Reč ima narodni poslanik Ivica Dačić, predsednik poslaničke grupe SPS.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto je ovde bio dogovor da nekoliko šefova poslaničkih klubova nešto kaže povodom svih ovih tema koje su od jutros, a pretpostavljam i ovih dana, zaokupljale domaću političku javnost, želim samo da iznesem ono što svi vi ovde dobro znate i mi smo o tome govorili, upozoravali čitav niz godina i pre toga, a to je da se Srbija opasno poigrava sa zaboravljanjem i brisanjem svoje istorije, da ste napravili ozbiljnu političku grešku time što ste, možda svesno, možda nesvesno, možda zbog birača, možda zbog svojih predaka, izjednačili one koji su se borili za slobodu svog naroda i one koji su sarađivali sa okupatorom, barem jednim delom za vreme Drugog svetskog rata.
Za to ste glasali svi vi ovde u Narodnoj skupštini, koji ste tada bili, osim Socijalističke partije Srbije.
Takođe, ovo o čemu je govorio gospodin Čanak. Glasali ste i za mogućnost rehabilitacije Milana Nedića, čak je neko ovde u Narodnoj skupštini spominjao i Dimitrija Ljotića.
Znači, mi smo o tome govorili na vreme, samo smo protiv toga da se čitav jedan narod gura u fašizaciju i nacifikaciju i protiv toga smo, kao što je jednom rekao glumac Predrag Ejdus, da Srbija treba da prođe proces denacifikacije.
Srbija kao država nikada nije bila fašistička, niti nacistička, bez obzira da li je u njoj na vlasti bio Slobodan Milošević, Vojislav Koštunica, Zoran Đinđić ili Boris Tadić. Zato vas molim da time što se međusobno prepucavamo ne nanosimo štetu Srbiji kao državi.
A normalno je da je Srbija imala najslabiju proslavu 50 godina oslobođenja od fašizma. To je normalno, zato što nisu imali kako da obeleže tu proslavu. Zato što je trebalo da prikažu one koji su oslobodili zemlju od fašizma. Kako onda da prikažu samo njih, a da ne prikažu i ove druge koje su izjednačili sa ovima koji su učestvovali u Drugom svetskom ratu. Sećate se tih proslava.
Sećate se, proslava je bila u ''Sava'' centru, ljudi koji su bili prisutni pitali su se da li je uopšte bio Drugi svetski rat.
I dok se nije pojavila slika čoveka koga nikada nisam ni video ni upoznao, a neki su ga videli i tri puta, pa su o tome pisali i pesme, pa su ga videli više puta, pa su ga i sahranjivali i sve ostalo, znači, dok nisu videli sliku Josipa Broza Tita – nije se čuo ni aplauz u ''Sava'' centru te godine kada ste obeležavali 50 godina, odnosno 60 godina pobede nad fašizmom.
Znači, cela ova priča o kojoj danas govorimo nije od juče. Ja sam protiv toga da se iz ovoga izvlače političke koristi za određene političke stranke, ali bih vas podsetio da mi sada treba da donosimo zakon o boračkoj i invalidskoj zaštiti u kojem će biti i ta odredba o izjednačavanju prava partizana i četnika i ne samo četnika. Nismo mi izjednačili samo četnike, izjednačili smo i neke druge, sve koji imaju tri svedoka da su se borili protiv okupatora. Među njima su svakako i nedićevci. Sećate se da je u vreme vaše vlasti bila inicijativa da jedan trg dobije ime Dimitrija Ljotića, u jednom gradu u Srbiji, u Smederevu.
Nemojte se sada čuditi odakle sada vama te ideje o nacifikaciji ili fašizaciji i sve ostalo. Apsolutno sam protiv toga da se jedna politička organizacija ili udruženje zbog toga što zastupa nacionalne političke stavove proglašava za fašističku ili nacističku. Treba praviti razliku između fašizma, nacizma i onoga za šta neko misli da jeste. Naravno, državni organi u svemu tome treba da učestvuju. Imamo mi i drugih primera.
U Srbiji ima i drugih problema. Ja sam očekivao danas ovde da se govori o tome, mada su neki odavde izašli, iz ove sale, odnosno jedan muftija kaže u Novom Pazaru da se nikada neće odreći Sarajeva. Nisam sada čuo da je neko ovde reagovao tim povodom.
