Dame i gospodo narodni poslanici, posle dužeg vremenskog perioda dobili smo Predlog rezolucije o neophodnosti pravednog rešenja pitanja Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohije zasnovanom na međunarodnom pravu.
Osnovne međunarodne norme koje su temelj međunarodnog prava su teritorijalna celovitost i uvažavanje suvereniteta svake zemlje. Zato bi eventualno proglašavanje nezavisnosti Kosova i Metohije bio fitilj koji bi zapalio mnoge konflikte u raznim delovima sveta.
Kada Majkl Polt, odlazeći ambasador SAD-a, kaže da sama Srbija precenjuje globalni značaj Kosova i da ono nije presedan koji bi prouzrokovao takozvani domino efekat u drugim kriznim područjima u svetu, moramo imati informaciju da najveći broj Evropljana zna da SAD danas predstavlja najveću opasnost po svetski mir.
Pogledajte rezultate istraživanja koje je sproveo američki institut za ispitivanje javnog mnjenja „Haris interactiv“ i te rezultate je prenela internet agencija Vašington Profajl. Rezultati istraživanja su pokazali da u dobronamernost SAD-a ne veruje čak 46% stanovnika Španije, 32% stanovnika Nemačke, 31% stanovnika Francuske, 30% stanovnika Velike Britanije, 21% stanovnika Italije i čak, verovali ili ne, 11% američkih građana.
Vredi pomenuti da u Vašingtonu ni 3% Amerikanaca ne veruje da je Rusija pretnja pre svega američkom načinu života i zapadnoj demokratiji. Upravo je ovo još jedan razlog da u ovakvom aktuelnom trenutku pokažemo, pre svega, političko jedinstvo svih relevantnih političkih faktora, da svi moramo bez izuzetaka da poštujemo Ustav Republike Srbije, naročito članove 2, 4, 51, 86, kao i Rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1244, kao i rezolucije koje izglasaju narodni poslanici u Republičkoj skupštini, kao i član 16. Zakona o Vladi.
SRS će uvek podržavati politiku koja poštuje Ustav i koja brani Republiku Srbiju, bez obzira na okolnosti i u zemlji i u svetu. Želim da izrazim zahvalnost pre svega Ruskoj federaciji, Kini, ali i ostalim prijateljima u svetu, koji brane međunarodno pravo i međunarodni pravni poredak.
Ali, želim da povučemo i paralelu između 5. oktobra 2000. godine i današnjeg datuma. Situacija na Kosovu i Metohiji nije ni bolja ni povoljnija, iako već sedam godina demokratska Srbija brine o Kosovu i Metohiji.
Predstavnici SRS se nadaju da dok predsednik Vlade, gospodin Vojislav Koštunica, kao i predsednik Republike, gospodin Boris Tadić, pregovaraju teritorija Kosova i Metohije neće ostati bez Srba, jer pored uspešnih pregovora, populaciji koja živi na Kosovu i Metohiji treba obezbediti bolje uslove za život, radna mesta, plate, električnu energiju.
Ako prate ideologiju SRS i ako je primene u praksi, nade ima za sve koji žive i rade u Srbiji, sa Kosovom i Metohijom kao neodvojenim delom Srbije. Zato Srbija mora da pošalje jasnu i jedinstvenu poruku da Kosovo i Metohija nikada neće biti nezavisno, da ćemo čuvati integritet i suverenitet naše zemlje, jer znamo da istorija prethodi sadašnjosti, ali i budućnosti. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, a neka se pripremi narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, najnoviji događaji stavili su opet na dnevni red rešavanje sudbine stare Srbije, te slavne ali tužne majke naše, gde je istorijsko gnezdo srpske države, srpskih kraljeva, careva, gde su slavne nemanjićke prestonice na Kosovu i Metohiji, novopazarski Ras, Priština, Prizren, Peć, gde žive naša braća po krvi, po jeziku, po običajima, po narodnoj svesti, željama i težnjama.
Dame i gospodo, od Berlinskog kongresa 1878. godine naovamo nasilno ubijanje, kidnapovanje, silovanje, nasilno preseljavanje, nepriznavanje naše vere, jezika, imena srpskoga naroda, bili su osnovica šiptarskih terorista. Razaranje stare Srbije vršeno je na divljački način, a nastavilo se do današnjeg dana, sa ciljem da se sve narodnosti unište, a ostane samo albanska nacionalnost na Kosovu i Metohiji.
