a u praksi sam se uverio da se tome ne poklanja dovoljna pažnja, 12 budžetskih inspektora u Ministarstvu finansija i da budžetski inspektori ne ulaze u javna preduzeća i ne vrše redovno budžetsku kontrolu i kontrolu završnih računa... govorim o lokalnom nivou, gde mogu lično da se uverim da u opštini Pančevo od 2000. godine do dana današnjeg nije izvršena budžetska kontrola u javnim preduzećima.
U jednom preduzeću, na predlog predsednika opštine, izvršena je budžetska kontrola od strane opštinskog budžetskog inspektora, a potom je izvršena kontrola od strane republičkog budžetskog inspektora i utvrđeno je da je bilo nenamensko korišćenje sredstava u jednoj godini, u stvari dve godine, u iznosu od 22.000.000 dinara.
Lokalni nivo nije kontrolisan i javna komunalna preduzeća se ne kontrolišu. To je leglo kriminala dubokih korena. Bez države koja će da vrši kontrolu do poslednje žute banke poreskog obveznika, mi ne možemo imati pravnu sigurnost, niti mogu imati naši građani, poreski obveznici. To je veliki problem.
Zato ukazujem aktuelnom ministru finansija da budžetska inspekcija, republička, treba da krene malo po lokalu i da prekontroliše sve budžetske korisnike od 2001. do dana današnjeg, da biste se vi uverili u tačnost brojnih primedaba na koje ukazuje Srpska radikalna stranka. Uverićete se, ja sam vam samo naveo jedan primer, ali predsednik opštine nije rekao - hoću kontrolu svih javnih preduzeća; ne, samo je jedno preduzeće uzeo. Dobro, možda je to bila selekcija, selektivni pristup.
Kada je u pitanju oslobađanje od poreskih obaveza, o čemu su poslanici Srpske radikalne stranke prethodno izlagali, moram primetiti da se ovde izlazi iz okvira zakona. Ovde se na najgrublji način krši zakon ukoliko ova norma bude ostala. Šta to znači? Nenadležni ministar će ceniti sam koga će on da predloži da bude oslobođen poreza, po bilo kom osnovu, i šta se onda dešava? Ministar će, ako je zainteresovan on ili ako su zainteresovani tajkuni i profiteri, predložiti da se jedno preduzeće oslobodi poreskih obaveza, pa će onda konkurisati njegovi prijatelji za kupovinu tog preduzeća i lakše će kupiti preduzeće po nižoj ceni.
Ministar ne može biti ovlašćen da menja zakon. Ako zakon predviđa da su svi poreski obveznici dužni da izmire svoju poresku obavezu, ne možemo dozvoliti sada da nam na sporedni kolosek ušeta ministar i da kaže - dobro, ja ću predložiti da se smanji, odnosno da se otpiše poreski dug tom i tom, zainteresovani će kupiti to preduzeće i olakšati tajkunu da dođe do kapitala.
Imamo najnoviju pojavu rasprodaje državne zemlje. U tom postupku rasprodaje i kupovine državne zemlje nekoliko tajkuna u Srbiji očekuju koje će zemljište, državno, da kupe po jeftinim cenama. To je ono što čeka naše građane, i staviće ih u neravnopravan položaj, jer će pojedinci... Kao što su neki u opštinama počeli da procenjuju hektar zemlje 6.000, a pola hektara, kako se kaže, u jednom katastarskom jutru, 57 ari, prodaje se po 12.000 dinara, pola hektara. Sada će doći na licitaciju oni tajkuni koji će prihvatiti ovu cenu, ali će se javiti drugi koji će prihvatiti da cena bude 6,5 hiljada dinara, pa će da odustane, ne interesuje ga ono što je uložio na licitaciji.
Ali će ovaj sa kapitalom doći da, recimo, PIK Tamiš - Pančevo u jednoj parceli koja ima oko 4,5 hiljada hektara, da je on kupi i on će da je kupi po 6.000. Zbog toga država mora više biti obazriva i mora preduzeti sve potrebne mere da to spreči i sa druge strane, da i građani, poljoprivrednici imaju mogućnost da učestvuju, ali pod jednakim uslovima.
Ja sam se u ovom delu malo udaljio od ove teme, ali sam želeo da podsetim javnost da Srbiju čeka rasprodaja poljoprivrednog zemljišta tj. državnog zemljišta koje su koristili kombinati.
