Poštovani gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, javio sam se u vezi člana 226.
Hteo sam da pitam gospodina ministra Ljajića, zar nije danas vaše mesto bilo tamo ispred Vlade da porazgovarate sa ljudima koji su došli da demonstriraju, koji su došli da traže neka svoja prava, bez obzira da li su u pravu ili ne, nesrećnici, koji su stigli iz Kuršumlije, koji protestuju zbog svojih dnevnica? Mi smo videli u Sarajevskoj ulici, u Birčaninovoj ulici oko tridesetak vozila policije i preko hiljadu policajaca do zuba naoružanih.
Shodno onome šta se desilo pre neki dan u Novom Sadu, ne ulazeći dalje u to, samo sam hteo da kažem da bi možda bilo dobro porazgovarati sa tim ljudima, a ne da danas sedite ovde, vas su gurnuli da dođete ovde, umesto nekih ljudi koji su potpisani u ime Vlade da su ovlašćena lica.
Zadržaću se na ovim predlozima zakona o kojima pričamo, a pre svega ovi zakoni koji su vezani za korupciju, za ovu temu koju sam spomenuo.
Znači, šta je sa aferom "satelit"? Šta je sa aferom "pancir"? Šta je sa aferom "cvećara"? To je vrh korupcije koji je bio u ovoj zemlji. Možda da nije bilo te korupcije, možda bi svi koji su učestvovali u ratovima, a to gospodin Vasiljević iz SPS jako dobro zna, možda bi svi mogli da naplate svoje dnevnice.
Prelazimo preko nekih afera koje su skandalozne. Bolje bi bilo da je ministar Milosavljević bio danas tamo, pa razgovarao sa tim ljudima i pokušao da nađe rešenje, nego što je išao na prijem "Delte", i da priča kako nema monopola, kao i ministar Bubalo. Da li smo mi svi ludi u ovoj zemlji, pa ne znamo da postoji monopol i da jedan čovek drži monopol u ovoj zemlji? Hajde da se malo bavimo pravim stvarima.
Postoji korupcija u ovoj zemlji. Naveo sam tri afere: "satelit", "pancir" i "cvećara". Svi znaju koje su to afere. Gde je njihov rasplet i kraj? Nigde, ne postoji.
Hajde malo, na taj način ćemo moći da pomognemo i onim ljudima. Borba oko korupcije počinje od vrha, počinje od same Vlade i počinje od afera koje će se rešiti. Ne mogu da kažem da je bilo ko odgovoran za ovo, jer ne postoje pravnosnažne presude. Hajde da dođemo jednom do njih.
Molim vas, da pokušate da pomognete tim ljudima ako su u pravu, a ako nisu, pa, nemojte dovoditi hiljade policajaca do zuba naoružanih koji čuče i čekaju da oni, izrevoltirani zbog neobraćanja, prvi naprave neku grešku i da se onda na njima primenjuje sila

Ministar je u Skupštini. Hvala vam na razumevanju. Ne može fizički biti na dva mesta. Reč ima narodni poslanik Vladan Batić, po Poslovniku.

Gospodine Albijaniću, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, prvo, ja sam reklamirao povredu odredbe člana 226. i tražio objašnjenja...

Objašnjenje će stići od nadležnih, od koga ste i tražili.

Gospodine Albijaniću, da sam na vašem mestu ja bih se uzdržao bilo kakvih komentara, bilo kada, jer znate, ne treba uvek čovek da pokazuje neznanje. Može bar da bude toliko mudar da prećuti neznanje. Vi uporno pravite cirkus, a vi u tom cirkusu izigravate da ne kažem šta. Da li znate šta je najveselije u cirkusu? Nemojte to sebi da dozvolite. Vi ste za to nadležni, gospodine Albijaniću, kao predsedavajući Narodne skupštine. Nikakav ministar. Pitam, kada će se, postupajući shodno odredbama člana 5. Ustavnog zakona, na dnevnom redu Narodne skupštine naći oni predlozi zakona koje predviđa Ustavni zakon i za koje su propisani tačno određeni rokovi? Vi se šegačite.