Naime, na Berlinskom kongresu imali su stari Srbi svog ovlašćenog predstavnika, njih je zastupao arhimandrit manastira Dečani, Sava Dečanac. On je uvaženoj gospodi punomoćncima, velikim silama, Berlinskom kongresu, organizatorima Evropskog skupa i samom predsedavajućem Bizmarku uručio predstavku u kojoj je najogorčenijim rečima opisao položaj Srba na Kosovu i Metohiji.
Ovaj narod trpeo je do danas nečuvene patnje, jer je bio prepušten milosti i nemilosti turskih i albanskih terorista. Srpski narod Kosova i Metohije danas krvlju i suzama, očima moli i preklinje sve državne organe i političke faktore u Republici Srbiji da kako znaju i mogu što pre da ih oslobode šiptarskog terorizma, dok još ovo malo ima našeg srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.
Dame i gospodo, gospodo iz vlasti, kod velikog broja često neverovatnih izjava, izliva mržnje prema srpskom narodu, ovde navodim samo nekoliko, i to onih koje su potekle od Evropljana, vaših prijatelja demokrata. Na početku svakako ističem izjavu Ustinova, ambasadora UNICEF-a, koji je u Tajmsu Evrope 10. 6. 1993. godine izjavio: "Životinje koriste svoje resurse znatno srećnije nego ovi naopaki Srbi, čija je pripadnost ljudskoj rasi u velikom zakašnjenju.''
Poljski dnevnik "Žiće Varšavi" je februara 1994. godine objavio sledeću izjavu Helmuta Kola, koji je bio direktan, kada je početkom 1998. godine izjavio, i to: "Srbi treba da se podave u sopstvenom smradu". Nadalje, slično kao i Kolov ministar Kinkel, koji je 27. 5. 1992. godine izjavio: "Srbe treba naterati da kleče".
Tamara Hanar iz Ženeve izjavila je: "Srbi su narod parija - trule jabuke u buretu Evrope. Oni moraju da budu neutralisani".
Danijel Kon-Bendit, "Crveni Deni", vođa studenata u Parizu 1968. godine, a danas istaknuta ličnost nemačkih "Zelenih", u berlinskom dnevniku 20. aprila 1994. godine zapisao je i saopštio ovo: "Prava stvar je ta da bi NATO trebalo da bombarduje Srbe.
Bombardovanje bi nesumnjivo imalo užasne posledice, ali ne verujem da bi slepilo srpske populacije i srpske armije izdržalo pred takvom predstavom odlučnosti.''
Dame i gospodo, nadalje, više nego zapanjujući incident se dogodio na sastanku šefova vlada država članica EU u Parizu 1995. godine, kada je najpre govorio grčki premijer Papandreu, koji je govorio o tome da se u Bosni vodi građanski rat sa elementima verskog rata, ali ga je Žak Širak grubo i nediplomatski prekinuo rečima: "Dozvolite mi da vas prekinem, gospodine predsedniče, Srbi su narod bez zakona, bez vere, to je narod razbojnika i terorista". Ovaj incident je prenesen u pariskom dnevniku "Mond" u iskrivljenoj verziji.
Navešću za kraj samo još dve vrlo karakteristične izjave. Bernar Kušner, vaš prijatelj, šef civilne misije UN na Kosovu je izjavio, u dokumentarnoj reportaži emitovanoj na državnoj TV Drugog programa Francuske, krajem marta 2000. godine, sledeće: "Prošle nedelje smo imali devetoro ubijenih Srba, ove nedelje osmoro, to je vidan napredak".
General Majkl Džekson, britanski komandant KFOR-a je, prema pisanju "Njujork tajmsa", februara 2000. godine, izjavio: "Što manje Srba ostane, Kosovo će lakše biti osigurati".
Dame i gospodo, to su prijatelji nove demokratije. Zato skrećem, u ime SRS, pažnju pregovaračkom timu – ne verujte ovim hohštaplerima, ne verujte ovim lažovima i prevarantima i kada vam darove nose.
