PRVA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 01.10.2007.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

1. dan rada

01.10.2007

Sednicu je otvorio: Oliver Dulić

Sednica je trajala od 10:05 do 17:50

OBRAĆANJA

...
Bošnjačka demokratska stranka Sandžaka

Esad Džudžo

| Predsedava
Zahvaljujem gospodinu Pastoru.

Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa, prijavu za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe SRS-a, LDP-a, i SPS-a. Dakle, ukupno 17 govornika.

Prvi je na redu gospodin Srđan Šajn, a neka se pripremi narodna poslanica gospođa Nataša Mićić.
...
Romska partija

Srđan Šajn

Dame i gospodo, želeo bih samo par komentara da iznesem na ovaj zakon.
Za nas u Romskoj partiji, za mene kao narodnog poslanika, prihvatljiv je princip da se određene ustavne kategorije prenose u zakon, kako bi taj zakon bio jasniji.
Međutim, mi smo pokušali svojim amandmanima, ja sam pokušao da dam određene amandmane koji će da budu dosledni u pravcu onoga što je definisao Ustav, da se na isti način to prenese u zakon, kako se ne bi ostavio prostor da se ta suština na malo drugačiji način shvati. Kao ilustraciju toga, postaviću pitanje - kada se definiše kome pripada izvršna vlast? U Ustavu je jasno definisano ko je nosilac izvršne vlasti, da je Vlada nosilac izvršne vlasti, a ne da Vladi pripada izvršna vlast. U tom pravcu, mi smo imali nekoliko intervencija, koje sam potpisao kao narodni poslanik i predložio ih u obliku amandmana.
Na ovaj način se obraćam i predlagaču da to prihvati, jer zaista ima dosta mesta u ovim izmenama i dopunama Zakona o Vladi koja nisu baš u saglasnosti sa Ustavom. Jedna od ilustracija je, recimo, ko čini Vladu. Dok Ustav govori da Vladu čine predsednik Vlade, potpredsednici Vlade i ministri, u zakonu se govori da je čine resorni ministri, a tek u drugom pasusu se govori o ministrima bez portfelja.
Onda se postavlja pitanje da li ministri bez portfelja zaista čine Vladu ili Vlada može samo da ima, odnosno mogu samo da se biraju ministri bez portfelja? Predložio sam jedan amandman kojim se ta nedoumica raščišćava i na drugačiji način se to definiše. Ne bih dalje o sličnim stvarima, koje sam predložio, samo bih u vezi sa Zakonom o državnoj upravi definisao nešto.
Svi znamo da je u Ustavu, u članu 21, definisano da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koje su, suštinski, u nejednakom položaju s ostalim građanima.
Na koga ovo može da se odnosi? Može da se odnosi na pripadnike ruralnog stanovništva, može da se odnosi na učenike koji u unutrašnjosti Srbije imaju malo drugačiji kvalitet nastave nego u samom Beogradu, može da se odnosi na pripadnike nacionalnih zajednica, na lica sa posebnim potrebama. Mi smo u Ustavu definisali to kao mogućnost, ali ni u jednom zakonu nismo rekli ko je vlastan da to i sprovodi. Istini za volju, imamo praksu da državni organi sprovode ovo ustavno načelo, međutim, ne na osnovu toga što imaju izričito utemeljenje u zakonu, već je to više akt dobre volje.
Mi smo svojim amandmanom pokušali to da definišemo, da to ima utemeljenje u zakonu i da, zaista, svi državni organi mogu delovati svojim afirmativnim merama, bilo da daju subvencije poljoprivrednicima, ili upisuju učenike iz ruralnih delova Srbije na fakultete po afirmativnim merama, da bi ravnomerno razvijali sve delove Srbije, bilo da upisuju Rome, znači, u srednje škole, po afirmativnim merama, da bi im dali jedno ozbiljno zakonsko utemeljenje, tako da nevernici, koji hoće to datog momenta da zloupotrebe, ne mogu da kažu – pa, znate, vi propisujete nešto za šta nema zakonskih osnova.
Samo toliko. Hvala.
...
Bošnjačka demokratska stranka Sandžaka

Esad Džudžo

| Predsedava
Hvala narodnom poslaniku Srđanu Šajnu.

