PRVA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 01.10.2007.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

1. dan rada

01.10.2007

Sednicu je otvorio: Oliver Dulić

Sednica je trajala od 10:05 do 17:50

OBRAĆANJA

...
Bošnjačka demokratska stranka Sandžaka

Esad Džudžo

| Predsedava
Zahvaljujem narodnom poslaniku Stefanu Zankovu.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, a neka se pripremi narodni poslanik, gospođa Jorgovanka Tabaković, verovatno, posle pauze. Dakle, posle narodnog poslanika Rajka Baralića je pauza, do 15 časova.

Rajko Baralić

Posle mog izlaganja, to bi bilo pravilnije i neće biti dvosmisleno. U redu je.
Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pošto je, između ostalog, na dnevnom redu i izmena i dopuna Zakona o državnim praznicima, dozvolite mi da kažem da je danas 1. oktobar, ukinuti praznik prvog oslobođenja Čačka od nemačkog ropstva. Moje vlasti u Čačku promenile su ovaj datum. Veoma žalim zbog toga. Ljudima koji su učestvovali u prvom oslobođenju Čačka i u stvaranju Užičke republike i ovom prilikom odajem priznanje, takođe, i njihovim potomcima - da se diče svojim precima.
U Čačku su ukinute ulice kao što su Kadinjačka i Ulica Save Kovačevića, da ne otvaramo to pitanje; jednog dana ćemo sve to vratiti tamo gde mu je, inače, mesto.
Dakle, antifašistička borba u Srbiji ne sme da ima alternativu, ako je ima, onda to košta Srbiju.
To su u koaliciji ukinule Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije, Nova Srbija i Srpski pokret obnove. Vratićemo sve to u rikverc.
Nekoliko izmena i dopuna zakona razmatramo danas i stvarno vas pitam, gospodine Markoviću, zašto nemamo Ustavni sud? Nije zlonamerno, nije s predumišljajem.
Ovde smo, čak, nekoliko puta čuli gospodina Batića da kaže da vi, vaša vlada nema Ustavni sud, a ja podsećam javnost da je on bio ministar pravde u ovoj zemlji više od godinu i po dana a da ta vlada, takođe, odnosno ta država, nije imala Ustavni sud. Dakle, ili nemate snage da mu to kažete, ili ste vi svi isti - kad vi vršite vlast, ta država nema Ustavni sud. Dakle, to nije normalno.
Moram da podsetim, iako nisam pravnik, da građani u jednoj zemlji nemaju pravnu sigurnost ukoliko ne funkcioniše Ustavni sud i, što je još gore, ta država se ne tretira kao demokratska država.
Dakle, koliko košta to da se vladajuća koalicija usaglasi u vezi s personalnim rešenjima Ustavnog suda? Imam potpitanje, da li to znači da će Ustavni sud, odnosno sudija Ustavnog suda, manje ili više poštovati ustavnost i Ustav ove zemlje ukoliko pripada jednoj ili drugoj političkoj stranci?
