Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Srbija nikada nije bila zatvorena zemlja, uvek je bila spremna za saradnju. Koji god istorijski period u njenom razdoblju pogledate, osim ovog perioda devedesetih godina kada su nam drugi stavili ograde, blokade i sankcije, Srbija je sarađivala sa većinom zemalja u svetu.
Međutim, ono o čemu Srbija uvek treba da vodi računa, to su njeni interesi. Ovde je danas pominjana Indija.
Mogu vam reći da smo se ovih dana sreli sa indijskom delegacijom povodom nekih drugih obaveza. Ta delegacija uvek prema našoj zemlji i prema našoj delegaciji ima izuzetno pozitivan stav. Delegacija Indije podržava Rezoluciju 1244 i ističe da će i dalje podržavati sve ono što je u interesu Srbije.
Kakva je to privreda? Valjda i sama činjenica da ona ima 5,5 miliona privrednih subjekata, gotovo koliko Srbija ima stanovnika, dovoljno govori kakve su njene mogućnosti. To je zemlja koja ima bezbroj naučnih institucija i instituta, to je zemlja čija telekomunikaciona mreža prekriva ceo svet i na tome zarađuje godišnje oko 50 milijardi dolara.
Međutim, to što se ističe kao problem u saradnji je otežano dobijanje viza za indijske privrednike.
Kada pogledamo statistički, mislim da verujete ovim podacima, jer su od Statističkog zavoda, ako posmatramo izvoz u prva tri meseca 2006. i 2007. godine, izvoz u Indiju bio je samo 600 hiljada dolara 2006. godine i 13,8 miliona dolara ove godine, dok je uvoz prošle godine u prva tri meseca bio 3,3 miliona, a ove godine 16,6 miliona. Dobro je što se povećava i izvoz i uvoz u zemlju, mada postoje interesi sa druge strane da to bude daleko više uravnoteženo nego što je to sada.
Što se tiče Poljske, izvoz je prošle godine bio 11,5 miliona, ove godine 45 miliona, a uvoz prošle godine 29,1 milion, a ove godine 52,7 miliona.
Posebno želim da navedem jednu zemlju, o kojoj ovde takođe treba da glasamo, a to je Slovenija, jer nisu dovoljni samo ovi podaci koje dobijamo od statističkog zavoda Srbije, ne znam da li ministar finansija može nešto više o tome da kaže. Ako je prošle godine izvoz u prva tri meseca bio 48,1 milion dolara, ove godine je 89,1 milion dolara, odnosno uvoz prošle godine 64,7, a ove godine 87,4, ispada da smo mi, gospodo, u prva tri meseca ove godine više izvezli u Sloveniju nego što smo uvezli iz Slovenije, ako je verovati statističkom zavodu Srbije.
Međutim, gospodo, zamislite se nad jednom drugom činjenicom: u strukturi mađarskog izvoza 70 do 75% izvoza čine firme koje su kupile mađarske firme.
Onda pitam ministra finansija da li može da nam kaže da li u strukturi našeg izvoza ovih 400 firmi iz Slovenije i Hrvatske čine 25, 30 ili 50%? To je ono što je važno.
Znači, to je prevara na koju mi treba ovde da pristanemo, jer ako bismo samo gledali obične statističke podatke iz prva tri meseca prošle i ove godine, ispada da smo mi u Sloveniju izvezli za dva miliona dolara više robe nego što smo uvezli, a vi znate, svako od vas pojedinačno, da to nije istina. Hvala.

Reč ima narodni poslanik gospođa Jorgovanka Tabaković, pa gospodin Vladan Batić, po Poslovniku.

U ovom završnom izlaganju vezanom za set zakona ponovo ću se najviše posvetiti ovom projektu za koji nismo dobili dovoljno informacija. Bez obzira na namenu koja je socijalne prirode i koja je neophodna, bez obzira na hitnost reagovanja, potpuno sam sigurna da ne treba dati saglasnost za ovakav način zaduživanja.
Pre nego što postavim jedno konkretno pitanje, pitam ministra - da li je nedostatak vremena i promena ovlašćenog predlagača dovela do toga da se vi, kao ministar finansija, niste informisali od onog koga vam je onaj ko daje kredit odredio kao glavnokomandujućeg za korišćenje ovih sredstava?