Još jedno pitanje traži odgovor. Ne može se razgovarati doktrinarno i teoretski o ratifikaciji konvencija o borbi protiv korupcije kada imate jednu vlast koja potpuno ignoriše, marginalizuje, vređa, nipodaštava Savet za borbu protiv korupcije, koji je sama formirala. Čitajte i kolumne, i izveštaje i tekstove gospođe Verice Barać. Pogledajte kolika su budžetska sredstva određena za rad Saveta za borbu protiv korupcije. Bedna, mizerna, jadna, deset puta manje nego što Dejan Mihajlov ima za putne troškove. Kakve veze onda ima priča o borbi protiv korupcije?
Tražim odgovor od nadležnih, šta je sa aferama koje je iznedrila ova i prethodna Vlada. Pranje para preko računa HVB banke u Segedinu, "Knjaz Miloš", "Jugoremedija", "Keramika Kanjiža", "Satelit", "Cvećara", "Kargo centar", "Meridijan houm", nevraćanje kiparskih para, ruski gas, sirijska nafta, češki dug, lokomotive preko butika, putna mafija i naplatne rampe. Ništa se nije promenilo. Koalicioni sporazum – sada lopovi više nisu lopovi, jer pade vlada. Kao, nema veze šta je bilo, kraduckao si malo, nema veze, mi smo sada koalicioni partneri.
Tako se ne bori protiv korupcije! Jedino je malo započelo nešto oko afere "kofer", a ovo što sam kratko nabrojao, ističe mi vreme, sutra ću vam nabrojati sto tačaka gde je Vlada direktno umešana i to sa imenima i imenima tajkuna, od kojih je neke pominjao gospodin Maraš.

Narodni poslanik Slobodan Maraš, po Poslovniku.

Poštovani potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, opet se javljam u vezi povrede člana 226, odnosno opet vezano za ovu temu, u pitanju je korupcija. Danas smo čuli, putem sredstava informisanja, da je Savet za korupciju, koji je osnovala Vlada, ustanovio da postoji monopol u trgovini. Mi smo juče čuli od ministra Bubala da nema monopola, a pre neki dan smo čuli od ministra Milosavljevića, kada je bio na prijemu u ''Delti'', da je došao sa razlogom u ''Deltu'', da očekuje od tako jednog velikog giganta da pomogne u razbijanju monopola.
Znači, neko ovde ne govori istinu. Da li oni koji govore da nema monopola ili Savet za korupciju, čiji je posao da se bavi tim pitanjem. Definitivno svi znamo da monopol u Srbiji postoji kada je u pitanju trgovina, da se Srbija nalazi, ne samo kada je u pitanju trgovina, u rukama jednog čoveka, to je vrh korupcije koji postoji u ovoj državi. Hajde da se pozabavimo tim pitanjem. Ovde ćemo da ratifikujemo nešto, naravno da se slažemo sa tim i treba to da uradimo, ali ne možemo to da uradimo tako što ćemo da zažmurimo na sve ono što se dešava u našoj državi.
Pozivam ministre, i ovog koji je ovde prisutan i ostale ministre koji su se prethodnih dana izjašnjavali o tome, da se napokon izjasne da je njihov zajednički stav da pomognu Komisiji za korupciju, da se ustanovi da li Miroslav Mišković ima monopol u ovoj državi kada je u pitanju trgovina, da li smo mi njegovi taoci i da vidimo na šta će da se svede sve ono šta se priča ovih dana, šta sve gospodin Mišković ima nameru uskoro da privatizuje i da se opet nađe u njegovim rukama, i da, zaista, jedan čovek drži celu Srbiju.
Voleo bih da se i ostali poslanici, znam da znate da govorim istinu, malo uključe oko toga.
Hajde da pokušamo da korupciju u ovoj zemlji zaustavimo na pravi način, da pomognemo Savetu za korupciju, vi ste ga birali, takav je kakav je, možda bi mogao biti sto puta bolji, kao što bi i neki ministri mogli biti sto puta bolji, a da ne govorim o premijeru, ali takvi su kakvi su, postoji Savet za korupciju, da im pomognemo, da ih podržimo i da isteramo neke stvari na čistac.

