Član Poslovnika je 226. Tražim objašnjenje i postavljam pitanje. U vezi sa prethodnom diskusijom htela bih da skrenem pažnju da ova diskusija koju smo malopre vodili, a o selektivnoj pravdi i o tome da policija predstavlja jednu od udarnih snaga selektivne pravde, htela bih da to zaokružimo i pokažemo u čemu je najveći problem onoga o čemu smo malopre razgovarali.
Najveći problem je u tome što ljudi koji sede u Vladi postaju gazde Srbije, pomenuli smo Miroslava Miškovića, pomenuli smo gospodina Lazarevića, pomenuli smo neke ljude koji iz tame vladaju Srbijom.
Bilo bi jako dobro i za nas mnogo poželjnije kada bi se ti ljudi bar zadržali da stiču samo novac preko svojih određenih monopola, preko kupovanja za džabaluk raznoraznih hektara ili privatizacija. Nego, tu postoji jedan mnogo veliki problem koji udara na temelje naše demokratije. Reč je o tome da ti ljudi, takođe, drže medije i da se pokazala do sada veoma aktivna medijska mafija u Srbiji.
Samo ću vam ispričati jedan svoj lični slučaj i više se neću javljati za reč. To mi je prilika da kažem šta se i meni lično dogodilo sa medijskom mafijom. Ne samo da treba pomenuti da, kada smo rekli za ona četiri poštena policajca koja su istraživala pitanje EPS i krađe i gomilanje para, na račun svakog građanina, jer, kao što znamo, EPS je državno preduzeće, javno preduzeće.
Ne samo da je reč o njima, započeto je to u medijima, odjedanput, ako ste primetili, a morali su to i građani primetiti, sve je stalo. Odjedanput se pričalo koliko su miliona dobili, pa je to onda neko duplirao, muk je nastao posle toga, nema više ništa u medijima i od onda, kada su izmišljali ova scenarija da su oni neradnici, da je neko to spolja pravio afere, svi su mediji zaćutali na tu temu.
Završavam sa ovim. Na jednoj konferenciji za štampu usprotivila sam se na osnovu jednog istraživanja koje sam, kao profesor, uradila i usprotivila sam se, pomenula sam Miroslava Miškovića u vezi sa monopolima, u vezi sa nedostatkom konkurencije i kako se na osnovu monopola u Srbiji prave velika bogatstva.
Veoma brzo u jednom dnevnom listu na prvoj stranici je pisalo, verovali ili ne, a ne samo ovi ljudi koji sede u Skupštini ovde, nego i ljudi koji prate ovaj prenos, na prvoj stranici jednog dnevnog lista bila sam optužena, ni manje ni više, nego da reketiram Miroslava Miškovića za jedan milion evra. Onog momenta kada vi ustanete i kažete o čemu je tu reč, vi dobijete preko njihovih kontrolisanih medija kampanju da ste vi ti koje reketirate. Problem je demokratije.
(Predsedavajući: Vreme.)
Ako se svi mediji, tajkuni kupuju sredstva informisanja i preko sredstava informisanja zatvaraju javnu debatu. Nije dovoljno da imamo debatu u Skupštini. Moraju da postoje slobodni mediji koji mogu da se uključe, jer njihovo istraživačko novinarstvo, čak bi to mogli mnogo efikasnije da rade i da nam daju podatke, nego što mi radimo ovde. U svakom momentu medijska mafija, koja se formirala u Srbiji, zatvara svaku mogućnost otvaranja ozbiljnijih tema u ovom društvu, priređuje neke sudare i udare po televizijama, gde mi treba da se tučemo između sebe, da uveseljavamo publiku, a ovakvi podaci i ovakve teme nemate nigde u našim novinama. Ako progovorite, onda dobijete to da ste vi taj koji reketira i to niko, ni manje ni više, nego ja lično. Hvala vam.
