Pre nego što pređem na ovo, u ime svih poslanika SRS bih da pitam predsednika Skupštine ko ga je ovlastio da dovodi kojekakve u ovu Narodnu skupštinu koja je naše radno mesto? Ko ga je ovlastio da neke tzv. nevladine organizacije uvlači u instituciju koja se zove Narodna skupština?
Dame i gospodo narodni poslanici, kad čujem reč "ratifikacija" naježim se, jer znam da iza toga stoji još jedno zaduženje države Srbije, još jedan tovar na grbači svakog građanina Srbije. Građani Srbije mogu ovoj demokratorskoj, dosmanlijskoj vlasti od 2000. godine naovamo da kažu - hvala vam, mnogo ste nas zadužili.
Da vas podsetim da je država Srbija u vreme SFRJ bila dužna četiri milijarde dolara. Da vas podsetim da je 2000. godine, posle "buldožer revolucije", država Srbija bila dužna devet milijardi dolara. Da vas podsetim da smo u međuvremenu prodali gotovo celu privredu, ostali su još NIS, EPS, još ove dve osiguravajuće kuće i posle toga može neko da ugasi svetlo u ovoj balkanskoj krčmi.
Danas je država Srbija, pored svega toga što je prodato, dužna 20 milijardi dolara. To što pokušavaju neki poslanici DS-a da kažu - unutrašnji dug, spoljni dug, dug prema ovome, dug prema onome, pomerili smo, prolongirali smo, grejs period smo napravili, država Srbija je dužna 20 milijardi dolara. Podelite to sa brojem stanovnika Srbije, pa ćete videti koliko ste svaku kuću, svaku glavu opteretili. Pri tom, uopšte nije bitno gde će se novac trošiti, krediti se uzimaju po sistemu IMT, tačnije - ima li mene tu, uz debele provizije.
Kamate po ovom poslednjem zajmu nisu određene, nego će se naknadno faksom odrediti i u tu kamatu će se verovatno uračunati i provizija za onog ko je to potpisivao. Gde se novci troše? Nije nam poznato. Ko je korisnik kredita? Takođe nam nije poznato. Znamo samo da ovi krediti ne idu u proizvodnju, nego direktno u potrošnju. To će neko sutra morati da plaća, država je dovedena u dužničko ropstvo, jer nećemo moći ni kamate da otplaćujemo, glavnice će se i dalje gomilati.
Kako su pare raspoređene? Takođe ne znamo, ali znamo, dame i gospodo narodni poslanici, da ove banke koje je dosovska vlast dovela ovde imaju najveće kamate ovde u Srbiji, mnogo veće nego u okruženju. Pri tom, znamo i to da ako ste kod "Rajfajzen banke", pa odete u Nemačku u "Rajfajzen banku" da podignete svoja sredstva, kažu - izvinite, ali to nije naša banka.
Neke tetke su otvarale banke. Da ne govorim o Nacionalnoj štedionici, koja je neverovatna pljačka, jedna od najvećih pljački svih vremena. Da ne govorim o ovim bankama koje su uz debele provizije ušle u državu. Da ne govorim o tome da su četiri državne banke uništene samo zato što su privredna preduzeća, koja ste raskrčmili ko Alajbegovu slamu, bila dužna tim bankama. Prema tome, banke su bile vlasnici dela imovine tih preduzeća.
Podsećam vas da je FBI utvrdio da postoji ogromna razlika između novca koji je isplaćen državi Srbiji prilikom te transakcije i onog novca koji je tamo uplaćen. Negde je zalutalo nekoliko desetina miliona dolara ili evra, sasvim je svejedno.
Prekjuče smo imali tačku dnevnog reda koja govori o korupciji. Nekad imam utisak, kada biste gotovo sve ministre pohapsili i rekli im - svi po pet godina, mnogi bi rekli - dobro sam prošao.
Šta je sa tržištem? Pre potpisivanja CEFTA sporazuma, šta se dešavalo sa tržištem? Kada je "Merkator" ušao u Beograd i dobio onoliko prostora tamo da napravi prodajni objekat? Ko je tu maznuo debelu proviziju? O tome treba da razgovaramo, jer su u to vreme u Srbiji na vlasti bili demokratori.
Da vas podsetim da je supruga jedne perjanice demokratske "buldožer revolucije" postala prodajni direktor "Merkatora" za Srbiju. Dakle, za ženino radno mesto on je prodao dva hektara zemlje Beograda i države Srbije.
Tržište kao nacionalno bogatstvo ste raskrčmili sa ovim CEFTA sporazumom, i tako ste udarili tačku na slovo "j".
Odnos Slovenije... Neću da vas podsećam na to da su 20 i nešto golobradih dečaka, Srba, slovenački žandari i lovci ubili '91. godine. Neću da vas podsećam na to kako se Slovenija odnosi prema robi koja dolazi iz Srbije. Neću da vas podsećam na to da mi nijednu prodavnicu nemamo u toj istoj Sloveniji.
Podsetiću vas na to da kranjsku kobasicu Slovenija više ne može prodati u Evropskoj uniji, jer ima veću količinu masnoće i vode. Ona ovde prolazi, eno vam je u "Merkatoru". Tu je i "Merkur". Do kada mislite da krčmite ono što vam nije babovina, nego ono što vaši potomci treba da koriste?
Da vas podsetim, ta ista Slovenija u Srbiji prodaje voćni jogurt na kome na deklaraciji piše - država Kosovo. To je onih 15% teritorije o kojoj je govorila gospođica Nataša Jovanović. Ova roba sa natpisom "država Kosovo", prodaje se u Srbiji, u tim objektima, te zemlje sa kojom vi hoćete da sklopite ovaj sporazum.
Da vas podsetim da imate smisla za biznis, svi vi koliko vas ima. Jutros sam dobio iz Kruševca informaciju da je jedan vaš poslanik otvorio lanac kioska sa brzom hranom i azil za pse lutalice. On vozi džip, ali se više lavež u Kruševcu ne čuje.