Reč ima narodni poslanik Darko Glišić,  zatim Goran Davidović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovu raspravu svakako da opterećuje to što nema resornih ministara koji bi trebalo da brane zakone koje su preložili Narodnoj skupštini, ali i ovde prisutni gospodin Ljajić, iako je tu, nije obrazložio zakon koji je podneo ovoj Narodnoj skupštini, tako da, gospodine Ljajiću, niste morali ni vi da dođete.
Isto je sedeli tu ili ne sedeli, vi niste obrazložili zakone koji su predloženi ovoj skupštini, a bili ste dužni, da ne govorim o onim ministrima koji se danas ne nalaze ovde.
Ali, kada ste već tu, ja sam ubeđen da ćete vi preneti vašim kolegama ono što mi poslanici budemo diskutovali, pa ćete nas udostojiti i odgovora na neka pitanja koja budemo postavili, bez obzira što to neće biti pitanja koja dolaze iz domena ovog zakonskog predloga koji ste vi podneli, dakle, Sporazuma između Republike Srbije i Crne Gore o socijalnom osiguranju.
Osvrnuo bih se na dva zakona, koja su poslednja u ovom setu, Predlog zakona o potvrđivanju dodatnog protokola uz Krivičnopravnu konvenciju o korupciji i Predlog zakona o potvrđivanju Građanskopravne konvencije o korupciji, koju je podnela Vlada, a u materijalu ovlašćeni predstavnik Vlade je Dušan Petrović. Korupcija je bolest jednog društva, koja je u Srbiji, zaista, poprimila oblike epidemije i danas u Srbiji gotovo da nema ničega a da nije korumpirano.
Ako pođete od samog vrha vlasti, od republičke Vlade, pa nadole, i u druge sfere društva, doći ćete do jednog jasnog zaključka da je korupcija bolest koja razjeda Srbiju i cepa je po svim njenim šavovima. Ima je u Vladi, ima je u javnim preduzećima, ima je u sportu, estradi, kulturi, svuda. U javnim preduzećima sada očekujemo da se ona intenzivira, s obzirom na to da je Vlada konačno podelila, namirili su se koalicioni partneri. Sada su došli oni koji nisu bili na tim pozicijama. Zamislite koliki su sada njihovi apetiti, kada krenu, gospodine ministre, u narednih godinu dana samo će gledati kako da namire sebe i svoje pajtaše.
S obzirom na to da živim blizu Rudarskog basena "Kolubara", REIK-a Kolubara, možete misliti kakve su tamo zloupotrebe bile. Meni bi trebalo celo ovo jesenje zasedanje samo da vam taksativno iznosim kakve su se tamo manipulacije desile i kakva se korupcija tamo desila. Svako od onih, počevši od generalnog direktora, pa dalje, zaslužio je ne jednu, nego nekoliko doživotnih robija za ono šta je tamo radio. Kada dođe neki zakon koji se bude doticao i REIK-a "Kolubara" i ministarstava, pre svega, za energetiku, više i podrobnije ću o tome govoriti.
Da li će ove dve konvencije nešto promeniti u smislu boljitka i sprečavanja korupcije, čisto sumnjam, jer kada uzmete samo površno da ih analizirate doći ćete do zaključka da su one samo mrtvo slovo na papiru. U članu 5 – odgovornost države. Kaže se – ''Svaka Strana ugovornica treba da obezbedi u domaćem pravu odgovarajuće postupke, kako bi se licima koja su pretrpela štetu kao posledicu koruptivne radnje, izvršenu od strane njenih službenih lica u vršenju njihovih dužnosti, omogućilo da potražuju naknadu od države ili u slučaju da Strana ugovornica nije država, od njenih nadležnih organa.''
Dakle, izvršenu od strane službenih lica. Šta ako službena lica znaju za neku koruptivnu radnju, a ne sprečavaju je? Nadam se da su vam kolege koje su vas zamolile da ih zastupate u ovoj skupštini dale predloge zakona, pa da možete da pratite zajedno sa nama poslanicima, da znate o čemu govorimo. Šta ako sprečavaju? Ilustrovaću to, s obzirom na to da sam dobio više desetina pisama iz dva preduzeća opštine Ljig. Jedno je "Pobeda", a drugo je "Livnica", a da ne bih čitao sva pisma, ja sam izvukao nekoliko rečenica, koje provejavaju kroz svako od tih pisama.