U ime SRS i kao poslanik najveće političke stranke, zaslužne, čiji je predsednik u zatočeništvu Haškog tribunala, prof. dr Vojislav Šešelj, zahvaljujući pisanju i autorima iz Beograda skoro pet godina u zatočeništvu, SRS vam skreće pažnju: niko ne sme preuzeti odgovornost da se igra sa Kosovom i Metohijom. Kosovo i Metohija je i suviše ozbiljna stvar da samo vama bude prepušteno na milost i nemilost. Živela SRS, živela velika Srbija.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, a neka se pripremi narodni poslanik Marko Milenković.

Dame i gospodo narodni poslanici, još malo vremena je preostalo za našu najveću poslaničku grupu, ali ste čuli iz izlaganja gospodina Tomislava Nikolića i mojih uvaženih kolega da je prvi i osnovni državni i nacionalni interes, i ono što stavljamo u svakom trenutku iznad stranačkog i ličnog interesa, Kosovo i Metohija, kao neotuđivi deo naše zemlje.
Od petooktobarskog puča do današnjeg dana imamo sedmu rezoluciju na dnevnom redu i imali smo jednu deklaraciju povodom tzv. Hakerupovog ustavnog okvira.
Mnogo toga se promenilo i sam gospodin Samardžić zna, koji se dugo godina bavi kosovsko-metohijskim pitanjem, da smo sve do sada to mogli da posmatramo u tom, kako je on sam jednom prilikom naveo, trouglu mi,Srbi-tzv. međunarodna zajednica-šiptarski separatisti.
Ali, sada se, na svu sreću po nas, pojavio četvrti, veoma važan faktor i odlučujući u budućnosti o pitanju naše južne pokrajine, a to je Ruska Federacija.
Pošto se Rusija, pod vođstvom predsednika Vladimira Putina, uspravila na noge i pošto je Vladimir Putin jasno i nedvosmisleno, preuzevši vlast i ojačavši Rusku Federaciju posle Jeljcinove vladavine, rekao da niko ne može na takav način da se poigrava međunarodnim pravom i Poveljom UN, mi možemo apsolutno da budemo sigurni, naročito posle dolaska predsednika Ruske Državne Dume ovde u Dom Narodne skupštine pre nekoliko dana i svih izjava ruskih zvaničnika, da će ta supersila jasno i nedvosmisleno da brani interes naše države. To je jedini put i pravac kojim Srbija mora da ide i gde vi morate da se okrenete.
Gospodin Boris Tadić je u avgustu 2006. godine, čineći se kao neko ko je dobronameran i kao neko ko hoće da se predstavi drugačije od bivšeg Miloševićevog režima, ponudio Albancima na Kosovu i Metohiji pomoć u lečenju dečijeg meningitisa i epidemije koja se tada širila.
Ne samo da nije bilo odgovora, već odmah posle toga svi šiptarski listovi u Tirani, i „Sot“ i „Metropol“ i ostali su krenuli sa najgorim mogućim osudama svojih političkih navodnih vođa, inače ubica i koljača poput Haradinaja i Čekua, na ikakvu mogućnost da oni sede u istoj prostoriji i da pregovaraju sa predstavnicima našeg naroda.
Rekli su da oni žele realbanizaciju severnog dela Kosovske Mitrovice i svih mesta gde žive Srbi na Kosovu i Metohiji osam godina pod okupacijom NATO pakta. Rekli su da je režim u Beogradu isti fašistički, baš kao i u vreme Miloševića.
Onda je besmisleno, gospodine Tadiću, da im se dodvoravate i da u svom govoru pominjete taj deo naše istorije, kada ste vi bili negde drugde, verovatno sigurni, nasmejani i sa blaženim osmehom, a kada se naš narod 78 dana borio protiv agresije NATO pakta i kada je naš kolega, general Delić, bio na najtežim položajima, predvodeći srpsku vojsku.
Prema tome, put i pravac je jasan, ali je nedorečena rezolucija koja se nalazi pred nama. Kada smo 14. februara, u danu kada je verifikovan mandat svakog novog poslanika posle održanih izbora i pobede SRS na tim izborima, imali onu prethodnu rezoluciju, još se nije znalo i nije se naziralo ko će u vašoj kombinatorici da zauzme premijersko mesto.
