Zahvaljujem narodnom poslaniku Milanu Nikoliću. Da li još neko od šefova poslaničkih grupa ili ovlašćenih predstavnika želi reč? (Ne.)

Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijave za reč, u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika podnele poslaničke grupe: DSS-NS dr Vojislav Koštunica, DS i SRS. Ukupno 11 poslanika.

Reč dajem narodnom poslaniku Miloradu Beliću, a neka se pripremi narodni poslanik Milorad Buha.

Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, gospodine ministre, u svojoj diskusiji najviše bih se zadržao na Predlogu zakona o potvrđivanju Okvirnog ugovora o zajmu zaključenog između Republike Srbije i Banke za razvoj Saveta Evrope, s obzirom na to da dolazim iz Kolubarskog okruga koji je ozbiljno bio pogođen elementarnim nepogodama i zaista zaslužuje posebnu pažnju.
Ovaj Okvirni ugovor o zajmu zaključen je, inače i potpisan, 30. novembra 2006. godine. Srbiji je tada odobren zajam od 10 miliona evra, a namenjen je finansiranju obnove i rekonstrukcije objekata i prateće infrastrukture u opštinama koje su pogođene velikim klizištima u februaru i martu 2006. godine. Preostalih 2,5 miliona evra, koliko je inače procenjeno da će trebati za realizaciju celog posla, u prvoj fazi, obezbediće Vlada.
Najpre nešto o samom zajmu, mada je o tome bilo reči i od strane prethodnih govornika i ovlašćenih predstavnika iz drugih političkih partija. Treba reći da je svaki dug najgori drug, kako to kaže narodna poslovica. Međutim, ovaj zajam se dobija po dosta povoljnim uslovima i, koliko sam shvatio, kamatna stopa će se kretati između 1,5 - 2,7%, pošto je predviđeno subvencionisanje od strane zajmodavca.
Zatim, treba znati da su izuzetno teške posledice prošlogodišnjih klizišta i da je država morala izuzetno brzo da reaguje, kako na sanaciji klizišta, tako i na zbrinjavanju porodica. Zaključkom Vlade bilo je formirano koordinaciono telo, a poslove je vodilo Ministarstvo za kapitalne investicije. U prvoj fazi bila su obuhvaćena klizišta u 21 opštini, čiji budžeti, znamo, nisu bili dovoljni da pokriju ni one najelementarnije troškove. Zbog hitnosti posla korišćena su i sredstva iz republičkog budžeta. Dakle, Vlada je morala da reaguje.
Podsetio bih da sam prilikom usvajanja budžeta za ovu godinu tražio i da se 200 miliona iz budžetske rezerve, poštujući i uvažavajući činjenicu da je prenapregnut, odnosno da su budžetske rezerve zaista preopterećene, odmah opredeli za hitno reagovanje Vlade kada su u pitanju bila ova klizišta.
Nažalost, taj amandman nije prošao, ali Vlada je morala hitno da reaguje, jer građani iz ovih područja su znali koliko im je značilo gotovo svakodnevno prisustvo na terenu ljudi iz Ministarstva za kapitalne investicije, a posebno ministra Ilića, kako bi se radovi odvijali kvalitetno i na vreme. Od zajmodavca su dobijene najviše ocene kako za kvalitet, tako i za udobnost izgrađenih objekata. Vrlo je bitno da su izvođači radova bili iz tih ugroženih područja, što ne treba zanemariti, s obzirom na to da su određena sredstva i određeni prihodi ostali i samim opštinama.
Od planiranih 12,5 miliona evra, koliko je bilo potrebno, utrošeno je šest miliona evra. Građevinska direkcija Srbije će vršiti nadzor radova, po ovlašćenju Ministarstva za infrastrukturu, što podrazumeva da će se banci kvartalno slati izveštaji kako o stanju iskorišćenosti zajma, tako i o napredovanju finansijskog plana projekta, napredovanju samog projekta i o upravljanju ovim projektom.
U drugoj fazi rekonstrukcije koja će obuhvatiti, za sada, još 38 opština, a kažem to zato što gotovo svakodnevno Vladi i resornim ministarstvima pristižu zahtevi ili apeli iz lokalnih samouprava kojima traže pomoć za saniranje posledica klizišta, biće potrebno oko 32 miliona evra.