Reč ima narodna poslanica gospođa Nataša Mićić, a neka se pripremi narodni poslanik Milisav Petronijević.
...
Liberalno demokratska partija

Nataša Mićić

Dame i gospodo narodni poslanici, kakva Vlada, takav i Predlog zakona o Vladi, odnosno kako ste Ustav doneli i kakav vam je Ustav, tako ga danas i poštujete.
Najpre, ovaj zakon je uvršćen u proceduru kršenjem te procedure. Prvo, ne ispunjava uslove iz člana 83. Poslovnika, jer krši Ustav i Ustavni zakon.
Drugo, ovaj zakon ne ispunjava uslov da bude uvršćen u dnevni red po hitnom postupku. Naime, odredba člana 161. i 162. Poslovnika jasno govori da se po hitnom postupku zakon može doneti samo izuzetno, zbog okolnosti koje se nisu mogle sprečiti, a to bi uticalo na bezbednost zemlje ili na rad organa i organizacija.
Pitam vas, dame i gospodo, šta to sprečava ovu vladu da radi, pa je sada bilo neophodno da se po hitnom postupku menja Zakon, i ne samo to, nego kršenjem Ustavnog zakona, člana 12, koji određuje rok u kome se ovaj zakon može doneti?
Ništa drugo no potreba da Vlada sebe zaštiti. Vlada se, jednostavno, samo fokusira na puko korišćenje i upotrebu vlasti i zato bi adekvatniji naziv za ovaj zakon bio, recimo, zakon o sistemu podele vlasti u korist Vlade.
Kod razloga za donošenje ovog zakona navedeno je da je potrebno da se Zakon o Vladi usaglasi s Ustavom. Tvrdim, kao prvo, da je ovo usaglašavanje izvršeno samo delimično, a naročito u korist onih odredaba koje se tiču ovlašćenja Vlade.
Naime, nije usaglašen Predlog zakona, na primer, sa članom 99. stav 2. tačka 1), koji kaže da Narodna skupština bira, nadzire i razrešava Vladu.
U ovom predlogu zakona samo su nam razjašnjeni načini kako se Vlada bira i kako se razrešava, a najvažniju funkcije Skupštine, a to je da kontroliše Vladu, u ovom predlogu zakona uopšte nemamo. Isto tako, nije usaglašen ovaj predlog zakona sa članom 124, koji se, faktički, svodi na isto i koji kaže da je Vlada odgovorna Narodnoj skupštini. Dakle, to je ono što se tiče samog usaglašavanja, tj. ono je samo delimično i selektivno.
Drugo, ovaj predlog zakona ne samo da je kršenje Ustavnog zakona, eksplicitno sam navela član 12. koji određuje rok za usvajanje i donošenje ovog zakona, nego je i kršenje samog Ustava, i to člana 192, koji jasno kaže da je Vlada dužna da obustavi od izvršenja opšti akt opštine za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu.
Pri tom, u Ustavu postoji glava VII koja se tiče teritorijalne organizacije, koja jasno definiše šta su jedinice lokalne samouprave i koristi termin - jedinice lokalne samouprave svaki put kad hoće da naznači da se neka odredba odnosi na opštine, gradove i grad Beograd.
U ovom obrazloženju se kaže - novi ustav izričito ovlašćuje Vladu da se stara o ustavnosti i zakonitosti opštih akata opština, to je član 192. koji sam vam pročitala, pa onda, u zagradi, piše - time i gradova i grada Beograda.
Dakle, Vlada sebi daje za pravo da krši Ustav, i to odredbu člana 192. i čitavu sedmu glavu.
Gospodine ministre, pošto niste bili ovde, samo želim da vam kažem da je prekršena procedura. Zakon je samo delimično usaglašen sa Ustavom, prekršen je član 192. Ustava, član 12. Ustavnog zakona i rekla sam na početku i ponavljam, ovaj predlog zakona samo nam pokazuje kakva je Vlada.
Dakle, kakva Vlada, takav predlog, kakav Ustav, takvo usaglašavanje s Ustavom.
Liberalno-demokratska partija, iz razloga koje sam iznela, neće glasati za ovaj predlog.
...
Bošnjačka demokratska stranka Sandžaka

Esad Džudžo

| Predsedava
Zahvaljujem narodnom poslaniku Nataši Mićić.

Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević, a neka se pripremi Stefan Zankov.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Milisav Petronijević

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, predložena su četiri zakona - zakon o Vladi, o državnoj upravi, o platama državnih službenika i nameštenika i o državnim praznicima.
Više govore o tome kakva je Vlada, nego o samoj materiji. Ovo ću ilustrovati sa dva primera.
Naravno, govore i o tome kakav je odnos Vlade prema Narodnoj skupštini, prema javnosti, prema Ustavu, prema Ustavnom zakonu, ali i o tome kakav je odnos vladajuće parlamentarne većine prema Narodnoj skupštini.
Prvo, kada je u pitanju Vlada, Vlada je odgovorna za neustavno stanje u zemlji.
Danas smo konačno imali priliku da čujemo i od predsednika Narodne skupštine da je Vlada ta koja ne dostavlja zakone u proceduru Narodne skupštine, te zbog toga ne može da se sprovodi Ustavni zakon. Konačno da to prevali preko usta i predsednik Narodne skupštine.
Inače, ta ista Vlada stalno uverava javnost kako je zastoj u Skupštini, kako oni imaju neka 44 ili koliko evropskih zakona koji stoje, a ja potvrđujem, pridružujem se predsedniku Narodne skupštine, stoje, ali možda kod njih.
Drugo, Vlada ovim dokazuje da ne poštuje ni hijerarhiju, ni redosled. Umesto da predloži zakone kojima se sprovode Ustav i Ustavni zakon, kao prioritet - zakon o Ustavnom sudu i sve što je vezano za rad Ustavnog suda, zakon o predsedniku Republike, o izboru predsednika Republike, o spoljnoj politici, bezbednosti, odbrani, Vojsci, teritorijalizaciji Srbije, lokalnoj samoupravi, lokalnim izborima, glavnom gradu, sudovima, tužilaštvima, i da na taj način uređuje ovu državu, Vlada nudi četiri izmene zakona, o čemu ću kasnije nešto reći. Time Vlada, pored toga što je stupila na dužnost bez kredibiliteta i bez međusobnog poverenja, pokazuje i nedovoljnu kompetentnost i loš, arogantan odnos i prema Skupštini, i prema Ustavu, i prema Ustavnom zakonu.
Još jedan primer. Vlada je 14. juna, posle povlačenja, ponovo pustila u proceduru zakon o izmenama i dopunama Zakona o Vladi, da se razmatra po hitnom postupku, a on se razmatra posle tri i po meseca. Održano je devet vanrednih zasedanja, a nijedno nije zatražila Vlada Republike Srbije, iako ima ustavno pravo. Da joj je to stvarno hitno, da joj je nužno, ona bi već 15. juna zatražila vanredno zasedanje Skupštine Srbije.
Moram kratko da se osvrnem i na odnos vladajuće većine, parlamentarne većine, prema Narodnoj skupštini. Imamo usvojen predlog da se spoje četiri tačke dnevnog reda. Naravno, i predsednik Skupštine, koji je dužan da se stara o Poslovniku, prihvata to. Naravno da postoji mogućnost, u skladu sa članom 140. Poslovnika, da se spoje tačke, ali samo u dva slučaja - ako su međusobno uslovljene i ako su rešenjem međusobno povezane.
Voleo bih da mi neko objasni u čemu su to međusobno uslovljena, odnosno gde su ta rešenja međusobno povezana kod zakona o državnim praznicima i zakona o platama državnih službenika, ili zakona o platama državnih službenika i zakona koji reguliše odnos državnih organa i AP Vojvodine, da ne nabrajam dalje.
Očigledno, umesto da Skupština pokaže da je nezavisna, da je predstavničko telo, da je kontrolno telo, u kojoj se suprotstavljaju argumenti svih, poslaničke većina primenjuje argument sile i izglasa da se to spoji.
Samo nešto kratko o predloženim zakonima. Zadržaću se kratko na Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi. Ostaviću svojim kolegama da i oni dodaju, imaju šta da kažu.
Prvo, u samom obrazloženju ste videli da predlagač obrazlaže Ustav. Ne navodi razloge zbog kojih se menja Zakon, nego navodi razloge zbog kojih je trebalo promeniti Ustav.
Onda, samo u jednoj rečenici kaže - izvesna rešenja se usklađuju sa Ustavom. To je razlog za promenu Zakona.
Nisam baš siguran. Naravno, ne sporim ni potrebu da se sve to uskladi s Ustavom, ali sve četiri tačke nisu usklađivanje sa Ustavom. Mi tu potrebu ne sporimo, ali ćemo nastaviti, kao SPS, da insistiramo da se, pre svega, ključni zakoni u Srbiji, o kojima sam malopre govorio, nađu na dnevnom redu, pa tek onda ovi. Da li je to samo usklađivanje s Ustavom, malopre je bilo primera, govorile su kolege o tome, da ne gubim vreme.
