Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vidoje Jovanović, a neka se pripremi narodni poslanik Jadranko Vuković.
Gospodine Jovanoviću, ostalo Vam je još šest minuta.

Poštovani predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, čuli ste kakav stav ima SPS kada je u pitanju ovaj predlog izmena i dopuna Zakona. Pokušaću da, u okviru raspoloživog vremena, budem kratak i da dam neke svoje ocene i mišljenja.
Mi smo imali ovaj zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine u pripremi 2003, 2004. i 2005. godine i u njemu su, u principu, bila regulisana pitanja organizovanja, nadležnosti i ovlašćenja državnih organa i njihovih organizacionih jedinica za rad na otkrivanju, krivičnom gonjenju i suđenju za krivična dela.
Kako smo danas ovde čuli, u uvodnom obrazloženju, od ministra, današnji predlog izmena i dopuna Zakona samo proširuje nadležnost organa kada je u pitanju krivično gonjenje počinilaca ratnih zločina.
Videli smo razloge donošenja ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona i, u principu, se odnose na proširenje nadležnosti i, eventualno, na neku štetu koju će imati organi koji će raditi na tim poslovima kad zakon bude usvojen.
Mi nismo ovde danas čuli stvarne razloge donošenja ovog zakona i upravo zato SPS neće podržati ovaj predlog izmena i dopuna Zakona. Ono što je karakterisalo poslednju deceniju HH veka jeste prisustvo građanskog rata, u kom su učestvovali svi narodi i narodnosti koji su živeli u bivšim republikama Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Obaveza je bila svih, pre svega, republika i njihovih organa, da procesuiraju sve one koji su učinili ratne zločine.
Želim da istaknem, da se ne shvati da SPS podržava učinioce ratnih zločina, da je naš stav da svi, pa i mi, treba da one koji su učinili ratne zločine izvedemo pred sud pravde, da dobiju odgovarajuću kaznu.
Naše pravosuđe se pripremalo za ovakvu vrstu rada. Postoje i međunarodni propisi, postoje i naši domaći propisi, ali na jednom skupu, koji je organizovan na Pravnom fakultetu, čuli smo određene konstatacije, čak u 2005. godini, iako su ovi zakoni bili doneti 2003. do 2005. godine, da naše zakonodavstvo nije bilo usaglašeno sa međunarodnim i da određene naše institucije, koje su, pre svega, radile na prikupljanju podataka i na otkrivanju učinilaca ratnih zločina, nisu bile obučene za takvu jednu vrstu posla, pa se pribeglo određenim savetovanjima, seminarima itd., uz saradnju određenih međunarodnih institucija, Ambasade SAD, nevladinih organizacija, kako domaćih, tako i stranih.
Postavljam pitanje da li će ovi naši organi, koji će dobiti ova ovlašćenja, u svom radu biti nezavisni? Ne treba da sumnjamo u njih, ali postavljam pitanje - da li će, uopšte, biti nezavisnosti u radu ovih organa, s obzirom na to da imamo iskustvo kada je u pitanju Haški tribunal, kada je u pitanju međunarodna zajednica?
Mislim da međunarodna zajednica nije imala pravi tretman prema svim bivšim republikama, posebno prema našim građanima, odnosno prema Republici Srbiji.
Takođe, želim da istaknem da SPS ne može da se složi sa izvinjenima za učinjene zločine, kada je u pitanju Republika Srbija i svi njeni građani.
Slažem se, treba se izvinjavati, ali treba imati i reciprocitet kada je u pitanju to izvinjenje, jer su zločine činili građani svih republika.
Isto tako, želim da ovde posebno apostrofiram jednu činjenicu. Naši organi su se pohvalili, odnosno Tužilaštvo, da su procesuirali, ili procesuiraju, čak, veći broj pokrenutih postupaka za ratne zločine nego što, po kriterijumima, to traži Haški tribunal. Zar je to potrebno našim organima, a, s druge strane, međunarodna zajednica ne vrši onakav pritisak, kakav vrši na nas, kada je u pitanju procesuiranje ratnih zločinaca u Republici Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini.
Ovde želim još jednom da upitam, šta je, pre svega, s operacijama ''Oluja'', ''Bljesak'', šta je sa Atifom Dudakovićem, šta je sa Dobrovoljačkom ulicom, šta je s aktivnostima slovenačke teritorijalne odbrane? Pitam se da li i druge republike čine ono što čine naši državni organi.
