Hvala gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, moram da vas podsetim na jednu istinu u kontekstu ove dosadašnje rasprave koju je izrekla koleginica mr Tabaković pre petnaestak dana, ako se sećate, da je danas novac najubojitije oružje.
Ove strane banke, osnovane uz pomoć aktuelne Vlade i bivšeg i sadašnjeg ministra Dinkića i guvernera Jelašića, koje posluju po povoljnim domaćim uslovima ne samo da duplo skuplje prodaju novac koji dolazi iz njihovih matičnih zemalja, već u pravom smislu reči vode stanovnike Srbije u dužničko ropstvo.
To što se Jelašić dosetio da brine o džepovima naših građana ograničavajući te keš kredite o kojima je govorio kolega Buha na rok otplate od dve godine ne znači ništa, jer na isti takav način, kroz druge vidove potrošačkih kredita, sa izuzetno visokom kamatom kakva ne postoji nigde u zemljama u okruženju, naši građani dolaze u situaciju da im je svakog dana dug sve veći, a u svojim kućama i u svojim domaćinstvima nemaju ništa opipljivo, možda neki televizor, neki novi tehnički uređaj, i to je dotrajalo, ima po 15-20 godina, uglavnom je to za namirivanje visokih komunalnih računa, za golu egzistenciju, za školovanje dece, jer je godišnja upisnina na fakultete za one koji nisu u budžetskim sredstvima od 1.500 evra pa naviše, zavisi o kojim se fakultetima radi.
Prema tome, to je jasno, očigledno i to su cifre koje su neumoljive, kao i malopređašnja komparacija što se tiče cena životnih namirnica.
Da ostavimo i Slovence i ove zemlje koje se nalaze u regionu tzv. jugoistočne Evrope, evo, mi smo prošle nedelje kao delegacija našeg parlamenta bili u Francuskoj, gotovo su izjednačene cene, i niže, pojedinih prehrambenih proizvoda u Francuskoj, sa takvim prihodima i sa takvim zaradama i sa takvim penzijama u odnosu na Srbiju gde... Kako kaže koleginica Radeta, recite gde to ljudi imaju 350 evra platu, gde je to prosek i koliko je to ljudi.
Možda postoje, ali koliko je to u odnosu na broj stanovnika i aktivno zaposlenih stanovnika?
Mi danas treba da razgovaramo o potvrđivanju nekoliko sporazuma koji su pretočeni u formu zakona a koji, kako ovih nekoliko poslanika iz vlasti, pošto vas ima desetak u sali, i ministar kažu, doprinose stabilnosti i razvoju ekonomske politike Srbije.
To je tačno samo u delu koji se odnosi na dva sporazuma sa Indijom, jednom od najmnogoljudnijih zemalja na planeti, koja je istinski prijateljski saveznik svih ovih godina, decenija, a naročito u ovoj situaciji kada se borimo za sudbinu Kosova i Metohije, naše države i našeg naroda.
Moram da vas podsetim da je ovo za vas samo mrtvo slovo na papiru i sada ću to vam objasnim, kao i građanima, da vi ovo radite samo pro forme radi, jer je neko, odnosno izvesni Ivanović, u ime Saveta ministara Srbije i Crne Gore, na inicijativu indijske vlade, u Nju Delhiju 7. februara 2006. godine potpisao ova dva sporazuma.
Futuristički gledano, ta dva sporazuma mogu da imaju i te kako pozitivne efekte na srpsku privredu i na bolji život i standard naših stanovnika, naročito u sektoru direktnih stranih investicija, ali je to za vas samo nešto što piše i za šta se u institucionalnom smislu ne trudite da stvarno funkcioniše.
Da je to tačno govori podatak da još uvek Vuk Jeremić nije otišao u Indiju u zvaničnu posetu kao ministar inostranih poslova, što mi je i sam priznao u jednom neformalnom razgovoru, kad mi se hvalio - znaš koliko sam obišao zemalja za dva meseca. Ja kažem - koliko. On kaže - 20. Ja kažem - hajde, ređaj. On sve počeo okolo, juče je bio u Portugalu. Pitam ga - jesi li bio u Rusiji? Kaže - nisam. Pitam - jesi li bio u Kini? Kaže - nisam. Jesi li bio u Indiji? Nisam. Jesi li bio u Indoneziji? Nisam. Šta si tražio i od koga si tražio pomoć da nam pomogne za odbranu Kosova i Metohije i da nam pomogne za investicije?
Sve ovo je lepo, jer najvećim delom su u pisanju ovih sporazuma učestvovali odgovorni ljudi iz te države, iz Indije, ali u pravom smislu reči država ništa ne radi, niti preduzima jasne korake da privuče indijsku vladu i njihove investitore da dođu u našu zemlju.