Jedan interesantan detalj, koji je ovim zakonom o izmenama i dopunama Zakona predviđen, jeste da se razradi odredba Ustava kojom je Vlada dužna se stara o ustavnosti i zakonitosti opštih akata opština. Tu se postavljaju dva pitanja.
Dakle, stara se o ustavnosti i zakonitosti, onda, u roku od pet dana, treba da pokrene postupak pred Ustavnim sudom. Prvo, pitam - ako se to sada dogodi, kome će Vlada da piše da se otvori postupak ocene ustavnosti i zakonitosti, ko sad to treba da uradi i šta se sad tu događa? Akti će nastaviti da funkcionišu.
Ima još gore pitanje od toga, drugo pitanje - da li može neko ko ne poštuje ustavnost i zakonitost da se stara o ustavnosti i zakonitosti?
Da Vlada ne poštuje ustavnost, malopre sam navodio primere, jer ne poštuje Ustavni zakon kojim je jasno precizirano šta, kad i kako treba da se uradi, a ni zakonitost. Evo, opet, jednog primera.
Zakonom o lokalnoj samoupravi i lokalnim izborima, Vlada je ta koja uvodi privremene mere u skupštinama opština u Srbiji. Te privremene mere mogu da traju tri meseca. Vlada nezakonito održava takvo stanje u deset opština, u Užicu, Smederevu, Babušnici, Zrenjaninu, Valjevu, Leskovcu, Bogatiću, Kuli, Velikom Gradištu i Smederevskoj Palanci.
Dakle, u deset opština su privremeni organi, privremene mere. Od toga, u pet opština je od prošle godine, a ovih drugih pet - u ovoj godini, već istekao rok od tri meseca.
Jedino što je Vlada uspešno radila, to je da je u junu izmenila postojeće privremene organe i sprovela princip koji su oni promovisali, nulti princip, tako da su svuda stavili DS, DSS-Novu Srbiju i G17 plus, iako u nekim opštinama neke od tih stranaka nemaju nijednog odbornika.
Ustav, član 192, vrlo jasno i precizno kaže - kada se formira privremeni organ, mora se poštovati odnos koji postoji u skupštini opštine, i politički i nacionalni. Time, u stvari, Vlada pokazuje da ne sprovodi zakon, a, malopre sam rekao, ni Ustav.
Samo još vrlo kratko, da bi moje kolege došle do izražaja. Podneli smo veliki broj amandmana i ima priliku ministar da ih razmotri i da popravi ovaj predlog zakona o Vladi.
Rešenja koja su data su nejasna i mogućnosti tumačenja su različite, počev od toga da je Vlada dužna da obustavi opšta akta opštinama, s tim što nema odredbe da je dužna da pokrene postupak pred Ustavnim sudom, nego ima poslednji član, pa, ako ga ne pokrene u roku od pet dana, pa zatim, umesto da razmatra na prvoj narednoj sednici, predlagač nam je ponudio da - počinje da razmatra. Šta znači to - počinje da razmatra? Vrlo jasna formulacija stoji u Ustavu i može da se prepiše.
Zatim, kod prava Vlade koja je u ostavci, između ostalog, umesto da ne može da imenuje funkcionere, što je bilo do sada, kaže se - može da imenuje funkcionere, ne može samo državne službenike. Šta se promenilo? Jeste smanjen broj funkcionera, ali i dalje ostaje opcija da funkcionere može da promeni.
Bilo bi interesantno, gospodine ministre, kada se budete javljali, da nam date podatak o tome koliko sada u ovoj vladi ima državnih sekretara, koliko pomoćnika sekretara, boga pitaj, ali bi bilo važno da se saopšti tačna cifra.
Završiću delom koji govori o poverenju Vladi, jer kada budemo razgovarali o amandmanima, imaću prilike još nešto da kažem. Naravno, zakon poznaje institut nepoverenja, i to je jasno. Nepoverenje pokreće opozicija. Da bi izglasali nepoverenje, mora da ima 126 poslanika. Vlada pokreće pitanje poverenja, ali i ona mora da obezbedi 126 poslanika.
Ovde je stavljena jedna formulacija koja je vrlo diskutabilna, kada bude bilo rasprave o tome, tada ćemo razgovarati, jer ne kaže onako kako stoji u Ustavu - Vladi je izglasano poverenje ako je glasala većina od ukupnog broja poslanika, a sve ostalo nije, nego obrnuto - Vladi nije izglasano poverenje ako ne glasa većina od 126 poslanika.
Dakle, biće još prilike da razgovaramo o tome. Mi nećemo glasati za ove zakone dok ne vidimo sve amandmane, a nastavićemo da insistiramo da se na dnevnom redu nađu zakoni koji su bitni za građane Srbije, koji su veoma važni za život građana Srbije. Hvala lepo.
...
Bošnjačka demokratska stranka Sandžaka