Da li to radi Zakon o javnom dugu koji kaže da ste vi kao ministar finansija i Uprava za javni dug nadležni i odgovorni, ili je to pravo sebi uzela Banka za razvoj Saveta Evrope.
Zašto to kažem? U tački 4 - implementacija projekta, piše: "Zajmoprimac", a to je država Srbija, "će poveriti zadatak implementacije projekta Građevinskoj direkciji Srbije koja će vršiti nadzor radova po ovlašćenju Ministarstva za kapitalne investicije." Ne postavljam pitanje pravnog sledbeništva Ministarstva za kapitalne investicije i onoga ko to sada stvarno radi. Zaista nije u redu da vas onaj koga je odredila banka, davalac zajma, ne informiše da ovde izađete sa punom informacijom. Meni može da bude malo neprijatno, a vama još više neprijatno što nemate potrebne podatke. Ipak moram da postavim konkretna pitanja.
Ako smo u završnom računu Narodne banke Srbije za 2006. godinu dobili izveštaj da smo od ovog zajmodavca tokom prošle godine koristili iznos od 9,6 miliona evra za rekonstrukciju i obnovu kuća uništenih u poplavi u aprilu 2005. godine na području Vojvodine, da su sredstva u potpunosti iskorišćena u tri rate zaključno sa julom, da li postoji izveštaj o tome i zašto ga nismo dobili da bismo mogli da donesemo pravu odluku?
Dalje, ako u sporazumu o zajmu piše da je 6. septembra odobren projekat, kolega je ovde izneo podatak da je u 2005. godini odobrena prenamena s jednog kredita na drugi, ako nije njegov lapsus, jer su klizišta bila februara 2006. godine, sa maksimalnim negativnim posledicama u martu 2006, otkud to da se sredstva u 2005. godini prenamenjuju sa već nekog odobrenog kredita za ove konkretne namene?
Zašto to pitam? U Ugovoru precizno piše da za svaku tranšu zajmoprimac, znači Srbija, utvrđuje, zajedno sa onim ko daje kredit, iznos, kamatnu stopu, datum isplate, rok vraćanja i način na koji se vrši doznačavanje para. Ako je već iskorišćeno, kao što se ovde kaže, šest miliona, zašto nismo dobili informaciju o preciznim uslovima za već iskorišćeno?
Dalje postavljam pitanje, ukoliko iz bilo kojih razloga troškovi projekta porastu ili budu revidirani, a mi odlično znamo da svaki od takvih projekata sigurno pređe onu planiranu okvirnu sumu sredstava koja se u ovakvim slučajevima potroši... Znači, vrlo je verovatno da će iznos sredstava da premaši planirani, ovde izneti. Ovde država Srbija dobija obavezu da obezbedi dostupnost dodatnih finansijskih sredstava.
Znači, Srbija će morati iz budžeta da obezbedi ne samo deo od 2,5 miliona evra, koji ovde iznosite, nego ono što je kolega izneo za PDV i naglasio, odmah vam dajući do znanja da obezbedite sredstva za isplatu već izvršenih radova gde zajmodavac nije rekao da su ta sredstva uračunata u troškove zajma.
To je nov trošak budžeta sa kojim se ovde ne upoznajete, a već je poznato koliko iznosi ta obaveza po osnovu PDV-a.
Gospodine ministre, da li postoji neki deo budžetske rezerve nekih sredstava, nekog priliva, nekog sufinansijera od kog očekujete da obezbedite sredstva za ono što je već trošak, a to je PDV, i za ovo što će vrlo verovatno biti dodatni trošak?
Dalje, Ministarstvo za kapitalne investicije, piše ovde, podneće, pre prve isplate, rezultate raspisivanja tendera ili pregovora vezanih za ugovore za radove iz oblasti infrastrukture i za popravku kuća. Pitam jasno i precizno - da li je Ministarstvo za kapitalne investicije pripremilo, a posle raspisanog tendera, ugovore za radove iz ove oblasti?
Izražavam sumnju, s obzirom na način kako su preduzeća koja su pod direktnom kontrolom tada ministra za kapitalne investicije gospodina Velimira Ilića obavljala određene poslove, u kojima se nije poštovao Zakon o javnim nabavkama. Ne bih želela, jer ovo ima materijalnu težinu, a svako će snositi posledice za ono što odgovara lično, tamo gde je lična odgovornost. Mislim i na gospodina Ilića i na Direkciju za izgradnju i infrastrukturu ili koga god.
