Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, vi vrlo dobro znate da ovo u pravom smislu nije zakon, već način da se kroz takvu formu potvrdi Evropska povelja o lokalnoj samoupravi, koja je doneta davne 1985. godine, kada mi apsolutno nismo imali dostupno informisanje o tome šta rade organi lokalne samouprave.
Govorim iz svog, tada mlađanog, iskustva, vi ste još par godina mlađi od mene, ali mnogi ljudi koji sede u ovoj sali, a koji su bili oponenti jednopartijskom sistemu, i činjenici da je, u pravom smislu reči, tradicija o kojoj je govorio juče uvaženi kolega, gospodin Martinović, lokalna samouprava u Srbiji koja je postojala krajem 19. i u 20. veku, sve do Prvog svetskog rata, ugašena onog trenutka kada se prešlo na delegatski sistem odlučivanja.
Kako je ova Narodna skupština Republike Srbije, a tada Skupština Republike u sklopu SFRJ, ranije FNRJ, bila popunjena u klupama sa nekim delegiranim predstavnicima Komunističke partije, bez mogućnosti da ih narod direktno na izborima dira, tako su i organi i jedinice lokalne samouprave postojale da zadovolje formu, da vrše poslove iz okvira nadležnosti koje je tada davao zakon, ali mi koji smo kasnije krenuli u pluralizam i obnavljanje višestranačja, početkom devedesetih godina smo tek počeli da saznajemo, u pravnom smislu reči, šta je to što treba da radi organ, odnosno jedinica lokalne samouprave.
Na tim prvim opštim izborima koji su održani istog dana, čini mi se 7. decembra 1992. godine, kada je biran predsednik države, jedan parlament, drugi organi lokalne samouprave, počeo je da se testira izborni princip koji će u višestranačju da se primenjuje u Srbiji. Mi smo danas 2007. godine, došli do situacije da vi kao novoimenovani ministar kojeg je izabrala skupštinska većina, treba, što je moguće pre, da izađete pred čitavu javnost i pred narodne poslanike sa ustavom usklađenim zakonom o lokalnoj samoupravi, o lokalnim izborima, kako bismo spremni ušli u izborni proces, za koji se mi, srpski radikali, veoma temeljno pripremamo, očekujemo veoma brzo te izbore i ubeđeni smo da ćemo u većini opština u Srbiji pobediti na tim izborima.
Iskustvo koje smo imali u protekle četiri godine je katastrofalno i čitava ova rasprava koja se vodila od jutros, celo pre podne, ukrštanje koplja između poslanika, pre svega SRS i poslanika DS, je upravo zbog krivica koja je na vama, vas DOS-ovske vlasti, koja nije želela da sluša nas srpske radikale kada je donet zakon posle petooktobarskog puča, prvo o lokalnoj samoupravi i tada o lokalnim izborima, kada smo vam nizom kritika, argumenata i amandmana rekli da se i dalje igrate nečim što je život građana u jednoj lokalnoj sredini.
To što je za jednog stanovnika, gde god da živi, asfalt, voda, kanalizacija, osnovni elementarni uslovi za život, možda vi još uvek, odavno smešteni u ministarskoj fotelji, ne možete da vidite kroz prizmu svih tih ljudi koji nemaju put, koji nemaju struju, koji nemaju osnovne elementarne uslove da žive.
Ali, za ljude poput nas, srpskih radikala, koji smo non-stop na terenu, koji razgovaramo sa građanima, koji gledamo šta se radi u gradu i u prigradu, i u manjim i u više razvijenim selima, veoma je važno da Srbija konačno dobije Zakon o lokalnoj samoupravi, sada usklađen sa novim Ustavom, kojim će građani da budu apsolutno zaštićeni u ostvarivanju svojih prava, što je jedno od tačaka ove povelje, dakle, pisana za države koje su tada imale demokratski sistem i koje su imale višestranačje i u tim godinama.