Jedna od takvih opština kojoj je neophodna pomoć Vlade i ministarstva i koja željno očekuje svaki dinar jeste i valjevska opština, u kojoj je, verovali ili ne, bilo evidentirano 1.143 klizišta. Od toga je više od 200 većeg obima. Oštećeno je bilo 86 stambenih i ekonomskih objekata, a na još 20 objekata evidentirana je šteta manjeg obima, što znači da se u tim objektima moglo i dalje stanovati.
U prvoj fazi je urađeno 10 kuća, pet stanova je podeljeno najugroženijim porodicama i kupljeno je jedno poljoprivredno domaćinstvo. Vrednost ovih ulaganja je 46,5 miliona dinara.
Ostala šteta se odnosi na poljoprivredno zemljište i puteve. Vlasnici registrovanih poljoprivrednih domaćinstava koji su na vreme podneli prijavu o šteti dobijali su novčanu naknadu od Ministarstva finansija, odnosno preko Uprave za trezor. Oštećeno je bilo oko 80 puteva, uglavnom lokalnih, ali i regionalnih puteva, kao i nekoliko gradskih ulica. Procenjena šteta po ovom osnovu iznosi 217 miliona dinara. Do sada je sanirana polovina puteva, a za sanaciju preostalih puteva biće potrebno još oko 120 miliona dinara.
U drugoj fazi ostalo je da se sanira još 25 stambenih i 36 ekonomskih objekata. Na 20 objekata su urađeni drenažni rovovi i postavljeni šipovi kako bi se sprečila dalja oštećenja, a na svim velikim klizištima izvršeno je geotehničko ispitivanje tla i urađena je projektna dokumentacija. Sopstvena sredstva su potrošena, zbog čega je dva puta i vršen rebalans opštinskog budžeta, a sve oči uprte su u Vladu, jer posledice koje je valjevskom kraju nanelo veliko nevreme u junu prošle godine... Treba se podsetiti i na posledice od kiše, grada, velikih poplava; one su uvećale troškove i opteretile opštinski budžet za još 70 miliona dinara, a od Vlade je dobijena prva, urgentna pomoć, u iznosu od pet miliona dinara.
Dakle, jasno je u kakvoj se situaciji nalaze pojedine opštine i zbog toga je neophodno da se država snalazi i putem dobijanja, odnosno potpisivanja ugovora o zajmovima.
Iskoristio bih priliku da podsetim i da apelujem da se obrati pažnja kada je u pitanju ona, još uvek bolna tema, a to je sanacija posledica zemljotresa iz 1998. godine. Nažalost, evo, gotovo deset godina je proteklo, ali još uvek značajan broj objekata čeka na rekonstrukciju i obnovu.
Znamo da se država ne može beskonačno zaduživati. Do nekih vremena kada će društvo biti bogatije, a kada ćemo moći da od osiguravajućih društava naplaćujemo eventualnu štetu, pa i u ovakvim slučajevima, možemo dosta toga da uradimo u smislu preventivnog delovanja. Na primer, koliko sami meštani održavaju lokalne puteve, odnosno da li seku obalu od koje ne može da se prođe, da li čiste rigole, kanale, propuste?
Zaista, ja jesam, verujem i dobar deo ovih poslanika, gotovo svakodnevno na terenu, sa narodom delimo tu muku, i činjenica je da posle možda dvadeset, trideset, četrdeset godina jedno selo dobije pristojan put, ali kad ga obiđete posle godinu dana on je zarastao u obalu, korov, rigole su zakrčene, kanali su prepuni šodera.
Dakle, to je ona obaveza koja je do meštana, odnosno do vlasnika njiva pored kojih prolaze ti putevi i zaista bi mogli dosta toga da uradimo da bismo izbegli ovolike štete kao posledice elementarnih nepogoda.
Dalje, nebriga i nemar ubrzavaju propadanje puta, a na izgradnju novog ko zna koliko treba čekati, rekoh već, decenijama pojedini krajevi Srbije čekaju na put. S druge strane, Vlada će razmotriti mogućnost da se selima obezbedi komunalna i putna infrastruktura, a da poljoprivrednici dobiju povoljne kredite za izgradnju stambenih objekata, što bi takođe bilo jedno od rešenja.