Esad Džudžo

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Stefan Zankov, a neka se pripremi narodni poslanik Rajko Baralić.
...
Srpska radikalna stranka

Stefan Zankov

Dame i gospodo narodni poslanici, iako je ministar ovde govorio da se radi o usklađivanju nekoliko zakona sa novim ustavom Republike Srbije, želim da dam nekoliko komentara na sve ovo, uz osvrt na neku političku praksu koju smo imali prilike svi da vidimo i da joj budemo svedoci u nekom prethodnom periodu.
Krenuo bih od izmena i dopuna Zakona o Vladi Republike Srbije. Kaže se ovde da novo ustavno rešenje daje Vladi pravo da obustavi od izvršenja opšte akte opština, gradova i grada Beograda kada smatra da nisu saglasni Ustavu ili zakonu i da u roku od pet dana pokrene postupak za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti opštih akata itd.
Imao ovde nekoliko problema. Ministar je hvalio činjenicu da je skraćen rok, ali džabe je vama skraćen rok kada nemate Ustavni sud, kome bi sve ovo išlo na ocenu ustavnosti, kada nema vaše odgovornosti, vaše, kao ministra, i Vlade u celini, koja je najodgovornija u svakom slučaju.
Drugo, a tiče se ustavnosti i zakonitosti, posmatrane malo šire, vi ste bili dužni, o tome je kolega ovde govorio, vaša vlast, vaš predsednik Skupštine, da raspiše izbore u ne malom broju opština, gde su privremene mere na snazi više meseci, negde čak i do godinu dana.
Dakle, to su dva vrlo velika problema vezana za obrazloženje određenog rešenja.
Isto tako, podsetili su me poslanici, vrlo ste revnosni kada je u pitanju usaglašavanje personalnih rešenja sa podelom resora i podelom vlasti, uopšte, u Srbiji, posle izbora. To je strogo na vreme odrađeno, sve u skladu s tom stranačkom deobom.
Jedna rečenica o nespojivosti funkcija. Mi smo svedoci, da sada ne idem baš tako daleko, da i tu čekate Ustavni sud, vadite se na tu činjenicu i ne rešavate određene probleme.
Kažete, dalje, Vlada kojoj je prestao mandat može do izbora nove vlade da vrši samo poslove koji su određeni zakonom. Svedoci smo da se prethodna vlada nije držala strogo ovih odredaba, koje su i ranije važile, pa nisu bili imuni na to da podele određeni broj stanova, da potpišu određene ugovore, milionske vrednosti u evrima, ili cele milijarde. S druge strane, prali su ruke od odgovornosti kada je bilo neko pitanje na dnevnom redu koje je bolno i gde bi Vlada mogla, možda, izgubiti neki politički poen. To je licemerstvo i nadam se da toga neće biti u narednom periodu.
Kada se radi o glasanju o nepoverenju Vladi ili članu Vlade, sada to može zatražiti najmanje 60 narodnih poslanika; to je po novom ustavu.
Hteo bih da upozorim i Vladu i javnost da ne bude igre, kao što se već jednom desilo, kada je Poslanička grupa SRS-a podnela jednu takvu inicijativu, pa ste vi, nekim veštim potezima, odugovlačili i doveli sve nas u poziciju da je to sve postalo besmisleno.
Isto tako, kaže se - na prvoj sednici, narednoj sednici. I tu ste majstori što se tiče toga šta je prva sednica, druga ili treća, jer videli smo to vezano za usaglašavanje, odnosno donošenje mnogih zakona koje je Ustavni zakon propisivao kao neophodne, pa se sada prebacuje odgovornost sa Vlade na Skupštinu itd.
Što se tiče hitnosti postupka, u obrazloženju jednog od ovih zakona se kaže da bi nedonošenje ovog zakona po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po rad organa i organizacija. Čak tražite da stupi na snagu narednog dana od dana njegovog donošenja.
Mi smo ovaj zakon dobili 6. jula, a danas je 1. oktobar, i to vam sve govori. Vaša vlast je, kako je to malopre rekao šef Poslaničke grupe SRS-a, najveća štetna posledica svega što se u Srbiji ranije dešavalo.