Želim da vam kažem da oni koji traže da se Srbija odrekne Kosova, oni koji traže da se Srbija odrekne Republike Srpske ili da se Srbin iz Banjaluke odrekne Beograda od nas sada traže da to prihvatimo i da slušamo to mirno. Ne mešamo se u verske sukobe, niti me to zanima, ali sećate se da je jedan od ambasadora rekao da ćete se uskoro zabaviti ne Kosovom nego Vojvodinom i Sandžakom, odnosno Raškom. Znači, ako može da postoji poruka iz svega ovoga, jeste da ne postoji politička stranka u Srbiji koja podržava fašizam, nacizam itd, javno.
Zalažem se, naravno SPS se zalaže da se zabrani svaki oblik fašizma i nacizma u Srbiji. SPS se zalaže za čuvanje antifašističkih tradicija, a ne za rušenje antifašističkih spomenika i obeležja širom zemlje.
Ovde su postojali neki koji su se dičili time što će srušiti neki spomenik ili neko groblje. I Stevana Filipovića su rušili pa su posle neki bili kod vas u DOS itd, a sada ne znam kod koga su. Bili su, da ne pričam gde su, jer više ne znam ni gde su ni šta su, ali ono čime Srbija treba da se ponosi jeste antifašistička tradicija.
Srbija je dala ogromne žrtve u borbi protiv fašizma i nacizma. Danas da Srbin bude nacista bilo bi isto kao kad bi neki Jevrejin bio nacista. Koliko je Srba stradalo u Jasenovcu, koliko je Srba stradalo unutar Srbije zbog naših unutarsrpskih sukoba zbog fašizma i nacizma? Zato, sve u svemu, SPS podržava napore da Srbija ide jednim putem u kome neće biti bilo kakvih tragova fašizma i nacizma, ali smo, naravno, i protiv toga da se jednoj organizaciji ili udruženju, tek tako, da im se olako pripisuju fašistički znaci.
Ja ću vam ovde reći da ste mnogo puta, vi znate to, u svojoj istoriji, za našu stranku, za stranku kojoj pripadam, govorili da je ovakva ili onakva, fašistička, nacistička, nacionalistička. Treba da vodite računa kada o tome govorite. Danas kad govorite o svemu ovome, takođe, treba da vodite računa da ovo neko sluša i to sluša sa strane i o ovome će se pričati. Ali se neće pričati o tome da je Srbija antifašistička, nego će se pričati o tome da je 20, 30, 50 fašista u Srbiji maltene napravilo darmar u Srbiji. Zato, kada govorimo o svemu, moramo da vodimo računa o nacionalnim i državnim interesima. Apsolutno se zalažem da država radi svoj posao, ako država radi svoj posao, onda nećemo imati takvih problema.
Naravno, pošto je ovde bilo različitih primedbi na tu temu, Srbija nikad nije bila fašistička niti nacistička, a naročito u vreme posle Drugog svetskog rata, bez obzira da li je bio na vlasti Slobodan Milošević, Koštunica, Đinđić ili Tadić, daleko smo od toga da je srpsko društvo fašističko i nacističko. Naravno da smo daleko od toga, jer živimo u državi u kojoj sigurno jedna trećina stanovnika nisu Srbi i gde postoji nacionalna ravnopravnost, između ostalog, i svih ovih godina koliko je SPS bila na vlasti – Srbija je bila definisana kao država svih građana, a ne samo kao država srpskog naroda.
Znači, SPS će podržati svaku borbu protiv fašizma, protiv nacizma i tražimo da država tome posveti pažnju. Ali, pažnja se ne posvećuje samo kada se organizuju neke demonstracije. Pažnja se posvećuje i sramota je za jednu državu kada nema svoje predstavnike kada čitav svet slavi pad fašizma i godišnjicu pada fašizma. Očigledno da mi danas imamo one koji se stide toga što je Srbija porazila fašizam 1944. i 1945. godine. Možda su 1944. i 1945. godine poraženi i neki politički preci nekih koji ovde sede, u Srbiji, ali to je naša unutrašnja srpska stvar.
Za spoljašnju stvar, za ono što je potrebno kao politički reprezent Srbije, u ovom trenutku je važno da Srbija bude država u kojoj će državni organi i sve političke stranke u Srbiji imati sličan stav ovim povodom. Znači, ''smrt fašizmu'', je l' tako gospodine Čanak? Smrt fašizmu i naročito mi se sviđa ono što ste na parolama imali – NATO jednako kukasti krst. Hvala. (Aplauz.)

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, predsednik poslaničke grupe SRS, zatim Miloš Aligrudić.