Mislim da oni ne čine to u onom stepenu u kome to mi činimo. Zato se SPS plaši da iza svega ovoga, kada se završe svi ovi procesi, i dalje ne budu neki novi izazovi koji očekuju ovu zemlju.
Iz tih razloga, a i iz razloga što nismo čuli pravo objašnjenje, SPS ne može podržati ovaj predlog zakona. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Jadranko Vuković, a neka se pripremi narodni poslanik Božidar Koprivica.

Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo ću kratko, jer vrlo je teško govoriti posle gospodina Krasića, ali ću ukazati na neke činjenice zašto ne treba podržati ovaj zakon.
Pažljivo sam analizirao šta nam predlaže Vlada, pa sam uočio da je i ovaj predlog zakona nametnut, kao i onaj o kome se vodila rasprava u zajednici Srbije i Crne Gore, Zakon o merama prema imovini lica optuženih za ratne zločine. Očigledno je i ovaj zakon naručen od Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju i ima tačno određen cilj zbog čega se donosi.
U razlozima za donošenje zakona, predlagač kaže: ''Predloženim izmenama i dopunama Zakona proširuje se nadležnost organa predviđenih ovim zakonom i na krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, u slučaju da je izvršeno u vezi sa ratnim zločinom'' itd.
Gospodine ministre, vama je sigurno poznato da je u našoj povelji o manjinskim pravima, u Evropskoj deklaraciji o ljudskim pravima i drugim međunarodnim dokumentima zapisano da se niko ne može smatrati krivim dok se to ne utvrdi pravosudno-sudskom odlukom. Takav predlog zakona bi, zbog toga, predstavljao presedan u pravnoj teoriji i pravnoj praksi i važio bi samo za naše građane.
Na taj način se još jednom dokazuje da polako postajemo građani trećeg reda i da garantovana ljudska prava ne važe za naše građane. Takav zakon nikada ne bi usvojila jedna Amerika, ili Francuska, a to znači da, ako imamo imalo samopoštovanja, ne treba ni mi da ga usvojimo.
Sasvim bi bila druga situacija da se radi o pravosnažnim presudama koje treba izvršiti. Ovakav zakon predstavlja udvaranje svetskim moćnicima, čiji su glavni eksponenti Boris Tadić i Vojislav Koštunica, koji će po svaku cenu dopustiti da se eksperimentiše s elementarnim pravnim standardima, koji pristaju na ponižavanje zemlje i kojima ne smetaju okovani i vezani oficiri u drugoj zemlji. Sećate se da su naši oficiri bili i okovani i vezani u drugoj zemlji.
Treba zaustaviti ovakav način servilnosti i ne ispunjavati, apsolutno, sve zahteve, ako želimo da očuvamo elementarno samopoštovanje, već se pridržavati opšteusvojenih standarda i principa.
Poštovane kolege, poznato vam je da je naša država donela Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom, prihvatila je obavezu da hapsi i isporučuje svoje građane, što je do sada više puta potvrđeno, jer se u Hagu nalazi skoro celokupno političko i državno rukovodstvo. Nema potrebe ići dalje od toga, jer bi to bilo ispod crte podnošljivosti.
Dok se vi ovde, mislim na predlagača i ljude koji će iz ovog visokog doma podržati ovaj predlog zakona, bavite ovim pitanjem, koji će državni organ u postupku za ratne zločine reagovati, zvaničnici Republike Hrvatske, to ste videli pre neko veče, premijer Hrvatske Ivo Sanader, dovode u pitanje zakon o saradnji Hrvatske sa Hagom zbog izrečene presude ''Vukovarskoj trojci'', Mrkšiću, Šljivančaninu i Radiću.
Pitam vas, šta su naši državni organi, od premijera, ministra pravde, ministra spoljnih poslova, pa do ambasadora u Holandiji, uradili u odnosu na naše građane koji su, suprotno Ustavu, izručeni Haškom sudu, osim što su im odmogli tako što su ih unapred osudili, a, kao što vam je poznato, druge države, konkretno Hrvatska, svoje ne građane, nego zločince oslobađaju i na svaki mogući način im pomažu.
Profesor dr Vojislav Šešelj skoro pet godina sam bije bitku u Haškom kazamatu, a nijedan državni organ ništa ne preduzima, niti uopšte reaguje. Kao što vam je poznato, prof. dr Vojislav Šešelj je sam otišao u Hag, prema njemu se preduzimaju najrigoroznije mere, a Vojislav Koštunica i Boris Tadić mudro ćute i, prema našim saznanjima, tajnom diplomatijom, čine sve da se prof. dr Vojislav Šešelj nikada ne vrati u otadžbinu.