Ali sada, kada se to već zna, kada ste se obavezali u ovoj rezoluciji, za koju ćemo mi da glasamo, ali koja je nedorečena, koja je morala da bude dosta eksplicitnija, koja je morala da zauzme stav o pitanju eventualnog samoproglašavanja Kosova i Metohije kao nekakve samostalne države, vi morate, gospodine Koštunica, kao premijer srpske Vlade, u tom novom pregovaračkom timu da ispunite ono što ste obećali Srbima kada se usklikivali na vašim mitinzima „Živela Srbija“.
Bez obzira na to što pored sebe imate gospodina Samardžića i bez obzira kakav će biti sastav tog pregovaračkog tima, vi morate da vratite državu Srbiju na Kosovu i Metohiju. Nikakav problem nije ako koristite Rezoluciju 1244, a znate da imate, bez ikakvog kaluklisanja, kako to zlurado hoće da predstavi „B92“ i drugi mediji koji su upereni na to da ruše i remete proces postizanja nacionalnog jedinstva, dakle imate mogućnost da, kroz zahtev da se primeni Rezolucija 1244, tražite prisustvo države Srbije u našoj južnoj pokrajini. To niko od vas nikada nije izgovorio na mestu gde ste ne pregovarali, nego pokušali da pregovarate, na način na koji to treba odlučno da kažete.
Ono što vam je rekao i poručio, kao bivši diplomata u našoj zemlji, a vaš politički mentor koji vam je pomogao da dođete na vlast u Srbiji, Vilijam Montgomeri, jeste jedna cela istina koju on i svi Amerikanci, američke diplomate i zvaničnici znaju – u Beču se nikada nisu vodili nikakvi pregovori. Baš kao što je prošle godine, još u septembru, pisao bečki „Standard“ i kao što je Montgomeri više puta rekao – to je jedna farsa i to je ono o čemu nikada, za razliku od vas, gospodine Koštunica, i Borisa Tadića, Vladimir Putin nije imao nikakve iluzije.
Pošto je raskrstio sa mafijom, pošto je povratio Rusiju kao supersilu, ne samo na prostor Balkana i tako ravnopravan strateški odnos želi sa nama, on je jasno rekao da nema nikakvih iluzija u pogledu odnosa Rusije i Amerike, predstavnika iz Grupe G8 i uloge Rusije u Kontakt grupi. Nikakvih iluzija ni u pogledu istorijskih prijatelja i neprijatelja, ni strateških partnera, jer je jasno i nedvosmisleno poručila ta nama prijateljska zemlja, i to je jedini pravac kojim treba da idemo, njoj da se okrenemo i ostalim prijateljima u svetu, da su KiM neotuđivi deo Republike Srbije.
Mene veoma raduje što će gospodin Tadić, sa drugačijom pričom i svojom željom da Srbija uđe u NATO pakt, i dodatnim stavljanjem prsta u oko i Putinu i Ruskoj federaciji doživeti debakl na predstojećim predsedničkim izborima, ali je to veoma opasno po našu državu i narod na KiM. Zato vam je poslednji trenutak da se uzmete uz pamet, da se okrenete jedinim prijateljima koje Srbija ima u svetu, da bismo sačuvali KiM u sastavu Srbije. Hvala vam na pažnji.

Hvala Nataša. Reč ima narodni poslanik Marko Milenković, a neka se pripremi narodni poslanik Nikola Savić. Poslanička grupa SRS ima još dva i po minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, reči uklesane na mramornom stubu na Polju Kosovu, ''Da ne promineš i ne previdiš'', svetle kao i kosti mučenika koji su izginuli ovenčani slavom, svedoče o vremenu koje je prošlo i vremenu koje neminovno dolazi.
Smemo li da prominemo i previdimo godine uklesane krvlju, koje opominju i upućuju na postojanje, tradiciju i kulturu Srba. Oduvek traje borba za Srbiju, Kosovo, Pomoravlje, Toplicu, sever i jug naše otadžbine. Smemo li mi da prominemo i previdimo danas da se namerno vrši zamena teza i koriste pojmovi - budući status i konačno rešenje.