Dame i gospodo narodni poslanici, izneo sam stav SRS, čini mi se, dovoljno jasno na početku današnje sednice. Onaj ko zaista želi da sazna kakvo je opredeljenje Skupštine, neka predloži nekakvu rezoluciju o kojoj će se ovde voditi rasprava. Ustanovićemo koji je tekst najbolji, izjasnićemo se kao Skupština o tome da li u Srbiji ima fašizma ili nema i da li je Srbija zemlja koja će to gajiti ili neće i to možemo vrlo lako da završimo.
Ja i dalje ostajem pri tezi da gospodin Čedomir Jovanović i gospodin Nenad Čanak imaju teško ostvariv zadatak da Srbiju optuže za narastajući fašizam, da Srbiju dovedu u situaciju da, u vreme kada se nameću teška rešenja, nije u stanju pred svetskom zajednicom da se pokaže kao država kojoj treba omogućiti prava, pošto tobož ta država svojim građanima, posebno ugroženim, ne omogućuje ista prava.
Ovde sam čuo priču o Kragujevcu. Ko mi govori tu priču? Gospodina Čanka bih mogao da nazovem vojvođanskim Marisavom Petrovićem. To za šta optužujete Marisava Petrovića, to vi sad radite, gospodine Čanak. Šta ste još uradili posle toga? Na osnovu Marisava Petrovića gradite stav o Srbiji i Srbima. Onda to ovde recite jasno – Nemci ne valjaju kao narod, imali su Hitlera, Italijani ne valjaju kao narod, imali su Musolinija, Francuzi su imali Petena, ovi su imali Hortija, znači, po vama, ne valja nijedan narod, jer je imao pre 10, 20, 50 godina nekoga ko je počinio zlo.
I sad tu teza gospodina Jovanovića – Srbija je počinila zlo, Srbija treba da se ogradi od nekog zla koji je počinila. Kakvo zlo je počinila Srbija i kako može Srbija da počini zlo i gde Srbija da načini ustupke?
Ima li građanina koji je počinio zlo, zločin? Neka odgovara. Ne Srbija, ne rasprava ceo dan samo zato što vas dvojica vidite narastajući fašizam. Vaša motka je opravdana, gospodine Čanak, jer vi sudite. Kad vi kažete – može neko da se tuče motkom, gotovo je, rekao Nenad Čanak. Taj treba da bude umlaćen motkom. Ako neko baci kamen na Nenada Čanka, on je fašista, jer Nenad Čanak nije odobrio bacanje kamena na svoju visost. Što nemate iste aršine? Šta je fašizam?
Sve vas ovde mogu da optužim. Otkad ste došli 1996. godine na vlast u Srbiju, jedan vid ulagivanja fašizmu postao je jasan. Neka moji Kragujevčani kažu koliko još ulica sa imenom dece koju su pobili Nemci postoji u Kragujevcu, koji su poginuli 1941, 1942, 1943, 1944. od Nemaca, koliku sam raspravu vodio tada sa Koalicijom zajedno, pa sa DEPOS-om, pa sa DOS-om. Bio u ratu, borio se protiv Nemaca! Ukidaj mu ulicu. A borio se protiv fašizma, gospodine Čanak.
Hajde da vidimo da li je tako i u gradovima u kojima ste vi na vlasti. Ima li tih ulica koje nose imena ilegalaca, SKOJ-evaca, boraca protiv fašizma, ili možda mislite da su to bile komunjare koje su čupale brkove 1941. godine?
Znači, sve stavimo pod lupu, i vaše i naše ponašanje. Baš mene briga što vas forsiraju izdajnički mediji, što vas forsira celokupna zapadna štampa i zapadna televizija, što ovde ima kamera koliko hoćete, vidi se da su došli čak i iz inostranstva, nemaju ni dopisništva ovde, da čuju šta će Nenad Čanak i Čedomir Jovanović reći o fašizmu u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Baš njih briga što 230 poslanika misli drugačije. Ko još pita većinu u Narodnoj skupštini?
Većina u Narodnoj skupštini ne postoji, za jednu ideju formirate je sa DSS, drugu sa DS, za treću s ovim, za četvrtu s onim. Ovde nema formirane većine, ovde nema formirane ideologije. Ovu državu ne vodi jedna jedinstvena ideologija, pa neka je 50 stranaka u koaliciji. Ovu ideologiju vuku kočije na sve strane i vi to koristite, uleteli ste u to.