Na kraju, poslanici DSS-a i Nove Srbije će glasati za ovaj predlog zakona, a očekujem da to isto učine i ostali poslanici. Hvala.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Miloradu Beliću. Reč ima narodni poslanik Milorad Buha, a neka se pripremi narodni poslanik Dragan Vujadinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, prva primedba koju bih izneo, a odnosi se na dnevni red ovog redovnog jesenjeg zasedanja Skupštine Republike Srbije, jeste da mi raspravljamo o sporazumima koje je sklopila naša bivša država, državna zajednica Srbija i Crna Gora. Zašto stavljati u dnevni red ovog zasedanja materiju koju je regulisala bivša država? Da li je to prioritet? Mislim da nije i ne može biti.
Umesto da raspravljamo o sprovođenju novog Ustava Republike Srbije, Ustavnog zakona, o brojnim sistemskim i osnovnim zakonima, mi smo stavili na dnevni red periferne sporazume, za koje mislim da nisu prioritet ove skupštine. Vlada je napravila ogromnu grešku, ne prvu, a verovatno ne i poslednju, koncipirajući ovakav dnevni red ove skupštine.
Kada govorimo o ovih pet zakona, moramo se osvrnuti na brojne odredbe i brojne zakone koje smo i do sada imali u praksi, a to su zajmovi koje sklapa Republika Srbija sa finansijskim organizacijama, u kojima nemamo jasno decidirane i utvrđene sve elemente koji su bitni za te ugovore. Radi se o visini kamate u ovom Okvirnom ugovoru o zajmu koji je sklopljen između Vlade Republike Srbije i Banke za razvoj. To nije slučajno, jer se iza toga krije sakrivanje određenih obaveza koje će naša država morati da plati, a Vlada smišljeno ulazi u ovakvo definisanje odredaba koje nisu jasne, decidirane.
Upozoriću vas da je Zakonom o obligacionim odnosima definisana obaveza svih pravnih subjekata, a time i države, da kada ulaze u ugovorni odnos jasno definišu kao predmet tog ugovora kamatu. Ona mora biti po odredbama tog zakona jasno određena ili odrediva. Ovo što je navedeno u ovom zakonu niti je određeno, niti je odredivo.
S druge strane, moj prethodnik ovde je jako lepo izložio sve ono što je od strane opština učinjeno u cilju saniranja klizišta i saniranja posledica od poplava. To je trebalo da navede ministar finansija i da izađe sa svim tim podacima.
Ministre, kada ulazite i izlazite u ovu skupštinu, morate izaći sa jasnim podacima o tome zašto smo uzeli taj kredit.
Vi ga niste potpisali, ali ste morali dobiti te podatke iz pravne službe vašeg ministarstva, iz administracije vašeg ministarstva i prikupiti sve ostale podatke vezane za sve elemente bitne za sprovođenje ovog ugovora.
Niti mi sada znamo za šta je konkretno uzeto, ni ko su korisnici tog kredita, koliko smo povukli sredstava po odredbama ovog ugovora, ko su korisnici poimenično, da vidimo koliko je to po opštinama, da vidimo da li je tu bilo kumova, pa malo kumu, malo prijatelju, malo švalerki itd. Ne znamo ništa. Obaveza je, zbog javnosti i zbog poslanika koji odlaze u opštine i prenose sve ovo što se raspravlja ovde, da date potpunu, jasnu, konciznu informaciju o svim bitnim elementima ovog ugovora. Mi je nemamo.
Predlažem predlagaču da povuče ovu tačku dnevnog reda i da je vratimo u nekim drugim prilikama, kada dobijemo potpuno jasnu, konciznu informaciju o svim elementima o kojima govorimo.
Kada govorimo o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Slovenije o uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima, moramo reći da je stav SRS da se mora ulaziti u uzajamnu saradnju itd., ali to mora biti sve u domenu uzajamnosti i ravnopravnosti ugovornih strana. Mi u malo dužem vremenskom periodu sa Slovenijom nemamo izgrađene odnose o kojima možemo govoriti da smo ravnopravni i da se uzajamno možemo pomagati i sprovoditi određene postupke.
Osvrnuću se samo na raspad Jugoslavije kada su oružane snage Republike Slovenije ubile 40 pripadnika bivše JNA, golobrade mladiće, nenaoružane, ostavili ih po njivama, po putevima itd. Tragična je i sramna sudbina tih omladinaca koji su poginuli tu.
S druge strane, vidimo šta nam Slovenija čini sada. Otvorila je u Republici Srbiji preko 500 predstavništava. Kao kobac se nadvila nad privredom Republike Srbije, i u trgovačkom, i u finansijskom smislu i u smislu obezbeđenja preduslova za kupovinu određenih kuća u oblasti osiguranja, i vidimo brojne druge privredne i ekonomske poteze u cilju razbijanja, rasturanja Republike Srbije i njene privrede, ekonomije itd.