To je užasan podatak. To je najgori podatak o vašoj vlasti u toku ovih nekoliko meseci. Imali ste taj problem kod Saveta Narodne banke, imali ste taj problem i kod Državne revizorske institucije, odnosno komisije, evo, sada to imate i kod Ustavnog suda. Krajnje je vreme da to uradite na odgovarajući način i da nas uverite da li će sudije Ustavnog suda postupati po onome što građani ili institucije traže, u skladu sa Ustavom Republike Srbije, ili u skladu sa partijskom knjižicom. To je veoma kompromitujuće za ono što se u Srbiji naziva demokratskim blokom.
Dakle, bilo šta što se donosi, što se razmatra ovde, nema nikakvog smisla bez ove početne tačke, tj. da se ispoštuje Ustavni zakon o sprovođenju Ustava, da se konačno konstituiše Ustavni sud, da se konačno izaberu sudije Ustavnog suda i da možemo da kažemo, evo, mi smo država, nismo njen surogat.
U tom smislu, molim sve vas, sve koji možete na to da utičete, da to uradite u najkraćem mogućem roku; izgubili smo ovde sto sati pominjući ovaj problem, a ovo jeste temeljni problem. Ovde ne može biti reči ni o čemu drugom ako ovo ne funkcioniše.
Da ne govorim više o ovim stvarima, o zakonima, o izmenama i dopunama, govorio je više o tome kolega Petronijević.
Zaista, apelujemo da to učinite, jer nema nikakvog smisla, vi to ne možete više nikom da objasnite, čak, evo, ponoviću, nemate snage da replicirate ni gospodinu Vladanu Batiću, koji je u vanrednom stanju lično postavljao tužioce po Srbiji i predlagao smrtnu kaznu na određeni rok. To sada nijednom normalnom analitičaru, pravnom ili bilo kom drugom, u Srbiji ne smeta; evo, ne skida se s ove govornice, govoreći vam da treba ovako ili onako
Još samo jedna rečenica. Nema kolege Pastora, pa nema ni smisla, ali da, ipak, kažem nešto povodom ovih pitanja koja je on otvorio.
Podsećam na jedan atentat koji se dogodio u Beogradu pre dosta godina, kada su na turskog ambasadora pucala dvojica Jermena, ili tako nešto je bilo, izvinjavam se, ne znam, to nije sada najvažnije, ali to je tada bilo strašno. Beogradska policija je morala da prestane da goni počinioca atentata na Pančevačkom mostu, jer nije imala pravo da postupa na teritoriji opštine Pančevo.
Da li mi hoćemo takvu državu?
Dakle, pod formom ovakvom ili onakvom, da se krše ovakva ili onakva prava, ovaj parlament je pre nekoliko dana usvojio Evropsku deklaraciju, ili kako se zove, o saradnji evropske policije, i ja sam na to ponosan.
Mi smo imali situaciju pre 15 godina, pre Ustava iz devedesetih godina, da policajac nije mogao da pređe Pančevački most. To nije država. Nadam se da to vreme više nikada neće da dođe.
Hvala vam lepo.
...
Bošnjačka demokratska stranka Sandžaka