Što se tiče "Pobede" – Ljig, nju je kupio brat advokata Jolovića, Želimir Jolović, svi dobro znamo šta se dešava sa advokatom Jolovićem, jer je označen kao jedan od šefova stečajne mafije. Nijedna ugovorna obaveza iz Zakona, koji je sklopila Agencija za privatizaciju sa kupcem, nije ispoštovana. Nijedna! Slovima i brojevima ni jedan jedini zakon.
Ističe rok od dve godine. Doći će u situaciju da kupac stekne apsolutna prava nad tim preduzećem, otpustiće te radnike, stotine ljudi će završiti na ulici, a on će budzašto da to rasprodaje, čak da promeni namenu ili već da uradi nešto što bi išlo u prilog tome da njegov džep bude puniji.
Radnici su me ovim pismom obavestili da su išli na sve moguće adrese. Išli su u Agenciju za privatizaciju, išli su resornom ministru, podneli su tužilaštvu na stotine prijava da njihova prava nisu zaštićena, da oni odbrojavaju dane do isteka te dve godine, koliko je predviđeno ugovorom, da mogu da ostanu bez posla, jer samo očekuju kada će završiti na ulici. Niko nije reagovao. Apsolutno niko nije reagovao.
''Livnica'' – Ljig, sličan slučaj. Iz pisama se može saznati da izvesni, sada na funkciji direktora, Radisavljević Milutin, zvani Šmit, čak pod pretnjom vatrenim oružjem prisiljava ljude da mu poklone akcije, kako bi to preduzeće kupio za sebe i za izvesnog Antona Stanaja. Čak je i izašao tekst u listu "Politika", u vezi načina na koji je pokušao, a i desilo se, kada su potrpali ljude u kombi, da je jedan preminuo usled stresa, a taj Radisavljević je tražio da čoveka izbaci iz kombija, da nastavi dalje, da odu do Agencije za privatizaciju, odnosno do mesta gde treba da upišu te akcije, jer kada je neko alav, on je alav, gazi preko mrtvih ljudi.
Naravno, i u vezi ovog slučaja, iako je podneto, ne znam koliko prijava, niko živi nije reagovao.
Sada očekujem da vi prenesete ministru Petroviću za ovaj slučaj, odnosno da ga obavestite i da znamo zbog čega, da li je to ono što proističe iz ovog člana 5, a što sam napomenuo kao problem. Ovde imamo državne organe koji ne sprečavaju, oni ne učestvuju direktno, ne izvršavaju, kako se kaže u ovoj konvenciji, to krivično delo korupcije, ali ga i ne sprečavaju.
Zbog čega? Da li je neko u tužilaštvu dobio novac i da li će neko imati korist od toga, ja sam ubeđen da hoće. Da li možda postoji neka veza u Agenciji za privatizaciju, recite to, gospodine ministre. Tu postoji problem i vi ste ekspeditivni na drugim poljima, recimo, u preduzeću ''Strela Ub'', direktora preduzeća proganjaju ko Bog đavola samo zbog toga što je došao na promociju knjige Vojislava Šešelja. Tamo neki lokalni funkcioner iz G17 plus navalio i kaže – strašno, ide na promocije knjiga Vojislava Šešelja, čak je i kupio, pa to je opasnost po državu, po demokratiju i po ne znam šta, i tu su ekspeditivni.
Evo, gospođa Radeta je bila na jednoj od tih promocija, može vam preneti, kao i u svakom gradu u Srbiji, da tu veliki broj ljudi dolazi, da se rasprodaju apsolutno sve knjige, jer Vojislav Šešelj je pisac koga treba čitati, ako želite da se obrazujete i da nešto iole znate i o društvu u kome živite i uopšte o svetu u kome živimo.
