Poštovani gospodine predsedavajući, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da bi ova primedba stajala kada bismo mi danas na dnevnom redu imali zakone koje je predložila Vlada i na koje mi možemo da utičemo svojom raspravom i amandmanima. Tada ima smisla da ministar sedi, čuje pažljivo sve poslanike, da razmotri mogućnosti da nešto od primedbi koje poslanici daju na zakonski projekat uvaži i da na taj način u zajedničkom radu Skupštine i Vlade predloženi zakonski projekat i menja.
Kako se ovde radi o ratifikaciji međunarodnih sporazuma i konvencija, koje je Vlada potpisala, nema nikakve mogućnosti da mi amandmanima, diskusijom, raspravom ili bilo čim utičemo na izmenu teksta koju smo danas ovde dobili.
Mislim da mi danas, svejedno, možemo nastaviti ovu raspravu i da nema nikakvog razloga da prekidamo rad sednice Skupštine, zbog toga što nadležni ministar ne sedi ovde.
Dakle, ja uvažavam i zaista mislim da je u redu kada poslanici u komunikaciji sa ministrom pokušavaju da utiču na tekst akta koji je pred nama.
Kako se ovde radi o ratifikaciji, u nekim parlamentima o ratifikacijama se i ne vodi rasprava na način na koji se vodi ovde kod nas. Nemamo mi ništa protiv da rasprava ide i da traje, da poslanici kažu šta misle o tome, ali se radi o tome da je ovo akt na koji se ne može amandmanski reagovati.

Narodni poslanik Nataša Jovanović, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, koleginica Kolundžija, vi jednostavno, niste u pravu.
Tačno je da ratifikacija sporazuma i konvencija može da podleže amandmanima, međutim, jasno je da je Vlada Republike Srbije kao ovlašćeni organ države Srbije potpisnik onoga što treba da ratifikuje Parlament, ali niste u pravu iz razloga što su ovo veoma bitne stvari. Vi kažete da se u nekim parlamentima uopšte ne raspravlja o predlogu konvencija. Uopšte nije tačno.
Najpre, zbog činjenice da neki parlamenti izvorno predlažu pojedine konvencije koje kasnije dolaze pred određene međunarodne institucije, kao što je Parlamentarna skupština Saveta Evrope, u kojoj smo mi učestvovali u radu prošle nedelje.
Sada da vam postavim, ovako, neko hipotetičko pitanje. Mi smo na dnevnom redu prošlonedeljnog zasedanja u Savetu Evrope imali niz sporazuma i konvencija i ratifikacija rezolucija, koje su preporuka, ali u pravom smislu reči, iako smo mi punopravni član Saveta Evrope, nisu obavezujuće za državu, odnosno ja ne vidim kako bi vaša vladajuća koalicija mogla da sprovede i te rezolucije i sve ono što je već na snazi, što je ratifikovano.
Sada se postavlja pitanje – ako je tako kao što vi kažete, da mi ne treba da pitamo ništa resornog ministra, zašto onda uopšte postoje određeni ministri za svaku od ovih konvencija kada je bespredmetno da o tome raspravljamo po uskostručnoj vezanosti bilo koga. Zašto bi onda i gospodin Ljajić rekao – ja sam kompetentan da vam odgovorim samo za oblast socijalnog osiguranja i za Sporazum između Srbije i Crne Gore.
Kako ćemo mi onda da znamo da će država Srbija, čiji Parlament će, odnosno Narodna skupština Republike Srbije da potvrdi dve konvencije, da ih ratifikuje, o korupciji, to dosledno da poštuje?
Kako to da znamo ako tu nije ministar, koji je do grla umešan u korupciju u ovoj zemlji? Kako to da znamo ako ne možemo da ga propitujemo i da nam da odgovore na dosadašnji, ne samo najviši stepen korupcije koji postoji u jednom društvu od zemalja u okruženju, možda i u Evropi, znate, i u svetu na kom smo danas mestu i koliko je to važan problem za ovo društvo?
Ako vi mislite da mi treba da budemo samo nemi posmatrači i da ono što je obavezujući dokument od momenta kada ga usvoji Narodna skupština, tamo, negde, treba da bude objavljen u "Službenom listu", a da se država Srbija toga ne pridržava u pravom smislu reči, onda je bespredmetno da mi uopšte ratifikujemo te sporazume i da o bilo čemu razgovaramo. Vi sada hoćete da kažete da kada su u pitanju međunarodni sporazumi narodni poslanici treba samo da imaju ulogu nekoga ko pritiska dugme ''za'', ''protiv'' ili ''uzdržan''. To je besmisleno. Zaista je besmisleno.
Negde nas je neko obavezao i mi smo svojevoljno pristali, i naša država i naša Vlada, da potpišemo ratifikaciju tog sporazuma, odnosno tog međunarodnog dokumenta i sada dolazi pred najviše zakonodavno telo, a vi kažete – to vam je uzmi ili ostavi, a o tome ne razgovaramo. Onda ste sami sebi upali u usta. Što smo onda postavljali pitanja gospodinu Draginu, ministru koji je imao set ekoloških sporazuma, do pre sat i po vremena. Vi ste videli kakve je on imao odgovore na sva ta pitanja. Da li smo mi mogli da utičemo, gospođo Kolundžija, amandmanima na CEFTA sporazum i Kjoto protokol? Naravno da nismo, ali smo dobijali odgovore od ljudi čiji su to resori u Vladi Republike Srbije.
Onda nemojte da se bavite zamenom teza, pa da onda kada imate ministra spremnog za taj resor kažete: u redu je, a kada nemate, onda podmetnete sve ovo Rasimu Ljajiću, koji spasi dušu i reče – ja stvarno ne znam, ja sam samo sposoban za ovo za šta sam sposoban, onda treba da se mešaju poslanici, a sada ne trebaj. To je neozbiljno, gospođo Kolundžija, za šefa jedne poslaničke grupe koja vlada u Srbiji.

Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević, po Poslovniku, zatim Dragan Todorović, pa Paja Momčilov.

Dame i gospodo narodni poslanici, prekršen je član 149a. Poslovnika. Pozivam se na član 104, i neću da gubim vreme na koje se sve članove pozivam, ova rasprava koja se sada odvija u Skupštini je posledica.
Uzrok je u nečem drugom. Uzrok je u tome što su spojene babe i žabe, što je spojena rasprava o šest predloga zakona, koji nemaju veze jedni sa drugim. Član 140. Poslovnika kaže da se izuzetno može spojiti rasprava samo u dva slučaja: ako su međusobno uslovljeni zakoni ili ako su njihova rešenja međusobno povezana.
Da ne gubim vreme da pitam nekog kakve veze ima i u čemu su uslovljeni i međusobno povezani Sporazum o socijalnom osiguranju, jeste jedan važan dokument, koji potpisujemo sa Crnom Gorom, granica tromeđa itd. To je uzrok sve ostalo je posledica. Zašto sam se pozvao na član 104.
Pozvao sam se da reagujem na obrazloženje, koje je šef poslaničke grupe DS ovde dao.
Mislim da apsolutno nije tačno i Vlada je predlagač ovog zakona, a član 149a Poslovnika kaže, da se potvrđivanje ratifikacije međunarodnih ugovora na isti način razmatra u Skupštini kao i svi drugi zakoni, osim što je jedinstveni pretres i sada smo čuli takvo obrazloženje, koje je ponižavajuće za poslanike. To je besmisleno i možda Vlada i hoće da obesmisli ovu raspravu i da ne vodimo raspravu ni o čemu, da jednostavno prolazi.
Imamo treću stvar, Vlada ima jedan ponižavajući odnos prema ovoj skupštini.
Gospodin ministar Rasim Ljajić ovde je označen kao predstavnik Vlade i on se nama jasno obratio, hvala mu na korektnosti, i rekao, ja stojim i obrazlažem Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o socijalnom osiguranju sa Crnom Gorom, a ostalo ne. Vlada, u stvari nema ovlašćenog predstavnika za ostale tačke. Sada umesto da se reši to na jedan način, ako ništa drugo da se sazovu šefovi poslaničkih grupa da se nađe neki dogovor, kako iz ovoga da izađemo, mi upadamo i dalje iz greške u grešku.
Ja samo hoću da završim sa onim sa čime sam počeo. Ova rasprava je posledica odgovornosti na poslaničkoj većini, što suprotno Poslovniku formuliše dnevni red i odgovornosti na Vladi, koja nepoštovanjem Skupštine ne odnosi se na način kakav je potreban. Hvala vam lepo.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, neću reći ništa novo i kada ste imali prilike da čujete suvišna obrazloženja vezana za naš zahtev, da gospodin Rasim Ljajić ne može biti predlagač ispred Vlade vezano za ove zakone, više o tome ne treba diskutovati, on je sam za ovom govornicom to potvrdio, međutim, postavlja se jedno drugo pitanje.
Postavlja se pitanje potpredsednika Vlade, Božidara Đelića, šta je sa ovim njegovim pismenim gde on kaže – s tim u vezi obaveštavam vas da je za predstavnika Vlade u Narodnoj skupštini, prilikom razmatranja navedenih predloga zakona, određen i Rasim Ljajić, ministar za rad i socijalne politike i to je neistina, mi ozbiljno treba da se zamislimo vezano za tu činjenicu.
