ŠESTO VANREDNO ZASEDANjE, 18.07.2007.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ŠESTO VANREDNO ZASEDANjE

4. dan rada

18.07.2007

Sednicu je otvorio: Oliver Dulić

Sednica je trajala od 10:05 do 14:35

OBRAĆANJA

...
Bošnjačka demokratska stranka Sandžaka

Esad Džudžo

| Predsedava
Zahvaljujem. Po prijavama narodnih poslanika gospodin Božidar Delić, potpredsednik Narodne skupštine.
...
Srpska radikalna stranka

Božidar Delić

Gospodine ministre unutrašnjih poslova, gospodo narodni poslanici, evo ovih dana smo raspravljali o različitim međunarodnim konvencijama, neke su čak pred ovu skupštinu došle posle 22 godine. Ovde imamo zahtev da se potvrdi konvencija koja je 2006. godine potpisana u Beču. Kada se čita ova konvencija, kao i kada se čitaju neki od zakona koji dolaze ovde pred narodne poslanike, može odmah da se vidi da su pisani negde na strani i da su dati određenim zemljama.
Kada su u pitanju konvencije, one moraju biti istovetne. Ali kada su u pitanju zakoni i oni su gotovo istovetni u svakoj državi. Kada se dođe do kraja može se videti, smatram da je neozbiljno, jer u svim institucijama gde sam radio ovakve greške ne bi se smele potkrasti, a posebno se ne bi smeo ovakav dokument uputiti Narodnoj skupštini. Evo, recimo, na stranici 59 videćete da piše Bosna i Hrvatska. Jasno je da je to greška, ali je tu grešku, gospodine ministre, morao da vidi neko iz vašeg kabineta, trebalo je da piše Bosna i Hercegovina.
Ovaj dokument ukoliko se usvoji, a ja se pridružujem zahtevima SRS da se ovaj dokument nikako ne usvaja, da kao i onaj dokument koji je čekao 22 godine, i ovaj može da čeka 5 ili 10 godina kada budemo sagledali da li ovakav dokument uopšte treba da se sprovodi u našoj zemlji.
Recimo, član 9. – Oficiri za vezu. Ja znam da za različite aktivnosti zemlje razmenjuju oficire za vezu i da to ima koristi. Međutim, pitao bih vas, gospodine ministre, koliko vi sada ili koliko u poslednje dve godine imate stranaca u vašem Ministarstvu, kao što postoji u Ministarstvu odbrane i Ministarstvu finansija? Kod nas se stranci nalaze i naprosto vršljaju po ministarstvima. Da li sada te strance ili neke od njih treba da podvedemo pod ovu formu i pod član 9. – Oficiri za vezu, pogotovo što znam da oni ne dolaze iz ovih zemalja koje su obuhvaćene ovom konvencijom.
Sledeće, mislim da ovaj član 10. nosi određene opasnosti. Zaštita svedoka, to je jedna nova forma koja se pojavila u poslednje vreme. Ali, ako bi to značilo samo da se štite svedoci iz ove grupe zemalja, to bi možda i bilo prihvatljivo.
Ali imamo zemlje u našem okruženju koje su na svojoj teritoriji dozvolile da imamo, hajde da ih nazovem, privatne zatvore koje je koristila CIA da bi hapsila i tamo sprovodila i ispitivala ljude iz drugih zemalja. Zbog svega toga kažem da ne treba usvojiti ovu konvenciju.
Posebno kada je u pitanju član 13. – Hitna potraga. Ja znam da nekada postoji potreba za tim.
Međutim, uvek se obaveštava ona druga strana na čijoj teritoriji treba da se nastavi potraga, pogotovo ako već imate ovakve tehničke mogućnosti onda nikako mi ne možemo dozvoliti, kako kaže član 34. stav 1. ove konvencije, da se nastavi gonjenje na teritoriji druge ugovorne strane bez njenog prethodnog odobrenja. U šta se sve to, gospodo, može pretvoriti? Bio sam svedok, dok sam radio u vojsci u operativnoj upravi, da je sa teritorije BiH više puta povređena naša teritorija, upravo po ovom pitanju. To nisu bili pripadnici službi BiH, nego pripadnici službi nekih drugih zemalja.
Kako ćemo ih identifikovati? Jedino u pregovorima sa BiH u Sarajevu, priznao je američki general, da su se i njegovi ljudi opustili, iako su imali GPRS uređaje, nisu, kao, bili svesni da su prešli na našu teritoriju, ali je priznao da su prešli na našu teritoriju.
