Hvala. Gospodine Halimi, samo da vas obavestim da je, po članu 231. stav 3. Poslovnika ove skupštine, za svako zasedanje potrebno dostaviti zahtev da se omogući narodnim poslanicima da govore na jezicima nacionalnih zajednica, što im ova skupština omogućuje. To je važno reći zbog toga što je višenacionalni karakter ove države veoma važan i za rukovodstvo ove skupštine.
Dakle, da ste podneli zahtev da se na sednici parlamenta omogući da se govori na albanskom jeziku i da se to prevodi za sve ostale poslanike, to bi vam bilo omogućeno. Sledeći put podnesite zahtev, nije nikakav problem. Kao što znate, podneli ste zahtev za jednu od sednica i tada je bilo omogućeno svim narodnim poslanicima da slušaju prevod onoga što vi govorite na vašem jeziku.
Po Poslovniku, narodni poslanik Ivica Dačić. Izvolite.

Dame i gospodo, kao što sam na početku sednice rekao, neću voditi polemiku o ovim pitanjima. Uopšte nije sporno bilo kakvo pravo nacionalne manjine. Za mene je samo sporno pitanje kako neko, bilo ko, da li je poslanik ili ne, to je odgovor na pitanje koje postavljam, može da u intervjuima govori da će se založiti za otcepljenje dela naše teritorije. To je nemoguće.
Sve ostalo je moguće, da govorite na albanskom, da formirate partije, da imate sva prava, da imate svoje škole i fakultete, i sve, ali ne možete da se založite za otcepljenje dela naše teritorije. Zato sam i spomenuo vaše ime. Ali, ne želim dalje o tome da diskutujem zato što je ovo sednica koju ne treba skrenuti u neke druge rukavce. Već sam rekao da je ovo pitanje daleko iznad partijskih čarki i partijskih interesa. Hvala vam.

 Hvala puno. Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, šef poslaničkog kluba LDP. Izvolite.