Po Poslovniku, narodni poslanik Rajko Baralić.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se u skladu sa 2. i 3. stavom člana 104. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
Javio sam se zbog izjave jednog od diskutanata pre nekoliko minuta, koja bi se mogla pogrešno protumačiti.
Dakle, nisam razumeo kontekst u kojem se pominje gospodin Ivica Dačić. On nije šef protokola Narodne skupštine Republike Srbije i nije predsednik Narodne skupštine Republike Srbije.
On je, po koalicionom, međustranačkom i međuklubovskom sporazumu, predsednik Odbora za odbranu i bezbednost. Srbija nije postala članica Partnerstva za mir voljom SPS-a.
Dakle, želeo sam da kažem da se gospodin Dačić ne bavi protokolom u Narodnoj skupštini i ne poziva goste, niti im određuje protokol. Nije danas prisutan, službeno je odsutan. Nisam razumeo kontekst njegovog učešća u skandalizaciji bilo kog uvaženog kolege ili koleginice i zbog toga sam se javio.
Izvinjavam se ako nisam precizno razumeo ono što je gospođica Jovanović rekla, ali svakako, Narodna skupština Republike Srbije funkcioniše u skladu sa Poslovnikom. Ako je ovde eventualno nešto nejasno, onda potpredsednica Narodne skupštine Republike Srbije može da raspravi sa predsednikom Narodne skupštine Republike Srbije, pošto sede jedno do drugog, a da to pri tom ne košta SPS i da ne ide preko leđa gospodina Dačića, jer to nema nikakve veze. Molim da dobijem odgovor u vezi sa tim.

Po Poslovniku, gospodin Nikolić.

Gospodine Baraliću, da bi vam bilo jasno o čemu se radi, 27. septembra Sonja Liht je u ime svoje nevladine organizacije pisala predsedniku Narodne skupštine i predložila mu dane, 18. oktobar u periodu od 15.00 do 20.00 časova i 19. oktobar od 10.00 do 15.00 časova, da u Domu Narodne skupštine, uz prisustvo članova tri odbora Narodne skupštine, nekoliko ljudi iz NATO-a i jedan ambasador podignu kapacitet rada Narodne skupštine, da bi narodni poslanici mogli odgovorno da donose odluke, da se sprovodi zakonodavstvo i da se kroz razmenu mišljenja ustanovi koje su to prednosti.
Predsednik Odbora za odbranu i bezbednost Ivica Dačić uputio je pismo članovima Odbora, obavestio ih da će se 18. i 19. oktobra u Domu Narodne skupštine Republike Srbije u sali I održati sastanak na temu - Srbija u Partnerstvu za mir. Organizator sastanka je Beogradski fond za političku izuzetnost. Tako piše Ivica Dačić, uz podršku ambasade Velike Britanije u Srbiji, i poziva one koji su zainteresovani da učestvuju na tom sastanku.
E pa, 81 poslanik Srpske radikalne stranke konačno će otići na taj sastanak, da vam ispričamo šta mislimo o NATO-u, o evroatlantskim integracijama, o tome kako radi Narodna skupština i šta vi sve prihvatate, gospodine predsedniče. Vi nazovite to kako god hoćete, a mi ćemo se obratiti predsedniku Skupštine i tražimo da svaki poslanik SRS ima pravo na izlaganje u trajanju od pet minuta, a potom možemo da otvorimo diskusiju. Od sada, kada god zakažete takav neki sastanak, eto vam 81 poslanika SRS da iznese svoje mišljenje, u trajanju od pet minuta. Hvala.