Sa nekoliko primera ilustrovaću odnos Vlade, ove vlade, i Narodne skupštine, gde bi ta Vlada trebala da bude podređena.
Narodni poslanik u Skupštini Srbije Vidoje Jovanović je 8. juna 2007. godine postavio sledeće poslaničko pitanje: Da bi se pravovremeno informisali građani Ljubovije i okolnih mesta, a i postavilo pitanje odgovornosti za pogrešno informisanje, gde je uhapšen general Zdravko Tolimir?
Pazite kakav je odgovor dobila Skupština, odnosno svaki poslanik: ''Imajući u vidu činjenicu da je u više navrata Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske davalo izjave za medije povodom hapšenja generala Zdravka Tolimira, Vlada smatra da je šira javnost upoznata sa relevantnim detaljima.''
To je kompletan odgovor Vlade, koja, valjda, smatra za sebe da je ozbiljna itd; potpisao je Božidar Đelić. Valjda, Koštunica od sramote ovo nije hteo ni da potpiše, pa je tu uvek Božidar Đelić kada je nešto prljavo. Dobili smo odgovor, a niko nije pitao šta je govorila Vlada Republike Srpske. Tražili smo odgovor od Vlade Republike Srbije, jer je general Zdravko Tolimir bio državljanin ove države.
Još jednom pokazujete ono na šta smo vas upozoravali i kod Zakona o državljanstvu, da vi, jednostavno, ne vodite računa o svim građanima podjednako, već samo o suprugama funkcionera, ako treba da putuju slučajno u inostranstvo; to je vama mnogo važnije od činjenice gde je uhapšen jedan general, Zdravko Tolimir, koji je, eto, imao i državljanstvo Republike Srbije.
Ovaj odgovor govori o kompletnom odnosu Vlade Republike Srbije, ove vlade, prema Narodnoj skupštini. Tu poseban komentar, takođe, nije potreban, a i pravo je svakog poslanika da dobije odgovor.
Kažete da je u više navrata Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske davalo izjave. Pa, možda taj poslanik nije imao prilike da vidi i čuje sve te izjave.
To je bio direktan povod zašto smo podneli inicijativu za izglasavanje nepoverenja Vladi.
Ovde je već pomenut slučaj kako je Vlada odgovorila na pitanje članova Administrativnog odbora o naknadama u upravnim odborima, direktora agencija itd, da oni nemaju podatke. Siguran sam da Vlada i ministar finansija imaju podatke o finansijama za svaku, i najudaljeniju, mesnu zajednicu u najmanjoj opštini u Srbiji. Sve je to pod strogom kontrolom. Ali, ovde nemaju podatke o agencijama koje su formirane. Drsko je i, da tako kažem, bezobrazno.
Evo, jedan podatak smo dobili kroz poslaničko pitanje - da je direktor JP ''Zavod za udžbenike'', preko leta, imao neto 215.210,00 dinara. Čim smo krenuli tim tragom, odmah su pokušali da to zataškaju, ali, moraće, siguran sam, da daju te podatke.
Narodni poslanik Momir Marković je postavio, takođe, pitanje koliko - koliko u NIS-u AD ima menadžerskih ugovora, menadžerskih dodataka i kolike su im plate. Taj odgovor nismo dobili. Postavljam pitanje zašto su nam slali to što zovu odgovorom ako toga nema. Zašto je to u Srbiji tajna, kada je sve javno?
S druge strane, vodi se neviđena hajka već nekoliko godina na sve poslanike, na Narodnu skupštinu Republike Srbije, da bi se upravo zataškalo sve ono što rade ministri u Vladi, a ministri u Vladi pokušavaju, i vladajuća garnitura, uopšte, da stave do znanja da je u Srbiji normalno biti lopov. Videli smo da se to njih ne tiče u raspravi o izboru guvernera. Pokušavaju da od Srbije naprave zemlju kakva nikad nije bila, ali, siguran sam da će SRS i građani koji nas podržavaju tome stati na put.
...
Bošnjačka demokratska stranka Sandžaka