Gospodine predsedniče parlamenta, poštovano predsedništvo, predsedniče Tadiću, gospodine Koštunica, dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da u ime pre svega naše poslaničke grupe, a potom, ukoliko mi to dozvolite, i u vaše ime, pokušam da vratim politiku u ovu raspravu, jer mi se čini da su poslednjih sat, sat i po vremena obeležile najdosadnije diskusije od konstituisanja ovog parlamenta, što je poražavajuće, s obzirom na temu o kojoj razgovaramo. Pripremljeni referati, fraze, narušili su početak današnjeg zasedanja.
Pred poslanicima, građanima i građankama Srbije je predsednik Republike, tu je aktuelni premijer, tu su parlamentarne stranke Srbije i mi moramo ponuditi političke odgovore na pitanja koja su postavljena i tokom ove rasprave, na pitanja koja su postavljena i mimo naše volje.
Dakle, prvo o Izveštaju Državnog pregovaračkog tima. Nismo ga dobili na vreme. U skladu sa dnevnim interesima i vladajuće i opozicione stranke su otvarale pitanje rasprave o izveštaju državnog pregovaračkog tima kada je to njima odgovaralo. Mi smo jedina stranka koja je na tome insistirala od prvog trenutka. Danas rasprava o izveštaju državnog pregovaračkog tima mnogo više pristaje istorijskom arhivu nego parlamentu Srbije.
Zbog toga ne želim da analiziram pojedinačno navedene činjenice i argumente. Ali me interesuje, gospodine Samardžiću, šta se desilo sa pojmom entiteta, koji je pomenut u jednom od dijaloga koji su vođeni tokom te nedelje Bečkih pregovora. To je veoma važno za LDP, jer je to jedan od principa na kojim mi gradimo našu političku platformu u rešavanju kosovske krize.
Mislim da ovo nije vreme u kome treba da procenjujemo pozitivne i negativne posledice odluke vršioca dužnosti predsednika Vlade, gospodina Koštunice, da u Beogradu ne razgovara sa Martijem Ahtisarijem, a da sa njim potom razgovara naš pregovarački tim u Beču.
Ali bih vas upozorio na posledice izjava koje ste, gospodine Koštunica, izneli ovde u svom govoru.
Ako je sve ovo, zapravo, kraj Ahtisarijeve ere, moram vas podsetiti da ta era nije započela Ahtisarijevim predlogom za rešenje kosovske krize, već da je Ahtisarijeva era započeta 99. godine, sporazumom koji je tadašnja država Srbija prihvatila, na predlog tog istog Ahtisarija.
Iz tog predloga je proizašla Rezolucija na koju se mi danas pozivamo, Rezolucija 1244. Zato je vaša izjava neoprezna i ona ugrožava i osnove politike na kojoj vi gradite predlog ove rezolucije.
Sada bih se upravo usredsredio na tu politiku. U ovom parlamentu postoje dve jasne politike prema Kosovu i Metohiji. Jedna je politika SRS i ona je u ispoljena u rezoluciji te stranke koju parlament nije raspravljao.
Druga je rezolucija LDP. Ona je takođe predata parlamentu. I jedan i drugi dokument na vrlo jasan način daju odgovore na sva ona pitanja koja je Vlada zaobišla ne da definiše, već da artikuliše kroz inicijative koje bi preduzela u slučaju njihovog otvaranja. Zbog toga idemo na rezoluciju koja je pred nama.
Tačka jedan: ''Svaki pokušaj rešenja kojim bi se prekršila ova osnovna načela bio bi proglašen ništavnim i opasnim po opstanak države Srbije i kao takav bi predstavljao povod za odgovarajuće delovanje državnih organa Republike Srbije u skladu sa međunarodnim pravom.''
Predsedniče Republike, predsedniče Vlade, ministre Samardžiću, ministre inostranih poslova, zašto mi kao poslanici Skupštine Srbije nemamo to pravo da dobijemo odgovor na pitanje - šta se podrazumeva pod "odgovarajućim delovanjem"?
Ako ovo nije trenutak da nam se to saopšti, ja se sa tim neću složiti, ali je i to odgovor na naše pitanje. Ali vas molim da nam date odgovor na pitanje zašto smo uskraćeni za definiciju "odgovarajućeg delovanja državnih organa Republike Srbije, u skladu sa međunarodnim pravom".
Tačka dva: ''Republika Srbija je spremna da otpočne novu fazu pregovora.'' Novi pregovori sa starim stavovima. Kakva je sudbina takvih pregovora? Zašto nismo ništa kvalitetno novo uneli u tu inicijativu? Jasno je da postoji spremnost za nešto tako.
Izjavu predsednika Republike koju je, recimo, citirao šefa poslaničke grupe SRS, doživljavam na takav način, kao spremnost predsednika Republike da unese izvesne promene u dosadašnju državnu politiku. Ali je besmisleno započinjati novu fazu pregovora sa starim, identičnim stavovima koji su nas doveli do blokade u kojoj se nalazimo.
Treća tačka Rezolucije: ''Za razliku od bezuspešnih pregovora koje je vodio Marti Ahtisari, novi pregovori moraju biti otvoreni u pogledu ishoda i trajanja, uz poštovanje osnovnih načela i normi međunarodnog prava.''
Kriza na Kosovu kulminira, jedino srpskoj zajednici na Kosovu ne odgovara prolongiranje, odugovlačenje, jer je neizvesnost izvor nestabilnosti, a srpska zajednica na Kosovu će platiti cenu te nestabilnosti i nesigurnosti kojoj je izložena. Mi o tome želimo da govorimo. Pa neka nam onda naša politička konkurencija meri časnost. Ali, danas o tome treba da se priča, a ne onda kada bude kasno.
Svaki razgovor o "Oluji", o "Bljesku", o 99. u 2007. je besmislen. Ali, nije besmislen razgovor o posledicama koje će pratiti neefikasnost, nesposobnost, nespremnost preuzimanja politike koja će krenuti događajima u susret.
Tačka četiri: ''Narodna skupština Republike Srbije smatra da nova rezolucija Saveta bezbednosti o Kosovu treba da se usvoji tek posle završenih pregovora, kojima bi se utvrdilo kompromisno rešenje budućeg statusa Pokrajine. Novi pregovori mogu se voditi samo u okviru postojeće Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 i na osnovu jasnog mandata UN.''
Ako je ovo kraj Ahtisarijeve ere, onda je time okončana i Rezolucija 1244, jer ona proizilazi iz dokumenta koji je 99. godine kreirao Marti Ahtisari. Zato je to neoprezna izjava, gospodine Koštunica.