Ono što je meni ovde problem i ono što je problem građanima Srbije, ukoliko vam banka utvrdi bilo koju vrstu propusta, imaćemo kaznene kamate i momentalnu naplatu čitavog zajma. Član 6 - u slučaju da se sredstva, znači bilo koja, ne samo ona koja su predmet ovog zajma... Znači, ovde je već prikriveno saopšteno da ste vi unapred potrošili deo sredstva za koja danas tražite saglasnost od nas i da ćemo kao država Srbija, kao zajmoprimac morati da platimo dodatnu kamatu po jednomesečnoj euribor stopi koja danas iznosi 4,175 plus 2,5% godišnje od datuma dospeća ovog iznosa od datuma izvršene uplate.
Ako imamo kašnjenje moraćemo da platimo kaznene kamate. Ako nenamenski koristimo ili bilo koji propust primete, momentalno ćemo morati da vratimo zajam, a po stopi euribora koja se ažurira svakih 30 dana. Kako će oni to da utvrde? Obezbedili su sebi u stavu 4. pravo gde kažu da smo dužni da ih primimo da u svakom trenutku mogu da na licu mesta izvrše reviziju računovodstva projekta, koju bi izvršio jedan ili više konsultanata po njihovom izboru, a o trošku zajmoprimca. Znači, o trošku države Srbije, o trošku budžeta, izvršiće kontrolu i neće moći da se desi kao u mnogim slučajevima kod nas kad su budžetska inspekcija, kontrolori ili televizija uz nepristojan rečnik isterani iz određenog preduzeća, nego će morati da se otvore poslovne knjige, situacije, ugovori, tenderi. Ukoliko se u njima pronađe propust, direktni materijalni trošak ide budžetu i državi Srbiji.
Da ponovim, ukoliko zajmoprimac ne ispuni bilo koju od svojih obaveza po ovom zajmu, a ja sam dragi građani, drage kolege, poštovani građani i poštovane kolege, samo neke od obaveza iznela ovde.
Da ponovim još jednom, sve dažbine i takse svih vrsta snosi zajmoprimac.
Znači, priča o preferencijalnoj kamati, priča o predobrom kreditu na koji izgleda i nema kamate... Zaboravljamo da je besplatan sir samo u mišolovci i da nigde nema kredita koji nema kamatu, jer osnovna klauzula, osnovna svrha čitave tržišne ekonomije i kreditnog poslovanja je kamata na kredit.
Vi nas ovde uveravate da treba da vam damo saglasnost za ono što ste već potrošili, prećutkujete ili vas nisu informisali, što je još gore sa vaše strane, da biste vi nas mogli da informišete koliko je ovaj kredit u stvari opterećujući za nas.
Mislim da će danas biti na dnevnom redu još teža obaveza, koju dobijamo po osnovu dve garancije od Međunarodne banke za obnovu i razvoj.
Međutim, zaista insistiram na vašoj odgovornosti u odnosu na posao koji obavljate, u odnosu na budžet Republike Srbije, u odnosu na zakonodavno telo kome je posao da ovde proverava na koji način sprovodite zakonom propisane obaveze.
Uz sve uvažavanje jedne od retkih međunarodnih institucija kao što je ova, a to je banka socijalnog opredeljenja, Banka za razvoj Saveta Evrope, koja daje sredstva za vrlo humanu socijalnu namenu, to sa druge strane ne oslobađa obaveze vas da nam predstavite punu istinu o stvarima koje su već učinjene, o troškovima koji su već napravljeni, o izveštajima koje smo morali da vidimo uz ovaj sporazum, kao što ćete morati da nam uz svaki sledeći kredit (nećete vi morati, ali mi ćemo tražiti, a građani nek procenjuju ko kome treba da podnosi račune), uz svako sledeće zaduživanje dostavite izveštaj.
Zašto sumnjam u vaše izveštaje? Rekla sam da se podaci o suficitu i deficitu u budžetu razlikuju, u zavisnosti od toga koji ministar podnosi budžet za 2007. godinu. Kad je to radio Dinkić imali smo višak, kad je došao gospodin Cvetković imali smo manjak.