Znači, zbog mogućnosti da se po našoj teritoriji vršlja, zbog toga što na teritorijama tih susednih zemalja, sa kojima potpisujemo Konvenciju, postoje snage određenih službi i zbog toga što to može biti upotrebljeno protiv naše zemlje, apsolutno sam protiv toga.
Jedna od ovih konstatacija je da službena lica koja učestvuju u gonjenju mogu nositi svoje službeno oružje; njihovo korišćenje je zabranjeno, osim u slučajevima legitimne samoodbrane. Videli smo šta znači legitimna samoodbrana za one koji raspolažu jedino pravom sile. Od nas se, inače, tražilo da sa pojedinim zemljama potpišemo konvencije da njihovi državljani, posebno njihovi službenici, ne mogu odgovarati čak i ako učine krivično delo na teritoriji druge zemlje, odnosno na teritoriji naše zemlje. Makedonija, sa kojom potpisujemo ovu konvenciju, to je na svojoj sopstvenoj koži doživela. Doživela je da se njeni građani jednostavno gaze u saobraćaju i da za to niko ne odgovara.
Sledeće, član 14 – Prekogranična prismotra. I do sada je bilo saradnje i potrebna je saradnja između policija i između država. Međutim, u nekim stvarima se preteruje. Recimo da, u skladu sa članom 34, nastave prismotru na teritoriji druge ugovorne strane, onda kada je ona odobrila prekograničnu prismotru kao odgovor na prethodno upućen zahtev. To bi bilo u redu. Ali, u slučajevima, tačka (2) kaže da, kada ugovorna strana koja upućuje zahtev, iz posebno hitnih razloga, ne može prethodno podneti zahtev za ovlašćenje, službena lica koja vrše prismotru imaju dozvolu da pređu na teritoriju druge zemlje. Sve ovo što je hitno, mislim da nikako ne bi moglo da bude prihvaćeno, jer se iza toga kriju različite zloupotrebe.
I u ovoj tački se kaže da lica koja vrše prismotru mogu nositi svoje službeno oružje. Vi znate kakav je naš zakon. I ja, iako sam ceo život proveo sa oružjem, nemam pravo da svoje oružje iznesem iz svoje kuće.
Znači, ovde treba dozvoliti strancima da se šepure po teritoriji Srbije sa oružjem i da ga upotrebe samo u slučajevima legitimne samoodbrane. Ko je taj ko će pojedinim moćnicima koji dolaze iz država koje su danas tutori Srbije, odrediti šta je legitimna samoodbrana?
Posebno ovaj član koji kaže da je identitet tih službenih lica koja vrše prismotru zaštićen i da se ni identitet tih lica, čak i kada se uputi zahtev, ne mora dostaviti. Član 16 – Tajne istrage u cilju istrage krivičnih dela, član (5) kaže: "U izuzetno hitnim slučajevima, kada preti ozbiljna opasnost da se otkrije identitet prikrivenog islednika, raspoređivanje prikrivenog islednika na teritoriji druge ugovorne strane se dozvoljava bez prethodnog pristanka." Mi imamo mnogo islednika i mnogo špijuna na našoj teritoriji.
Naša Srbija liči na švajcarski sir. Ako mi prihvatimo ovu konvenciju, šta će sve da se pod nju podvede? Opet se kaže: "pravi identitet službenog lica se ne mora otkriti u zahtevu". Znači, mi ne moramo znati ko nam dolazi u ovu zemlju.
Član 26. kaže: "Kada službena lica jedne ugovorne strane rade na teritoriji druge ugovorne strane, ovlašćeni su da nose svoje uniforme, službeno oružje i ostala sredstva za prinudu, osim ako ugovorna strana na čijoj teritoriji se sprovodi operacija ne izjavi da to nije dozvoljeno ili je dozvoljeno pod određenim okolnostima". Opet, korišćenje dozvoljenog oružja je dozvoljeno jedino u slučaju samoodbrane.
Ako se to poveže sa mogućnošću hapšenja, znači da mi ovim dobijamo jedan dokument koji nikada u istoriji Srbija nije imala, osim kada je bila okupirana. Gospodo, vi ćete glasati za ovu konvenciju, ali dobro povedite računa o tome. Predlažem vam da ovu konvenciju, ipak, ostavite za neko drugo vreme. Hvala.