Šta se podrazumeva pod "jasnim mandatom UN", kada mi istovremeno diktiramo pravila ponašanja Savetu bezbednosti UN? Ono što smo tražili od gospodina Samardžića nismo dobili - vrlo jasno ispoljenu spremnost Republike Srbije da poštuje svaku odluku Saveta bezbednosti i UN, a ne samo one odluke koje se Srbiji dopadaju.
Dobro je oslanjanje na međunarodno pravo i to međunarodno pravo nama oduvek bilo važno, ali smo mi kao država selektivno poštovali međunarodno pravo i sebe doveli u poziciju na identičan pristup međunarodne zajednice prema nama. Na osnovu koje glave Povelje UN se gradi to pravo međunarodne zajednice? Na glavi sedam, i sigurno dobro znamo da je to tako, i zbog toga je potrebna istina i jasna politika.
Tačka pet, zahtevamo od svih država članica UN, zahtevamo od generalnog sekretara, to nije dobar jezik. Poslednji put je takav rečnik korišćen tokom 99. godine. Sa posledicama i danas ne možemo da izađemo na kraj. Ne mislim da je vaša želja bila, gospodine Samardžiću, ili želja Vlade, da se Srbija izloži onim posledicama kojima je bila izložena 99. godine, baš naprotiv.
Ali, zato apelujemo na vas - promenite rečnik. Promenite rečnik, iritirali smo deo međunarodne zajednice. Koliko god bila jake simpatije u drugom delu, jedan deo smo iritirali. Od ovakvog rečnika korist neće imati Srbi na Kosovu, neće imati Albanci na Kosovu, neće imati građanke i građani Srbije.
Tačka šest: ''Narodna skupština Republike Srbije smatra da bi jednostrano priznanje samoproglašene nezavisnosti Kosova imalo nesagledive posledice po regionalnu stabilnost.''
Slažemo se sa vama. Ali, hajde da izbegnemo to jednostrano proglašenje kosovske nezavisnosti tako što bi se definisali jasni okviri, i vremenski, u koje bi zajedno tragali za prihvatljivo rešenje i za jednu i za drugu stranu.
Šta je problem? ''Obavezuje se Vlada Republike Srbije i svi državni organi da blagovremeno i energično odgovore svakom nagoveštaju ili činu bilo kojeg međunarodnog subjekta koji bi bili usmereni na jednostrane akte povrede suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije.''
Gospodin Nikolić je postavio to pitanje, postavljamo ga i mi. Zašto smo uskraćeni za definiciju tog odgovora? Odsustvo jasnoće po tom pitanju otvara širok prostor za različite interpretacije. Mi, recimo, to tumačimo kao vašu spremnost da ostavite vrata odškrinutim za međunarodnu zajednicu. Neko će to protumačiti kao vašu najavu konačnog raskida bilo kakvih normalnih odnosa sa međunarodnom zajednicom. Zato je potrebna jasnoća.
Ono što bi ovu rezoluciju učinilo kvalitetnijom je poruka svetu - šta god nam vi radili, mi nikada nećemo pristati na politiku koja će se na kraju završiti katastrofalnom posledicom po naše društvo, odnosno izolacijom kojoj smo bili izloženi tokom devedesetih godina.
Pravo i pravda nisu dobri argumenti u ovom trenutku. Reći ću vam zbog čega? Zbog toga što ni pravo ni pravda nisu poštovani u onim fazama kosovskog života koje su dovele kosovsku zajednicu u takvu traumatičnu poziciju u kojoj se ona nalazila tokom devedesetih i u kojoj se konačno nalazi i danas.
S tim što su pozicije Srba i Albanaca u međuvremenu promenjene, pa su iz pozicije žrtve Albanci danas prešli u poziciju suverena na Kosovu, a iz pozicije suverenog naroda Srbi su prešli u status getoizirane zajednice.
Ali, ni pravo ni pravda ne mogu biti te podštapalice i fraze na kojima ćemo mi graditi svoju politiku. Pogotovo osuđujemo zloupotrebu jakog prisutnog i izraženog osećaja nepravde u našem društvu kada se govori o odnosu međunarodne zajednice prema Kosovu.
Ako nije bilo pravde i prava, na Kosovu, u Srbiji i u ovom regionu je oduvek bilo u izobilju i nepravde i bezakonja, i upravo zbog toga, na tim osnovama, na tim temeljima se ne može graditi politika.
Ako svet nije bio fer prema Srbiji u pojedinim trenucima i ako to nije danas, po mišljenju Vlade, onda mi moramo biti ti koji će pokazati šta podrazumevamo pod fer odnosom.
Pa, reći da nije fer očekivati da svet pristane na status kvo, da nije fer očekivati da neko u međunarodnoj zajednici ima interes tapkanja u mestu zato što neko ovde nema hrabrosti da kaže da je današnja situacija na Kosovu posledica jedne politike koja ima svoj kontinuitet i u nekim merama na kojma insistira Vlada u svojoj rezoluciji.
Nama je veoma važno pitanje odgovornosti, ne zato što želimo da ratujemo sa duhovima prošlosti, nego što definisanjem te odgovornosti mi konačno u srpskoj politici uspostavljamo one principe koji postoje u svakodnevnom životu građanki i građana ove zemlje.
Samo je politika u Srbiji profesija u kojoj pitanje odgovornosti nije pitanje na koje neko mora da da odgovor. Neodgovorno ponašanje u politici se ne sankcioniše. U zdravstvu se sankcioniše, u zdravstvu se sankcioniše, u pravosuđu se sankcioniše, na univerzitetu se sankcioniše, na carini se sankcioniše, u svakom segmentu života se sankcioniše, samo se u politici ne sankcioniše.
Hajde da se vratimo zato na ovu rezoluciju, pa da kažemo šta to podrazumeva ova vlada pod suštinskom autonomijom. Od Vas smo, gospodine Samardžiću, dobili odgovor da je to toliko puta objašnjeno u štampi.
Vi znate da mi imamo dobru analitičku službu. Pronašli smo puno argumenata za svoju politiku, ali nijednu činjenicu koja bi za nas bila prihvatljivo objašenjenje suštinske autonomije. Mi to tumačimo kao opis postojećeg stanja. Više od autonomije, manje od nezavisnosti je činjenično stanje na Kosovu. Ono je nezadovoljavajuće i za srpsku i za albansku zajednicu.
Hajde da odemo korak dalje, pa da zamislimo situaciju u kojoj bi albanska zajednica prihvatila političke principe na kojima mi gradimo poziciju i status Kosova u okviru srpske države. Kakva bi bila ta srpska država? Sa državom u državi.