U finansijskom smislu imamo na tržištu "Novoljubljansku banku", koja je ušla pre nekoliko godina, kupila je jednu banku u Novom Sadu, razvija poslovni sistem.
S druge strane, u oblasti trgovačkog poslovanja, razvoja i unapređenja trgovine imamo dve kuće koje se ozbiljno bave robom široke potrošnje "Merkur" i "Merkator". Očekujemo i druge trgovačke lance koji će ući na ovo tržište, ali nemamo reciprocitet. Srpska roba ne može na slovenačko tržište. Slovenci to ne dozvoljavaju. Naše trgovačke kuće, naši trgovački lanci ne mogu izaći na tržište Slovenije. Gde je tu reciprocitet?
Vi ste nosioci vlasti i morate izaći sa ovim i tražiti podršku, ne možemo ulaziti u sklapanje sporazuma sa državama koje ne poštuju reciprocitet. Slovenija to ne čini. Ne čine ni druge države u okruženju. O Hrvatskoj je iluzija i govoriti.
Kada govorimo o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Indije u oblasti carinskih pitanja, uzajamne pomoći u carinskim pitanjima, moramo reći da mi moramo okrenuti naš interes prema trećim zemljama.
Aktuelna vlada uporno insistira na EU i pravcu koji ide prema EU, međutim, spoljnotrgovinsko poslovanje koje imamo sa EU jasno nam govori da mi tamo ne možemo sa našom robom. Jednu trećinu prometa u spoljnotrgovinskom poslovanju ostvarujemo sa EU, ali svega 10% je naš izvoz, a 90% je uvoz. Uglavnom roba široke potrošnje.
Moramo se okrenuti prema trećim zemljama. Fantastična tržišta su ono što su Slovenci iskoristili, Rusija, Ukrajina, a i treće zemlje. Mi se moramo okretati prema Rusiji, Ukrajini, Belorusiji, a i prema Indiji. Ovo je zgodno i prihvatljivo sa aspekta obezbeđenja preduslova za određene ravnopravne uslove nastupa na zajedničkim tržištima. Indija kao država to sigurno treba da nam omogući i ona će to omogućiti.

Reč ima narodni poslanik Dragan Vujadinović, a neka se pripremi narodni poslanik Nataša Jovanović, potpredsednik Skupštine Srbije.

Poštovane dame i gospodo, poštovani gospodine ministre, ja sam lansirao tezu - cifre ispred politike, i ja se te svoje teze držim, u svojoj knjizi, u diskusijama, a molio bih i svoje kolege da tu osnovnu filozofiju poštujemo. Dakle, ponavljam, cifre ispred politike. Pošto juče nisam hteo da se uključim, zamoliću ministra da me sluša, u taj niz diskusija po Poslovniku ili replika, nisam reagovao na neke cifre, tako da ću sada u prvom delu vrlo kratko reći o čemu se radi.
Kolega Buha kaže - deficit u 2006. godini 10 miliona dolara, a ove godine će biti 12 - 13. Dakle, cifre kažu - 6,27 milijardi deficit u 2006. godini, a u ovoj godini svi smo zabrinuti, zaista zabrinuti, da će deficit biti oko 8 ili čak 8,5 milijardi dolara. To je i jedno i drugo mnogo, ali je mnogo manje nego što ste vi rekli. To je prva tačka.
Druga tačka, kolega Topalović kaže - hvalite se, a prihodi od privatizacije 2,5 milijardi evra. To nije tačno. Privatizovano je 1750 preduzeća, 250 raskinuto, prihodi od privatizacije iznose 3,5 milijardi evra, znači za celu milijardu više ili 40%. Nije to malo.
Treće, koleginica Tabaković kaže - bruto društveni proizvod je bio 24,7 milijardi evra, 2000. godine je bio 10 milijardi, a stope su mnogo manje.
Zaista je tako, ali stope se izražavaju u stalnim cenama i predstavljaju povećanje realne stope bruto društvenog proizvoda.