Smemo li prenebregnuti činjenicu da vaši prijatelji iz EU i SAD besprizorno pokušavaju da nam otmu 15% naše teritorije. Krše međunarodno pravo, Povelju UN i Rezoluciju SB UN 1244. Srbija, kao suverena država i punopravni član UN, ima definisan status Kosova, a to je suštinska autonomija, sa značajnom samoupravom unutar Srbije. Rezolucija 1244, kao i sve međunarodnopravne norme i principi, taj status priznaju, i stoga postoji i status Kosova i konačno rešenje, i oko toga je situacija više nego jasna.
Naš narod to dobro zna, bez obzira što mu podmećete često fraze - Kosovo je prodato, Kosovo je izgubljeno, ne možemo ga odbraniti. Možemo. Mi srpski radikali znamo da ćemo ga odbraniti ukoliko radikalnije iznesemo svetu svoje stavove oko KiM, gde nema pogađanja, na šta nas i Ustav obavezuje.
Jer moraju sve države znati da će Republika Srbija teritoriju KiM uvek tretirati kao deo Srbije, bez obzira na eventualne akte međunarodnih činilaca i da nikada i ni po koju cenu nećemo prihvatiti odvajanje KiM od Srbije ili njenu podelu. Posebno da se konačno dosledno primeni Rezolucija 1244, po kojoj će se određen broj srpskog vojnog i policijskog osoblja vratiti na Kosovo, jer ti standardi su, otkako ste došli na vlast 2000. godine, morali do sada biti ispunjeni.
Naravno, da se hitno obaveste sve ostale članice UN ...
(Predsednik: Vreme.)
...(izvinjavam se, završiću brzo) da će eventualnim priznanjem nezavisne države KiM ugroziti odnose sa Republikom Srbijom.
Dalje, insistirati na činjenici da na Kosmetu postoji problem, a to je problem albanske nacionalne manjine u državi Srbiji. Sve ovo su stavovi iz Rezolucije SRS, stavovi kojih nema u ovoj vašoj blagoj rezoluciji koja je danas pred nama.
Ne može predsednik Republike, Boris Tadić, u Prokuplju na predizbornom mitingu januara ove godine izjaviti - Kosovo je danas bliže nezavisnosti nego bilo kada.
I odmah iza toga, cilj DS je ulaz Srbije u evroatlantske integracije. Da li vi, kao ponoćna vlada, sa ćutologom na čelu, mislite da Srbiju i Kosovo od vaših prijatelja brani Rusija, Kina, Indonezija i Južnoafrička Republika, da vi i dalje dajete samo odobrene izjave od vaših nalogodavaca sa zapada i putujete po svetu zbog potencijalnog opravdanja pred narodom.
(Predsednik: Gospodine Milenkoviću ...)
Izvinjavam se, završiću vrlo brzo.
Politika koju vodite sedam godina, uključujući i problem KiM, govori da u Srbiji interese imaju mnoge strane zemlje, ali ne i građani Srbije. Ako ih i imaju, o tome ova vlast mudro ćuti.
Simptomatičan je današnji, nazoviizveštaj Državnog pregovaračkog tima za KiM o pregovorima iz Beča od 21. februara do 2. marta. Pogledajte samo tu vremensku distancu do današnjeg dana, šta ste čekali, da li su ti pregovori bili uspešni, pa u krajnjem slučaju nije bilo potrebe za izveštajem ili je situacija krajnje alarmantna sa signalima da, kao Narodna skupština i država, hitno preduzmemo nove korake.
SRS je zbog opstanka KiM povukla iz procedure, na određeno vreme, predlog za izglasavanje nepoverenja ponoćnoj Vladi, a najveći živi srpski junak, prof. dr Vojislav Šešelj, iz Haga više čini za odbranu KiM i srpstva nego vi iz Vlade u Beogradu. To vam je, gospodo, državotvorno ponašanje stranke u opoziciji i državničko ponašanje lidera opozicione stranke zatočenog u Hagu, na pravdi Boga, od onih istih vaših prijatelja, koji bi da nam uzmu teritoriju.
Smemo li mi da prominemo i previdimo da Rusija na čelu sa Vladimirom Putinom ima principijelan, čvrst stav ...
(Predsednik: Gospodine Milenkoviću, pokušao sam da vas navedem na to da završite, zbog toga što vam je vreme isteklo.)
Hvala najlepše, završiću u dve rečenice.
