Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom na to da je ovo poslednji amandman koji je podnet na ovaj predlog zakona i da su poslanici Srpske radikalne stranke celo pre podne veoma konstruktivno diskutovali o amandmanima, za razliku od poslanika vladajuće većine kojih obično nema mnogo u sali i uopšte ne učestvuju u raspravi, pokušaću da budem što kraća.
Ovim amandmanom, koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS, traži se brisanje člana 31. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, u kome se predviđa izjednačavanje akcize na domaće i uvozne cigarete, čime bi se, navodno, obezbedilo poštovanje principa nediskriminacije i jednakosti na tržištu.
Srpska radikalna stranka smatra da član 31. treba brisati, jer je dosadašnje rešenje bilo primerenije ekonomskoj situaciji i zaštiti domaćih proizvođača duvanskih prerađevina. Kao kratak komentar uz ovaj amandman, pitam kome je u ovoj državi u interesu da domaći proizvođači cigareta budu u istom položaju kao i inostrani?
Znam samo da je još Đinđićeva vlada učinila sve da u Novom Sadu, pa u Kragujevcu itd. bude izgrađena fabrika cigareta nekog svetskog proizvođača koja bi uništila i DIN i DIV.
Ne znam kome je u interesu da domaće fabrike ne rade, a i ako rade da su gazde neki stranci ili domaći bosovi, njima veoma bliski, a da su naši ljudi samo obični radnici sa minimalnim platama. Svaka normalna vlada zaštitiće proizvođače iz svoje države koliko god bude mogla, samo vlade ove države, od 2000. naovamo, favorizuju uvoz na sve moguće načine, ne bi li se dodvorili onima koji su im pomogli da se domognu vlasti.
Za Srpsku radikalnu stranku glasali su i ljudi koji na poljima Bele Palanke, Pirota, celog Ponišavlja i drugih delova Srbije još uvek ručno sade na hiljade strukova, beru i nižu duvan da bi prehranili porodicu i školovali decu, jer skoro nijedna fabrika ne radi. Zbog svih tih ljudi, a i zbog ostalih građana, mi ovde imamo obavezu da zastupamo interese domaćih proizvođača.
U obrazloženju Vlade zašto se ne prihvata ovaj amandman kaže se da je zaključkom Vlade usvojen Akcioni plan za implementaciju CEFTA sporazuma, kojim je predviđeno izjednačavanje akcize na domaće cigarete i cigarete iz uvoza, a koji treba da se primenjuje od 1. januara naredne godine.
S obzirom na to da vas je, dame i gospodo iz skupštinske većine, jedva nešto više od 126, znam da će i ovaj amandman proći onako kako vi želite. Samo bih da pitam da li je sporazum CEFTA onaj koji su u istom rangu potpisali predstavnik Vlade Republike Srbije i neko u ime posebne države Kosovo? Gospodo, to je ono što treba da nas zabrine i o čemu bi ova skupština trebalo da raspravlja, što ta ista Evropa, sa kojom se vi ovde godinama unapred usklađujete, čak i ako, eventualno, 2020. i neke godine planira da nas primi u EU, planira da to bude bez 15 posto naše teritorije, tj. bez Kosova i Metohije.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? Izvolite, kolega Arsić.       

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto smo ovim izmenama i dopunama koje je predložila Vlada prilično upropastili ionako loš Zakon o akcizama, vidim da nije bilo nimalo dobre volje od strane Vlade Republike Srbije da bar u nekom delu popravi zakon; ako već ovaj deo koji je Vojislav Koštunica potpisao, odnosno odobrio za sporazum CEFTA, na posredan način priznao Kosovo i Metohiju kao posebnu državu, i ako ste to programski hteli da progurate kroz ovaj zakon, kažem, razumem vaše istrajavanje u odbijanju amandmana, ali ne razumem zašto ne biste pokušali da popravite ovaj zakon.
Već u članovima 41. i 43. osnovnog zakona ima jedan deo koji se nikako ne prihvata kao realnost u privredi, a to je razdvajanje u kaznenoj politici između pravnih lica i preduzetnika. Voleo bih da izađe neko za ovu govornicu i da mi objasni koja je to prava, suštinska razlika između preduzetnika i pravnog lica, kada je u pitanju njihova delatnost i finansijska moć kojom raspolažu i jedan i drugi? Nema je. Preduzetnik može da se registruje i da obavlja bilo koju delatnost koju može i pravno lice. Finansijska moć? Takođe je nema. Znači, svaki preduzetnik može da bude slabiji, isti ili finansijski jači od bilo kog drugog pravnog lica. Čemu onda Vlada Republike Srbije istrajava na tome da se posebno kažnjavaju i sa posebnim iznosima preduzetnici u odnosu na pravna lica?