Ima još jedna stvar. U javnosti se potegla priča da su političke stranke dobile više sredstava za finansiranje nego što im po zakonu pripada. Uverena da u ovoj zemlji postoji minimum profesionalnosti i odgovornosti u odnosu na posao koji se vrši, i u odnosu na dinar građana, bila sam uverena da je vaš izveštaj o završnom računu za 2006. godinu precizno izrazio podatak da je političkim strankama uplaćeno 534, mislim, miliona, i da je ta suma iskorišćena, kako zakon propisuje, sa 99,99%. Ne pitajte me kako, to ćete vi sutra izneti.
Zaista se izvinjavam što ekskluzivnost vaših informacija na ovaj način gubim, i vi ćete sutra priznati da je strankama zaista u prošloj godini uplaćeno više, a u ovoj godini manje od tri miliona.
Mislila sam da je to svojstveno samo gospodinu Dinkiću; kada je ostavio Parivodića da umesto njega jedan deo posla obavlja, a ostavio mu je svoje ljude da mu navodno profesionalno rade, pošteno, ili kako kaže - stručnost ispred politike, pa su zaboravljena sredstva, ponavljam, za subvencionisanje stambenih kredita. Uverena sam bila da je to prošlost.
Od ovog trenutka, ne znam, zaista se nalazim u nedoumici, dragi građani, koji metod provere verodostojnosti podataka i računa koje nam iznosite da uradimo da bih bila sigurna da iznosim podatak koji je nedvosmislen.
Znači, kakva je to revizija u kojoj imamo ljude sa sukobom interesa, u kojima će verovatno morati da polažu račune političkim strankama, jer dok nije bio postignut politički dogovor nismo imali ni predlog ljudi?
Neću unapred da sumnjam u reviziju, ali ako ja sumnjam u podatak i u izveštaj, u završni račun koji ste mi dostavili i koji sam i sama branila kao predsednik Odbora za finansije, uverena u minimum profesionalnosti i da ste strankama isplatili ono što zakon nalaže, zaista se nalazim u dilemi i žao mi je što na građane moram da prenesem tu svoju sumnju da nama država u jednom vrlo bitnom delu (ne najbitnijem delu, najbitniji je onaj koji treba da očuva Kosovo i Metohiju), koji se odnosi na finansijsku potporu, nije dovoljno stabilna, jer ga ne vode dovoljno profesionalni ljudi.
Vi, gospodine ministre, imate previše poverenja u one koji to ne zaslužuju, jer greška koja se desila prilikom pravljenja budžeta više nije slučajna.
Tada ste Ministarstvo poljoprivrede oštetili za određeni iznos sredstava zato što su, takođe radeći na brzinu, imenovali dva puta jednu istu namenu, svojom greškom, a vi im to eliminisali pa ostali uskraćeni za deo sredstava. To se pojavljuje kad pravite budžet, to se dešava kad radite završni račun.
Izlazite nam sa zahtevom za odobrenje kredita, gde nemamo minimum informacija. Pa, izvolite, drage i poštovane kolege, recite mi u koji podatak se više možemo pouzdati? U koju informaciju koju dostavlja guverner mogu da verujem?
U koju informaciju koju dostavlja Ministarstvo mogu da verujem? Je li to bio cilj onog trenutka kad je uništena Služba društvenog knjigovodstva pod firmom okoštalog sistema koji je jedini na jednom mestu imao sve podatke o kretanju novca?
Da postoji služba u koju se slivaju sve informacije o tokovima novca ne bi bilo potrebe da postoji Zakon o sprečavanju sukoba interesa i pranju novca, jer bi se vrlo lako mogao videti, onako kako se i u svetu gleda, svaki promet novca preko 20 hiljada evra. Ništa u ovoj državi nije slučajno.
Pripremljeno je da se raskinu tokovi novca, da se nema uvid u cifre koje govore o makro podacima, šta su ukupna trošenja, šta su ukupni prihodi, šta se dešava sa budžetom i prilivom i da iz istih podataka, iz iste kuće dobijamo dvostruke informacije, prema potrebi ko je trenutno na vlasti ili ko odlazi, ili ko će doći.
Ozbiljno izražavam sumnju da vam mogu poverovati više u bilo koji podatak koji ovde iznosite.
Zaista mi se čini vrlo neozbiljnim način na koji kao koalicija vršite vlast. Kad to radite privatno, ne koristeći resurse države i ne sukobljavajući privatni interes sa javnim, kad na račun javnih funkcija punite svoje džepove... Ali, kada ovako pravite direktnu štetu građanima Srbije, to je prosto nedopustivo.