Usvajanjem današnje rezolucije, ali i daljim aktivnostima državnih organa, moramo da pokažemo svetu da Kosovo nije srpska provincija; ono je sveta zemlja, ono je deo genetskog zapisa jednog naroda, ono je deo genetskog zapisa svakog Srbina, ma gde se on nalazio i, kao što nam je sva prošlost vezana za Kosovo, tako nam je i budućnost bez Kosova sasvim predvidiva. To nam je zavet i sudbina, sve dok budemo imali svest o sebi i odgovornost za državu i narod, ali i za generacije koje dolaze. Hvala najlepše.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? (Ne.)
Pre nego što zaključim jedinstveni pretres, dajem reč predstavniku predlagača.
Gospodine Varga, nemate više vremena. Tako je, izvinite, imate, izvolite.
Poslanička grupa Liga socijaldemokrata Vojvodine - Savez vojvođanskih Mađara. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče Republike, poštovani gospodine predsedniče Vlade, gospodine predsedniče, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, Savez vojvođanskih Mađara neće podržati Predlog rezolucije. Mi ćemo biti uzdržani. Gospodin Pastor je naveo razloge i detaljno je obrazložio iz kog razloga ćemo biti uzdržani.
Ovom prilikom bih se želeo osvrnuti samo na tačke 1. i 6. Predloga rezolucije. Smatramo da formulacije u smislu odgovarajućeg delovanja, blagovremenog i energičnog odgovora, jesu formulacije koje su za nas potpuno neprihvatljive. Za nas je manje-više jasno da ova formulacija sadrži pretnju prekidom diplomatskih odnosa.
Predsednik Vlade je pre nekoliko dana izjavio da je Srbija ostvarila značajnu pobedu povlačenjem Nacrta nove rezolucije o Kosovu sa tačke dnevnog reda Saveta bezbednosti. Ministar Samardžić je isto izjavio da je to bila velika pobeda srpske diplomatije. Ministar Jeremić je izjavio da je to bio rezultat napornog rada srpske diplomatije.
Stoga je za nas pretnja prekidom diplomatskih odnosa potpuno besmislena u jednoj situaciji u kojoj je Srbija ostvarila tako značajne pobede na planu diplomatije. Meni vladajuća većina u ovom trenutku liči na jednu sportsku ekipu koja preti povlačenjem sa onog terena na kojem pobeđuje i to u trenucima kada pobeđuje. Mislim da i vladajuća većina mora da prizna da je ovo dosta nelogično u ovom trenutku.
Rekli smo 14. februara, a i danas smo to ponovili, da ne želimo povlačenje nikakve paralele sa situacijom u Vojvodini i na Kosovu. Ali smo i tada i danas istovremeno rekli da ukoliko se tokom rešavanja konačnog statusa Kosova iznađu ili uspostave neki novi mehanizmi zaštite manjinskih prava za zajednice na Kosovu, onda ćemo to isto tražiti i za sve ostale zajednice na svim ostalim područjima Republike Srbije.
Tokom Bečkih pregovara je Državni pregovarački tim podneo mnogo amandmana na predlog gospodina Ahtisarija. Postavlja se logično pitanje, da li to znači da je Vlada Srbije spremna da ista ili slična prava ponudi i ostalim manjinskim zajednicama ili ostalim nacionalnim zajednicama na ostalim područjima Republike Srbije. Sada bih želeo da navedem nekoliko konkretnih primera iz tog dokumenta.
Što se tiče uvodnog dela, jedan deo se odnosi na zvanične jezike na teritoriji AP Kosovo i Metohija.
Tu je delegacija Srbije predložila amandman, potpuno logično, da se i srpski jezik utvrdi kao jezik u zvaničnoj upotrebi na Kosovu. Ovom prilikom bih postavio pitanje - da li to znači da je Vlada Srbije spremna da smanji zakonski cenzus za uvođenje manjinskih jezika u službenu upotrebu na teritoriji Republike Srbije sa sadašnjih 10% na 5%.
S druge strane, postavlja se pitanje da li Vlada Srbije sprema novi zakon o službenoj upotrebi jezika koji bi omogućio vođenje drugostepenih postupaka na jezicima nacionalnih manjina. Postavlja se i logičko pitanje, da li će se u budžetu za sledeću godinu predvideti sredstva za finansiranje višejezičnosti itd.