Oliver Dulić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Milosav Miličković.

Milosav Miličković

Dame i gospodo narodni poslanici, svaki predlog zakona može da se svrsta u jednu od dve osnovne grupe. U prvu grupu spadaju predlozi zakona kod kojih je osnovna ideja prihvatljiva, ali neki članovi nisu prihvatljivi i onda ih amandmanima popravljamo. U drugu grupu spadaju predlozi zakona kod kojih čak ni osnovna ideja nije prihvatljiva. Ovaj predlog zakona o ovoj konvenciji spada u drugu grupu. A zašto?
Predlog zakona, koji se razmatra, totalno je neprihvatljiv i nije predviđena popravka amandmanima. Prvi i osnovni nedostatak ovog predloga zakona je neprihvatljiva koncepcija – da važi nacionalno zakonodavstvo, ako ono nije u suprotnosti sa ovom konvencijom. Dakle, naše zakonodavstvo ne važi ako je u suprotnosti sa ovom konvencijom.
Skoro da bi normalan čovek i pomislio da je u pitanju štamparska greška. U svim suverenim državama koje cene svoje dostojanstvo, upravo je suprotno. Bilo koji član bilo koje konvencije može da se primeni samo ako nije u suprotnosti sa nacionalnim zakonodavstvom.
Suverenitet države čine: teritorija, stanovništvo i vlast. Nijedna država ne može da ima prerogative vlasti na teritoriji druge suverene države, sem ako nije okupirana. Samo okupaciona sila, okupator ima vlast na teritoriji okupirane države. Poznato je da su, zbog pokušaja uspostavljanja nadnacionalne vlasti Evropske unije, propali referendumi za prihvatanje Ustava Evropske unije. Znači, ono što nije dobro za države Evropske unije, odlično je, zar ne, za neke države na Balkanu, ali ne za ustašku genocidnu tvorevinu Hrvatsku, a ni za deželu carskih čauša Sloveniju.
Osnovno je pravo svake suverene države da na njenoj teritoriji mogu legalno da postoje samo oružane snage te države. Svi ostali naoružani ljudi koji pokušaju da vrše prerogative vlasti na delu njene teritorije su odmetnici, po novom žargonu teroristi. Tada je osnovni zadatak svake suverene države da po svaku cenu i svim sredstvima, bez odlaganja, uništi te teroriste.
Razmatrani Predlog zakona u članu 13. dozvoljava da naoružani pripadnici oružanih snaga jedne države mogu da, bez dozvole, čak i bez ikakvog obaveštenja, upadnu na teritoriju druge suverene države i da gone i hapse lica koja oni žele. Pošto u tom članu Predloga zakona nema nikakvih zabrana, to znači da se mogu goniti i hapsiti i "interesantna lica" koja su državljani te države i žive trajno na teritoriji te druge, kvazisuverene države. Takva akcija bi se pre mogla nazvati kidnapovanje, nedostaje samo još podatak o sumi novca koja bi bila potrebna za takav besramni akt međunarodnog banditizma.
Neki članovi ovog predloga zakona sadrže de facto elemente poznatih propisa u međunarodnoj saradnji u okviru Interpola, ali po propisima Interpola, uvek dejstvuju samo oružane snage, obično policija, te suverene države na čijoj se teritoriji obavlja privođenje po zahtevu Interpola.
Što je još važnije, samo sud te suverene države odlučuje o statusu, eventualnoj ekstradiciji privedenog lica, odnosno odlučuje da li za privedeno lice postoji dovoljno opravdana sumnja da bi se obavila ekstradicija. Što je možda najvažnije, ako je suvereno lice državljanin države u koju je privedeno, ekstradicija drugoj državi nije dozvoljena, već se suđenje mora obaviti u domicilnoj državi, po zakonima te države. Država inicijator poternica Interpola može samo da dostavi inkriminisane podatke za to suđenje.
Zaista, začuđuje da se u članu 13. Predloga ovog zakona kaže da organi jedne države mogu da obave hapšenja svih lica na teritoriji druge suverene države bez ikakvih ograničenja, znači, čak i državljane države na kojoj je teritoriji hapšenje obavljeno.
U članu 14. Predloga zakona se de facto ovlašćuju države da šalju agente, obaveštajce na teritoriju druge suverene države da obavljaju ''prismotru'', kako je to navedeno u ovom članu, što je takođe nedopustivo.
Čak i u Federaciji SAD, samo zajednička policija, tj. federalci mogu da deluju na teritoriji svake od država SAD i to samo uz dozvolu, najčešće po pozivu lokalne policije te države SAD. Eventualni ulazak naoružane policije jedne države SAD na teritoriju druge države je nezamisliv.
Apsolutno je neprihvatljiv član 24. tačka (3) Nema te suverene države koja bi dozvolila da na njenoj teritoriji uniformisana lica druge države nose uniforme, oružje i sve ostalo, da li možda i tenkove ...
(Predsednik: Vreme.)
Samo sekund, da kažem još par rečenica.
To se naziva pravo okupacionih snaga. Poznato je da i vojni atašei ne smeju nositi oružje, možda samo simbolično sablje, a mogu da nose uniforme. To važi i za službene posete predstavnike oružanih snaga.
Zbog toga odredbe iz člana 24. Predloga ovog zakona prevazilaze čak i sramni Sporazum, istina, nikada ratifikovan, koji je izdajnik i dugogodišnji funkcioner UDBE Vuk Drašković potpisao sa zločinačkom agresijom NATO, o dolasku NATO trupa u Srbiju.
Samo da podsetim, pred Okružnim sudom u Beogradu, održano je suđenje NATO zločincima – Klintonu, Olbrajtovoj i Solani. Svi su tada osuđeni na maksimalnu kaznu, na 20 godina strogog zatvora.
Zatim se desio teroristički puč oktobra 2000. i farsa je počela, Vrhovni sud je, po nalogu, zbog sitnih proceduralnih grešaka naredio Okružnom sudu da ponovi suđenje i tada nastupa očigledno, po nalogu Zorana Đinđića, Rade Terzić u ulozi javnog tužioca.
On jednostavno povlači optužnicu i optužnice nema, suđenja nema.