Međutim, vi gospodine ministre, već unazad dva meseca uopšte ne pokazujete i ne dajete nikakav signal nama predstavnicima najvišeg zakonodavnog tela, niti javnosti, niti ste se obratili na televiziji, niti ste održali konferenciju za novinare, niti ste ovde u bilo kom drugom kontekstu, i kada su sve ove rasprave, rekli, Srbiju po meri Ustava, uređenu jedinicu lokalne samouprave, kao ministar vidim tako i tako, i za to ću da se zalažem na sednici Vlade, čiji je premijer Vojislav Koštunica. Da više ne eksperimentišemo i da ne dovodimo više građane u situaciju da se pitaju, da li će da imaju normalnu vodu za piće, da li će da imaju asfalt, a ne tamo kao ovi neki Veljini koji su kraduckali u drumskoj mafiji, da kraducka pomalo, da asfaltira komšiji, odborniku, snaji, teči, nego da ljudi znaju da je to zakon koji će podjednako da važi za sve.
Druga veoma važna stvar je, gospodine ministre, to što ste se vi suočili sa mnogim brljotinama, to je najblaže rečeno, vašeg prethodnika, gospodina Lončara. Bila sam prinuđena da u više navrata sa njim direktno razgovaram i da mu se obraćam sa funkcije narodnog poslanika u zaštiti jedinica lokalne samouprave Aranđelovac.
Samo sposobnošću i voljom srpskih radikala i predsednika opštine Aranđelovac, dr Radoslava Švabića, danas tamo nije stanje kao u Gornjem Milanovcu, o čemu je govorio gospodin Baralić, ili u nekim drugim opštinama u Srbiji. Opština je deblokirana. To je danas, rekla bih, u centralnom delu Srbije jedno od najvećih gradilišta. U selima opštine Aranđelovac se radi, apsolutno u skoro svakom selu, u velikoj dužini novi asfalt.
Tamo se rade projekti za dva nova obdaništa, što Kragujevac nema, gde je desetostruko veći budžet i gde nesposoban, ali sada već odlazeći, gradonačelnik Stevanović je prokockao tri i po godine vlasti, sa tolikim budžetom, a nije pružio ni minimum onoga što je obećao u kampanji za lokalne izbore.
Da ne govorim o projektima oko Bukovičke banje, oko rekonstrukcije centralne ulice, oko izgradnje dva nova bazena, nove autobuske stanice. A priča o Novom Sadu, Kikindi, Požegi, o Zemunu i o svim drugim mestima gde su srpski radikali na vlastima bi potrajala dugo, i sada nemam dovoljno vremena.
Ali, pošto je vlast u Kragujevcu tako nesposobna, pošto je Veroljub Stevanović preksinoć, čini mi se, na jednoj lokalnoj televiziji rekao da će on to da vidi sa vama, vi ste poznajete kao kolege u Narodnoj skupštini. Ne znam samo kada ste se sretali jer ste i vi povremeno dolazili, a on nikako kada je bio poslanik i predsednik one fantomske poslaničke grupe.
Lako će on to sa vama da vidi i kakav će da bude izborni zakon, i šta će da sa pet kragujevačkih opština, jer je statut grada Kragujevca, koji je najpre donela DOS-ovska vlast, na čelu sa vašim tadašnjim gradonačelnikom, obrazovala pet opština u gradu, što je dozvoljeno i preporučljivo ovom poveljom koja je usvojena 85. godine.
A šta su građani Kragujevca znali? Saznali su 92. godine da treba da se donese zakon, po kome će grad Kragujevac da ima najmanje dve opštine. Najnormalnije je bilo, unazad 15 godina za to sam se zalagala, da prirodna linija i granica, dakle reka Lepenica, bude ta koja će da napravi te dve opštine, kao što je slučaj u Novom Sadu.
Mi sada imamo jedno zatečeno stanje tamo. Imamo statut kao najviši pravni akt, kao i u svakoj opštini, koji je u mnogim svojim segmentima u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije. Imamo situaciju gde vi kao ministar uopšte ne signizirate ni Stevanoviću, ni svima drugima gde ima više od dve opštine, da oni moraju da krenu da vrše pripreme za lokalne izbore koji će biti za nekoliko meseci.
Nemojte da se desi, gospodine Markoviću, o tome smo više puta govorili u tamošnjem parlamentu, Gradskoj skupštini, da sačekamo izbore pa da se konstituiše, gde ono beše Vjerice, Skupština opštine Surčin, koju ste na brzinu produkovali da bi odvukli deo biračkog tela Srpske radikalne stranke, što vam naravno nije pošlo za rukom, nego ste kasnije pučem i otimanjem odbornika to radili, da se konstituiše na livadi Skupština opštine Pivara, ili Stanova, ili Stragari, i Aerodrom. Evo, recimo, Stari grad možda ima uslove jer se nalazi u samom sedištu grada.