Kada je u pitanju ta kaznena politika koju sprovodi ova vlada, osim što pravna lica plaćaju i veće kazne, odgovorno lice u pravnom licu plaća još jednu kaznu. Kod preduzetnika toga nema i ne može da bude. Ako već mora da plati kaznu i pravno lice i odgovorno lice iz pravnog lica, onda bar izjednačite kaznu za pravna lica i za preduzetnike, ali ne tako što ćete za preduzetnike da podignete kazne u odnosu na pravna lica, nego da smanjite kaznene mere zakonom.
Više puta sam rekao za ovom govornicom da ne vodite računa o onima koji bi da plate porez, i plate ga sa zakašnjenjem; ne pravite razliku u odnosu na one koji utaje porez, ne plate ga, pa nekom kontrolom, da li radnika Poreske uprave, da li poreske policije, da li pripadnika MUP-a, otkrijete da je on takvo neko delo uradio.
U ovom članu koji se odnosi na usklađivanje i indeksaciju akciza takođe se nalazi jedna suvišna odredba. U tom članu 30, koji je sporan, kaže se: "Prvo godišnje usklađivanje dinarskih iznosa akciza iz člana 10. i člana 23. ovog zakona, u skladu sa ovim zakonom, izvršiće se u januaru 2008. godine...".
Da pogledamo član 23. Predloga zakona i da vidimo na šta se taj član odnosi. U članu 23. stav 2. se kaže: "Na cigarete iz uvoza i na cigarete proizvedene u zemlji plaća se akciza, i to: 1) u periodu od 1. januara do 31. decembra 2008. godine u iznosu od 8,70 dinara po pakli cigareta". To piše u ovom zakonu.
Niste dozvolili da zakon zaživi i počne da se primenjuje, a već će 1. januara da bude promenjen iznos akcize koja se plaća na cigarete. Vi tvrdite da imate stabilnu privredu od kada ste na vlasti, da je dinar stabilan. Doduše, kada odgovara finansijskim moćnicima on skoči, kada im odgovara on pada, sve na štetu građana, uvoznika i uglavnom izvoznika robe. Ne možete da predvidite kolika će biti akciza za cigarete 1. januara 2008. godine. Gospodine ministre, šesti mesec 2007. godine polako ističe, već smo na pola godine. Ta indeksacija po pitanju rasta cena na malo je već obračunata u ovom zakonu.
Vi samo želite još više 1. januara 2008. godine da opteretite proizvođače, mislim na one domaće, a strane ne, u svakom slučaju.
Mnogo toga je iza ovog Zakona o akcizama ostalo nedorečeno. Zakon, koji je ionako loš, postao je još gori sa ovim izmenama. Ova vlada nikako ne radi, gospodine ministre, u interesu građana Srbije, već u interesu određenih finansijskih lobija, institucija, tajkuna od 5. oktobra naovamo i svakako da time ne možete da se ponosite. Hvala.

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača dr Mirko Cvetković, ministar finansija, želi da da završnu reč? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nakon što je završena rasprava želeo bih da se zahvalim svima koji su učestvovali i da kažem nešto povodom kritika koje su bile upućene, vezano za stavove Ministarstva, odnosno Vlade.
Iako ovde ima puno amandmana, dvadesetak i nešto, ipak se u osnovi oni svode na nekih pet ili šest ključnih pitanja. To su: tečni naftni gas, sokovi, cigarete, kafa, kerozin i godišnje usklađivanje; maltene, sa ovih pet sam nabrojao sve o čemu je ovde bilo reči.
Slušajući raspravu razmišljao sam u čemu je problem i zašto se ne slažem što se tiče pojedinih tačaka i na neki način sam uspeo da sistematizujem naše razlike u tri osnovne stavke. Od te tri dve se odnose na neke fundamentalne ekonomske stavove, pa bih krenuo upravo od toga.
Fundamentalni ekonomski stav jeste da je bolje veće tržište nego manje tržište. Dakle, bolje je da imate tržište od 100 miliona stanovnika, nego od 50, a opet bolje od 50 nego od osam, bolje od osam nego od dva. Dakle, CEFTA jeste sporazum o stvaranju jedinstvenog tržišta grupe zemalja iz okruženja kojim se ono višestruko povećava u odnosu na tržište koje mi imamo. Naravno da stvaranje jedinstvenog tržišta ima povratni uticaj, sa jedne strane proizvođačima daje mnogo veće mogućnosti plasmana, a sa druge strane izlaže ih konkurenciji proizvođača sa tih drugih tržišta koja su se priključila.