U tom smislu, realni bruto proizvod je od 2001. godine do 2006. povećan za 36,6%, a ovo su nominalne cifre koje su uzele u obzir povećanje cena minerala i svih ostalih proizvoda u zemlji. To je logično. Ništa tu nije, samo vama ne sme da bude začuđujuće. Ne smete tome da se čudite. Ovo je 24 milijarde u nominalnim cenama, a realna cena stopa rasta je zaista bila 5,7, a bila je prethodne godine 6,2, pa prethodne 8,4 itd. To su realne stope u stalnim cenama. Ono što je bilo dinar 2001. isto tako je dinar 2004. godine. Kada se uzmu nominalne cene, onda se dobijaju ovi podaci, što je potpuno regularno.
Za mene je možda zabrinjavajuće to što su u istom tom intervalu plate bile 57,5 evra, a sada su 350, dok je prosek u zemljama okruženja 250 evra. Sada su kod nas plate 350, a u okruženju su 250, 260 u BiH, Crnoj Gori. Prosečna plata u Srbiji je apsolutno tolika, neto.
Sledeće, svi su mogli da pročitaju, samo možemo da ne verujemo ili verujemo, spoljni dug države 31. decembra 2006. godine iznosio je 5.515.000.000, prema ino-poveriocima. Kada se tome doda unutrašnji dug države od 3.836.000.000 proizilazi da je ukupni dug države 8.785.000.000.
Koji je unutrašnji dug? To je 8.785.000.000 evra, ali pri tom je 3.836.000.000 unutrašnji dug države, gde je država preuzela obavezu, nova država posle 5. oktobra, da servisira propalu staru deviznu štednju, "Dafiment banku" i "Jugoskandik" od 3,2 milijarde evra. Mi to svi dobro znamo.
(Momir Marković, sa mesta: Koliko je država dužna?)
Dužna je 8,8 milijardi evra na kraju, 31. 12, spoljni dug, plus osam milijardi privatni dug.
Još jedno pitanje pre konkretne rasprave o tački. Da li naša roba može u Sloveniju ili ne može? Govorim iz iskustva firme gde sam radio. Imamo bruto izvoz 200 miliona evra.
Na tabeli neto prodajnih cena prvo mesto ubedljivo BJRM, Hrvatska i Slovenija prvo mesto po cenama, to su valjani i vučeni proizvodi od bakra i mesinga. Jedan od najvećih izvoznika u Srbiji. Drugo mesto, Nemačka, treće mesto Italija, četvrto mesto Češka i Slovačka, odnosno centralna Evropa, pa na kraju Amerika i Bliski istok, a u Rusiju ne možemo da uđemo, zato što Rusija uvozi iz Nemačke, možda baš naš bakar, i to po skupljoj ceni.
Hajde pomozite nama, ja ću vas uputiti na našu firmu, na valjaonicu bakra i ostale firme, da uđemo u Rusiju kada je to blagodet, ili u Indiju. U Indiju ne možemo da priđemo, slali smo desetine uputa, ali ne možemo da uđemo, jer je tu Kina koja potpuno dampinguje cene da bi ušla na tržište.
Dakle, da govorimo o ciframa. Lako je reći - hajmo u bratsku Rusiju. Pa hajdemo, odvedite nas u bratsku Rusiju sa našom robom. Izvolite, ja vas pozivam kod mene, dođite u firmu, kod mog direktora, odvedite nas u bratsku Rusiju i Indiju.
Konačno o tački dnevnog reda. Dakle, takođe bih molio, cifre ispred politike i ovde. Zašto mi zbog politike za potpuno preferencijalne kredite moramo da nađemo crnu stranu? Zašto ne kažete, koleginice, da uzimamo prefercijalne kredite pa da smanjujemo spoljni dug za komercijalne kredite? Ajmo tako da kažemo, to je ekonomski pošteno. Sve zemlje koje ne mogu da priđu preferencijalnim kreditima evropskih banaka se hvataju za glavu i samo čekaju da stanu u red.
Isto je i sa nama. Mi jedva čekamo da uđemo u red za preferencijalne kredite. Ako možemo da vratimo, treba da vratimo kredite koje smo zaključili po komercijalnim elementima, sa komercijalnim bankama, koje je država zaključila. To se i desilo. Mi smo smanjili spoljni dug.
Po mom mišljenju, pisao sam više puta, nedovoljno. Trebalo je iz privatizacionih prihoda, umesto u NIP, jedan deo da ide na smanjenje spoljnog duga još uvek, jer kada prodajem imovinu treba da vratim dug, što više duga da vratim, ali zato isto tako treba da stojim u redu pred evropskim bankama.