Zahvaljujem gospođi Jorgovanki Tabaković. Za reč se, po Poslovniku, javio dr Vladan Batić.

Uvaženi gospodine potpredsedniče, cenjene dame i gospodo, gospodine ministre, član 226. Žao mi je što tu nije predsednik parlamenta i sekretar Skupštine, ali tražim jedno obaveštenje i objašnjenje. Dobro je što je tu prisutan ministar finansija, jer i sa njim ima veze.
Svaki dan u raznim sredstvima informisanja pratimo izveštaje o zloupotrebama narodnih poslanika, kada je u pitanju naplata dnevnica, putnih troškova, uvećavanje navodne kilometraže, hotelskih smeštaja itd.
Nažalost, to je istina. Ne smemo da žmurimo na to. Pojedini poslanici koji to čine bacaju ljagu na sve narodne poslanike. Narodni poslanici treba da budu na neki način putokaz, kako hoćete, svetionik, uzor za građane koji su ih birali, a ne da na najtrivijalniji i najsramniji način zloupotrebljavaju tu funkciju.
Neću pomenuti nijednu stranku, nijedno ime, ali bih apelovao na sve poslaničke grupe, na sve lidere stranaka da provere to. Da li je normalno da neko kada se završi sednica Skupštine u 18 časova tobože putuje 400 kilometara, pa se sutradan vrati i bude u 10 sati na sednici, i tako danima, a onda se pomeri ta kilometraža, uvećava. To je proverljivo na onim deonicama gde postoje naplatne rampe.
Gospodine ministre, angažujte budžetsku inspekciju. Moram da kažem da sam kao predsednik DHSS-a pre dve godine podneo krivičnu prijavu, nemajući ništa protiv Predraga Markovića i Marka Danilovića, koji je tada bio sekretar Skupštine, ali fenomenološki, ako se laže, krade, kako onda može biti ovo najviši predstavnički dom jedne zemlje, a to se radi, nažalost.
Hajde da pogledamo istini u oči, da priznamo da je 200.000 dece u ovoj zemlji na ivici gladi, hajde da se suočimo sa tom istinom.
Primam ljude u svoje poslaničke kancelarije svake subote, susrećem se sa tužnim sudbinama i zato nema niko pravo da od njih, unesrećenih građana Srbije, iz njihovih praznih novčanika, od poreskih obveznika ove zemlje, uzima još nešto da bi sebi napravio više. Molim i predsednika Skupštine i sekretara i ministra da se izvrši jedna opsežna provera i da se ovakva praksa više ne dozvoli.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? Izvolite, gospodine ministre.

Dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem na diskusiji, koja je bila zaista plodna i dala je puno ideja. Osvrnuo bih se na neka pitanja koja su ovde pokrenuta.
Samo bih jedan minut iskoristio, vezano za ovo što je rečeno o finansiranju političkih stranaka, iako nema veze sa temom, ali biće sutra konferencija za štampu. Ovde se ne radi o grešci u cifarskom smislu. Svi izveštaji pokazuju stvarnu cifru, koja jeste doneta i utrošena. Greška je, odnosno pitanje je da li je ta cifra mogla biti veća ili manja, što nije posledica eksterne greške, već jedne sistemske situacije kako se ona utvrđuje i koja je njena sudbina. To je već malo složenije i ne bih sada ulazio u to, sutra ću imati više vremena da se na taj deo osvrnem.
Sada bih se vratio tački dnevnog reda. Kao što je na početku bilo rečeno, tu se radi zapravo o jednom zakonu iza koga stoji kredit i o četiri zakona iza kojih stoje međusobni bilateralni odnosi, pa pošto je to različita problematika, ja bih o tome govorio.
Vezano za ovaj prvi, kada se radi o kreditu, slušao sam diskusije i čini mi se da se primedbe uglavnom mogu grupisati u dve glavne grupe, eventualno da ima jedna treća podgrupa. Te glavne grupe primedaba otprilike bi se definisale na sledeći način. Prvo, bez obzira što je kredit OK, u smislu da se radi o jednoj katastrofi, treba pomoći ljudima, banka nije politička, sve je u redu, ali nema dovoljno informacija i zbog toga ne znamo kako su do sada trošena sredstva, namenski ili nenamenski itd. Jednom rečju, primedba u vezi sa informacijama i utroškom na toj poziciji.