Mi kao da molimo Albance da oni pristanu na svoju državu, pod uslovom da je tako ne zovu i da nikad ne kažu istinu, koja je svakome očigledna. Hteli mi to da priznamo ili ne, principi o kojima je govorio premijer Koštunica, navodeći osnove razgovora u okviru Kontakt grupe, pa ti principi su nešto što ignoriše ova rezolucija.
Šta je rekla Kontakt grupa? Nema povratka na staro, nema prisajedinjenja nekoj drugoj državi i nema podele Kosova. Zato sam vas pitao, gospodine Samardžiću, zašto ste zaobišli pojam entiteta u svom skupštinskom nastupu.
I pitam ministra inostranih poslova, koji ovde pred nama, s obzirom da ni predsednik republike, ni predsenik Vlade, ni ministar za Kosovo nijednom rečenicom nisu pomenuli vašu predstojeću posetu sa Sjedinjenim Državama, da li je platforma sa kojom tamo idete tajna ili je to drugorazredna tema o kojoj Parlament uopšte ne treba da razgovara.
To je za nas, takođe, važno pitanje, jer mislimo da neće ništa dobro proisteći iz komplikovanih odnosa Srbije i Sjedinjenih Država.
Hajde da vidimo dalje. Šta je suštinska namera ove rezolucije, po našem mišljenju? Dalje prolongiranje, izbegavanje odgovornosti, podela društva na patriote i izdajnike? Mi smo već u fazi kosovskog boja. Zna se ko je Murat, mislim da nema dileme ni oko Vuka Brankovića, jedino ne znam jeste li se dogovrili oko toga ko će biti Lazar, ko će biti Obilić, ko će biti kosovka devojka.
Ali, to nije ono što je potrebno našoj deci i mi o tome treba da razgovaramo. Našoj deci je potrebna sigurnost koju mi nismo imali. Verujem da su vaše političke namere iskrene i ne želim uopšte da sumnjam u vašu želju da Srbiju učinite srećnom i mirnom državom, ali način na koji to radite je pogrešan.
Šta je ono što želimo da se unese u ovu rezoluciju? Želimo da rezolucija srpskog parlamenta jasno kaže da će poštovati svaku odluku Saveta bezbednosti. Na takav način mi definišemo drugačiju poziciju Srbije u okviru te, za nas presudno važne međunarodne organizacije, Organizacije Ujedinjenih Naroda. Želimo da povežemo, a Vlada to upravo izbegava, ostvarenje u punom kapacitetu konačnog statusa Kosova sa ostvarenjem punog kapaciteta članstva Srbije u Evropskoj uniji.
Ako je međunarodnoj zajednici stalo da se što pre dođe do konačnog rešenja Kosova, onda i mi moramo objasniti da je punopravno članstvo Srbije u Evropskoj uniji jedini garant i amortizer tih nestabilnih procesa koji će pratiti utvrđivanje konačnog statusa Kosova.
Da li mi želimo brzo članstvo u Uniji – da, želimo, i tu postoji paralelizam u namerama. Hajde da kažemo da je jevtina ona politička poruka koju nam iz Brisela upućuju, kada kažu da ne treba poistovetiti sudbinu Kosova i sudbinu evropskih integracija Srbije.
Koja zemlja je postala članica Evropske unije, a da pri tom nije definisana kao država? Ako narednih 500 godina budemo guslali svoj ep o Kosovu, tačno toliko godina ćemo čekati punopravno članstvo u Evropskoj uniji, jer smo se kroz proces rešavanja kosovske krize konfrontirali sa Evropskom unijom i Sjedinjenim Državama.
Odnos prema Rusiji; mislim da taj odnos nije iskren i da se često ruski politički stav zloupotrebljava, i to nije dobro. Mi možemo razumeti principijelnu poziciju u spoljnoj politici Ruske federacije, ali sa jedne strane Evropska unija je, zajedno sa Sjedinjenim državama, inicirala šest rezolucija, tragajući za nečim što je prihvatljivo za srpsku stranu.
Sa druge strane nije bilo nijedne inicijative, koja bi nama dopustila da možemo da kažemo nešto više od onog što svakodnevno govore predstavnici Ruske federacije, da je njihov stav izbalansiran i da oni uopšte ne prave razliku u pristupu kosovskim Albancima i Srbiji.
Oni jednostavno u svakom trenutku potcrtavaju jasnu poruku – za nas je prihvatljivo samo ono rešenje oko kojeg će se saglasiti dve strane.
Pošto mi želimo nove pregovore sa starim modelom, jasno je da tog rešenja i saglasnoti neće biti u doglednoj budućnosti.
Zbog toga su pregovori iz Saveta bezbednosti, gde su drugačiji mehanizmi odlučivanja, premešteni u Kontakt grupu.
Kao što i 99. godine Savet bezbednosti nije rekao ''da'' bombardovanju Srbije, nego je to uradio onaj ko je bio u mogućnosti da to uradi, a niko drugi nije mogao da ga zaustavi, ovakvom politikom ćemo vrlo brzo naše društvo dovesti u poziciju da će žaliti za Ahtisarijevim dokumentom, kao što danas žalimo za propuštenom šansom iz 91. godine, kada smo odbili mirni razlaz Jugoslavije za članstvo u Evropskoj uniji, kao što danas Srbi u Bosni žale Vens-Ovenov plan, kao što žalimo ''Z-4'' plan, kao što danas pozivamo na retroaktivnu primenu Rambujea, i to je ono što je poražavajuće.
Potrebno je više hrabrosti. Nismo ovde došli da bi optuživali ministre iz Koštuničine vlade, predsednika Republike, opoziciju za stanje u kom se Srbija nalazi, ali od vas tražimo odgovore i spremnost da to stanje menjate, a ne da ga održavate u postojećoj konstelaciji.
U nama imate potpunu podršku za promenu. Koliko god to izgledalo neverovatno, gospodine Koštunica, šta god mi o vama govorili i šta god vi nama radili, po pitanju Kosova, po pitanju evropskih integracija, po pitanju saradnje sa Haškim tribunalom, u svakom trenutku u kome vaša vlada bude napravila političke zaokrete imaćete podršku LDP-a.
Ali ćete imati i žestok otpor, bez obzira na etikete koje nam lepite, u vašoj nameri da politikom kontinuiteta praktično dovedete Srbiju u poziciju u kojoj će svako drugi, osim političara u Srbiji, biti odgovoran za stanje u kome se nalazi srpsko društvo.
Srbi na Kosovu ne smeju biti žrtve srpske politike, kao što su to bili Srbi u Bosni i Srbi u Hrvatskoj, iako je jako teško izmeriti visinu njihovih međusobnih žrtava, jer su one poražavajuće i to ne bih želeo da radim.
Hvala vam i spremni smo sa vama da sarađujemo, ali ova rezolucija je još gora rezolucija od one februarske, i sa velikom obavezom prema Srbiji glasaćemo – protiv.

