Po Poslovniku poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne bih se javila da nije bilo nekorektnog izlaganja gospođe Stojanović-Plavšić. Koleginice, vi vidite da gospođa Elena Božić-Talijan nije u skupštinskoj sali i prema tome, neprimereno je da spočitavate ženi koja je predsednik jednog skupštinskog odbora, koji ne sprovodi zakone već ih samo razmatra i Skupština se o njima izjašnjava, da treba da uradi ovo ili ono. Vaše je bilo da reagujete, kao i ostalih koleginica, ali zaista je to neverovatno.
Vi time vređate i moje dostojanstvo, koleginice Radeta i koleginice Vukićević i ostalih koleginica iz SRS zato što sebi dajete za pravo da preuzimate ulogu zaštitnika žena u Srbiji, a to ne radi Narodna skupština u ovom trenutku. Vaše je da se izjasnite i da kažete svoj stav, ali nemojte da tražite od skupštinskog odbora da razmatra pitanja koja nisu u njegovoj nadležnosti.
Prema tome, za razliku od vas iz G17 plus i drugih stranaka, vrlo dobro znamo i kada glasamo protiv nekih zakona, a opozicija smo, da ih je izglasala neka skupštinska većina.
Ne treba da vas upozoravam na to da je gospodin Nikolić još pre deset godina govorio o sličnim stvarima, reč je o fotografijama starice od 80 godina i to nije ništa novo, ali nemojte da tražite da skupštinski odbor, i da zahtevate to od koleginice Božić-Talijan, reši slučaj koji treba da bude u nadležnosti organa za sprovođenje zakona, Zakona o javnom informisanju, Krivičnog zakona, zbog počinioca takvog zlostavljanja nad jednom ženom i ostalih koji treba tim slučajem da se bave. Politizacija i puka politizacija zarad sticanja političkih poena nije zaista primerena u ovakvom trenutku i zbog jednog ovakvog slučaja.

Po Poslovniku, narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Ja ću zaista kratko, pošto vas je Nataša Jovanović podsetila na nešto na šta sam ja hteo da vas podsetim. Naime, 1995. godine jedna dnevna novina, koju ste obožavali, objavila je na naslovnoj stranici fotografiju starice koja je na Kalemegdanu šetala i zatekli su je u položaju u kojem se obavlja fiziološka potreba. Objavili su to na naslovnoj stranici.
Ja sam ovde pokrenuo raspravu o tome i doživeo sam da me vaše vođe tada napadnu kako imam nešto protiv Slavka Ćuruvije koji je uređivao taj list. Moj sukob sa Slavkom Ćuruvijom počeo je tada i sa svima vama koji imate svoja merila za vrednost, kada vi držite u svojim rukama kantar, kada vam ti mediji odgovaraju, kada o drugima objavljuju bljuvotine. Pre pet dana je ta ista novina o meni svašta objavila, 99 posto laži, jedan posto istine, vama to ne smeta, vama to odgovara.
Kada krenu na vas, onda se setite da te novine u stvari ne valjaju i da u Srbiji treba razvijati neko normalno novinarstvo. Hajde sada da osudimo svi ovu novinu, da pokrenemo akciju, ali nemojte da se ućutite kada vam odgovara nešto što rade protiv drugih ljudi sa kojima ste vi u nekakvom sporu. Morate da imate univerzalan princip. Prava te žene očigledno je da su povređena. Ima li u zakonu odgovornosti za to? Ako nema možete samo da protestujete.
Sada vas pozivam, ako se već sastajete, sastavite predlog izmena i dopuna Zakona kojima će to biti onemogućeno. Sve dok to zakonom nije onemogućeno, moći ćete da koristite ovu govornicu da ukazujete kako je nešto Skupština kriva. Izvinite, gospođo, a šta je kriva Skupština? Možda, zato što nije dobar Zakon o porodici. Vaša vlast ga je donela. Hajde da promenimo taj Zakon. Inicirajte promenu Zakona, a ne protestne skupove. U protestnim skupovima se ne dobija ništa. Protiv koga ćete? Sutra će da vas umire tako što će da nešto objave o nekom radikalu, pa će vam biti milo, trljaćete ruke.