Da je to tačno govori podatak da se u Srbiji organizuju dani Indije, u srcu Srbije. Ta manifestacija će se održati početkom decembra meseca i trajaće osam dana, dva dana u Beogradu i šest dana u Kragujevcu. Jedan gospodin, čije ime ne želim da pominjem da ne bi bilo u funkciji neke reklame, koji je uspešan kragujevački preduzetnik, privrednik, na sebe je, u izvesnom smislu reči, preuzeo ulogu države. On je već dugo godina vezan svojim poslom za tržište Indije i kroz mnogobrojna poznanstva koja izgrađuje u tom poslovnom odnosu (inače je diplomirani ekonomista po obrazovanju) shvatio je da je to zemlja koja, u ekspanziji politike globalizma koju sprovode Amerika i zemlje zapadne Evrope, svakako ima nameru da ulaže na svetsko tržište i na tržište Evrope, u koje se valjda i mi računamo, jer je to strateška odluka indijske vlade od pre dve godine.
Naime, pošto su oni u proteklih nekoliko godina kroz izgradnju ogromnog broja industrijskih parkova, što manjih, što većih, malih i srednjih preduzeća, kao država doživeli fantastičnu ekspanziju privrednog rasta, industrijskog rasta, koji je na godišnjem nivou 8,6 posto, sa tendencijom da bude sve veći, shvatili su da zemlja, i to je precizan podatak koji imam, sa milijardu i 200 miliona stanovnika, koja je u proteklih nekoliko godina zaposlila 20 miliona svojih građana, može da ima i te kako značajnu ulogu u Evropi i u našem delu Evrope, u regionu, kako vi to volite da kažete. Oni su odlučili da od tih sredstava koja su za plasiranje na evropsko i svetsko tržište, od 220 milijardi dolara, ulažu i u našu zemlju.
Naravno, nije bilo nikakve indukcije takve vrste sa srpske strane, niti su se na oglašavanje velikih kompanija iz Indije oglašavale i naše privredne komore, kako Srbije, verujem i grada Beograda. Onda su ti pojedinci, poput ovog gospodina koji je u pravom smislu reči rukovodilac celog projekta za organizovanje dana Indije u srcu Srbije, odnosno u Beogradu i u Kragujevcu, odlučili da stvari uzmu u svoje ruke.
Naravno, u tome im je pomogao indijski ambasador, i bez toga to ne bi bilo moguće.
Ovom prilikom se u ime SRS, a pre svega i građana Kragujevca (za koje očekujem da će i te kako biti značajne koristi u privrednom smislu), zahvaljujem njegovoj ekselenciji gospodinu Svarupu što je imao toliko sluha da, uprkos očiglednoj nesposobnosti aktuelne vlasti, za ono što mi imamo kao narod i u metaloprerađivačkoj industriji, i u automobilskoj industriji i u raspoloživim kapacitetima, odnosno sada već pustim fabričkim halama, zainteresuje grupu privrednika. To nije mala grupa, već oni koji prednjače u ekspanziji industrijskog rasta Indije. Došli su u Srbiju i u formi okruglih stolova i direktnih pregovora, kako sa poslovnim rukovodstvom grupe "Zastava", tako i sa ostalim privrednim subjektima našeg glavnog grada, Kragujevca i drugih gradova, ostvarili prve konkretne kontakte u toj, nadamo se i verujemo, budućoj uspešnoj komunikaciji.
Toliko o vašem zalaganju i o tome da ste ne nesposobni da odlazite kod takvih prijateljskih zemalja i da oni dolaze i investiraju na naše tržište i da imamo sporazume koji će da funkcionišu... Malopre je kolega pomenuo Rusiju i rekao - odvedite nas vi tamo. Hoćemo, drage volje, jer vaš aktuelni ministar, kao i ministar u prvoj dosovskoj vladi, pa kasnije predsednik Privredne komore, Slobodan Milosavljević za to nije bio sposoban.
Naši privrednici su pokušali 2004. godine – svedok tih događaja je, uostalom, i gospodin Goran Cvetanović, kao tadašnji predsednik SO Leskovac, dr Branislav Blažić, kao predsednik opštine Kikinda – na privrednom sajmu koji je organizovan u Moskvi da promovišu srpsku privredu, naše gradove i ono što mi imamo u oblasti budućih braunfild i grinfild projekata za potencijalne investitore, ali to je doživelo, u pravom smislu reči, krah, katastrofu, jer je država tamo otišla nezainteresovana i nespremna.
Počeli ste da se interesujete tek onog trenutka kada ste shvatili da takve zemlje, Indija, Indonezija, Kina i svi oni koji se danas bore protiv politike globalizma, mogu da nam pomognu da sačuvamo i da odbranimo Kosovo i Metohiju.
