Poštovano predsedništvo, poštovani predsedniče, poštovani predsedniče države, poštovano predsedništvo Vlade, poštovani poslanici, ovde u ovoj sali, negde pre više od dvadesetak godina, Skupština u ondašnjem sazivu, Skupština Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, raspravljala je, pre svega, o onome što se dešava na prostoru Kosova i Metohije.
Raspravljala je, pre svega, o povratku Srba. Donosila je jugoslovenski program za povratak Srba na prostor Kosova i Metohije i to radila počev od Vlade Milke Planinc do Vlade Ante Markovića.
U to vreme, da vas podsetim, da je Đorđe Balašević pevao pesmu ''Ne lomite mi bagremove'', upravo sve iz razloga i cilja da je i tada bila nasilja nad Srbima na prostoru Kosova i Metohije, da je više od 150 hiljada, onda po merilima ondašnjih zvaničnika, od 1974. godine, napustilo prostor Kosova i Metohije. Šta to govori? Govori jasno i glasno da etničko čišćenje i zločini nad Srbima jako dugo traju.
Odavde, na samo stotinu metara, u jednoj drugoj zgradi, pre stotinu godina Je kraljevina Srbije raspravljala o Arnautskim zločinima nad Srbima na prostoru ondašnje stare Srbije. Ubijanje Srba nije novijeg datuma. Ono što Srbi kao narod doživljavaju i preživljavaju, u ime stvaranja još jedne albanske države na Balkanu, protkano je i prožeto zločinima koji traju više od 300 godina. Setimo se samo vremena kada Hadži Serafim Ristić, iguman manastira Dečani, opisuje da je to vreme iz 1850. godine vreme kada su živi zavideli mrtvima.
Dame i gospodo, mi dole na prostoru Kosova i Metohije imamo borbu dva naroda za prostor, kako god to mi govorili, želeli i pričali. I danas, albanska politička vrhuška govori o nasilju, ako ne dobiju još jednu albansku državu na Balkanu, i dalje govore i prete da će da ubijaju Srbe ako zaboga ne dobiju još jednu svoju državu.
Pre neku godinu je bivši kanadski ambasador u Beogradu izjavio da danas u svetu postoji veliki broj, skoro stotinu separatističkih pokreta, ali jedino od svih njih, Albanci sa prostora Kosova i Metohije nemaju pravo da dobiju svoju državu, jer sve i što su radili i što danas rade, rade ubijajući i proterujući svoje komšije sa svog vekovnog ognjišta.
Nažalost, i za vreme prisustva međunarodne zajednice od 1999. godine taj egzodus Srba se nastavlja.
Ono što je važno i bitno jeste da smo na početku visokim predstavnicima, gospodinu Kušneru i svima govorili i pokazivali planove karti i način na koji treba da se zaštite Srbi. Čudili smo se kako oni ne mogu da shvate, kako ne mogu da razumeju način na koji treba da zaštite Srbe. Posle toga smo shvatili da oni uopšte i ne žele da zaštite Srbe.
Nažalost, na prostoru Kosova i Metohije ovih osam godina dešavao se takozvani projektovani egzodus. Više od 200.000 naših sunarodnika napustilo je svoje prostore i onda se dešava po receptu iz Hrvatske – sve proterati, a onda ih vraćati na kašičicu.
I zato nemoj da se čudimo što povratka Srba na te prostore nema, jer Albanci da su želeli da Srbi ostanu tu, oni ih ne bi proterali. I 2004. godina jasno i glasno govori o takozvanom projektovanom egzodusu Srba, jer se uvek polazi od jedne činjenice – što manje Srba dole, mnogo lakše se pravi još jedna albanska država na Balkanu.
Nažalost, ti zločinci do dana današnjeg, i ono što se dešava na tom prostoru počev od 2004. godine, niti je ko uhvaćen, niti je ko kažnjen, što sve rečito, jasno i glasno govori da je na delu, pre svega, sve ono što miriše na državu Srbiju, demontaža svih institucija srpske države, faktički mora da nestane sa tog prostora.