Hajde da pokrenemo akciju, da očistimo srpsko novinarstvo od bljuvotina, napada, od perverzija, od svega što ne odgovara normalnom stanju duha, ali ako to hoćete, onda zaboravite na EU. Vama je ovo donela EU. Ovoga u Srbiji nikada nije bilo. Ovo sada, otkako ste se prilagodili svim uslovima EU sada isplivavaju na naslovne stranice novina najniže strasti. Kada je to bila vest za dobrog srpskog novinara. Kada je za dobrog novinara bila vest da je neko pretukao ženu. To ide na stub srama, a ne da podigne tiraž. Eto, učestvovaćemo u tome, sastanite se, donesite neki predlog izmena i dopuna zakona, kojima će to biti onemogućeno, biće to prvi zakon za koji ćemo u ovoj skupštini da glasamo. Ako se sastanete samo da se žalite i da kukumavčete, od tog posla nema ništa.

Nastavljamo sa raspravom o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi CEFTA 2006. godine.
Reč ima narodni poslanik Milena Stanković, jedan minut ima poslanička grupa LDP, a neka se pripremi Nikola Vukelić.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, predsedniče Parlamenta, prvo moram da izrazim protest što ministar Dinkić nije ovde, jer kada mi poslanici govorimo, a on to ne sluša, onda je to potpuno besmisleno. Onda moram da se složim sa gospodinom Nikolićem, to je obično slikanje i ništa više od toga. Mi ovde izlazimo da bismo nešto rekli ministru i da bi on možda nešto od toga čuo, usvojio, preneo premijeru i nešto promenio u politici.
U svakom slučaju, ono o čemu sam danas htela da govorim je vezano za grad iz kojeg dolazim, za Kragujevac. Evo, kakve to veze ima sa CEFT-om. Sporazum CEFT-a daje šansu zemljama potpisnicama da nađu partnere i da zajednički proizvode plasiraju na inostranim tržištima bez carina i bez drugih ograničenja. Suštinski interes Srbije i njenih građana jeste da ovaj sporazum ne ostane mrtvo slovo na papiru, nego da faktički zaživi.
Da bi se to desilo potrebno je da budu ostvarena dva uslova. Potrebno je, pod jedan, da u Srbiji budu stvoreni neki konkurentni proizvodi koji mogu da budu interesantni na tim inostranim tržištima i, pod dva, da postoji volja inostranih partnera da sarađuju sa privrednicima iz Srbije.
U ovom trenutku to svi znamo, ne treba da budemo neki veliki ekonomski eksperti, u Srbiji se gotovo ništa ne proizvodi, odnosno mi uvozimo gotovo sve. Pogledajte u svojim domaćinstvima, bukvalno od kašike pa nadalje sve uvozimo.
S druge strane, imamo situaciju da u Srbiji ima toliko nezaposlenih ljudi. Evo, na primer, u Kragujevcu postoji 30.000 nezaposlenih ljudi i ono o čemu sam ja htela da pričam, a vrlo mi je bilo važno da gospodin Dinkić bude ovde, jeste ono o čemu se dosta letos govorilo. Kragujevac je bio u žiži javnosti zbog toga što je prestala da postoji jedna neobična organizacija, a to je zapošljavanje i obrazovanje. Zaista to je jedinstvena organizacija na svetu po tome što su tu bili zaposleni ljudi koji su primali platu, a ništa nisu radili. Kada je Vlada i gospodin Dinkić doneli odluku o tome da ta organizacija više ne treba da postoji, gradski odbor LDP je kao i svaka odgovorna politička grupacija dao svoj stav o tome.
Mi nismo hteli da budemo demagozi, iako smo to mogli da budemo i da kažemo to je užasno, to je strašno, ljudi su siromašni, nemaju od čega da žive, iako je to tačno, već smo rekli da je ekonomski neodrživo postojanje takve organizacije. Zaista jeste.