Esad Džudžo

| Predsedava
Zahvaljujem narodnom poslaniku Stefanu Zankovu.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, a neka se pripremi narodni poslanik, gospođa Jorgovanka Tabaković, verovatno, posle pauze. Dakle, posle narodnog poslanika Rajka Baralića je pauza, do 15 časova.

Rajko Baralić

Posle mog izlaganja, to bi bilo pravilnije i neće biti dvosmisleno. U redu je.
Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pošto je, između ostalog, na dnevnom redu i izmena i dopuna Zakona o državnim praznicima, dozvolite mi da kažem da je danas 1. oktobar, ukinuti praznik prvog oslobođenja Čačka od nemačkog ropstva. Moje vlasti u Čačku promenile su ovaj datum. Veoma žalim zbog toga. Ljudima koji su učestvovali u prvom oslobođenju Čačka i u stvaranju Užičke republike i ovom prilikom odajem priznanje, takođe, i njihovim potomcima - da se diče svojim precima.
U Čačku su ukinute ulice kao što su Kadinjačka i Ulica Save Kovačevića, da ne otvaramo to pitanje; jednog dana ćemo sve to vratiti tamo gde mu je, inače, mesto.
Dakle, antifašistička borba u Srbiji ne sme da ima alternativu, ako je ima, onda to košta Srbiju.
To su u koaliciji ukinule Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije, Nova Srbija i Srpski pokret obnove. Vratićemo sve to u rikverc.
Nekoliko izmena i dopuna zakona razmatramo danas i stvarno vas pitam, gospodine Markoviću, zašto nemamo Ustavni sud? Nije zlonamerno, nije s predumišljajem.
Ovde smo, čak, nekoliko puta čuli gospodina Batića da kaže da vi, vaša vlada nema Ustavni sud, a ja podsećam javnost da je on bio ministar pravde u ovoj zemlji više od godinu i po dana a da ta vlada, takođe, odnosno ta država, nije imala Ustavni sud. Dakle, ili nemate snage da mu to kažete, ili ste vi svi isti - kad vi vršite vlast, ta država nema Ustavni sud. Dakle, to nije normalno.
Moram da podsetim, iako nisam pravnik, da građani u jednoj zemlji nemaju pravnu sigurnost ukoliko ne funkcioniše Ustavni sud i, što je još gore, ta država se ne tretira kao demokratska država.
Dakle, koliko košta to da se vladajuća koalicija usaglasi u vezi s personalnim rešenjima Ustavnog suda? Imam potpitanje, da li to znači da će Ustavni sud, odnosno sudija Ustavnog suda, manje ili više poštovati ustavnost i Ustav ove zemlje ukoliko pripada jednoj ili drugoj političkoj stranci?