Esad Džudžo

| Predsedava
Zahvaljujem narodnom poslaniku Rajku Baraliću.

Dajem pauzu do 15 časova. Nastavak sednice je u 15 časova. Hvala vam.

(Posle pauze)
...
Bošnjačka demokratska stranka Sandžaka

Esad Džudžo

| Predsedava
Poštovane koleginice i kolege, nastavljamo popodnevni rad.
Po listi prijavljenih narodnih poslanika, reč ima gospođa Jorgovanka Tabaković. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Jorgovanka Tabaković

Poštovane kolege, poštovani građani Srbije, govorimo o zakonu, odnosno Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi, koji se u drugom navratu nalazi pred nama. Jednom je zbog predlagača povučen sa dnevnog reda.
Ono o čemu želim da razgovaram, iako su četiri zakona objedinjena u ovoj raspravi, jeste član 3. zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi, koji glasi: ''Član Vlade ne može biti na drugoj javnoj funkciji u državnom organu, organu autonomne pokrajine, opštine, grada, grada Beograda, niti vršiti delatnost koja je po zakonu nespojiva s dužnošću člana Vlade, niti stvoriti mogućnost sukoba javnog i privatnog interesa''.
Želim da pričam o mogućnostima sukoba javnog i privatnog interesa i želim da pričam kako je do tog sukoba javnog i privatnog interesa došlo u vreme kada smo o ovom zakonu počeli da raspravljamo u Skupštini i kako se aktuelna vlast i njen odbor za sprečavanje sukoba interesa poneo u jednom konkretnom slučaju, koji mogu da okarakterišem samo rečima da je javni interes izvrgnut ruglu.
Principijelno, moram da govorim o slučaju gospodina Đelića, mada me lično, verujte, uopšte ne zanima.
Mislim i da ne zaslužuje tu pažnju, jer ću ja o njemu govoriti sve vreme, ali, prosto, kao paradigma, kao primer nedostatka osećaja za zloupotrebu i stvaranje mogućnosti sukoba javnog i privatnog interesa.
Mnogi ga zovu vojvoda od ''Meridijan'' banke, a on je najpoznatiji kao vlasnik firme ''Altis'', a kada po rečnicima malo pročešljate, naći ćete da je ''altis'', u stvari, sveti Zevsov grob. Firma ''Altis'', tj. gospodin Đelić, koji je ponovo aktuelni potpredsednik, učesnik u vlasti, član Vlade, nije slučajno izabrao taj naziv, kao čovek koji se ponaša kao grobar javnog interesa i njegove zloupotrebe, usput gradeći hram u kom se čuvaju najveće dragocenosti, jer to znači, takođe, reč ''altis''.
Kada u zakonu napišete da član Vlade ne može da vrši dužnost koja je nespojiva sa zakonom, kada to precizirate pratećim propisima, ako postoje organi koji o tome mogu da odlučuju bez dvostrukih standarda, ako postoji kazna sa kojom se prekršilac može suočiti, onda nema mesta prigovoru.
Kako je to ispalo u stvarnom životu? Ispalo je tako da nam je gospodin Đelić dokazao uživo, dao klasičnu definiciju korupcije u administrativnom, ekonomskom i javno-interesnom smislu.
Gospodin Đelić je 2004. godine osnovao firmu ''Altis'', u smislu registracije, ali je tekući račun te firme počeo da naplaćuje zvanično, verovatno, i da plaća porez, tek 2005, i to polovinom godine. Okupio je svoje stare prijatelje iz bivše vlade, sve one koji su nešto značili i znali, i pohvalio se da je napravio transakcije vredne 500 miliona evra. Ako se gospodin Đelić pridržavao člana 41. Zakona o privatizaciji, koji ponavljate u izmenama i dopunama Zakona o osiguranju, da može da dobije nagradu i naknadu, zakonito, kao proviziju za uspešno obavljen posao, on je, po sopstvenom priznanju, zaradio 25 miliona evra.
Pre nego što dođemo do spornog podatka i toga da li je i kako naplaćivao prihode, hoću da vas upozorim da je tu svoju firmu ''Altis'' nazivao investicionom bankom. Dokazi o tome postoje u intervjuima i izjavama koje je gospodin lično davao.