Onda smo postavili pitanje, a to je pitanje odgovornosti – zašto ti ljudi šest godina posle osnivanja tog ZZO nisu dobili šansu da se zaposle na nekom drugom mestu.
Zašto je Kragujevac grad u koje nisu stigle nikakve investicije, gotovo nikakve od 5. oktobra naovamo. U tom trenutku smo u stvari i pronašli odgovorne u vladama Vojislava Koštunice, čiji je ministar i bio gospodin Dinkić. To nam je bilo jako važno.
Ono što je jako važno i što treba naglasiti u ovom trenutku jeste da su te vlade pokazale da nemaju političku volju za stvaranje ozbiljnog ekonomskog zaokreta, koji bi svi građani osetili u svojim porodicama, svojim životima.
Mi stalno potenciramo na tom nacionalnom pitanju i odvlačimo građanima pažnju sa toga što su njihovi frižideri prazni. Odnos prema Kragujevcu, zapravo, potvrđuje nepostojanje političke volje da CEFTA zaživi faktički. Mi ćemo izglasati taj Sporazum, ali je on potpuno besmislen i beznačajan ako ne zaživi u životu.
Zbog toga mi u stvari kada kažemo da podržavamo taj Sporazum, mi zaista želimo da svaki član zaživi. Ali, da bi on zaživeo, potrebno je da se desi ili da Vlada Vojislava Koštunice, u ovom trenutku, napravi jedan potpuni zaokret u svojoj politici i da u fokus svoje politike stavi svoje građane i njihove potrebe i prosto da se dese novi parlamentarni izbori, da neki novi ljudi dođu, dobiju šansu i pokažu šta znaju i da malo više brinu o građanima i njihovim potrebama, a malo manje da se bave nekim velikim temama.
Samo još jednu rečenicu, meni se čini da je ova druga mogućnost mnogo realnija nego ova prva i mi smo spremni na to.

Reč ima narodni poslanik Nikola Vukelić, a neka se pripremi Zdravko Topalović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ono što prvo pada u oči kada je reč o Sporazumu o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi jeste to da je jedan od potpisnika ovog sporazuma i UMNIK u ime Kosova.
Zašto se u ovom materijalu pominje Kosovo, a ne Kosovo i Metohija?
Da li to nekome smeta Metohija, jer se tako iz samog imena, koje potiče od reči "metoh" – crkveni posed, vidi da je reč o istorijskoj srpskoj zemlji. Zatim, jedan od potpisnika je i Hrvatska.
Kažete da je Sporazum CEFTA jedan od preduslova, prvi korak ka našem ulasku u EU. Ako nam taj korak vodi preko Hrvatske i UMNIK-a, čini mi se da se u toj EU nećemo baš dobro provesti, naravno, kada nas vi iz DOS-a uvedete u EU 2015, 2020. ili 2025, kako je to najavio nemački ambasador Cobel ili će to možda biti 2125.
Znamo da hrvatske firme već haraju po Srbiji i mahom upropaštavaju privatizovane srpske firme, dok je našim firmama gotovo zabranjen ulazak na hrvatsko tržište.
Umesto što ovaj sporazum donosi po hitnom postupku Dosovska vlast, predvođena predsednikom DS Borisom Tadićem, trebalo bi da se po hitnom postupku pozabavi srpskim narodom koji je proteran sa prostora nezavisne države Hrvatske, da se tom narodu vrate elementarna ljudska i građanska prava.
Između ostalog, pravo na povratak bez šikaniranja i policijske torture, kojima su izloženi povratnici, pravo na sredstva za obnovu i izgradnju porušenih kuća, stanova i druge nepokretne imovine, a zatim da im se vrati stanarsko pravo. Po zvaničnim podacima OEBS-a radi se o 50.000 stanova i zahtevima da oni budu vraćeni.
Zatim, da im se vrati pravo na penzije sa retroaktivnim delovanjem. Naime, penzioneri koji su izbegli sa prostora Hrvatske od početka 1991. godine do 1996, 1997. godine nisu primali penzije. Te zaostatke od nekoliko godina ni do danas nisu primili.