Ali, njega proganjaju bez obzira što on postiže dobre poslovne rezultate i što na jedan dobar način vodi preduzeće. Čak je sa 90 podigao na 160 zaposlenih, on ne otpušta, ali mu je mana što čita knjige Vojislava Šešelja i onda se sve ostrvilo na njega. Već godinu dana ne mogu ništa da mu pronađu, ali nema veze – mi ga pritiskamo i popeli smo mu se na grbaču i sve do onog trenutka dok on možda ne krene ili ne počne da pokazuje naklonost ka možda nekoj drugoj političkoj opciji. Član SRS nije, to vas uveravam, jer sam ja rođeni Ubljanin.
Na samom kraju, još nešto što bih želeo da prenesete gospodinu Petroviću, s obzirom na to da dolazim iz Kolubarskog okruga, da DS, tu je gospodin Ristić, možda je čak i on u tome učestvovao, aktivno vrši pritisak i sastavlja neku listu sudija za odstrel u sudovima Kolubarskog okruga, od Okružnog pa naniže, po principu, e ovi su sudili junacima ''petooktobarske revolucije''; nema veze što su oni tada pričinjavali materijalnu štetu i lupali državnu ili nečiju privatnu imovinu, oni su junaci ''petooktobarske revolucije'', njima ne sme niko da sudi, i zbog toga što su otvarali određene krivične istrage protiv čelnika NATO-a, koji su bombardujući Kolubarski okrug prouzrokovali da je nekoliko ljudi poginulo i na samoj teritoriji Kolubarskog okruga, oni su sada verovatno pretnja po vašu saradnju sa svetom.
Želim samo da to prenesete ministru Petroviću, da se ponovo ne desi slučaj kao što smo imali 2000. godine, nema ovde Čedomira Jovanovića, koji je stavio u svoj džip i dovezao tadašnjeg istražnog sudiju, koji je imao samo dve godine radnog iskustva, iako zakon striktno propisuje da mora imati šest ili sedam, on ga je postavio za predsednika Okružnog suda. Jer, on je dobar sa Čedom Jovanovićem i on mora da bude predsednik Okružnog suda.
Sada je valjda taj napabirčio, tih šest-sedam godina, da ispunjava zakonski uslov, pa sada pokušavate ponovo da ga vratite.
Mislim da je to jako loše, jer su ljudi radili svoj posao, sudili su onima koji su činili krivična dela – i neka je to razbijen prozor, i neka je to ruiniranje SO Valjevo ili, već, nekih drugih objekata koji su se našli na udaru onih koji su bili u petooktobarskoj revoluciji. To ne treba da bude minus tim ljudima, već plus, jer su se hrabro poneli i jer su sudili onima koji su činili krivična dela protiv ugrožavanja, dakle, bezbednosti i građana i imovine i ljudi koji žive u ovoj zemlji.
Isto tako nemojte da proganjate i one koji su otvarali istrage protiv čelnika NATO pakta. I oni su radili svoj posao. Neko je, gospodine Ljajiću, ubijao ljude u ovoj zemlji. Ja znam, ne mislim na vas direktno, ima onih koji bi najradije da su mogli da dignu naše avione i da nas bombarduju – da ne umaramo ove američke pilote, da se toliko ne muče, da ne doleću iz ne znam koje baze iz Evrope da razaraju Srbiju. Ja se uzdam u vaš razum i vi ste pokazali jedan korektan gest i na početku ovog zasedanja. Meni je žao što niste obrazložili svoj zakon kako vam ne bismo i to spočitavali, kao nešto što odudara od neke normalne skupštinske procedure.
Očekujem odgovore na pitanja koja sam postavio, da li će to biti u toku sutrašnjeg dana ili u neko dogledno vreme, ali nadam se da ćete biti u tom smislu korektni i da ćete preneti ministru Petroviću i da ću dobiti uskoro odgovore. Jer to je neophodno, ne samo za vršenje moje poslaničke funkcije, već, pre svega, da bi se oni građani koje sam ja spomenuo i koji rade u ovim preduzećima zaštitili od kojekakvih kabadahija, koje imaju za cilj samo da svoj džep što više napune. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Biljana Knežević, a gospodin Davidović je odustao, potom Nikola Savić, pa potom Žarko Obradović, i zahvaljujem na razumevanju.