Mislili smo da će svrgavanjem Slobodana Miloševića sa vlasti da se položaj Srba na prostoru Kosova i Metohije popravi. Nažalost, nije se to desilo i nije se dešavalo. Oni su naše institucije počeli da nazivaju paralelnim strukturama.
Imali smo velike muke i nevolje da sačuvamo naše škole, koje su posle skoro hiljadu godina od Svetog Save postale paralelne strukture. To su nam, da tako kažem, oni koji su došli 99. godine da naprave red i mir prikazali i pokazali i u startu, na samom kraju, videli da je njihova želja bila pre svega da naprave još jednu albansku državu na Balkanu.
Albanci su na Kosovu, u Prištini, formirali takozvani tim jedinstva. Tim jedinstva jednostavno treba da napravi još jednu albansku državu na Balkanu. U istom timu su i Čeku, i Haradinaj, i Tači, i svi oni drugi. Mi znamo da njihove partijske milicije stalno vode borbu, uz međusobna ubijanja i obračun. Ali, kada je u pitanju stvaranje još jedne albanske države, tu postoji apsolutno jedinstvo. Mislim da od njih, da od svega toga možemo puno toga da naučimo.
S druge strane, imajmo u vidu i samu poziciju odakle takva i tolika želja za stvaranje još jedne albanske države na Balkanu, pre svega od Amerike i pojedinih zemalja EU. To je cena ratnog savezništva tokom bombardovanja Srbije iz 99. godine, to su obaveze, jer dok su nas oni bombardovali iz vazduha, ovi su ratovali na zemlji ne bi li trupe NATO pakta došle na prostor Kosova i Metohije.
Iz još mnogih drugih razloga albanska politička vrhuška želi za sebe još jednu svoju državu. Pre svega, stvaranjem još jedne albanske države na Balkanu, albanska politička vrhuška, koja je činila zločine, bila bi oslobođena tih zločina. Inače, nalaze se, i svi mi to znamo, na poternicama MUP-a Srbije.
Takođe, u ovih osam godina, ponavljam, uzeli su sve ono što je država Srbija gradila na tom prostoru, dočepali su se više od 100.000 hektara zemlje, koja je pre svega u vlasništvu crkve i u vlasništvu Srba, i između sebe podelili tu zemlju. Ako bude još jedne albanska država, oni tu zemlju neće vratiti. Ako je nema, sve što su uzeli, moraće da vrate, uz jednu samo opasku da takvu, toliku privatizaciju, nažalost, vrši Evropska agencija za rekonstrukciju.
Dame i gospodo, braćo i sestre, na samom kraju mislim da nezavisno Kosovo nikada neće biti i nikada se neće stvoriti ako budemo snažni, složni, jedinstveni.
U interesu ponosa, dostojanstva, mi moramo da branimo Kosovo u sastavu države Srbije; moramo, ne iz epskih, ne iz lirskih razloga.
Priznavanjem Albancima prava na još jednu državu, mi ćemo faktički ubicama dati za pravo, zločince amnestirati, jer ćemo kazati da su bili u pravu jer su ubijali u cilju stvaranja još jedne albanske države. Progoniteljima takođe ćemo dati za pravo da su bili u pravu što su toliko Srba prognali i proterali, jer su ostvarili svoj cilj stvaranjem još jedne albanske države.
Zbog ponosa, zbog dostojanstva, zbog nas samih, zbog budućih generacija ne smemo da pristanemo niti da dozvolimo zločincima i zlikovcima da formiraju još jednu svoju državu. Mislim da u timu jedinstva ne smeju da budu predstavnici Beograda, iz bilo kakvih i bilo kojih političkih struktura. Jer, gubitkom Kosova neće biti isto kao što je bilo pre. Nećemo biti više narod, bićemo samo jedna amorfna masa bez mirisa, boje i ukusa, jer ćemo priznati da se zločinima mogu ostvariti politički ciljevi.
U smislu toga i u svetlu toga, apelujem i očekujem da ćemo svi ovde skupa, složno i glasno, glasati za Rezoluciju i opstanak Kosova u okviru države Srbije.