Iz ovog primera se vidi sva perfidnost hrvatske države. Neprekidnim odlaganjem rešenja ovog problema Hrvatska država prosto čeka da ovi ljudi biološki nestanu.
Šta je sa pravom Srba na povratak, šta je sa nekoliko hiljada Srba protiv kojih su hrvatski nadležni organi podigli optužnice za ratne zločine?
Na tim optužnicama nalaze se svi značajni predstavnici Srba iz Hrvatske, ali pre svega obični ljudi koji su samo branili svoje živote i živote svojih porodica.
Ovo su samo neki od problema koje ima naš narod proteran sa prostora AVNOJ-ske Hrvatske, za DOS-ovsku vlast, to izgleda nije prioritet, nego je tema Sporazum CEFTA, koji će širom otvoriti vrata prekomernom uvozu iz Hrvatske i time ugroziti domaću proizvodnju i zaposlene.
Predsednik Demokratske stranke Boris Tadić nema vremena da se pozabavi pitanjima Srba Krajišnika, verovatno od silnog izvinjavanja Stipi Mesiću, Stipi Mesiću koji je bio prvi saradnik Franje Tuđmana i predsednik hrvatske Vlade u vreme najveće nesreće koja je zadesila srpski narod od strane hrvatske neoustaške vlasti.
Mi Srbi proterani iz Hrvatske sa pravom se pitamo u ime koga i zašto se izvinjava Tadić. Da li se izvinjava za stotinu hiljada proteranih Srba i da li se izvinjava za hiljade pobijenih, čiji je jedini greh bio to što su bili Srbi?
Da li se izvinjava za ''Loru'', ''Divoselo'', ''Koranski most'', ''Marino selo'', ''Pakračku poljanu'', ''Paulin dvor'', ''Bljesak'', ''Oluju''... mogu se tako srpska stratišta nabrajati unedogled?
Da li se izvinjava što je 2. maja 1995. godine hrvatski avion, jureći izbegličku srpsku kolonu iz zapadne Slavonije, prešao na teritoriju Republike Srpske i kod Gradiške bombardovao tu izbegličku kolonu i tom prilikom je poginulo dvoje maloletne dece? Taj avion je oboren, a pilot koji je u njemu poginuo zvao se Rudolf Peršin. Tog ubicu nevine srpske dece Hrvatska država je posmrtno proglasila nacionalnim herojem. Virus i maniju izvinjavanja Tadić prenosi na svoje saradnike, pa se tako i oni sada izvinjavaju crnogorskoj Vladi, verovatno zato što je ta crnogorska Vlada pokušala da ubije vladiku Filareta.
Taj mazohizam predstavnika Demokratske stranke prelazi u sadizam prema sopstvenom narodu, a šta je drugo nego sadizam, kada se na dvanaestogodišnjicu ''Oluje'', najveće tragedije srpskog naroda, na prvom programu RTS-a prikazuje film o padu Krajine. U tom filmu se Srbi prikazuju kao ludaci i izdajnici, a Ante Gotovina - ustaški zlikovac, kome čak ni Haški tribunal nije mogao da progleda kroz prste, predstavljen je kao veliki humanista. Da nije bilo znaka RTS-a svako bi bio uveren da gleda hrvatsku radio televiziju.
Srbi iz Hrvatske trpe najgore moguće pritiske od hrvatske vlasti, ali ono što najviše boli je nebriga sopstvene, matične države Srbije. Tako da ispada da srpski ministri iz Demokratske stranke više brinu o krdu konja lipicanera i jureći njihovu ždrebad u pokušaju da ih prebroje, nego o elementarnim pravima Srba proteranih iz Hrvatske. Hrvatska država je stvorena na srpskim žrtvama i zgarištima, nadam se da, između ostalog, i ovim sporazumom CEFTA nećete omogućiti Hrvatima da razviju svoju privredu i šire svoje tržište uništavajući srpska preduzeća, tržište i privredu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zdravko Topalović, a potom Vlado Sekulić.

