Dame i gospodo narodni poslanici, ja nisam planirao da vas uprljam, jer vas je nemoguće uprljati. Vi se sami uprljate, i sebe i svakog oko sebe.
Ali, ne brinem ni zato, brinem zato što ste uprljali državu Srbiju, zato što ste uprljali ovu srpsku trobojku, zato što ste uprljali sve žrtve ustaškog režima od 1941. naovamo, zato što ste uprljali sve što ste stigli.
Ne znam, možete da mi psujete majku koliko god želite, možete da psujete šta god hoćete, kako god hoćete, možete da vičete koliko god hoćete... (Poslanici DS-a dobacuju iz sale.)
Vi ste, gospodine Gavriloviću, najveći... Ja vas molim, nemojte ljudi, sačekajte malo, molim vas, nemojte da se sekirate. Pogledajte koliko vas ima. Vi ste svi prevaranti, lažovi i uglavnom lopovi. Naučili ste samo kako ćete Srbiju da razarate i rasturate i ničim drugim se ne bavite, ništa drugo ne radite u svom životu.
Pričate o zvezdanom nebu i kategoričkom imperativu. Ne znam kakvo je zvezdano nebo deci koju je pobio Robert Padežin jureći avionom u brišućem letu u akciji "Bljesak". Nisam video da je Boris Tadić pomenuo tu akciju, nisam video da je pomenuo zločin u akciji "Oluja". Govorite o ciframa. Da li o 500.000 Srba ili o 450.000 proteranih Srba? Nisam čuo da je Boris Tadić o njima govorio. Ne znam gde ste našli 10.000 ili 20.000 proteranih Hrvata, a ne 500.000 proteranih Hrvata. Koliko danas vidim, na prostoru Republike Srpske Krajine gotovo da nema Srba, ili ih ima malo, onih starijih, sem u istočnom delu, u Vukovaru, Markušici i nekim drugim mestima. Nema.
Ko je to učinio? Da nismo mi iz Srpske radikalne stranke? Ne, to su uradili vaši prijatelji. Vi ste na listi imali predstavnike HDZ-ove podružnice Demokratske stranke Hrvata u Vojvodini. HDZ-ova podružnica je bila na listi DS-a. Pa naravno da se izvinjavate Hrvatima, da podržavate Tuđmanovu politiku. To ste oduvek radili.
U Srbiji postoje dve politike: jedna politika, koja u svemu vidi krivca u srpskom narodu, kojoj je za sve kriv srpski čovek, kojoj je za sve kriv srpski narod; to je vaša politika. Druga je politika koja neće to da vam dozvoli, da vam dozvoli da u svakom trenutku kažete da su krivi Srbi, krivi su neki radikali, ili ne baš samo radikali, nego uz neke druge radikali itd.
Kažete, gde su srpske zemlje, tu su srpski radikali. I danas gde god ima Srba, najviše je srpskih radikala, a vas, ljudi, ne voli narod, šta ja tu da vam radim. Posebno narod zapadno od Drine i Dunava. Ali, evo, da izuzmemo sve to što govorite vi i što govorim ja, neka narod sam procenjuje, da vidimo šta Srbi zapadno od Drine i Dunava misle, ne računajući ovih nekoliko kojima dajete po 300.000 mesečno, ili na godišnjem nivou. Koliko im daju da Karlu del Ponte predlože za Nobelovu nagradu? Preko 200.000. Na nivou Paraćina samo 200.000 za nekoga ko će Karlu del Ponte da predloži za Nobelovu nagradu. E, takve možete jedino da držite.
Što se našeg naroda tiče, što se običnih ljudi tiče, vi tu nemate šta da radite. Ti ljudi najbolje osećaju i najbolje znaju ko kakvu politiku vodi i ko je kakvu politiku vodio.
Još nešto. Nemojte da vičete nikada. Koliko god da vam se skupi, nikada ne možete da me uplašite. Šta god da radite, nikada ne možete da me uplašite, zato što ja vidim kakav vam je predsednik, mali miš, mali slabi čovek, koga jedan novinarčić pritisne i on plače. On kuka i plače. Gleda samo kako će protiv svoje zemlje da ide da bi svoju zadnjicu spasao u jednom malom i jadnom intervjuu. Takvog predsednika mi danas imamo, nažalost, ali srećom po Srbiju, uskoro će predsednički izbori.
Ako vi mislite da će vam pola miliona onih koji su to osetili i još nekoliko miliona onih koji su dobro videli sudbinu Srba Krajišnika i koji znaju šta im je radio Tuđmanov režim, a čije predstavnike ste vi podržavali svojim izvinjenjem, moram da vam kažem, onda ćete videti kakvi će rezultati izbora biti. Onda vičite koliko god hoćete, pretite koliko god hoćete, možete da psujete ili da ne psujete; šta god da dobacite, šta god da kažete, možete da radite šta god vam je volja, možete da me napadnete, što vam ne bih preporučio uzgred budi rečeno, ali sve vam je to dozvoljeno... Neka probaju, svako ima pravo da proba.
(Predsedavajući: Gospodine Vučiću, vreme.)
Gospodine Obradoviću, kao što znate, naše vreme tek dolazi, a vreme saradnika onih koji su Srbe ubijali i Srbiju razarali prolazi. Meni je samo žao na kraju, gospodine Obradoviću, što je Ante Đapić, današnji ustaški poglavnik, inače prijatelj nekih predstavnika vlasti, sreće sa njima po Subotici, nažalost, dobio veoma oštru političku konkurenciju u predsedniku Srbije Borisu Tadiću. To će sada biti mrtva trka za glasove onih u Hrvatskoj koji podržavaju sledbenike Ante Pavelića i Franje Tuđmana, one koji su Srbiju u crno zavili, a u Srbiji će pobeđivati oni koji vole slobodu i oni koji su uz srpski narod, a protiv ustaša i Ante Pavelića i Franje Tuđmana.