Dakle, osnovne pretpostavke još uvek nisu izvršene, a vi kao ministar niti rešavate sve one probleme, niti predstavke o kojima su ljudi od jutros govorili, članovi Srpske radikalne stranke, koji su i odbornici i predsednici odborničkih grupa, niti nam nudite rešenje, gospodine Markoviću.
Vi ste morali, po obavezi koja naša država ima pristupanjem članstvu Saveta Evrope, da izađete sa ovom poveljom.
Ali, ona vam, pored tog katastrofalnog prevoda – nemam dovoljno vremena da i u taj segment ulazim, kako ste neke reči i neke engleske izraze loše preveli pa, evo, juče smo govorili o tome, pa se sad u jednom delu kaže, umesto da ste to preveli da svaki poslanik razume, da je svaki izabrani predstavnik odnosno odbornik zaštićen od bilo kakvog uticaja tajkuna, odnosno da ne treba da bude podmitljiv, vi govorite o tome da on treba da ima normalnu kancelariju za rad. Imaju normalne kancelarije za rad i funkcionerske dodatke svi u Stevanovićevoj vlasti u Kragujevcu.
Ne znam da li ste čuli i da li postoji još neka takva opština u Srbiji.
Gradonačelnik ima platu, zamenik gradonačelnika, članovi Gradskog veća, i uzgred budi rečeno, saslušajte me dobro, gospodine Markoviću, jedan poslanik koji sedi u poslaničkoj klupi, zove se Nebojša Zdravković, poslanik je grupacije G17, nije trenutno u sali, protivustavno je član Gradskog veća u Kragujevcu. On ne bi mogao ni jedan jedini dan više da bude član Gradskog veća, a on to jeste, jer ga je Stevanović uzeo da ga voda za ručicu kod Dinkića i da mu bude neka veza sa Vladom.
Kakva crna veza sa Vladom, grad sve više propada, on je nesposoban, naravno, bio i da reši probleme iz komunalne infrastrukture, nema nijednog grinfild projekta, nema nijedne investicije. Za vreme njegove vlasti je još toliko ljudi otpušteno s posla, a vi uopšte ne reagujete, gospodine Markoviću, nego samo sedite, niti nam se obraćate, niti nam bilo kakve naznake dajete.
Vrlo dobro znate da je Ustav jasan, naročito u odredbama člana 180. i 191, kada se tiče izbora predsednika opštine odnosno izvršnih organa vlasti, odbornika i sukoba interesa, o čemu govorim u slučaju kolege Zdravkovića, koji nikako po slovu Ustava jedan jedini dan ne može da bude funkcioner izvršne vlasti.
To su sve veoma veliki problemi i, kao i svi poslanici Srpske radikalne stranke, očekujem da ćete vi da idete do poslednjeg ustavnog roka, do samog kraja 2007. godine, jer Ustavni zakon kaže, u roku od 60 dana od donošenja zakona održaće se lokalni i predsednički izbori, a to ne samo da nije dobro, nego će da vas košta, pored svega onoga što ste loše uradili, o čemu smo jutros slušali, naročito zbog najvišeg stepena korupcije koji je zabeležen u lokalnoj samoupravi.
Istraživanja koja su napravljena, to je odradio čak centar u kome aktivno učešće imaju sadašnji ministar Samardžić i supruga Vojislava Koštunice Zorica Radović, pokazuje da je najveća korupcija upravo u lokalnoj samoupravi, od mesne zajednice do opštinskog organa uprave, koju su građani prepoznali, čak u visini od 68%.
Naravno, mi ćemo biti apsolutno spremni, i sa kadrovima i sa onim što već sada nudimo, jer smo ozbiljno shvatili i preuzimanje nadležnosti iz oblasti zdravstva, i razvoj lokalne zajednice, da vas pobedimo na tim izborima, ma kakav izborni zakon da bude i ma koliko se i kako udruživali protiv nas, srpskih radikala. Hvala vam.