Dame i gospodo, građani Srbije, pred nama je još jedan u nizu loših i nepovoljnih međunarodnih sporazuma po našu državu - Sporazum CEFTA 2006. Vlada Srbije kao predlagač predložila je da se on donese po hitnom postupku, iako za državu postoje mnogo važniji prioritetni zakoni i problemi.
Ovaj sporazum je vrlo nepovoljan po našu državu, a javnost se preko medija u Srbiji danima priprema kako je neophodno ratifikovati ovaj sporazum, jer će on omogućiti našim proizvođačima prodor na tržišta u regionu. Kako znamo da mediji u Srbiji nisu slobodni, već strogo kontrolisani, čast nekim izuzecima, tako je istina sasvim drugačija, nego što je predstavljaju glasnogovornici Vlade i predsednika Srbije. Ovim ugovorom se forsiraju uvoznici, to jest uvozni lobi, a ne domaći proizvođači. Ja ću vam daći nekoliko primera. Tržište Hrvatske, jedna od zemalja koja pristupa ovom sporazumu, skoro da je hermetički zatvoreno za robu, usluge i kapital koji donosi Srbija.
U Srbiji se nesmetano prodaju hrvatski proizvodi, a hrvatska preduzeća kupuju naša ''Frikom'', ''Dijamant'' i imate i ostale primere.
Gospodin ministar nije u sali, pošto ne poštuje narodne poslanike, ali ja bih mu postavio pitanje – da li je moguće da neke naše proizvode, poput mineralne vode "Knjaz Miloš", čokolada "Simka" ili "Pionir", prerađevine od mesa i domaćih proizvođača hrane, naše mlečne, alkoholne, proizvode ili tekstilni džins iz Novog Pazara, možete kupiti u Hrvatskoj?
Naime, ovo je primer kako je vlast u Hrvatskoj sprečila kupovinu Karlovačke mlekare od Investicionog fonda ''Salford'', koji je vlasnik više mlekara u Srbiji, pod izgovorom kako je taj fond samo registrovan u Londonu, i kako iza njega stoje ruski kapital, i kako on pospešuje srpska preduzeća. Skoro je i predsednik najveće opozicione partije, Socijaldemokratske partije ili Stranke Hrvatske, pozvao na otvoreni bojkot svih naših proizvoda, pod izgovorom da još nije vreme da srpska preduzeća, pre svega, kupuju hrvatska preduzeća i da plasiraju svoje proizvode u Hrvatskoj.
U aneksu 1. ovog sporazume piše: ''Potvrđujući svoju obavezu prema principima tržišne ekonomije koja predstavlja osnovu njihovih ekonomskih odnosa''; ili Poglavlje 1. član 3. koji se odnosi na količinska ograničenja, a kako Hrvatska i dalje primenjuje protekcionizam u odnosu na nas, da li vi verujete da će oni primeniti ova načela. Imamo primer, pričali smo u Parlamentu, da i muslimanski deo Bosne i Hercegovine krši bilateralne sporazume sa Srbijom.
Zašto je nedopustivo potpisati ovaj sporazum? Zato što ovaj sporazum u ime Kosova i Metohije potpisuje UNMIK i njihova administracija. Po Rezoluciji 1244 znamo da je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije. Kako to može UNMIK potpisivati sporazum u ime jednog dela teritorije Republike Srbije? Ne treba ga potpisati, zato što je jedan od potpisnika Hrvatska, koja sprečava uvoz srpskih proizvoda, promet usluga, kapitala i svega što dolazi iz Srbije.
Ne treba ga potpisivati zbog toga što Hrvatska uporno negira genocid nad Srbima u Drugom svetskom ratu, poslednjem ratu devedesetih godina 20. veka, što nije obeštetila žrtve etničkog čišćenja od strane hrvatskih paravojnih i vojnih formacija i što sprečava povratak srpskih izbeglica na svoja vekovna ognjišta. Jedan od razloga je da je 2006. godine sa Hrvatskom zabeležen deficit u razmeni robe široke potrošnje u visini od 14,8 miliona američkih dolara i da se taj deficit ispoljava svake godine.