Da li je sada ovo najbitnije ili vam je, možda, namera, mislim na Predlog zakona, da se pripremite za nova hapšenja. Zbog čega mi ovo sada donosimo, kada se zna, gospodine ministre, da je trajanje Haškog suda oročeno do kraja 2008. godine? Očigledno je da se naši ministri dodvoravaju onima koji su nam bombardovali zemlju i njih uopšte ne interesuju građani Srbije koji se nalaze u Hagu. Očito je da ovoj vlasti smetaju sposobniji od njih, kao što je to lider SRS-a prof. dr Vojislav Šešelj, koga bi građani Srbije sigurno želeli da vide na najodgovornijoj dužnosti u zemlji, pre svega, zbog njegove sposobnosti, časnog i patriotskog odnosa prema otadžbini i građanima Srbije.
Na kraju, želim da vam skrenem pažnju da će SRS, kada dođe na vlast, a vi ste svesni da će se to uskoro dogoditi, umesto ovakvih zakona, doneti zakon koji će se baviti vašom odgovornošću za sve ono što niste uradili prema našim građanima koji se nalaze u Haškom tribunalu.

Hvala.
Po Poslovniku su se javili narodni poslanik Milena Stanković, potom Maraš Slobodan, Vladan Batić i Zoran Krasić. Izvolite.
Ceo dan nisu ovde, sada su stigli, pa su se javili.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, predsedniče, javljam se po članu 225, tema je ista kao danas, ta skandalozna emisija koja je sinoć emitovana na Prvom programu RTS-a.
LDP zahvaljuje uvaženim kolegama i koleginicama što su danas reagovali kako su reagovali na ovaj događaj i što su podržali našu inicijativu da se ovakvo ponašanje s ovog mesta, iz Parlamenta Republike Srbije, najoštrije osudi.
Odbor za ravnopravnost polova je uradio jednu jako važnu stvar, jednoglasno su inicirali traženje ostavke gospodina Aleksandra Tijanića. To je važno zato što je ovaj odbor pokazao visok stepen odgovornosti i svesti o tome koliki je, zapravo, njegov uticaj na položaj žena u Srbiji.
Takođe, pokazao je da postoje teme oko kojih zaista svi poslanici u ovom parlamentu mogu da budu jedinstveni.
To je ono o čemu LDP stalno govori, život ljudi, kako ljudi u Srbiji žive, koji su njihovi svakodnevni problemi, to su teme oko kojih ne sme da bude spora i gde moramo, zaista, da budemo jedinstveni.
U međuvremenu se gospodin Tijanić ponovo oglasio, rekavši da ćemo večeras imati prilike da vidimo nastavak te emisije, u kojoj se, kaže, mladoženja iskreno kaje i izvinjava zbog toga što se, eto, to šamaranje, ili već kako oni to nasilje definišu, desilo.
Nas iz LDP-a to nije uverilo, ali sve i da to šamaranje bude zaista poslednje koje se u toj vezi desilo, takav model ponašanja ne sme da se promoviše na nacionalnom servisu. Znate, u Srbiji postoji mnogo nevladinih organizacija i aktivista i aktivistkinja koje se bore protiv nasilja nad ženama i jedno emitovanje ovakve emisije deluje razarajuće na ono što ti ljudi rade.
LDP se zalaže za politiku jednakih šansi za sve ljude u Srbiji, bez obzira na njihov pol i nacionalnu pripadnost. To smo danas pokazali, pokazujemo i uvek ćemo pokazivati. Ovo što smo danas uradili nije bilo urađeno zato što smo, eto, želeli da privlačimo pažnju, nismo je čak ni očekivali, a to što su reakcije ovakve, zaista nas je ohrabrilo u tome što radimo.
Većina političkih partija u ovom parlamentu govori da se zalaže za evropske integracije, i to je u redu, i mi smo jedna od tih političkih partija, ali nećemo imati evropsku Srbiju do onog trenutka dok u njoj ne budemo imali evropski sistem vrednosti.
Dame i gospodo narodni poslanici, taj sistem vrednosti, jedan od njegovih postulata, jeste i nenasilno ponašanje između ljudi. Meni se čini, a i LDP-u, da smo zaista danas svi napravili veliki korak u tom pravcu da promenimo taj sistem vrednosti u ovoj zemlji u kojoj živimo.