Ovo je Banka za razvoj Saveta Evrope. Razumete li vi? Zašto nalazite neke skrivene mane za Banku za razvoj Saveta Evrope, kao, ona hoće nešto nama da podvali. Ne treba da objašnjavate, to je neobjašnjivo.
Pazite šta piše u članu 20, tu je predviđena subvencija 2,4 miliona evra za kamate. Na strani 20 je rečeno - ako bi, međutim, kamatna stopa pre subvencionisanja, ova 2,4 miliona ili 3% godišnje, bila niža od stope subvencije, onda će subvencija biti jednaka toj stopi, što znači da možda uopšte neće biti kamate. Ako bude kamata na euriboru, koja sada iznosi 4,1 - 4,7, padala, pa oduzmemo 3%, možda neće biti uopšte kamate. Predviđa se da će kamate na deviznim tržištima padati.
U tom smislu, gospodo, mislim da zaista ne treba govoriti pozitivno o ovakvom preferencijalnom kreditu. Ne treba govoriti pozitivno, niti braniti ovakav preferencijalni kredit, odnosno mi treba da pokušamo da sve ostale koje ugovori, odnosno potvrđivanje kredita... Tu je i klizište dva, apelujem na gospodina ministra da klizište dva odmah ide na ratifikaciju, jer mnogo ljudi na lokacijama gde su se desila klizišta čeka i to klizište dva, novi kredit od 20 miliona evra, isto preko C banke, i druge preferencijalne kredite koji bi trebalo da pomognu da se saniraju određene elementarne ili druge, ekonomske, nepogode koje su se nama dešavale godinama.
Prema tome, ako imamo višak para treba da vratimo komercijalne kredite, da smanjujemo opšti nivo spoljnog i javnog duga.
U tom smislu moja lična sugestija jeste da treba da se bavimo predmetom, da govorimo o ciframa i da kažemo da glasamo za ovaj zajam ili da ne glasamo za ovaj zajam, zato što je skup ili zato što je loš, a ne zato što sedim na desnoj strani.

Reč ima narodni poslanik Jorgovanka Tabaković, po Poslovniku.

Gospodine Vujadinoviću, moje kolege kažu da bi ja trebalo da imam ovde beneficirani staž zbog torbe koju stalno nosim i podataka. Kada ste vi u pitanju, ne znam odakle da počnem, ali ajde prvo od poslednjeg. Kažete - trend pada kamata. Potres na svetskom finansijskom tržištu, upozorenje Svetske banke i Evropske banke za obnovu i razvoj pogodiće države sa visokim deficitom tekućeg platnog bilansa, i to Letoniju, Mađarsku, Bugarsku, Rumuniju i Srbiju. Svesne rizika, zemlje bi morale da smanje ekspanziju zasnovanu na kreditnom finansiranju. Ovdašnji ekonomisti priznaju ranjivost Srbije zbog spoljnog deficita i deficita tekućeg platnog bilansa. Moramo da idemo na povoljnije izvore finansiranja, jer će Srbija sigurno osetiti krizu kroz uvećanje kamatnih stopa i promenu dinamike priliva kapitala. Toliko o svetskom finansijskom tržištu i trendovima.
Dalje, vi tvrdite, gospodine, da podaci koje iznosimo ovde nisu tačni. Imam za vas samo jednu informaciju, čak i da ne idem dalje. Dobili ste, kao i ja, Predlog budžeta za 2007. godinu, koji je potpisao gospodin Mlađan Dinkić. Ista kasa, ista država, isti građani, isti poreski obveznici. Suficit je bio 13 milijardi. Je l' tako? Dinkićev suficit u njegovom predlogu, pre nego što je otišao, odlično znam o čemu pričam.
Dolaskom ovde prisutnog gospodina Cvetkovića šta smo dobili? Ista država, isti obveznici, deficit u iznosu većem nego što je 13 milijardi dinara. Gospodo, građani Srbije, šah-mat za vas, gospodine Vujadinoviću. Isti podaci, ista država, različito prikazivanje.
Drugo, nemojte građane da dovodite u zabludu. Gospodin Topalović vam kaže - privatizacija i prihod od nje dve milijarde i 600 miliona evra; realni sektor preduzeća, a vi sabirate i banke, a sa bankama to je 3,5. Ja ovde nisam izašla da pričam, to su vrlo zvanični podaci. Znači, nemojte delimičnim saopštavanjem podataka da dovodite u pitanje činjenice koje ovde iznosimo, a naše su činjenice zvanični izvori ove države, koja vrlo smišljeno prikazuje podatke o inflaciji i sve ostale podatke.