Upotreba naziva ''investiciona banka'' je specifična vrsta lažnog predstavljanja. Po podacima Agencije za privredne registre, do kojih možete doći svi, očigledno je da je reč o konsultantskoj kući, koja je registrovana kao privredno društvo s ograničenom odgovornošću i s minimalnim osnivačkim ulogom od 500 dolara za delatnost konsaltinga i spoljne trgovine. Sa bankarskim poslovima, ono što se lažno predstavljalo kao investiciona banka, nema veze ni po vrednosti uloga, a ni po delatnostima.
To isto važi i za ''Altis konsalting'', jer je osnivački ulog, trenutno, po poslednjem podatku, 3.800 dolara, a u momentu osnivanja iznosio je svega 800 dolara.
Postavlja se pitanje - kako je onih 25 miliona dolara gospodin mogao da naplaćuje, s obzirom na to da je žiro-račun, u staroj terminologiji, u novoj - tekući račun, registrovan tek juna 2005. godine? Znači, da li je uopšte bilo regularne naplate poslova?
Sledeće pitanje - kako je ''Altis'' dobijao poslove u tolikoj vrednosti? Zašto baš taj konsultant?
Da li je kvalitet posla unapred bio garantovan imenima ljudi koji su radili u Vladi, Narodnoj banci, ili je reč o klasičnoj primeni, o zabrani klauzule konkurencije, odnosno o zloupotrebi stečenog kruga poslovnih veza na mestu prethodnog ministra u Vladi, ili je, upravo, reč o zloupotrebi privilegovanih informacija sa kojima je gospodin Đelić imao kontakt?
Da li je neko tim ljudima, gospodinu Đeliću, Slobodanu Milosavljeviću, Velji Tatiću iz Narodne banke, zabranio da obavljaju delatnost koja ima veze sa poslom koji su prethodno radili, makar dve godine od napuštanja posla, kada raspolažu privilegovanim vezama i tajnama? Ako to Zakon o radu predviđa za bilo kog zaposlenog, da li to znači da je ministar u Vladi van zakona i da za njega Zakon ne važi?
Ako se sve to dešava u vreme kada podnosite ovakav predlog zakona, pitam se, koja je svrha, sem izvrgavanja ruglu i građana i javnog interesa.
U to vreme, 2004. godine, predsednik Izvršnog veća Vojvodine je bio, i još uvek je, stranački kolega gospodina Đelića, Bojan Pajtić, koji je gospodina Đelića promovisao u svog savetnika. Te iste 2004. godine, dok još nije registrovan tekući račun za naplatu provizija, zbog pitanja - da se ne ulazi time u konflikt interesa, bivši ministar Đelić je u svakom novinskom tekstu predstavljen kao bivši ministar finansija.
Reč je o zloupotrebi privilegovanog statusa, informacija, veza, i to novinari odlično znaju, zato ga tako i predstavljaju. On kaže da mu ne pada na pamet da uđe u konflikt interesa i da zato besplatno savetuje gospodina Pajtića.
Slušajte sad, gospodin Pajtić je na čelu Fonda za razvoj, koji odobrava kredite, i on promoviše u Novom Sadu svog besplatnog savetnika, koji je u tim okolnostima najpoželjniji savetnik, jer nam garantuje odobreni kredit.
Vi se sećate kako je gospodin Kostić, pričala sam jednom o tome, naplaćivao svoje prijateljstvo sa gospodinom Čankom sedeći u njegovom kabinetu i želeći da da do znanja bankama, sudovima, da je on na izvoru informacija i kao takav, poželjan član upravnog odbora, neko sa kim se ne valja zamerati.
Ovo je, isto tako, rentiranje ranijeg položaja bivšeg ministra.
Šta se u to vreme dešava? Gospodin Đelić se kvalifikuje, takođe, za savetnika "Kredi agrikol" banke, koja ulazi u zanimljive i značajne poslovne odnose sa ''Meridijan'' bankom. Za vas koji niste znali, gospodin Đelić, sam kaže, u intervjuu koji je dao listu "Vreme", 26. maja 2005. godine: "Ovu grupu", znači "Kredi agrikol" grupu, "znam odavno, od 1995. godine, kada sam kao partner u ''Mekinziju", to je ona firma iz koje nam je došao i gospodin guverner, ali samo iz frankfurtskog odeljenja, "radio za njih. Od tada postoji poverenje", sa čime se gospodin Vlahović baš ne bi složio, jer on smatra da ih je on doveo na ovo tržište. Kaže: "Dobio sam ulogu od "Kredi agrikol" banke da nekoliko milijardi evra alociram na optimalan način za celu grupu od Beča do Vladivostoka".