Oliver Dulić

| Predsedava
Gospodine Miličkoviću, žao mi je, dobili ste duplo više vremena nego što vam je preostalo.

Milosav Miličković

Javiću se po Poslovniku, kada mi ne dozvoljavate.

Oliver Dulić

| Predsedava
Možete, hvala.
Pošto na listama poslaničkih grupa nema prijavljenih za reč, pitam da li predstavnici poslaničkih grupa žele ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo na osnovu član 93. Poslovnika.
Izvolite, ima reč Petar Jojić.
Samo da vam kažem jednu stvar, gospodine Jojiću. Iskoristili ste svojih 20 minuta, ali izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Petar Jojić

Ako sam iskoristio vreme koje pripada izvestiocu ili pripadniku SRS-a, iskoristiću član 226. i postavio bih pitanje, pošto u Predlogu konvencije nije regulisano, s obzirom na to da je Interpol osnovan 1923. godine od strane 135 zemalja i da je Srbija jedna od članica, a Srbija je potpisala više konvencija i sporazuma vezano za policijsku saradnju.
Postavljam pitanje – da li će se staviti van snage sve konvencije koje je Srbija potpisala ili bivša Srbija i Crna Gora ili bivša Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija ili Savezna Republika Jugoslavija.
Da li će se ti dokumenti koje je potpisala i ratifikovala naša država i pravni prethodnik države Republike Srbije staviti van snage.
U praksi će se desiti da ćemo biti potpisnici i ove konvencije sa ovim malim beznačajnim državama iz okruženja, a da smo nalogodavce ovde izostavili.
Išli smo čak na to da na engleskom jeziku damo verziju ove konvencije, a sa Engleskom i Amerikom mi ne zaključujemo nikakav sporazum, u odnosu na ovu konvenciju.
Zbog toga, ako je trebalo na nekom stranom jeziku predočiti ovu konvenciju srpskoj javnosti i poslanicima SRS, poslanici Srpske radikalne stranke misle da je trebalo to učiniti na srpskom i ruskom jeziku, jer smatramo da je ruski jezik za nas prihvatljiviji od engleskog, koji ste vi stavili u prvi plan.
Postavljam pitanje ministru i tražim odgovor, molim da znamo, da li će i dalje ostati na snazi sve ove konvencije, sporazumi i institucija Interpola, ako budete usvojili ovu konvenciju? Ne može u ovoj državi da bude 10 dokumenta u upotrebi, a radi se o policijskoj saradnji.
Predlagač je imao nameru da se ovom konvencijom objedini policijska saradnja, koliko sam razumeo, a očekujem da će to obrazložiti i gospodin ministar.