To što ste izneli podatak o unutrašnjem dugu na dan 31. decembra ne slaže se sa podatkom Vlade, dobili smo prekjuče konsolidovani izveštaj i potpuno je drugačiji taj podatak. Jedno da vam kažem, lažno se iznosi podatak o društvenom proizvodu da bi javna potrošnja sa svojim učešćem u njemu izgledala manja.
Tvrdim, i svi ekonomisti koji imaju profesionalno poštenje će potvrditi, da se sa tim počelo 2003. godine, kada je promenjena metodologija obračuna, pa su trgovinski lanci i finansijske usluge ušle u obračun, što do tada nije bio slučaj. Znači, iza svakog podatka koji smo izneli moje kolege i ja stoje činjenice i ne vrede vam ružičaste naočare apsolutno.

Po Poslovniku se za reč javio narodni poslanik Vladan Batić.

Član 226. Tražim objašnjenje i obaveštenje. Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, lepo je što danas na dnevnom redu imamo predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Srbije i Slovenije o uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima, ali me je to ponukalo na nešto drugo.
Da se malo primiri šefica poslaničkog kluba Demokratske stranke, pa ću ja nastaviti. Gospođo Kolundžija, to vam se dešava, stvarno nema smisla da sa vašim poslanicima... Da li ćete ih sprečiti da diskutuju i umirivati, šta ćete raditi, radite u poslaničkom klubu, ali nemojte ovde, nema smisla. Vi ste bar neko ko poštuje red i ko je uvek imao takve manire, ali pokvarili su vas ovi oko vas.
Dakle, ovo me je ponukalo na nešto drugo, da dobijem objašnjenje od Vlade, pogotovo onog njenog dela koji je činila i čini tzv. narodnjačka koalicija koja je pre izbora tvrdila da će nam porasti standard. Na bilbordima je pisalo – Srbija, srećna i zadovoljna, plodna i rodna. Setite se njihovih bilborda. Kako onda objašnjavaju da su u Srbiji životne namirnice najskuplje u regionu, da su u Srbiji osnovne životne namirnice 22% skuplje nego u Sloveniji sa kojom sada ratifikujemo ovaj sporazum, u Sloveniji gde su plate 2,5 puta veće nego u Srbiji i četiri puta veći bruto nacionalni dohodak.
Nemojte nam pričati o srećnoj budućnosti. To je bruka i sramota. Dakle, u vreme ove vlasti, i to prema rezultatima evropske statistike, Eurostata, nije to improvizacija Vladana Batića ili Demohrišćanske stranke Srbije nego je najmerodavnija institucija u Evropi objavila te podatke, ponavljam još jednom, da su u Srbiji osnovne životne namirnice najskuplje u regionu. To je jedna stvar.
Drugo, tražim od ministra unutrašnjih poslova gospodina Jočića, a povuklo me je prisustvo gospodina Cvetkovića jer sam to pomenuo svojevremeno, nema veze sa pitanjem i sa gospodinom Cvetkovićem... Svojevremeno mi je odbornik u Skupštini opštine Loznica gospodin Milivoje Andrić dostavio podatke, prezentirao sam ovde taj papir, o zloupotrebama i nepotizmu predsednika opštine Loznica vezanom za zapošljavanje na nivou Uprave carina preko tadašnjeg generalnog direktora Uprave carina gospodina Dragana Jerinića. Prezentirao sam taj dokument i te podatke.
Direktor Uprave carina je smenjen. Predsednik opštine Loznica će još malo biti predsednik opštine.
Nije to tema, nego, čoveku koji mi je dostavio ove podatke događaju se najneprijatnije stvari.
Prvo mu je još ranije, jer je opozicija i na republičkom i na lokalnom, opštinskom nivou, 2005. godine postavljena eksplozivna naprava ispred kuće, 2006. godine dogodila se teška krađa, 2006. je pretučen, a pre nekoliko dana su mu zapaljena dva automobila ispred kuće. Jočić je obavešten, šef policije je obavešten.
Zašto oni koji javno, otvoreno iznose svoj opozicioni stav i govore istinu moraju da trpe takve posledice i šta je policija tim povodom preduzela? Hvala.