Gospodin ministar Đelić je valorizovao svoje privilegovane veze, informacije i položaj, postavši predstavnik "Kredi agrikol" grupacije za čitav jedan deo Evrope i bilo mu je zanimljivo zato što će alocirati milijardu evra. Tada je zahvalio gospodinu Borisu Tadiću na poverenju i rekao da je uslov Francuza da se ne može više pojavljivati na stranačkim skupovima i mnogi su žalili rečima - ode Boža u bankare.
Pitam građane, da li je moguće da neko danas takav značajan profesionalni izazov - da alocira nekoliko milijardi evra na optimalan način od Beča do Vladivostoka, zameni za slabo plaćeno mesto potpredsednika vlade?
Ono što je meni zanimljivo, a što bi trebalo i građanima Srbije da bude zanimljivo, jeste da gospodin Đelić to može da radi zato što ga gospodin Tadić sve vreme šeta po svetu. Razumem da to radi gospodin Milosavljević, tada predsednik Privredne komore Srbije, koji sa njim ima zajedničku firmu, pa je njegov interes da ga promoviše jasan, nedopušten, ali jasan. Koji je gospodina Tadića interes da ga u januaru 2005. godine, opet kažem, pre registracije računa, vodi kao jednog od članova delegacije u Libiju, i tu su JAT, ''Jugoimport'', ''Altis konsalting'', ''Simpo'', ''Energoprojekt'' itd.
U Grčkoj, februara 2005, impresivan je spisak učesnika inicijative za partnerstvo Grčke, Srbije i Crne Gore i ponovo je učesnik gospodin Božidar Đelić, bivši ministar finansija, a sada vlasnik ''Altis'' grupacije.
Zašto da ga ne promovišu? Zašto da on to ne radi ako je svojevremeno, dok je i bio u Vladi gospodina Đinđića, o tome su njegove kolege govorile, izvesnoj mladoj osobi po imenu Jelena Milenković, pa su je zamenjivali sa pevačicom, estradnom umetnicom Jami, a to nema veze, jer je reč o devojci koja je radila u firmi ''Citadela'', brokerskoj kući, iz vrlo plemenitih pobuda, poveravao najznačajnije konsultantske poslove, ali je već tada bio svestan da je to zloupotreba položaja, pa je to rađeno indirektno; poslove su dobijali Rotšild, KPMG, ali je uvek njihov podizvođač bila upravo firma ''Citadela''.
Kada je ljubav prestala, gospodin Đelić je shvatio da je potrebno da privilegovan položaj naplati za sebe, a ne za račun neke druge firme u kojoj radi osoba koja mu je draga.
Zato je i osnovao ''Altis'' i u trenutku kada gospodin Vučić podnosi prijavu Odboru za sukob interesa, zbog sumnje da je ušao u sukob interesa i da je, kao član Vlade, istovremeno i vlasnik 10 posto akcija ''Meridijan'' banke, gospodin Dedijer iz Odbora za sukob interesa preduzima, navodno, neke aktivnosti, koje se svode na to - nije na vreme prijavio, ali kasnije se predomislio.
To je kao ono kada uđe lopov u radnju, ukrade nešto, i kada ga vi uhvatite, on vrati, ne, nije ukrao. Kaže - mi to njemu, jednostavno, moramo da oprostimo, jer šta bi bilo, kakva bi to šteta bila za ovu državu ako bi ljudi takvog formata i takve stručnosti bili van sistema i ako ih ne bismo upotrebili za opšte interese. Doslovce kaže - radi se o sposobnim ljudima, pa bi za državu bilo nepovoljno i štetno da oni ne učestvuju u državnim poslovima i donošenju odluka na nivou države.
Taj gospodin Đelić je, preko firme ''Sopersas'', o kojoj postoji samo telefonski broj u imeniku Francuske, uložio, navodno, u ''Meridijan'' banku 9,99 posto akcija, a taj broj je tako lep i zanimljiv iz razloga što Zakon o sprečavanju, o pranju novca, nalaže da strani osnivači, kada 10 posto ulažu u akcije neke firme, moraju do poslednjeg fizičkog lica i osnivača da prikažu vlasnika akcija. Namerno se sišlo, i to ne mnogo, da ne izgubi čovek novac, na 9,99 posto, da ne bi znali da je reč o gospodinu Đeliću.