Druga primedba odnosila se na to da je, inače, država zadužena, prezadužena, a sada novo zaduženje dovodi građane u tešku situaciju da će oni u budućnosti morati da izdvajaju značajna sredstva i da plaćaju.
To su te dve ključne primedbe, pa bih pokušao svojim argumentima da pokažem da te primedbe nisu na mestu i da vas ubedim da odustanete i da podržite ovaj zakon.
Prvo, kada se radi o nepostojanju informacija u smislu dosadašnjeg utroška, trošenja, da li je 40%, da li nije, koji su uslovi kamate za do sada povučena sredstva, želim da vam kažem da postoji elementarni princip da se ne mogu povlačiti sredstva sa onih pozicija odnosno ugovora koji nisu doživeli ratifikaciju. Ugovori tek svojom ratifikacijom u ovom parlamentu, i od vas, daju mogućnost nekome da povlači sredstva.
Dakle, sa ove pozicije o kojoj mi sada govorimo ni jedan jedini dinar, odnosno evro nije povučen. Ova priča o tome da je bilo sanacije klizišta itd. jeste tačna, ali se tu radi o drugim kreditima koji su prethodno već ratifikovani ili o sopstvenim sredstvima koja je država uložila.
Prema tome, primedba da nema dovoljno podataka o tome ne stoji, a da nisu priloženi podaci o utrošcima sredstava kod istog finansijera, to je tačno, ali to nije predmet ove tačke. Vi možete zahtevati, nezavisno od ove tačke, da dobijete informaciju kako su se neke druge pozicije trošile i, isto tako, da se uverite da li je to dobro ili nije. Takođe, imate sada eksternog revizora koji će vam i u tom smislu pomoći.
Drugo pitanje vezano je za preveliku zaduženost. Bilo je tu raznih izjava o visini: toliko milijardi, toliko miliona, pa ne znam koliko po glavi itd. Video sam da je jako popularno da se donose pisane potvrde stavova, pa sam iskoristio priliku da se pridružim tome. Ovde imate "Službeni glasnik", broj 58 od 23. juna ove godine, gde na strani 5 možete pročitati koliko je stvarno stanje javnog duga. Pod javnim dugom se podrazumeva ono što je država dužna i tu ćete videti da javni dug, zajedno sa garancijama koje su izdate javnim preduzećima, iznosi oko 9,3 milijarde, a bez njih ispod 9 milijardi, znači 8,7. Čak imate taj javni dug razbijen po stavkama, tako da upućujem svakog zainteresovanog da to uzme i da pregleda.
Ako se ukupni nivo javnog duga podeli sa bruto društvenim proizvodom, što je uobičajena mera, onda se ispostavlja da je on ispod 30% društvenog proizvoda, što nas čini relativno manje zaduženom zemljom u regionu, u Evropi. Ima i nekih koje su bolje od nas, ali načelno smo manje zadužena zemlja.
Po svoj prilici je upravo ta okolnost jedna od komparativnih prednosti zemlje da ima šanse i kapaciteta da privuče povoljna sredstva, da razvija svoju infrastrukturu, u krajnjoj liniji, da poboljša i aktivnost u ovoj zemlji i standard stanovništva.
U svakom slučaju, moj argument jeste da mi nismo prezadužena zemlja, da građani ne treba da se sekiraju i da ovaj kredit, koji je inače dat i uzima se za humanitarne svrhe, znači za pomoć onima koji su postradali, treba podržati, pogotovo što se on uzima iz jednog jako povoljnog izvora.
Drugo, mada ne i najvažnije, ali, evo, radi ilustracije, pošto kada neko kaže milioni i milijarde, to su toliko velike cifre za građane da oni ne mogu da imaju u vidu o čemu se tu radi... Ja bih, radi poređenja, rekao da ako se ovaj kredit, recimo, vraća nekih dvadesetak godina, ili da kažemo da je oko milion evra godišnje opterećenje sa kamatom i glavnicom, kada se to uporedi sa starom deviznom štednjom, koju budžet servisira, a koja je iznosila ove godine oko 270 miliona, biće i 300, to je oko 300 puta manje zaduženje, odnosno godišnje opterećenje po ovom kreditu, tako da on sam po sebi neće biti razlog za brigu da će građane opteretiti, a na kratak rok će omogućiti da se urade određeni plemeniti ciljevi.