Fundamentalni ekonomski stav jeste da ove okolnosti utiču na poboljšanje efikasnosti proizvodnje i, u krajnjoj liniji, da imaju izrazit razvojni podsticaj. U tom kontekstu, pitanje sporazuma CEFTA za mene nije političko, već ekonomsko pitanje, a u svim onim amandmanima koji su dati, uz navođenje problema zašto CEFTA nije dobra, u osnovi, ekonomski posmatrano, zapravo se radi o tome da se napada ovaj fundamentalni stav da je bolje veće tržište nego manje.
Naravno, to se može pretvoriti u politički stav na način da kažemo – jeste, tačno je to da je bolje veće tržište, nego manje, ali mi nećemo da ga delimo sa tim i tim. Ako je to u pitanju, ja lično nemam kapaciteta da dajem odgovore na takva pitanja.
Drugi fundamentalni ekonomski stav odnosi se na problem zaštite domaćih proizvođača od inostrane konkurencije. Ovde je ispoljena ideja da ta zaštita treba da daleko prevaziđe carinsku zaštitu i da pored carine, koja ovde još nije došla na dnevni red, niz proizvoda treba da bude dodatno penalizovan akcizom, za razliku od domaćeg proizvoda koji tu akcizu nema.
Taj stav u ekonomskom smislu Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije ne prihvataju i u tom kontekstu pričamo vezano za problematiku sokova, odnosno akcize na strane sokove, pri čemu je ovde u izlaganjima to shvaćeno veoma široko, pa se pričalo o raznim vodama, iako one uopšte nisu predmet ove priče.
Na kraju, treća stvar gde se nalazi razlika, vezano za drugu grupu amandmana, zapravo se odnosi na pravo Vlade da ima svoju tekuću ekonomsku i fiskalnu politiku i da se u tom kontekstu može razlikovati od nekoga ko stoji sa strane i to predlaže.
U vezi sa tim spomenuo bih problematiku tečnog naftnog gasa. Vrlo pažljivo sam slušao probleme sa kojima će se, kako je rečeno, najsiromašniji slojevi stanovništva sukobiti nakon uvođenja ove akcize. Međutim, nisam čuo nijedan argument zašto neko ko se vozi putevima mora da participira u njihovoj izgradnji, odnosno održavanju, a neko drugi, ko to isto radi, ne mora. Zbog toga Vlada ostaje pri ovom svom stavu i smatra da to ima puno ekonomsko opravdanje da postane deo ekonomske i fiskalne politike Vlade.
Pitanje kerozina, briga za avio-prevoznike, tajkune itd, ja moram da vam kažem da, za razliku od drugih vrsta prevoza, kod aviona su vam aerodromi istovremeno i neka vrsta benzinskih stanica i avioni imaju mnogo veću mogućnost da ne zavise od politike pojedinačnih zemalja, vezano za uvođenje akciza. Čak i ako zanemarimo domaćeg avio-prevoznika, a drugi aerodromi nemaju akcize, budite ubeđeni da niko kod nas neće sipati tu vrstu goriva.
Što se tiče godišnjeg usklađivanja i ovoga što smo maločas čuli, radi se zapravo o tome (upravo obrnuto od zaključka koji je izvučen) da mi imamo puno poverenja u aktuelnu ekonomsku politiku i zato jeste predlog, koji je ovde dat, da se usklađivanje akciza ne vrši šestomesečno, nego godišnje. Jasno je, ako vi imate poverenja u stabilnost, da vam je onda dovoljan i daleko duži rok za usklađivanje, nego ako biste se plašili inflacije.
Na kraju želim da komentarišem jedno pitanje koje je pokrenuto, vezano za stopu rasta društvenog bruto proizvoda koja je komentarisana, 5,9% na osnovu naših procena, dok je u prvom kvartalu bila znatno veća. Tačno je da je stopa rasta koja je ukalkulisana manja od ove koju mi imamo, ali to je stvar konzervativnog pristupa, a ne neuspeha, kao što je to pokušano da se protumači.
Da li će biti uspeh ili neuspeh, o tome možemo govoriti tek na kraju godine. Mi smatramo da ovde imamo još jednu rezervu, kroz konzervativni pristup, koja će nam omogućiti da uspešno održimo makroekonomsku stabilnost.
Zahvaljujem se puno i nadam se isto ovako lepoj kooperaciji kod ovih zakona koji sada slede.