Sada to ne smeta ni međunarodnim organizacijama koje se bave borbom protiv korupcije, ne smeta to ni nevladinoj organizaciji ''Transparentnost'', ni svim onim dušebrižnicima koji brinu o budžetu Srbije, zato što taj iznos od 10 posto akcija u ''Meridijan'' banci nije na štetu onog ko je ''Meridijan'' banku kupio. Ne smeta njima korupcija koja ide iz budžeta Srbije i na teret građana Republike Srbije, smeta im kada se njima u džep ruka stavlja i oni to ne dozvoljavaju. I kredite kada daju, oni traže precizan izveštaj o ulaganjima i o onome što smo nekada zvali namenska kontrola.
Dok gospodin Đelić, prema tržišnoj kapitalizaciji ''Meridijan'' banke, u ovih 9,99 posto raspolaže sa 4,2 miliona evra minimalne vrednosti, pitam građane Srbije, koliko iznosi vrednost Nobelove nagrade za ekonomiju?
Pitam građane Srbije, koja se genijalnost, sem trpeljivosti srpskog naroda, može naplatiti onako kako je to uradio gospodin Đelić?
A dolazi nam iz visokog sveta, gde se precizno zna šta su ti vrli Evropljani, Nolanovi standardi ponašanja javnih službenika, time neću zamarati građane, ali bi oni koji idu na obuku u EU trebalo da znaju šta znači odgovornost prema građanima i budžetu.
Ne, u to isto vreme dok govorimo o zakonu koji, navodno, sprečava mogućnost stvaranja sukoba javnog i privatnog interesa, nama se gospodin Đelić ponovo nalazi u Vladi, na mestu potpredsednika.
Znate li šta je najzanimljivije? Ne samo on, već sva gospoda koja je u vreme privatizacije bankarskog sektora i našeg otpisa dugova prema Londonskom i Pariskom klubu raspolagala privilegovanim informacijama, danas se nalazi u upravnim odborima stranih banaka. Gospodin Pitić je u "Sosijete ženeralu", gospodin Vlahović je kao utešnu nagradu dobio članstvo u "Erste banci", kao jedini Srbin među Austrijancima i Nemcima, a za gospodina Đelića znate, "Meridijan'' banka.
Taj isti gospodin Đelić kaže - nećemo privatizovati javna preduzeća, jer mi nismo ni nesposobni, niti korumpirani da ne bismo znali sami njima da upravljamo i nećemo, pod pritiskom stranih finansijera, da zbog provizija ulazimo u privatizaciju.
Da li je to važilo kada su se privatizovale banke? Iznad svega, aktuelna tema - da li to važi u trenutku kada na dnevnom redu imamo i izmene i dopune Zakona o osiguravajućim društvima? Jer nam je gospodin Đelić promovisao "Kredi agrikol'' banku kao jednu od najuspešnijih, koja vešto spaja osiguravajuće poslove i poslove finansiranja.
Pitam se ko će se sada naći u sukobu, ne interesa, nego u sukobu pojedinačnih interesa, kada se budu borili za interese Slovenaca, ili slovenačke državne kompanije "Triglav", ne Slovenaca, a da unište domaće osiguravajuće društvo ili, eventualno, za francuske osiguravajuće kompanije.
Da ne zaboravim, banka u kojoj je gospodin Đelić dobio 10% akcija "Meridijan'' banke je jedna od onih koja je raspolagala sa 40% našeg spoljnog duga u Londonskom klubu. Doduše, kupila ga je pre nego što je on došao na mesto u Vladi, ali bi bilo zanimljivo, to je preporuka i nekim službama koje se time bave, videti ko je, kome, i da li je odavao privilegovane informacije o finansijskom tržištu Srbije.
Ja ću zaključiti svoju priču time da molim Vladu Srbije da za ministre obezbedi ono što se u svetu zove "zlatni padobran", da im u roku od dve godine od kada napuste ministarsku poziciju obezbedi platu. To će građane Srbije koštati manje nego da im dozvolite da se sami, uz vašu svesrdnu pomoć, snalaze, uvodeći u sukob javnog interesa Vladu, a izvrgavajući ruglu sve građane Srbije.
...
Bošnjačka demokratska stranka Sandžaka