Ovde je ministar Dinkić izneo podatak da sa zemljama koje potpisuju CEFTA Sporazum mi učestvujemo sa 30% u izvozu, a 8% samo u uvozu.
Treba reći da taj iznos predstavlja izvoz neprerađenih poljoprivrednih proizvoda, znači sirovih, žive stoke, čime se uništava stočni fond ove države i eventualno poluproizvoda. U Srbiju se vraćaju gotovi proizvodi i to vam je tipičan primer kolonijalnog ponašanja u ekonomiji.
Prema tome, ovaj podatak koji je izneo ministar Dinkić u procentima jeste tačan, ali treba navesti strukturu robe. Dokle god se ne rešavaju sva sporna pitanja sa zemljama u regionu, pre svega sa Hrvatskom ne treba potpisati ovakav Sporazum, a prioritet treba da ima povratak svih Srba na svoja ognjišta u Republiku Srpsku Krajinu, koja je privremeno okupirana na teritoriji Republike Hrvatske. Ovde sam čuo od nekih poslanika kako kažu dobrosusedski odnosi. Koliko znam, Srbija nije sused sa Hrvatskom, već sa Republikom Srpskom Krajinom, koja je privremeno okupirana. Zamolio bih poslanike da se bar dobro obaveste i bar pogledaju karte i nauče geografiju.
Slovenija nije potpisnik Sporazuma CEFTA, treba istaći da je deficit u razmeni robe široke potrošnje sa Slovenijom u 2006. godini iznosio 40,4 miliona američkih dolara. Prema podacima Privredne komore Slovenije u Srbiji postoji 320 slovenačkih firmi, a u Sloveniji nijedna srpska. Građani Srbije, ako se pri tome Slovenija zalaže za nezavisno Kosovo, zašto bismo mi kupovali slovenačke proizvode. Treba navesti kako je Slovenija preko svojih paradržavnih fondova sprečila kupovinu ljubljanske mlekare i kupovinu ''Istra Benza'' ''Delti''.
Ne želim da branim ''Deltu'', stvar je samo principijelne prirode. Pošto se tiče CEFTE i zakona o dopuni Zakona o duvanu, u objašnjenju navodite da ga menjate zbog usaglašavanja našeg zakonodavstva sa pravilima Evropske Unije, Svetske trgovinske organizacije i CEFTE, pod izgovorom stabilnog razvoja domaće duvanske industrije. U članu 4. se predlaže ukidanje obaveze otkupa, odnosno proizvodnje domaćeg obrađenog duvana proizvođačima duvanskih proizvoda. To objašnjavate ravnopravnim tretmanom sa stranim proizvođačima duvana. To sigurno ne odgovara domaćim proizvođačima duvana.
Vi ste i Zakon o akcizama promenili na taj način što će se akcize na domaće cigarete povećavati više nego akcize na uvozne cigarete. Znamo da ste u Srbiju pustili kompanije poput ''Philip Morris'', ''British American Tobacco'', čuveni GPI i time gurate prst u oko stranim investitorima, što otvarate širom vrata ''Tvornici duvana Rovinj" – pre svega nekvalitetnom proizvođaču cigareta.
Zato treba odlučno i na sve načine sprečiti dalju ekonomsku okupaciju Srbije od strane Slovenije i Hrvatske bojkotom njihove robe i suprotstavljanjem daljoj prodaji naših preduzeća firmama iz Slovenije i Hrvatske.
Treba konačno sprečiti one koji kod nas u Srbiji pospešuju i podržavaju takvu ekonomsku okupaciju, a to su pre svega ministri iz Dosovih vlada (Milosavljević, Vlahović, Đelić, Cvetković, a pre svih Dinkić) i optužiti ih za zločinačko udruživanje protiv privrednog i finansijskog sistema Srbije.