Kada bi gospodin Jovanović ušao u Parlament da ga Koštunica nije forsirao u kampanji i da nije imao toliko para? Kada biste vi ušli, gospodine Čanak, da ste, recimo, osudili Honved ili onaj pokret u Županiji? Kada biste vi, da ste nekad rekli da je to fašizam, ušli u Parlament Srbije? Vi i jeste, vidim, pravili ste demonstracije protiv toga, ali ste čuli da postoji nekih 30 nedovoljno odraslih, verovatno nedovoljno obrazovanih, koji ništa o životu ne znaju, koji dozvoljavaju da ih neko zove fašistima i time se hvale. I da na tome vi meni pričate priču kako smo mi svi Srbi potomci Marisava Petrovića, pa ćemo svi mi biti fašisti. Samo će da nas izvadi Nenad Čanak iz svega toga.
Ne može tako, gospodine Čanak, ja to ne dozvoljavam za SRS. Kad god ovde izreknete neku neistinu o stranci, računajte da ste time dobili poene kod onih svojih glasača i na to samo i idete, ali računajte, gospodine Čanak, da vas sve više građana Srbije zbog toga ne voli. Za vas ne kažem da treba motka. Taman posla, nikada to nikome nisam preporučio. Nisam čuo da ste nekad skočili u odbranu ljudi koji su vam politički suparnici, a koji su doživljavali teror i maltretiranje vlasti, pa i moja malenkost i kad sam ovde tučen i kad sam zatvaran u zatvor u Gnjilanu, nisam baš od vas dobio neku veliku podršku. Šta radikali, neka, neka ih tuku. Koja god vlast dođe – neka bije radikale.
Šta ja da očekujem kad vi dođete na vlast, ako vi sad kažete da smo mi fašisti. Vaš problem je, gospodine Čanak, što vas je neko još u detinjstvu udario, izgleda, usranom motkom.

Gospodine Nikoliću, molim vas, da vodite računa o terminima.
Narodni poslanik Miloš Aligrudić, predsednik poslaničke grupe DSS, a zatim Nenad Čanak, replika.

Meni je izuzetno drago da smo imali priliku da čujemo na koncu i Nenada Čanka, koji je u svom izlaganju potvrdio dve teze koje on zastupa i koje će pomoći maksimalno odbrani onoga što sam ja rekao na početku, izazvan zaista nepriličnim nastupom gospodina Maraša, koji je, zapravo, izazvao čitav ovaj lanac diskusije, a te dve teze su sledeće.
Prva je da imamo opasnost od narastajućeg fašizma u Srbiji, da imamo neonacističke grupe koje vršljaju po Srbiji, ubijaju, haraju i maltretiraju građane Srbije, to je osnovna teza. Mera u kojoj je to tačno će ostati za diskusiju, pretpostavljam, i koliko je to zaista ozbiljno.
Druga teza je vrlo opasna i to je ono o čemu hoću da govorim, a to je, da neka politička stranka, neke druge društvene grupe, ovde je predvodnik takvih snaga, srećom još uvek vrlo mali u Srbiji, Nenad Čanak, imaju pravo da kažu sledeće – institucije ove države, institucije sistema ne rade, ne sprečavaju divljanje nacističkih hordi po Srbiji u čijem znaku očigledno, prema Nenadu Čanku, Srbija živi, pa s obzirom na to da ne postoji mogućnost da država odreaguje na adekvatan način, onda je dozvoljena narodna samopomoć. To je vaša teza.
Reći ću vam ovako, takvu tezu je iznosio na stranačkim sastancima tadašnje Nacionalsocijalističke radničke partije Nemačke, koja je nastala iz jedne bavarske partije pre toga, nakon što je Hitler učlanjen u tu novu stranku, s promenjenim imenom, takve teze je zagovarao u svom društvu saradnik Adolfa Hitlera, Erst Rem. Ne samo da je to izgovarao, nego je to i radio.
Evo vam vrlo jednostavna paralela. On je označavao takvu opasnu društvenu grupu čije horde razaraju nemačko tkivo, komunističku partiju tada u Nemačkoj i naravno, što je svima poznato, još jednu grupu ljudi u Nemačkoj koja nije bila tako mala, čija je krivica bila jedino što su pripadnici jednog naroda – Jevreja.