Esad Džudžo

| Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Miletić Mihajlović

Hvala.
Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, SPS za ovaj set zakona neće glasati.
Naravno, ostaje ovaj zakon o državnim praznicima, gde postoje objektivne okolnosti, ali, naravno, i tu imamo određene primedbe i sugestije na ponuđeni tekst, pa ćemo to videti. Za ostale zakone nećemo glasati.
Iz ovoga što smo dosad čuli, a evo, sada je i prethodni govornik, gospođa Tabaković, iznela jasne činjenice koje govore u prilog tome, radi se o visokoorganizovanom preduzeću, koje radi za sebe, a ne radi za državu Srbiju, niti za narod Srbije. Ali, o tome neka govore oni koji imaju više podataka. Ja bih rekao sledeće.
U obrazloženju zakona o Vladi glorifikuju se, da upotrebim srpsku reč, veličaju se ustavna rešenja kojima se definiše izbor Vlade i kaže se - praznine koje su postojale u Ustavu 1990. godine danas više ne postoje, uređeni su rokovi za izbor Vlade posle konstituisanja Narodne skupštine.
Dakle, svaka čast na jednom ovakvom napretku i dostignuću, jer ste bravurozno i sa perfekcijom, vi iz vladajuće koalicije, ispoštovali ove rokove, tako da ste u poslednjem satu, u ponoć, devedesetog dana, izabrali svoju hibridnu vladu. To pokazuje da je ovaj hibrid neuspeo, jer iskazuje veoma loše osobine svojih instituta.
Slično načinu izbora Vlade, uz puno nagodbi i trošenja prekomernog vremena, imali smo priču, nagodbu i odugovlačenje oko izbora guvernera Narodne banke, zatim Državne revizorske institucije, a, takođe, i izbora sudija Ustavnog suda, koji do dana današnjeg nije stavljen na dnevni red. Prema tome, ne veličajte novi ustav i nova ustavna rešenja, ako niste u stanju, odnosno ako Vlada Republike Srbije nije u stanju da ispoštuje svoj ustav.
Novina u ovom zakonu, kada je reč o zakonu o Vladi, jeste u članu 1, gde se kaže - Vlada utvrđuje i vodi, ono "vodi" je bilo i ranije, politiku. Znači, interesantno je da Vlada utvrđuje politiku.
Svakako se može reći da je ovo jedan novi kvalitet u odnosu na pređašnji zakon. Međutim, mi u okviru današnje Vlade imamo dve utvrđene politike, koje funkcionišu razdvojeno, kao dve odvojene Vlade, po vertikali. Jedna politika govori o prioritetu evroatlantskih integracija, po svaku cenu, pa čak i bez Kosova i Metohije, ako dotle dođe, govori o ulasku Srbije u NATO, a da se, pri tome, niko pozvan nije izjasnio o tome da li Srbija treba da uđe u NATO ili ne, zatim o budućoj ulozi Vojske, koja će, umesto da bude jedan od mehanizama u odbrani svoje zemlje, učestvovati u mirovnim misijama tipa kao što je ratište danas u Iraku ili Avganistanu.
(Aleksandar Vučić, s mesta: Gasi požare.)
Da, i to je jedna od funkcija.
Druga politike Vlade jeste protiv ulaska Srbije u NATO. Naravno, sa takvom politikom i s takvim stavom se slaže i SPS.
Ova politika ima nacionalno-demokratske crte, ali, naravno, ima i puno nedostataka i neefikasnosti. Između ove dve politike Vlade ima puno nesuglasica, što šteti međunarodnoj poziciji Srbije danas u aktuelnoj situaciji. Između ove dve vlade i njihovih politika nema saglasnosti oko izbora u Srbiji, kada je reč o lokalnim i predsedničkim izborima. SPS smatra da onih pet principa...
...
Bošnjačka demokratska stranka Sandžaka

Esad Džudžo

| Predsedava
Završavajte, vreme za vašu poslaničku grupu je već isteklo.
...
Socijalistička partija Srbije

Miletić Mihajlović

Evo, završavam.
Socijalistička partija Srbije smatra da onih pet principa oko kojih je izabrana Vlada nisu dovoljna garancija za političku koegzistenciju koja je danas potrebna Srbiji. Naravno, o nekim drugim aspektima imaću prilike, zajedno sa poslanicima SPS-a, da kažem nešto prilikom iznošenja i predlaganja amandmana.
Zahvaljujem.
...
Bošnjačka demokratska stranka Sandžaka

Esad Džudžo

| Predsedava
Hvala lepo.
Ima reč narodni poslanik Milorad Buha. Izvolite. Neka se pripremi narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Izvolite, kolega Buha.