Hvala puno. Reč ima narodni poslanik Pastor Balint, šef poslaničkog kluba Savez vojvođanskih Mađara, Liste za Sandžak, Unije Roma Srbije i Koaliciije Albanaca Preševske doline. Izvolite.

Uvaženi predsedničke Republike, uvaženi predsedniče Vlade, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, iskoristiću priliku da iznesem stav Saveza vojvođanskih Mađara o predloženom tekstu rezolucije, ali pre nego što budem govorio o predloženom tekstu rezolucije, želeo bih da kažem da smatramo početkom dobre prakse to što je gospodin ministar Samardžić, čini mi se 13. jula, došao u Narodnu skupštinu i obavio razgovore sa poslaničkim grupama.

To smatramo početkom jedne dobre prakse i pošto je tu sad većina ministara i predsednik Vlade, nadam se da će se to tako odvijati u budućnosti i za ostale ministre i povodom ostalih veoma važnih tačaka dnevnog reda u budućem radu Narodne skupštine. To bi tako trebalo da bude.

Sada bih da govorim nekoliko rečenica o konkretnom tekstu Predloga rezolucije. Svakako pozdravljamo želju Vlade za započinjanjem novih pregovora o Kosovu i Metohiji. Naravno da je stav Saveza vojvođanskih Mađara ostao nepromenjen od 14. februara. Tada smo rekli da SVM jedino može da bude za započinjanje novih pregovora i iznalaženje rešenja putem pregovora, nakon kojih pregovora se ni jedna strana ne bi osećala pobeđenom i potpuno poraženom.

Pozdravljamo i to što se Vlada zalaže za kompromisno ređenje budućeg statusa Kosova i Metohije, koji bi se postigao putem pregovora. To piše u tački 4. To mi svakako podržavamo i to smo podržavali u februaru ove godine.