Prema tome, predlažem Narodnoj skupštini da usvoji ovaj amandman koji sam podneo, jer smatramo da je taj amandman sasvim logičan i prihvatljiv i da je u tom slučaju efikasnije da on bude kao norma; da ovo bude brisano, jer ona norma koja je bila koliko-toliko zadovoljava i može da se prihvati. Napominjem, ako je 60 i nešto intervencija u jednom zakonu, taj zakon ... I ranije, dakle, pet, šest zakona koji su donošeni nisu bili dobri zakoni. Hvala vam.

Zahvaljujem. Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? Reč ima narodni poslanik Vladan Batić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, član 115. je najflagrantnija povreda Ustava. Dakle, ako ima primera za povredu Ustava u jednom zakonu, onda je to član 115. Ovde jednog ministra stavljate iznad zakona i dajete mu mogućnost da po svojoj volji i svom nahođenju odlučuje ko će biti privilegovan, a ko neće. Naravno da će biti privilegovani oni sa kojima je on pio viski kada su tobože privatizovani. I slobodno smete da me pogledate u oči, gospodine ministre. Vaš premijer više nikoga ne sme da pogleda u oči, a vi nemate razloga da sledite njegov primer.
Dakle, ko je dao takvo ovlašćenje jednom ministru? To je valjda neka analogija sa pravosuđem – slobodno sudijsko uverenje. Gde postoji na svetu slobodno ministarsko uverenje? Gospodine ministre, u ministarskom savetu Nikole Pašića u Vladi Srbije, koju je čitav svet uvažavao i cenio, ministar finansija je bio Lazar Paču. Nadam se da ste čitali malo istoriju i nadam se da znate koliko je tadašnji zakon o porezima imao članova. Nadam se da to nije bila ovakva zbrka, jer znam i ne okrivljujem vas, vi ste odskora na tom mestu, imali ste prethodnika koji više nije mogao da bude na toj funkciji, ali je pošto-poto hteo da bude na nekoj drugoj, jer to ga oslobađa odgovornosti za sva zla, sve malverzacije i mahinacije koje je činio na mestu ministra finansija.
Radi vaše informacije, sutra ću biti kod specijalnog tužioca, povodom brojnih krivičnih prijava za zloupotrebe Mlađana Dinkića. To, naravno, nema veze sa ovim. Ali, ponavljam, ovo je drastična povreda Ustava. Vladajuća većina može da se ponaša kao Alisa u zemlji čuda i da kaže - šta nas briga. Zato vi nemate Ustavni sud.
Zato nemaju ljudi kome da se žale, zato se ne može ni osporiti da je ovaj član i brojni članovi, kao i ove odredbe o zastarelosti...
Pa, ljudi koji su samo prolazili pored Pravnog fakulteta odmah mogu da uoče da se radi o povredi Ustava. Ne znam koji vam je pravni stručnjak pomagao u pisanju ovog zakona, ali ovo je bruka i sramota. Bolje je da ovo nikad ne bude objavljeno, jer ako dođu neki strani eksperti, čudom će se čuditi kakvi su nam ovi zakoni.
Završeno je Prvo redovno zasedanje, nije izabran Ustavni sud. To ponavljam i stalno ću ponavljati, jer ne može biti pravna država ona koja nema ustavni sud. Naravno, u okviru tog prvog zasedanja trebalo je, to sam juče rekao, to ponavljam danas, da bude izabran, shodno odredbama Ustavnog zakona, guverner Narodne banke Srbije. Ovo je zgodna prilika, pošto je set poreskih zakona u pitanju, da se uvek tim povodom pomene Radovan Jelašić, onaj koji je sličnim primerom pokazao kako ne treba da se poštuju zakoni i Ustav.

Hvala. Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača dr Mirko Cvetković, ministar finansija, želi da da završnu reč? (Da.)
Izvolite, gospodine Cvetkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, sa velikom pažnjom sam pratio izlaganja i ono što ste pričali o amandmanima i moram da kažem da vam se najlepše zahvaljujem na naporu koji ste učinili i da mi se čini da je u stručnom smislu ovo bila najkvalitetnija rasprava kada se radi o bilo kom zakonu.
Moja služba i ja ćemo detaljno proučiti sve predloge koje ste dali i koje smo do sada čuli, sa željom da se sve najbolje ideje iskoriste u narednom periodu, a u ovom trenutku ja prihvatam amandman narodnog poslanika Vesne Nikolić-Vukajlović, tako da ćemo u tom smislu to uzeti u obzir. Zahvaljujem.