Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ja bih sada ponovo o odredbama člana 226, ali i člana 27.
Gospodine predsedniče, vi ste dužni da udostojite narodne poslanike odgovora kada od vas traže objašnjenje. Ja vidim da ste vi danas prilično indisponirani, izgleda da ste se umorili od predsedavanja Skupštini. Delujete mi potpuno depresivno i apatično i znam da je to ozbiljan posao, ali, dajte, poštuje odredbe Poslovnika.
Pitam vas, da li ste vi obećali raspravu o Ustavnom sudu? Kao da vas ništa nisam pitao. Pitao sam vas pre više nedelja, kada će na dnevnom redu biti inicijativa, koju je svojevremeno organizovala, pre više od dve godine, Demohrišćanska stranka Srbije, i kada je prikupljeno oko 20.000 potpisa, za izmenu Zakona o javnom informisanju, radi ukidanja protivustavne odredbe Zakona kojim je uvedena televizijska pretplata u vidu takse na brojilo. Nije bilo odgovora.
Gospodine predsedniče niste odgovorili ništa povodom pitanja o setu zakona koje predviđa Ustavni zakon i koji treba da prethode raspisivanju izbora ili, da preformulišem pitanje, da li ćete vi, mada ste se javno određivali, ali u sredstvima informisanja, a dužni ste da narodnim poslanicima to kažete ovde, raspisati izbore, predsedničke, pokrajinske i lokalne, do kraja godine, kako to predviđa Ustavni zakon? Ako ćete ih raspisati, poštujući Ustavni zakon, da li ćete ih raspisati po postojećim zakonima, ili će biti doneti oni zakoni koji su pretpostavka za raspisivanje izbora? Recimo, zakon o Vojsci, jedan od mnogih.
Niste odgovorili kada će na dnevnom redu biti set izuzetno ozbiljnih i značajnih pravosudnih zakona, zakona o organizaciji pravosuđa, koji uređuju rad sudova i tužilačke organizacije.
Ja sam pomenuo namerno Vojsku, sudove i Tužilaštvo, jer ima jedna stvar koja tišti neke ljude u ovoj zemlji. To su navodna samoubistva vojnika u kasarnama širom Srbije, tih 49, tokom prethodne tri godine.
Gospodine predsedniče, 5. oktobra se navršava tri godine od tragedije na Topčideru, od ubistva dvojice gardista na Topčideru, Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića. Zamislite samo kako je u dušama njihovih roditelja i njihovih porodica, koji parastose nisu mogli da daju, opelo nije održano, a ljudi su iz patrijarhalnih sredina. Njih svakog dana ponovo ubijaju. Tako je i porodici Kostić, porodici Žarković, Matić i svim tim porodicama.
Treba nam odgovornost i potrebni su nam novi zakoni, ozbiljni, a ne ovi koji služe za zabavu građana Srbije.