Bez obzira na ove činjenice, mi ćemo ipak biti danas uzdržani, isto tako kako smo bili uzdržani 14. februara. Ne možemo prihvatiti ovaj konkretan tekst Predloga o Kosovu i Metohiji iz dva razloga, i sad ću ukratko izneti koja su ta dva razloga.

Kao prvi razlog, smatramo da predloženi tekst rezolucije o Kosovu i Metohiji, odnosno pojedini delovi ovog konkretnog predloga teksta o Kosovu i Metohiji nisu u saglasnosti sa savremenim rečnikom diplomatije. Tu bih kao primer naveo tačku 5, kojom Narodna skupština zahteva od generalnog sekretara Ujedinjenih nacija i zahteva od pojedinih članica Ujedinjenih nacija, ne samo što smatram da Republika Srbija može da traži nešto, a ne može ništa da zahteva od Ujedinjenih nacija i od bilo koje članice Ujedinjenih nacija, jer to nije u skladu sa rečnikom savremene diplomatije, prema stavu Saveza vojvođanskih Mađara.

Ali, pored ovoga, postoji još jedan važniji razlog zbog kojeg mi ne možemo podržati ovaj konkretan predlog teksta rezolucije, a to je što smatramo da je tačka 6, odnosno druga rečenica, da budem precizan, neodređena, nejasna, pa samim tim i opasna, jer daje mogućnost svakakvim tumačenjima.

Recimo, šta znači formulacija, nagoveštaj međunarodnog subjekta? Šta znači pojam blagovremeno? Šta znači pojam energično? Ovakve formulacije daju Vladi velika ovlašćenja ili slobodu, koja su prema našem ubeđenju izvan ustavno-pravnog sistema. Mora precizno da se kaže šta znači energično i koji postupci treba energično i blagovremeno da budu urađeni od strane Vlade Republike Srbije i drugih državnih organa.

Znači, SVM ne može prihvatiti, štaviše apsolutno se protivi svakom oružanom sukobu ili upotrebi Vojske, a isto tako protivi se i prekidu diplomatskih odnosa sa bilo kojom zemljom sveta. Mi smo pitali gospodina Samardžića 13. jula da li ove formulacije ''blagovremeno i energično'' znače rat eventualno ili prekid diplomatskih odnosa sa određenim država, i nismo dobili nedvosmislene odgovore na ova naša pitanja.

Savez vojvođanskih Mađara od osnivanja insistira na mirnom rešavanju svih nesporazuma i sukoba, političkim sredstvima, kroz dijalog i uvažavanje interesa i većine i manjine na celoj teritoriji Kosova i Metohije.

Gospodin Samardžić je 14. jula izjavio, citiraću tu njegovu izjavu, tu izjavu su preneli Beta, TANJUG i skoro svi štampani i elektronski mediji u Republici Srbiji, sledeće: koliko vidim, ne postoje šanse da se 100 odsto poslanika izjasni za, mada smo priliku za primedbe dali i onima koji se suštinski ne slažu sa tekstom. To je tačno.

Ali, dalje kaže gospodin Samardžić: tim primedbama posvetićemo najozbiljniju pažnju, ali i ako nakon toga ne budu hteli svi da glasaju za Rezoluciju onda oni imaju ozbiljan problem sa zemljom u kojoj žive. To je, gospodine Samardžiću, uvreda i dovođenje u pitanje ustavnog prava koje se odnosi na slobodu misli, prema našem dubokom uverenju.

Moram da kažem da vojvođanski Mađari i Savez vojvođanskih Mađara nema ozbiljan, a nema ni neozbiljan problem sa državom, nije nikad ni imala. Imamo ozbiljan problem sa Vladom Republike Srbije, i ovom sadašnjom Vladom, i prethodnim vladama i imaćemo problema sa svim vladama koje ne budu uzele u obzir da jednu trećinu stanovništva Republike Srbije čine nacionalne manjine.

Mi imamo problem sa sadašnjom Vladom zbog toga što ova sadašnja Vlada nije još ništa rekla šta hoće da uradi u interesu nacionalnih manjina koje žive na teritoriji Republike Srbije. Ova vlada nije još ništa rekla šta želi da uradi da bi Autonomna Pokrajina Vojvodina dobila finansijsku autonomiju, da bi se doneli zakoni o imovini i prihodima Autonomne Pokrajine Vojvodine, što je inače obaveza Republike Srbije i prema Ustavnom zakonu.

Ova vlada nije rekla ništa šta želi da uradi da bi lokalne samouprave dobile nazad svoju imovinu. Mi smo jedina zemlja u Evropi gde lokalne samouprave nemaju svoju imovinu.