Onda je, naravno, optužujući nemačke vlasti da su nakon Prvog svetskog rata nesposobne da uvedu red u državu, odlučio da puškama, motkama, kamenicama i drugim sredstvima razjuri tu gamad sa ulica i na taj način je otvorio širok put za nešto što za demokratiju nema nikakve veze, otvorio je mogućnost da bilo ko može dovoditi i kasnije u vezu bilo kog člana tog društva sa onim grupama koje su bile označene kao opasne, bez obzira da li za to postoji opravdanje ili ne, da li postoji ikakav dokaz za tako nešto i da se može, naravno, njegov pohod, kao što je bio Musolinijev pohod na Rim, ostvarivati u onom smeru, koji svima danas koji su malo pročitali iz istorije, pogledali makar dve tri emisije na televiziji, kojima je jasno kako se stvar dalje razvijala.
Razvijala se tako što su ljudi bili progonjeni za izgovorenu reč, završilo se tako što su knjige bile spaljivane, što su ljudi bili premlaćivani, hapšeni i uništavani, ne samo ljudi koji drugačije misle, nego i oni koji su pripadnici drugog naroda, samo zbog toga što su se kao takvi rodili.
Gospodine Čanak, ovo što ste vi govorili par prethodnih nedelja za medije, ono što ste sinoć govorili u emisiji, nije ništa drugo nego takva metodologija rada u odbrani naših političkih ideja. Ja sam jutros rekao da u vašem stranačkom programu stoji, da je vaše jedino zalaganje i jedina ideja sađenje rosnog cveća.
Ako mislite da to realizujete tako što ćete batinati sve one za koje vi smatrate da vam stoje na putu, u toj realizaciji te ideje, to je sasvim dovoljno i to je moje mišljenje.
Ja ne prozivam, to je moje mišljenje da se vaš rad zabrani, jednako tako kao što nikada ne bih dozvolio bilo kakvu političku aktivnost onima na koje ste navodno kivni i zbog kojih ste navodno demonstrirali po Novom Sadu juče.
Jer, vi to niste radili zbog šačice od 30-tak, po meni, potpuno, blesavih klinaca, koji ne znaju gde su šuplji, nego bez obzira što je naziv njihove organizacije, jedna od tih organizacija čak internacionalno poznata, o čemu svakako treba da vode računa organi reda, policija i svi ostali i oko toga bismo se složili, nego je vaša ideja bila nešto sasvim drugo, da reafirmišete jednu mnogo opasniju ideju, a to je da vam se u ovom društvu omogući da etiketirate koga god hoćete i kada god se to vama navrne, gde je element za odstrel, pa verovatno i posle ovog događaja juče i posle vašeg nastupa na B92 i posle onoga što ste rekli za ovom govornicom, što ste otvoreno priznali.
Dakle, vaša metodologija je metodologija motke. To je ono što ste danas rekli, otvoreno, postoji stenogram, pa svi to mogu da pročitaju.
Da li to znači da to predstavlja otvoren poziv da mene ili bilo koga drugoga koga vi dovedete, zato što vi tako želite, u vezu sa nečim negativnim, kao što je nacizam ili fašizam, svakome kada ja prođem ulicom da može da me gađa kamenom, da me udari motkom i da me na taj način spreči u mojim tzv. zlim naumima.
Gospodine Čanak, ako to što ste vi danas rekli nije opasno za društvo, onda ne znam šta je.
Ako to nije razlog da se u jednoj normalnoj državi, za koju se nadam da je gradimo, oglasi javni tužilac sutradan i kada uspemo, nadam se da ćemo to brzo uraditi i formirati Ustavni sud u ovoj državi, da se i taj organ pozabavi takvim izjavama, a ne samo izjavama, nego i delima i onome što se dešava na ulici.
Dakle, nije to bio normalan skup juče koji ste vi organizovali, da biste skrenuli pažnju javnosti Srbije na opasnost od fašizma, a ako ćemo realno da pogledamo, opasnosti nema, nego postoje razne ekstremne grupe kojima se bave institucije sistema i policija, nego ste to uradili da biste skrenuli pažnju na sebe, da biste od vašeg iskompleksiranog položaja lokalne stranke napravili nešto više od toga u Srbiji, što nikada nećete uspeti.
Dakle, tri života da živite, vi nećete moći da obavite taj svoj zadatak.
Jedino što možete da proizvedete je ovakva reakcija koja vam delimično odgovara, zbog toga što se priča o vama i, nažalost, u tome ste uspeli, jer je prosto nemoguće da izgovorite takvu gomilu svačega, takvu gomilu opasnih stvari koje mogu da podriju u sam temelj ovog društva, a da to ostane bez ikakvog odgovora i bez ikakve reakcije.