To je užasan podatak. To je najgori podatak o vašoj vlasti u toku ovih nekoliko meseci. Imali ste taj problem kod Saveta Narodne banke, imali ste taj problem i kod Državne revizorske institucije, odnosno komisije, evo, sada to imate i kod Ustavnog suda. Krajnje je vreme da to uradite na odgovarajući način i da nas uverite da li će sudije Ustavnog suda postupati po onome što građani ili institucije traže, u skladu sa Ustavom Republike Srbije, ili u skladu sa partijskom knjižicom. To je veoma kompromitujuće za ono što se u Srbiji naziva demokratskim blokom.
Dakle, bilo šta što se donosi, što se razmatra ovde, nema nikakvog smisla bez ove početne tačke, tj. da se ispoštuje Ustavni zakon o sprovođenju Ustava, da se konačno konstituiše Ustavni sud, da se konačno izaberu sudije Ustavnog suda i da možemo da kažemo, evo, mi smo država, nismo njen surogat.
U tom smislu, molim sve vas, sve koji možete na to da utičete, da to uradite u najkraćem mogućem roku; izgubili smo ovde sto sati pominjući ovaj problem, a ovo jeste temeljni problem. Ovde ne može biti reči ni o čemu drugom ako ovo ne funkcioniše.
Da ne govorim više o ovim stvarima, o zakonima, o izmenama i dopunama, govorio je više o tome kolega Petronijević.
Zaista, apelujemo da to učinite, jer nema nikakvog smisla, vi to ne možete više nikom da objasnite, čak, evo, ponoviću, nemate snage da replicirate ni gospodinu Vladanu Batiću, koji je u vanrednom stanju lično postavljao tužioce po Srbiji i predlagao smrtnu kaznu na određeni rok. To sada nijednom normalnom analitičaru, pravnom ili bilo kom drugom, u Srbiji ne smeta; evo, ne skida se s ove govornice, govoreći vam da treba ovako ili onako
Još samo jedna rečenica. Nema kolege Pastora, pa nema ni smisla, ali da, ipak, kažem nešto povodom ovih pitanja koja je on otvorio.
Podsećam na jedan atentat koji se dogodio u Beogradu pre dosta godina, kada su na turskog ambasadora pucala dvojica Jermena, ili tako nešto je bilo, izvinjavam se, ne znam, to nije sada najvažnije, ali to je tada bilo strašno. Beogradska policija je morala da prestane da goni počinioca atentata na Pančevačkom mostu, jer nije imala pravo da postupa na teritoriji opštine Pančevo.
Da li mi hoćemo takvu državu?
Dakle, pod formom ovakvom ili onakvom, da se krše ovakva ili onakva prava, ovaj parlament je pre nekoliko dana usvojio Evropsku deklaraciju, ili kako se zove, o saradnji evropske policije, i ja sam na to ponosan.
Mi smo imali situaciju pre 15 godina, pre Ustava iz devedesetih godina, da policajac nije mogao da pređe Pančevački most. To nije država. Nadam se da to vreme više nikada neće da dođe.
Hvala vam lepo.