U istom uvodnom delu, u članu 2. je predviđeno načelo nediskriminacije. To je predvideo gospodin Ahtisari u svom predlogu. U tom delu stoji da Srbija prihvata odnosno da podržava nediskriminaciju u dobijanju finansijskih sredstava iz javnih izvora.
Postavlja se logično pitanje, da li će se ovo načelo primeniti i na ostalim delovima Republike Srbije. Tu pre svega mislim na jednu obavezu ove države, a to je - formiranje fonda za nacionalne manjine, koji pet godina nije formiran od donošenja Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina.
Što se tiče oblasti lokalne samouprave, amandmanom našeg pregovaračkom tima je predviđeno formiranje srpskog entiteta. Postavlja se pitanje, da li je Vlada Srbije spremna da prilikom usvajanja novog zakona o lokalnoj samoupravi ovo pravo, u nekoj formi, predvidi i za ostale nacionalne zajednice na ostalim područjima Republike Srbije.
Što se tiče tačke osam Predloga tiče, ona predviđa kao prioritetni zadatak institucija na Kosovu povraćaj imovine. Sa ovim se naša delegacija složila. Isto se postavlja logično pitanje, da li Vlada Srbije smatra svojim prioritetnim zadatkom da se i na ostalim područjima Republike Srbije ovo pitanje postavi kao prioritetno.
Što se tiče Ustavne komisije, čije je formiranje predviđeno isto ovim dokumentom, prema amandmanu pregovaračkog tima predviđeno je obavezno učešće srpskih i ostalih manjinskih zajednica u ovoj komisiji, čak i veto predstavnika srpske zajednice prilikom donošenja ustava. Želim da podsetim da su prilikom donošenja važećeg Ustava Republike Srbije praktično nacionalne manjine bile isključene iz postupka donošenja ovog ustava. Zar ne mislite da je ovo politika dvostrukih aršina.
Dalje, što se tiče aneksa jedan tog predloga, koji se odnosi na zakonodavnu vlast na teritoriji Kosova i Metohije, predlog sadrži mogućnost uvođenja zagarantovanih mesta za pripadnike srpske zajednice, kao i za predstavnike drugih manjinskih zajednica na Kosovu.
Istovremeno, želim da podsetim da dve stranke vladajuće koalicije, DSS i G17 plus smatraju da ovo pravo u Vojvodini ne treba da uživaju nacionalne manjine. Čak je direktor Službe za ljudska i manjinska prava izjavio da bi bilo rasističko ponašanje formiranje biračkih spiskova na osnovu kojih bi se birali ti poslanici sa lista nacionalnih manjina.
Mislim da bi bilo mnogo logičnije da Vlada Republike Srbije predloži izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika i da se i u slučaju Narodne skupštine Republike Srbije uvedu ista ta garantovana mesta. Onda bi se omogućilo da autentični predstavnici nacionalnih manjina sede samo u klupama Narodne skupštine Republike Srbije.
Vidi se iz perioda funkcionisanja Narodne skupštine da predstavnici nacionalnih zajednica koji su izabrani na listama većinskih stranaka praktično ne mogu da izađu za govornicu i ne smeju da iskažu stavove svojih nacionalnih zajednica.
Što se tiče Ustavnog suda, i to je jedan primer iz tog predloga, naša državna delegacija je podnela amandman kojim je predloženo da dvoje sudija od šest sudija Ustavnog suda na Kosovu bude izabrano uz saglasnost srpske zajednice i nacionalnih manjina. Postavlja se pitanje da li će se neki sličan princip primenjivati i prilikom izbora sudija Ustavnog suda Republike Srbije.
Što se tiče aneksa tri, decentralizacije, amandmanom Državnog pregovaračkog tima su predviđene proširene nadležnosti za opštine sa srpskom većinom u mnogim oblastima.
Mi bismo bili veoma zadovoljni ako bi se u oblasti obrazovanja ili kulture samo deo tih nadležnosti preneo na nacionalne savete nacionalnih manjina, kao što se inače predviđa amandmanom Državnog pregovaračkog tima.
Na kraju, što se tiče pravosudnog sistema. (Aplauz.) Hvala vam. Mogu li da nastavim?

Imate još 20 sekundi, izvolite.