To je prosto nemoguće, sa ovakvim vašim govorom vi biste bili etiketirani od ogromne većine društva u svakoj normalnoj razvijenoj evropskoj demokratskoj državi kao ekstremista.
Vi biste bili zaista glavna tema novinara i njihova glavna meta na naslovnim stranama listova, ali pretpostavljam, da oni građani koji su svikli na demokratiju kroz višedecenijsko iskustvo, da nikada ne bi nakon toga dali pravo da se ikada više obrate u Parlamentu, jer to pravo ovde kod nas u demokratskom društvu daju građani.
I ono što će građani iz ovoga da izvuku kao pouku, ja se iskreno nadam, to je da takvu omašku i takvu nesrećnu grešku koju su napravili iz neke zablude, koju su imali u nekom trenutku, više nikada neće ponoviti, bar ne onaj kritičan deo onih koji će vam omogućiti da pređete cenzus i to je ono čemu se ja iskreno nadam.
To je ono za šta ja mislim da će se ova stvar tako na kraju završiti, jer sve što ste izrekli za ovom govornicom, zapravo, nije opovrglo bilo šta o čemu smo pričali, vi jednostavno transponujete.
Znate da će se desiti skup jedne ekstremne grupe mladića, koja inače internacionalno deluje i to nije ništa sporno, koja će pokušati da svojim javnim skupom skrene pažnju na svoje ideje, koje su očigledno neprihvatljive za 99,999 posto ljudi koji žive u ovoj državi, bez obzira na etničku pripadnost.
I onda vi koristite taj skup kojima treba, zna se ko, da završi čitav posao, kako biste promovisali vaše ideje, a očigledno, od svih ideja koje ćemo mi zapamtiti sa ove govornice, koje ste vi izrekli unazad ne znam koliko, i što smo videli po medijima, nije ideja ni demokratskog društva, ni normalnog života, ni levičarska, ni desničarska, nego je to ideja ''motke''.
To je ono o čemu vi govorite. Ako ova skupština misli da može tek tako sa tim da prođe i da ideja ''motke'' može da bude osnova razvoja demokratskog društva, onda se ljuto varate.
Prošle nedelje stranačka delegacija je bila u Strazburu i bili smo svedoci ponovnog pokuša oživljavanja rezolucije o nezavisnom Kosovu, to će nas verovatno sustići u januaru mesecu.
Za vreme, dok mi ulažemo napore da ubedimo naše kolege iz drugih parlamenata u Evropi, zbog čega je ta ideja u jeku pregovora, kada zaista nije dogovoren status buduće pokrajine Srbije, nije dogovorena forma tog statusa, da će to naneti veliku štetu i kada smo u to uspeli da ubedimo većinu prošli put, prošlog januara, posao se mora raditi ispočetka, vi za to vreme pokušavate da medijima u Srbiji prodate, što je najgore i stranim medijima, priču o tome kako predstoji fašizacija Srbije.
To je sjajna poruka. Vi možete tako da pričate koliko god hoćete. Pričajte vi šta god želite. Ja, kao demokrata ne želim u tome da vas sprečavam, pa neka ljudi onda procene da li je jedno ili drugo ispravno, ali ono što nemate pravo da uradite i zašta verujem da policija u ovoj državi mora da spreči, i zameram što nije sprečena zabrana vašeg skupa, a to ću zameriti svom ministru, možemo da se ne slažemo u tome, to je da ne može biti održan i podržan skup u javnosti, na koji oni koji organizuju taj skup pozivaju članstvo da dođu i da budu spremni da motkama zaustave nekoga drugoga koji demonstrira. To prosto ne biva.
Neko je pomenuo da je na skupu bilo ljudi koji su nosili transparent NATO jednako kukasti krst, jednako nacizam, pa ste mi vi onda rekli, kada sam vas pitao, da su to neki anarhisti. Znate zašto su oni tu? Obećali ste im tuču, da im niste obećali tuču, ti ljudi ne bi došli. Šta bi njima bilo zabavno da demonstriraju sa takvim transparentom na vašem skupu.
Vaš skup je okupio razne ljude, čak i one koji su bili najdobronamerniji, koje lično poznajem i sa kojima sam razgovarao i koje ja nemam nameru da napadam zbog prisustva tom skupu, jer su verovatno ljudi mislili da će učešćem na tom skupu zaista izraziti jedan lični stav, jedno lično ubeđenje striktno protiv nacizma ili fašizma ili njegovih korena ili mogućih pojava u Srbiji.