To su tri razloga zbog kojih mi imamo stvarno ozbiljnih problema sa aktuelnom Vladom, ali nemamo problema sa Republikom Srbijom, niti ćemo imati problema sa Republikom Srbijom. Smatram da u 21. veku ne treba poistovećivati Vladu i državu. Ta vremena su prošla.

Dobro je što je Vlada uvidela da albanska nacionalna manjina na Kosovu i Metohiji ima legitimne interese. To piše u 2. tački ove Rezolucije. Savez vojvođanskih Mađara smatra da albanska nacionalna manjina na Kosovu i Metohiji ima svoje legitimne interese. Moram da kažem da isto tako legitimne interese, koji se, naravno, ne manifestuju željom za otcepljenjem ili secesijom, ali isto tako imaju legitimne interese i Bošnjaci, i Bugari, i Bunjevci, i Mađari, i Hrvati i druge nacionalne manjine koje žive na teritoriji Republike Srbije. Mi smatramo da ove legitimne interese isto tako treba da uzme u obzir Vlada Republike Srbije.

U februaru smo rekli da Savez vojvođanskih Mađara ni u kom slučaju ne smatra opravdanim povlačenje bilo kakve parlale između Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohije i Autonomne Pokrajine Vojvodina. Ali, u februaru smo rekli, i želim sada da ponovim, da ukoliko se iznađu neka pozitivna nova rešenja koja se odnose na zaštitu prava i sloboda nacionalnih manjina na teritoriji Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija, onda mi smatramo da ta nova rešenja treba da se primenjuju i na ostalim delovima teritorije Republike Srbije.

Ne mogu određene manjine sa teritorije Republike Srbije biti u povlašćenom položaju u odnosu na neke druge manjine koje isto tako žive na ovoj teritoriji i imaju svoje legitimne interese.

Na kraju bih želeo da kažem da je izuzetno dobro što država već godinama čini izuzetne diplomatske napore da sačuva teritorijalni integritet i to Savez vojvođanskih Mađara apsolutno podržava. Ali bih hteo da kažem da nije dobro što je ova tema jedina već godinama kojoj se posvećuje dovoljna pažnja. Apelujem na Vladu da se isto tako energično i nepokolebljivo posveti privlačenju investicija, stvaranju novih radnih mesta, poboljšavanju socijalne sigurnosti svih građana na celoj teritoriji Republike Srbije.

U kontekstu ovoga moram da kažem da je vrlo dobro što je formulisano u Predlogu rezolucije da će Vlada redovno izveštavati Skupštinu o tome šta je postigla povodom pitanja Kosova i Metohije, ali bi SVM želeo isto tako da Vlada izveštava Narodnu skupštinu i o tome šta je učinila u temi privlačenja investicija, stvaranju novih radnih mesta i poboljšavanju socijalne sigurnosti svih građana na celoj teritoriji Republike Srbije. Hvala.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Nenad Čanak, šef poslaničkog kluba Liga socijaldemokrata Vojvodine-SVM. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada sam pripremajući se za ovo što ću sada reći, razgovarao sa legendom srpske političke scene, gospodinom Dragoljubom Mićunovićem, rekao mi je da je ovo deveti put da prisustvuje donošenju rezolucije o Kosovu. U šali sam rekao da je prvi put prisustvovao 1912, ali to je bila šala.
Gospodin Mićunović je tu apostrofirao u stvari jednu vrlo važnu stvar, a to je koliko puta će se donositi rezolucije posle kojih se ništa neće promeniti, kada znamo da smo već dva puta svedočili donošenju ustava koji su donošeni zbog navodno toga da se zadrži Kosovo u Srbiji.
Kosovo se u Srbiji ne zadržava ustavom nego nekim drugim aktivnostima, jer taj ustav koji je donet 1990. nije mnogo promenio na Kosovu, ali je mnogo promenio u Vojvodini i najviše je promenio u samoj Srbiji. Isto to se dogodilo i sa Ustavom donetim 2006. godine.
Upravo zbog toga sam uzeo i pretresao sve te dokumente o kojima se ovde govori. Recimo, Rezoluciju 1244, za koju se Vlada zalaže da je ne treba menjati, a ja ću podsetiti, u toj Rezoluciji 1244 subjekat međunarodnog prava je Federalna Republika Jugoslavija, SRJ. Dakle, ne Srbija. Pasoši sa kojima pregovarački tim putuje su lažni, jer na njima piše SRJ, a ne piše Republika Srbija.
I taj virtualni život u nekakvoj državi koje nema zato da bi se zadržali odnosi koji ne postoje je ono što karakteriše aktuelni društveni politički trenutak u Srbiji. Za to je, naravno, najviše kriv doktor Vojislav Koštunica. Odmah ću reći zbog čega.
Kada malo bolje pogledamo šta se u ovoj rezoluciji nudi, onda dobijamo da se u Rezoluciji 1244 garantuje teritorijalni integritet SRJ, ali i teritorijalni integritet svih država u regionu. Dr Vojislav Koštunica je u Malom Zvorniku rekao da je Republika Srpska samo privremeno odvojena od matice, je l' tako?
(Dragan Todorović, sa mesta: To je rekao i u Velikom.)
Evo imamo svedoka da je to rekao i u Velikom.
Dakle, ako je to tako i ako to nije nasrtaj na Rezoluciju 1244, onda ne znam šta je nasrtaj na Rezoluciju 1244. Mi ovde imamo SRS, koja je u više navrata rekla da je Republika Srpska samo trenutno van Srbije, a u perspektivi sasvim sigurno mora biti u savezu, i naravno Republika Srpska Krajina. Da li sam u pravu?
Pošto je tako, to je napad na teritorijalni integritet dve susedne države i duplo poništena Rezolucija 1244, za čiji opstanak se navodno ovde navodne patriote zalažu.
Dakle, imamo sistem duplih standarda i samim tim nema načina da se ovakvim rezolucijama i ovakvom navodnom borbom za Kosovo nešto odbrani.
Pazite, kako zaštititi Srbe na Kosovu od evidentnog genocida, koji se nad njima čini, kad ovde u ovoj skupštini sede dve stranke čiji su predsednici osuđeni za najteže zločine protiv čovečnosti?
(Vjerica Radeta, sa mesta: Ko je osuđen?)
Rekao sam optužen.
(Dragan Todorović, sa mesta: Vi ste idiot.)
Izvinjavam se, optužen. Da li ste vi to meni rekli idiote? Vi ste, gospodine, budala.

