Gospodine potpredsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Jočiću, reagovao sam u skladu sa članom 101. Poslovnika o radu.
Vi ste poslednji u ovoj sali koji ima pravo na tu vrstu cinizma koji je obeležio vaš komentar na izlaganje gospodina Batića. Naime, vi koji ste u ovom parlamentu nedavno, komentarišući obavezu države da poštuje Ustavni zakon, izjavili kako nema igranke dok se spasava država, vi koji u vašoj koaliciji regulišete odnose tako što obavezujete sami na ljubav utroje, vi koji o Kosovu govorite kao o srcu i duši naše zemlje, ovde jednu ozbiljnu primedbu na vašu naknadnu reakciju, ne onu koju ste uneli u zakon, izvrgavate ruglu.
Izaberite šta ćete poštovati, da li ćete poštovati ovakve manipulacije i zloupotrebe kojima se karikira zakon koji je dobar, ili ćete poštovati Ustav.
Sve se može obesmisliti, ali ako smo iskreni jedni prema drugima, a ovo je tema na kojoj treba da budemo iskreni, onda moramo postaviti pitanje nasilja u kojem najviše stradaju oni koji su u to nasilje gurnuti.
Nisam primetio da na utakmicama, bez obzira na to da li se radi o fudbalskim, košarkaškim, u sukobima, pre i posle tih sportskih takmičenja, strada bilo ko drugi osim samih navijača. Ko njima manipuliše? Zašto do toga dolazi? Ko tako nešto dozvoljava? Strada i policija. To su ljudi o kojima se vi starate.
Ovaj zakon smo doneli 2003. godine, ne s ambicijom da se obračunamo protiv onih koji drugačije misle, nego s ambicijom da ona mesta na kojima se ispoljava najdevijantniji oblik ponašanja u našem društvu počnemo da menjamo.
Ali, mi i dalje govorimo o posledicama a ne o uzroku. Zbog toga, sam po sebi, ovaj zakon ne može biti dovoljno efikasan ukoliko je to izolovani pokušaj države da reši jedan ozbiljan problem.
Govorimo li o političkim motivima kao razlozima za delovanje i primenu ovog zakona? Ako je korišćen primer Engleske, tamo nije bilo političkog nezadovoljstva ispoljenog na stadionu. Mislim da ovde ima najmanje razloga da govorimo o politički motivisanom nasilju na stadionima.
Upravo zbog toga, ne treba činiti te ustupke, jer i ono malo politički motivisanog kršenja zakona na stadionima mora biti sankcionisano, čak i ako je simbolično, tim pre što ako je danas simbolično, sutra neće biti ukoliko danas ne bude sankcionisano.
Šta kaže član 21. Ustava? ''Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije. Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu.''
Onda taj ustav treba konkretizovati kroz neki zakon. Nažalost, ti primeri o kojima govorimo, koji su, možda, nekome šaljivi, poražavajući su i kompromitujući i proizvode mnogo dublju štetu od one koja se na prvi pogled može uočiti. Neko će se nasmejati, ali su to vrednosni sistemi na kojima se vaspitavaju generacije u ovom društvu.
Ne smeju sportska takmičenja biti ringovi na kojima će se odigravati obračuni, a to je posledica sistema vrednosti koji je stvoren u ovom društvu i koji, nažalost, podržavate, između ostalog, tako jednostavnim prihvatanjem nečega što je potpuno politički motivisano i nema nikakve veze sa suštinom i sa duhom ovog zakona.
Naravno da mora biti sankcionisana svaka vrsta diskriminacije, bez obzira na to da li se govori o Srebrenici, ili se govori o Bratuncu.
Svaka vrsta diskriminacije mora biti sankcionisana. Ako na to pristanemo sada i ako pred tim popustimo, sutra ćemo se suočiti sa mnogo ozbiljnijim posledicama od onih sa kojima se suočavamo danas.
Romantizam ostavite za neku drugu priliku. Vi na to, kao ministar policije, nemate pravo. Setite se sukoba navijača ''Zvezde'' i ''Partizana'' nakon jedne košarkaške utakmice. Svi su bili žrtve, i publika i policija.
Ko je danas za to odgovoran? Da li je neko odgovarao? Nije niko. Da li to znači da se sa tim slažemo? Svi su bili žrtve.
O tim situacijama pričamo kao o situacijama koje su veliko upozorenje. Nisu nam potrebni gori scenariji od tih kroz koje smo prolazili zajedno kao društvo. Da - takmičenja, ali red i na stadionu, a pre toga, red u društvu, red u Parlamentu, red u političkim odnosima, koji moraju biti mnogo civilizovaniji i znatno drugačije uređeni.
Nažalost, politički život u zemlji je nekulturniji i suroviji od onog koji pokušavamo ovim zakonom da uredimo. To je problem. Bavimo se posledicama, a ne uzrokom.
Nećemo glasati za vaš zakon ukoliko napravite taj ustupak i omogućite nekome da krši Ustavom zagarantovana prava i slobode, tako što ćete reći da niste mogli da utvrdite težu posledicu tog delovanja. Svaka uvreda mora biti sankcionisana, a pogotovo u društvu koje je prošlo kroz takvu agoniju kao ovo naše.