Ja to poštujem, gospodine Čanak, ali ne mogu da poštujem vas koji ste bili spremni da bude razbijenih glava na tom skupu, da biste vi ostvarili vaše sitne političke poene.
Gospodine Čanak, vi ste ekstremista. Ako postoji iko ko je ovde u Srbiji ekstremista, u ovom trenutku, a ima određenu težinu jer ste u Parlamentu, vi ste ekstremista i vi ste Stroj.

Reč ima narodni poslanik Nenad Čanak, replika. Jedino vas molim, zaista, da replikom ne širimo dalje, po dogovoru, diskusiju, ako je moguće. Svako je izneo svoj stav.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je očigledno došlo do ozbiljnog nesporazuma.
Gospodine Nikoliću, kada sam govorio o Marisavu Petroviću, govorio sam o tome da nacionalna pripadnost ne znači po definiciji i političku pripadnost, govorio sam o tome da to što je neko Srbin ne znači da ne može biti fašista. Nisam govorio o srpskom narodu, kome i sam pripadam, nego sam govorio o onome što biste vi nazvali ''izrodi ili izdajnici'', a ja bih se sa vama, samo u tom slučaju, složio.
Međutim, govorim o nečem drugom. Govorim o tome da upravo takve političke, pre svega, pojave prave štetu ovoj zemlji i njenom većinskom narodu.
Podsetiću vas da ovo što je govorio gospodin Aligrudić, o ekstremnim grupama kojima se bave institucije sistema, pa mi, građani, ne treba njima da se bavimo, u međuvremenu su od 2005. godine, kada je policija dala svoj izveštaj gde ih karakteriše kao međunarodne tajne neonacističke grupacije koje postoje u više od 18 zemalja, koje funkcionišu na način na koji funkcionišu, došli su u poziciju da se njima više ne bave, pa da oni u međuvremenu mogu da prave hiljade provokacija, da maltretiraju ljude, da tuku ljude, da ih zlostavljaju, a da tu režim ništa ne preduzima.
I vi, ako meni kažete, da su antifašisti i fašisti isto, da imaju pravo i jedni i drugi da se pojave na ulicama i da su i antifašisti i nacisti tu da pokažu demokratski svoje mišljenje, onda ste vi čovek koji propagira nacizam i daje šansu najgoroj ideologiji koja se pojavila u 20. veku, da slobodno ide ulicama Srbije da maršira, da režim kaže, pa eto, to je pravo na drugo mišljenje i da oni pozivaju na istrebljenje čitavih nacija, da pozivaju na istrebljenje niže rase, da sve to rade samo zato što je to, eto, vaše viđenje demokratije.
E, vidite, od takvog viđenja demokratije su milioni ljudi na ovim prostorima platili glavom i to nije bla – bla, nego je to istorijska činjenica.
A, to što vi u vašem vlastohlepnom politikantstvu možete da idete od levog do desnog, od desnog do levog, da ovoga nevoljnika izaberete za predsednika Skupštine Srbije pa da ga smenjujete posle par dana i gazite elementarno ljudsko dostojanstvo, da postupate na najsramniji mogući način prema ljudima koji vam poveruju, to je na vaš obraz.
Još jednu stvar bih rekao, to je bio međunarodni skup od strane neonacista. Oni su se skupili iz cele Evrope.
Ološ iz cele Evrope je došao u Novi Sad da vršlja ulicama Novog Sada, ''zighajluje'' i viče "legalno - legalno". To je ono što se desilo u Novom Sadu.
A što se tiče Srpske radikalne stranke, gospodine Nikoliću, gost Vojislava Šešelja je bio izvesni Lepen, je l' tako bilo? Taj Lepen je imao dobrovoljce u ratovima na prostorima bivše Jugoslavije, koji su se borili na strani Hrvatske.

Narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Potpuno sam razumeo gospodina Čanka, možda on nije razumeo kako sam ja njemu odgovorio.
Dakle, jedini fašizam trenutno u svetu je globalizam. Kada bi ti globalisti došli u Srbiju, Nenad Čanak bi igrao ulogu Marisava Petrovića, samo sam to rekao. On bi pokazao prstom ko treba da bude motkom, ko treba da bude streljan, ko ide u koncentracioni logor, a koga treba pustiti.
Ništa drugo o tome nisam govorio. To nije bio internacionalni skup zato što su ove iz inostranstva već bili pohapsili. Ako su učestvovali tamo onda je to bio internacionalni skup.