Hvala vam svima najlepše.

Hvala.
Po Poslovniku se javio narodni poslanik Slobodan Maraš, potom dr Vladan Batić. Izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gospodine predsedniče Duliću, vi ste poslednja osoba u ovoj skupštinskoj sali koja može nekome da kaže da nije bio u ovoj sali, pa je sada došao. Pa, vi ste osoba koja najviše izostaje sa skupštinskih zasedanja i, zaista, mislim da je neprimereno da sa mesta na kome sedite, kao predsednik Skupštine, komentarišete javljanje drugih poslanika po Poslovniku.

Gospodine Maraš, za razliku od vas, ja se bavim i drugim poslovima koji su vezani za funkcionisanje ove skupštine i verujte mi da sam svakog dana, po ceo dan, ovde, jedino je gospodin Krasić duže od mene u ovoj skupštini, ako se gospodin Krasić slaže. Nemojte da mi prigovarate, pogotovo kada znate vrlo dobro da je Skupština radila bez problema, pa ste onda ušli i sa vrata ste se javili za povredu Poslovnika, mada uopšte niste učestvovali u radu. Ja sam samo to primetio.
Izvolite sada, evo, imate novo vreme.

Gospodine Duliću, morate da znate da i mi radimo nešto u ovoj skupštini. Znači, ako nismo trenutno u ovoj sali, nalazimo se u Poslaničkom klubu i tamo obavljamo poslove koji su, takođe, bitni za rad Skupštine.
Vratio bih se na ono zbog čega sam se javio, znači, čl. 225. i 226.
Nakon današnjeg istupanja poslanice LDP-a Milene Stanković, bili ste svedoci da se direktor Javnog servisa, gospodin Tijanić, po ko zna koji put, na jedan vandalski način obratio poslanicima ove skupštine i okarakterisao njihov rad, što nije njegov posao.
Njegova reakcija se svela, odnosno dva ključna komentara su - da se dešava teror po Poslovniku i da je emisija koja se juče gledala socio-psihološka analiza. Takođe, gospodin Tijanić je našao za shodno da reprizira tu emisiju u 14,40 časova i da ponovo pruži priliku građanima i deci da pogledaju ono što bi svako normalan nazvao terorom u porodici, ili nasiljem u porodici, a ta emisije je juče puštena, na Međunarodni dan borbe protiv nasilja, odnosno Međunarodni dan nenasilja.
Hteo bih da kažem ko je osoba koja je rekla da se sprovodi teror po Poslovniku. To je JUL-ovski ministar, znam da ovde ima puno kolega koji su učestvovali u demonstracijama 1996. godine, koji je 1996. godine, u kafani "Pevac", plaćao policiju zato što tuče demonstrante. Kada je bio ministar, na sednici Vlade je rekao da se prema demonstrantima treba ponašati komunalno, a svi dobro znate šta to znači. To je osoba koja vređa žene u svojim javnim nastupima.
Danas pre podne sam citirao jednu njegovu izjavu iz 1998. godine, da su žene šarplaninci. Ima mnogo gorih izjava, koje ne možemo ovde citirati.
Šta je problem kod gospodina Tijanića? Gospodin Tijanić ima jednog vrhovnog nalogodavca, onog koji ga plaća i koji ne voli da se u ovoj skupštinskoj sali čuje da je on deo mafije, ili da je šef mafije, da je čovek koji građane dovodi u takvu situaciju zbog toga što voli da ima monopol nad svima u ovoj državi. To je gospodin Mišković. Građani su sigurno svesni da zbog gospodina Miškovića i njegovog monopolskog ponašanja plaćaju skuplje proizvode nego ostali u našem okruženju.
Gospodin Tijanić je saradnik svih mogućih službi poslednjih 20 godina.
Čovek koji se divio samo jednoj ženi, Miri Marković, čovek koji je pokušao da na sve načine poslanike omalovaži, da njihov rad omalovaži i koji je juče iskoristio priliku da jedini ne prenese konferenciju za štampu CESID-a, iz prostog razloga, baš zbog ovoga o kome pričamo, njegovog šefa Miškovića, i svega ostalog što LDP radi. On je to iskoristio da prećuti i bolje bi mu bilo da ćuti ubuduće svaki put, nego da se javlja na ovakav način....