Izvolite, gospodin Baralić, po Poslovniku.

Samo dve rečenice. Dakle, predsednik odbora, u skladu sa praksom i Poslovnikom, obaveštava narodne poslanike koji su zainteresovani da prisustvuju jednoj sesiji da to mogu da učine. Ovo govorim zbog konotacije i intonacije koja je ovde prisutna. Svaki narodni poslanik, u skladu sa svojim opredeljenjima, stavovima, može da donese odluku da li želi ili ne želi da učestvuje na ovakvim sesijama.
Nijedan predsednik odbora u Skupštini Srbije se ovde ne nalazi privatno. Dakle, predsednik odbora ne obavezuje nikoga da bilo gde ode, već, pretpostavljam, i vas molim, gospodine predsedniče, da to objasnite, u skladu sa nekakvim dogovorom koji je kod vas postignut.
U tom smislu ovo shvatite kao obaveštenje članovima Odbora. Inače bi oni koji to žele, a nisu iz stranaka koje na ovaj način ovu stvar razumeju, imali pravo da se jave po Poslovniku i da kažu da ih predsednik Odbora o tome nije obavestio.
Dakle, ovde je samo o tome reč, a ne o kvalifikaciji da li je neko za ili protiv ovoga. Sve drugo je pitanje slobodnog izbora, slobodne volje i slobodnog opredeljenja.

Reč ima narodni poslanik Jadranko Vuković, a neka se pripremi narodni poslanik Božidar Delić.

Gospodine Baraliću, pre nego što krenem na ovu tačku dnevnog reda, kao član Odbora za odbranu i bezbednost moram da vam kažem da mi uopšte nije jasno zašto izlazite za ovu govornicu i koga branite. Da sam predsednik Odbora, mene bi bilo sramota da pošaljem ovaj poziv svojim kolegama članovima Odbora.
Gospodine Baraliću, vi ste opozicija. Na Odboru sam skrenuo pažnju gospodinu Dačiću, čudno mi se ponašao na Odboru, kao da je predstavnik vlasti.
Nemojte se ljutiti, meni je žao što on nije ovde, nego ste vi izazvali ovu polemiku, a to ćemo mi sa njim raščistiti. On je, u najmanju ruku, morao da sakupi nas iz Odbora i da kaže: "Ljudi, Dulić, predsednik Skupštine, dovodi Sonju Liht da nam drži predavanje", pa da porazgovaramo, gospodine Baraliću. Ništa lično, uvažavam vas, ali ovo je strašno i ovo ne možete odbraniti. Nemojte da polemišemo na ovu temu. Ovo moramo da raščistimo, ali na drugom mestu.
Što se tiče ovog zakona o ratifikaciji Ugovora između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Republike Indije o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu, u obrazloženju, gospodine ministre, nisu jasno navedeni razlozi i ciljevi koji se zakonom ostvaruju.
Pre svega, bilo je potrebno navesti koliko ima naših registrovanih firmi u Republici Indiji i obratno, kako bismo mogli da shvatimo stvarne efekte ovog zakona. Osim toga, trebalo je navesti kakva je razlika između poreskih sistema Republike Srbije i Republike Indije.
Bojim se da će neko iskoristiti ovaj zakon da svoje firme iz Srbije registruje po sedištu upravo u Indiji, ako je tamo porez povoljniji.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je uvažena koleginica Jorgovanka Tabaković istakla, mi nemamo ništa protiv da se prave ovakvi i slični sporazumi sa nama prijateljskim zemljama, kao što je Republika Indija. Lično nijednog trenutka ne sumnjam da je iskrena namera druge strane u potpisivanju ovog ugovora, ali nažalost, moram vam priznati da osnovano sumnjam u iskrenost predlagača. Zašto, gospodine ministre?
I vama je poznato, ja sam to iz medija saznao, u udarnim vestima jedne televizije, ne znam koja je bila, savetnik Božidara Đelića i predsednik opštine Inđija Goran Ješić, po povratku iz Indije, dolazi u televizijski studio i obaveštava građane Srbije da je sa privrednom delegacijom, meni je bliži izraz, znajući tog čoveka, sa nekom tajkunskom delegacijom, bio u Indiji, da su napravili velike dogovore i da će dovesti ovde privrednike, da će praviti velike projekte. Znači, upravo iz ovog razloga sumnjam da je iskrena namera predlagača i bojim se da će mnogi tajkuni, ako je porez povoljniji, sedište svoje firme iz Beograda prebaciti u Indiju itd.

Reč ima narodni poslanik Božidar Delić, a neka se pripremi narodni poslanik Jorgovanka Tabaković.