Oliver Dulić

| Predsedava
Zahvaljujem vam se.
Pre nego što zaključim jedinstveni pretres Predloga zakona, da li predstavnik predlagača, Dragan Jočić, želi da završnu reč? Želi.

Dragan Jočić

Ovako, nema nijednog stranca u Ministarstvu unutrašnjih poslova, druga stvar, znaćemo sve što se bude  dešavalo i ako se ova konvencija bude primenjivala.
Razumem zabrinutost nekih poslanika, ali moram da kažem nešto što je istorijska činjenica.
Kada smo bili najzatvoreniji kao zemlja, bili smo najpodobniji za manipulaciju i vršljanje.
To govore poslednjih 15-20 godina. Niko nam nije ovu konvenciju dao, nikome ništa nije dato i ne moramo da je potpišemo ni sa jednom zemljom.
Ovde se puno puta govorilo – Albanija, Albanija, Albanija! Nećemo je potpisati sa Albanijom, ako to nama ne bude interes.
Nećemo potpisati ni sa jednom zemljom u konvenciji jugoistočne Evrope, ako jedino to Srbiji isključivo ne bude u interesu.
Prema tome, ova konvencija je samo saglasnost. Nije dogovor između nas i bilo koje druge zemlje.
Zahvaljujem se poslaniku SRS, mislim da je rekao da je privrednik, što je obratio pažnju na član 30, gde se kaže i gde postoji jedan suspenzivni član – da sve ono što ugrozi bezbednost naše zemlje i druge interese će voditi ka suspendovanju ove konvencije.
Hteo bih da naglasim, kao građanin Srbije i patriota, kako hoćete, da neću nikada dozvoliti kao ministar unutrašnjih poslova da kriminal bude jači od države. To me je i rukovodilo kada sam pristupio i potpisao ovu konvenciju.
Druga stvar, poštovani poslanici, državnost ili suverenost jedne zemlje može na razne načine da se urniše, ali budite sigurni da je u ovom momentu najjači faktor koji će uništiti suverenitet zemlje kriminal.
Jugoistočna Evropa je poprište i raskršće ozbiljnog kriminala koji pogađa i Evropsku uniju. Ali hajde da nas ne interesuje Evropska unija i ona sigurno ima interes, kada diktira određena rešenja, hajde da se pozabavimo sami sobom.
Hajde da se pozabavimo malim državama, koje su navedene ovde, a koje su određeni poslanici dali kao argument, da ponize potpis Srbije ili da umanje potpis Srbije na ovu konvenciju.
Te male države su transmisija transnacionalnog kriminala i organizovanog kriminala koja urniše prvenstveno i Srbiju.
Normalno, u članovima 1, 34. i 42. postoje dovoljno zaštitni mehanizmi, da ne može da se zloupotrebi ono što smo mi predvideli.
Kao što reče jedan poslanik, kriminal nije na jednom mestu i nije u jednom oboru, ni u jednom loncu, kriminalci ne poznaju granice, čak i ako ne znaju jezik između sebe, kriminal je vrlo rasprostranjen i vrlo brz.
Zato je ova konvencija samo jedan minimum onoga što, ako hoćemo, a i ne moramo, da potpišemo sa drugim zemljama da bismo razmenjivali podatke, da bismo to sprečili.
Ja moram da kažem sada jednu vrlo iskrenu stvar, a to je, ako ćemo iskreno, najviše mi imamo razloga da potpišemo ovu konvenciju i najviše razloga ide u prilog Srbiji da potpiše ovu konvenciju, jer zahvaljujući radu Ministarstva unutrašnjih poslova skoro svi bitni kriminalci su pobegli iz Srbije i u rasejanju su.
Ako nešto treba da deluje, i ako treba da delujemo ofanzivno, onda nama ova konvencija najviše odgovara. Naravno, uvek postoji zabrinutost i da li će se zloupotrebiti nešto ili ne.
Međutim, svi oni koji su govorili o određenim službama moram da kažem da se ovde radi o policijskoj saradnji, a ne o saradnji tajnih službi. Još jedanput, poštovani poslanici i opozicije i vladajuće koalicije, ja vam se zahvaljujem.
Kada budemo potpisivali sporazume sigurno ćemo da gledamo sve ono što je sa vaše strane rečeno, što ima smisla i što je potpuno realno da se ugradi u te bilateralne odnose. Ja vam se još jednom zahvaljujem.