Gospodine Čanak, molim vas, da se ne obraćate poslanicima na način na koji ste to učinili. Zbog te reči izričem vam opomenu, ali takođe izričem opomenu i narodnom poslaniku koji vam je rekao da ste idiot?
(Nenad Čanak: Postoji nepodeljeno mišljenje poslaničke grupe SRS.)
Hvala puno. Šef poslaničkog kluba, Tomislav Nikolić, preuzeo je na sebe opomenu. Hvala puno. Nastavljamo dalje, izvolite.

Dr Vojislav Koštunica je čovek koji je odgovoran za potpisivanje ugovora CEFTA, o čemu više može reći dr Vladan Batić, po čemu je Srbija priznala Kosovo kao nezavisnu državu, obzirom da je to međunarodni ugovor. To je prvi čin kojim se Srbija odriče Kosova i samim tim bi trebalo, po ovoj rezoluciji, da se odrekne saradnje sa samom sobom. To bi mogla da uradi, recimo, Vlada podnoseći ostavku i da na taj način dokaže da iskreno misli da sa svakim ko potvrdi nezavisnost Kosova prekine odnose, energično, dramatično ili kako god su to oni ovde naveli.
Rekao bih vam samo još jednu stvar, ne bih vas više zadržavao. Status ponuđen Kosovu, koji niko ne zna šta je, imao sam priliku da pročitam na engleskom jeziku, na srpski nije preveden, pa je grupa vojvođanskih poslanika to i učinila. Znate li šta se nudi Kosovu? Nudi se suštinska autonomija koja glasi: „Kosovo će imati zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, koja će Pokrajini omogućiti potpuno samoupravljanje, osim u područjima koja će eksplicitno biti pobrojana, a u kojima će Srbija zadržati kontrolu. To su spoljna politika, odbrana, ali uz punu demilitarizaciju Pokrajine, uz samo međunarodno vojno prisustvo, kontrola granica, carine, zaštita srpskog kulturno-verskog nasleđa i u poslednjoj pravnoj instanci zaštita ljudskih prava“. Sve drugo biće u nadležnosti Kosova. Kosovo će imati u potpunosti nezavisan pristup u međunarodnim finansijskim institucijama.
Znate li šta je ovo, dame i gospodo? Gospodin Vladan Batić može više reći o tome. Ovo je Ustav iz 1974. godine, protiv koga su se ljudi koji sada čine deo Vlade, koju predvodi dr Vojislav Koštunica, ti ljudi su se protiv toga najžešće borili, jer je to razbijanje Srbije. Pa šta je onda ovo, dame i gospodo, ako ne razbijanje Srbije iz jednostavnog razloga: ne pravi se ova rezolucija zato da bi Kosovo ostalo u Srbiji nego da bi režimska oligarhija ostala na vlasti.
Nemojte zaboraviti, po izveštajima Svetske zdravstvene organizacije, na Kosovu je 60% stanovnika mlađe od 30 godina. Kosovo je najmlađa zajednica u Evropi. Država Srbija je, posle Japana, najstarija država po proseku životnog doba stanovnika na svetu. Znači, ako je Srbija najstarija u Evropi, a Kosovo najmlađe u Evropi, mislite koja nam je budućnost.