Sada bih se samo ukratko osvrnuo na dve konstatacije za koje mislim da su dobro rečene. Jedna se tiče ovog projekta, kaže - jeste, on možda jeste povoljan, ali zato je kontrola veoma ozbiljna, pa se banka osigurala, uradite ovo, onda će ona ono itd., ima kaznene mere. Ja sam jednog trenutka osetio da se to navodi kao negativnost kredita. Naprotiv, mislim da je to još jedan razlog zašto taj kredit treba uzeti, jer on pokazuje pažnju sa kojom će kreditor voditi računa o transparentnosti utrošaka, o činjenici da su sredstva došla u prave ruke i upravo ta njegova briga i ti oštri uslovi nama mogu da garantuju da će kredit biti utrošen za prave namene.
Još samo jedan komentar vezan za ovu prvu tačku, to je pitanje - šta ako projekat više košta pa država mora da obezbedi dodatne pare, to nije predviđeno itd. Ta primedba jeste vrlo interesantna, ali mislim da nju treba posmatrati sa sledećeg stanovišta. Kada se kaže projekat, u ovom slučaju se ne radi o jednom jedinstvenom objektu, na kome se može desiti da dođe do prekoračenja i onda ulazimo u ovu situaciju koja je prethodno bila opisana. Ovde se zapravo radi o desetinama i stotinama sitnih projekata, odnosno domaćinstava, koje mi obuhvatamo i prekoračenje projekta može samo da znači širi obuhvat. U tom kontekstu je na nama hoćemo li širiti obuhvat i pomoći još nekima (logično, iz svojih sredstava) ili to nećemo učiniti. Dakle, ovde se ne radi o ulasku u neki dodatni rizik koji nas može sačekati.
Imajući navedeno u vidu, pozivam vas da, kada se radi o ovom zakonu, glasate pozitivno za njega, odnosno da se pozitivno izrazite, jer smatram da ćete time pomoći, nezavisno od političkih stavova, ljudima koji ta sredstva očekuju.
Drugi deo, o kome ću govoriti mnogo kraće, odnosi se na ova četiri sporazuma. Uglavnom, tu se radi o bilateralnim odnosima između Republike Srbije i ovih država. Iz diskusije se moglo videti da kada se radi o Indiji manje-više gotovo svi to podržavaju, a kada se radi o ovim drugim zemljama neki podržavaju, a neki ne. Verujem da će u finalu ipak svi ovi zakoni dobiti većinsku podršku.
Treba imati u vidu da se ovde radi o bilateralnim i recipročnim sporazumima. Znači, ne postoji nikakva obaveza koju smo mi sebi dali, a da je nismo dali i našem partneru, odnosno potpisniku sa druge strane, niti pak neko pravo koje smo sebi uzeli, a da on nije uzeo. Zato nabrajanje šta on to ima prava nije nešto što je ekskluzivno dato jednome, a nije dato drugome.
A, ona ideja o otvaranju firmi u Indiji, pa da se onda iskoristi pogodnija stopa poreza itd., jeste ideja koja je uvek prisutna. Dakle, vi imate takvu borbu i u regionu i svi se bore, u stvari, čak i poreskim merama, da budu atraktivni, da privuku druge. Ne verujem da će Indija tu baš biti neki konkurent, prosto zbog geografske udaljenosti, ali mislim da nama predstoji ta borba. Svedoci smo da je naših 10% stope poreza na dobit, što smo uveli pre par godina, već imalo uticaja i da su neke zemlje počele da reaguju i da snižavaju svoje stope, tako da je to isto deo jednog tržišta koje nas očekuje.
Na kraju, još jednom se zahvaljujem na diskusiji i pozivam vas da glasate za ove zakone o ratifikaciji, jer ovde zaista nema nikakve politike i mislim da svi ovo treba da podržimo.

Zahvaljujem gospodinu Mirku Cvetkoviću, ministru u Vladi Republike Srbije, i njegovoj saradnici.
Zaključujem zajednički jedinstveni pretres tačaka 21 - 25.
Time završavamo današnji rad. Nastavak sednice zakazujem za ponedeljak, 15. oktobar 2007. godine, u 10 časova.