Zašto se Vlada ovako igra sa Narodnom skupštinom. Kako je moguće da u ovom setu zakona, ja sam vezano za to već postavio pitanje, bude povučen Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Republike Francuske o vraćanju i prihvatanju lica u neregularnoj situaciji, sa protokolom, koji je podnela Vlada, samo iz jednog jedinog razloga: samo zbog toga što ministar nije tu i što ne može da obrazloži ovaj predlog.
Posebno je problematično da šef jedne poslaničke grupe ili najveće poslaničke grupe u vladajućoj koaliciji izađe i na ovakav način degradira sopstvene poslanike, jer njeno objašnjenje se svodi na činjenicu da mi ovde i nemamo šta drugo da radimo, nego ono što je Vlada dogovorila da aminujemo.
I zašto bi onda uopšte trebalo voditi bilo kakvu raspravu i da je određeni ministar tu i da nije tu, zašto uopšte i kakve onda uopšte ima razlike.
Vlada je to predložila i usvojila i na nama je da pritisnemo dugmad i da završimo posao.
Možda vi u vašoj poslaničkoj grupi tako funkcionišete, mi nemamo ništa protiv, ali ne možete vaš način rada da prenesete na celu Skupštinu i na druge poslanike. Mi želimo da o svakom predlogu zakona damo predloge, primedbe i svesni smo mi činjenice da ne mogu stvari da se izmene.
Svesni smo, takođe, činjenice da ne treba prihvatati sve ono što je Vlada usvojila i predložila. Ali, to što ne možemo da promenimo ni najmanje nije razlog da ne ukažemo na te stvari, jer postoji teoretska mogućnost da zbog primedbi koje bismo mi uputili Vlada odluči da se ne ratifikuje takav sporazum.
Ovaj predlog, koji je povučen, vezano za Sporazum sa Francuskom o vraćanju i prihvatanju lica u neregularnoj situaciji, a ako bismo mi dali suvišna obrazloženja i objašnjenja vezano za ovaj problem, da nije samo Srbija zemlja koja treba da prihvata obaveze, nego bi neko trebalo da prihvati obaveze i kada je Srbija u pitanju.
Kada su neki drugi državljani došli na teritoriju Srbije i dan-danas se nalaze na teritoriji Srbije, zašto sve vreme dovodite Srbiju u poziciju da samo ispunjava naloge EU, odnosno Zapada.
Zašto mi ne možemo u ovoj raspravi da ubedimo i vas i Vladu, ako hoćete ovo da prihvatite, da tražimo neki reciprocitet da i oni prihvate neke druge obaveze.
To su stvari na koje mi želimo da ukažemo i da u ovakvim raspravama pomognemo ne Vladi, jer da se ne lažemo mi smo opozicija, ali mi želimo da pomognemo građanima Srbije, da pomognemo Srbiji, jer mislimo da dobrim predlozima i dobrim primedbama mi pomažemo državi Srbiji i građanima Srbije, a da će to koristiti i Vladi.
Zbog toga bih vas molio, da to što vi prihvatate da o takvim stvarima, ne samo da ne raspravljate, nego da mislite da je potpuno bespredmetno da raspravljate i to je vaše pravo, nemojte uzimati nama pravo da stavljamo sve one primedbe na predloge za koje mislimo da su loši i koji su na štetu građana Srbije i države Srbije.

Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov, po Poslovniku, a nakon njega Rajko Baralić.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi ukazujemo ponovo na povredu Poslovnika i ja ću se ponovo pozvati na član 104, a obrazlagao sam već ovde da nije u redu da nam gospodin Rasim Ljajić, ni kriv ni dužan, možda, a možda i ne, ovde bude ministar opšte prakse, koji se razume u sve zakone, a on je lepo izašao i rekao da on ne može braniti ostale zakone.

Ministar rada i socijalne zaštite.