Ali, gospodine Čanak, da budemo potpuno načisto, fašizma u Srbiji nema i nikada ga neće biti. Ne gradite na tome nikakvu političku platformu.
To biste mogli ako ste vlasnik neke nevladine organizacije, pa neki projekat, kojim oni finansiraju vas, iz tih nevladinih organizacija, pa, na primer, projekat narastajući fašizam u Srbiji, pa onda vam daju 500.000, milion evra, vi pravite projekat i opravdavate. U Skupštini Srbije nemojte to da govorite. Kakav ste vi Srbin, gospodine Čanak?
Kako sebe možete da nazovete Srbinom i da svoju državu i svoj narod optužite za fašizam?
Da smo fašisti cenio bih to što kažete sa govornice, pa makar vam i glava otišla, ali ovde nije potrebna hrabrost da optužite ceo narod i celu državu, ovo je Srbija. Ovu Srbiju niko ne brani. Ovu Srbiju samo napadaju.
Ove kamere napolju, nisu došli da čuju glas razuma koji iznose drugi poslanici nego da čuju vas, gospodine Čanak, da vas prenesu u inostranstvo.
Da ova Srbija dobije Kosovo i Metohiju sa velikim stepenom autonomije, takva fašistoidna ili sa narastajućim fašizmom, ili već zahvaćenim fašizmom, pa koće nam to dati?
Sutra Albanci treba s pravom da kažu, ljudi, vi nas gurate u ruke fašista, da oni upravljaju Kosovom i Metohijom. Od Miloševića pa naovamo ništa se nije promenilo, fašisti bili, fašisti ostali, to je vaša teza, gospodine Čanak. To ne valja, to je neopravdana teza.
Imate pravo da iznesete za ovom govornicom, ne može vam niko ništa. Nema tu tužioca za ono što govori gospodin Čanak. On ima pravo to da kaže, ali ovo nije ta Srbija.
Evo, ubedite Srbiju da je tako. Ajmo na izbore da vidimo koliko ćete procenata da osvojite. Vama je bitno da ne padnete ispod 5% da bi vam se glas čuo.
Ne zaboravite, ono što ste pokazali dok ste bili na vlasti ili gde ste i sada na vlasti ne govori previše o vama kao o moralnim ljudima, o vama kao ljudima koji su demokrate, ni o vama, gospodine Čanak, ni o vama, gospodine Jovanoviću.
Ne daj bože da objavite knjigu svojih stenografskih beleški dok ste bili šef poslaničke grupe, tada arogantnog DOS-a, postideli biste se svega onoga što ste radili ostalim narodnim poslanicima. Sada je drugo vreme.
Mislim da smo konačno uplovili u neke demokratske tokove, vas dvojica mi nešto iskačete. Vas dvojica nikako da se uključite u tu demokratiju.
Sad vam smeta, sad biste vi voleli da radikali rasturaju ovu skupštinu, ali nema razloga, niko nas ne tera na to, imamo svoju govornicu, imamo televizijski prenos, nama više ništa ne treba. Naše ideje stižu do građana Srbije.
Naše ideje su veoma moderne, a vama, ne znam čije ideje zastupate i zašto evropske vrednosti, koje su ušle u Ustav Srbije, ne primenjujete uvek i doslovce, nego samo gde vam odgovara.
Evropska vrednost je, na primer da u Nemačkoj neonacisti marširaju ulicama, da im policija obezbedi potpunu bezbednost, samo nemaju pravo da nose obeležja iz Drugog svetskog rata. Veoma je tačno, ako ništa o fašizmu ne znate, pročitajte bar magistarski rad dr Vojislava Šešelja. U njemu ćete moći mnogo toga da saznate.
Dakle, u Nemačkoj narasta fašizam i ceo svet ćuti zato što prolaze ljudi koji veličaju naciste, ne fašiste, samo im policija kaže imate određeno vreme, određeni prostor, policija će biti oko vas.
Istuku se sa policijom, jer su to isto tako blesavi ljudi kao i ovi koji su juče vas napali, kao što i ovi organizovani navijači vole da se tuku sa policijom, nešto ima između njih, neka veza, ali istuku se sa policijom i niko u Nemačkoj nije rekao – e, zato što vi to dozvoljavate vi veličate Hitlera. Ne, Nemačka je veoma savremena evropska zemlja, ne pada joj na pamet da bude ponovo fašistička. Šta će joj to, kad je Amerika već zauzela tu poziciju.