Koliko je iluzorno da samo pričate o integracijama u okviru EU govori podatak da su prošle nedelje na sednici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope na dnevnom redu bile dve rezolucije.
Jedna je govorila... Čak je, za vašu informaciju, Britanac Toni Lojd napravio izveštaj o globalizaciji, novom svetskom poretku i socijalnoj politici u Evropi i kako se to odražava na evropske zemlje, šta sve zemlje trpe zbog takve politike Amerike, u kakvoj su nemilosti pojedine zapadne kompanije zbog takve politike koju Amerika sprovodi u procesu globalizacije.
Druga rezolucija se odnosila na dosadašnju saradnju zemalja članica OECD-a, zapravo, nosila je naziv - OECD i svetska politika. Generalni sekretar OECD-a nam se obratio u Savetu Evrope prošlog petka, zamolivši da učinimo sve preko naših zemalja i preko odbora koji se bavi tim pitanjem, da pozovemo Rusiju, Indiju i Kinu da postanu članice te svetske organizacije. Zbog čega oni to žele? Zbog činjenice da je privreda tih zemalja u takvoj ekspanziji i da je potrebno, baš kao i Indiji da dođe na ovo tržište i na tržište cele Evrope, i da druge evropske zemlje i njihove industrije sarađuju sa ovim zemljama.
Malo poznati podaci koje mi je pripremio gospodin iz Kragujevca, u saradnji sa njegovom ekselencijom gospodinom Svarupom, više su nego impresivni, kada je u pitanju kompletna industrijska politika i privreda Indije. Te činjenice su zanimljive, ali su veoma malo dostupne našoj javnosti.
Ja ću da vas pozovem, kao i druge građane, da se zainteresujete i da koristite mogućnost da putem sajta www.india-serbia.org dobijete dodatne podatke o mogućnosti povezivanja naše i ove mnogoljudne i prijateljske zemlje. Činjenica je da je indijska telekomunikaciona mreža i njihova tehnologija u tom smislu jedna od najboljih u svetu i da oni nisu do sada mogli da imaju pristupa na našem tržištu zbog Hamovića, Lazarevića i ostalih tajkuna koje drži aktuelna vlast DS-a i DSS-a.
Taj državni monopol na razne oblasti u našoj zemlji je toliko prisutan da je pitanje, kada ovi ljudi početkom decembra dođu i kada izraze spremnost i dobru volju, u šta ja verujem, kako će da se probiju i kako će da se suprotstave farmaceutskoj mafiji koju predvodi ministar zdravlja Tomica Milosavljević. Indijski lekovi i njihova farmaceutska industrija danas zauzimaju...
(Predsedavajući: Nataša, nemojte upotrebljavati teške reči.)
... jedno od vodećih mesta u svetu. Što se tiče njihovih lekova, i te kako su malo prisutni na našem tržištu, jer u procesu licenciranja novih lekova, a svedok toga je i moj uvaženi kolega prof. dr Mileta Poskurica, pošto trenutno i on sam radi na jednom projektu, moraju stručna komisija, agencija koja radi licencu za velike pare kod jedine naše farmaceutske kompanije, dakle, da ispitaju tržište, sve, da bi se u funkciju stavio lek. Imate primer, takav lek, jedan od njih, neću da ga pominjem pošto je uglavnom za reumu, za takve vrste bolova, verovatno većina vas koristi, a upravo dolazi sa indijskog tržišta.
Šta ćete više? Da li mi možemo onda da govorimo o tome da moderne tehnologije dolaze samo iz zemalja Evropske unije? Naravno da ne, jer dolaze i iz Kine, Rusije. Mi smo zemlja koja treba jasno da se opredeli i da sarađuje sa čitavim svetom.
Pitanje je koliko će da funkcionišu ova dva sporazuma, jer ja ne verujem da će to biti za vreme vaše vladavine. Zato verujem da će napredak u tom smislu, i pravi privredni oporavak Srbije i dolazak tih investicija iz ovih zemalja kao što je Indija doći u trenutku kada gospodin Tomislav Nikolić bude pobedio na izborima za predsednika Republike Srbije. On je jedini imao sluha da u više navrata primi akreditovane ambasadore iz ovih zemalja i da sa njima razgovara o takvoj saradnji i o najvažnijoj činjenici da oni pomažu našoj državi da sačuva svoj teritorijalni integritet.
Što se tiče buduće prodaje Fabrike automobila "Zastava", želim da vam kažem da je Indija jedna od zemalja koja je poznata po industrijskim parkovima, gde se proizvode komponente za najveće auto-industrije u svetu, a i sama je jedna od zemalja gde su neke velike kompanije prisutne.
Verujem da će u tom smislu i oni napaćeni radnici, čitavi drugi gradovi i kompletna industrija u našoj zemlji imati sreće da neko tako otvoren ne samo dođe na naše tržište, nego da kroz stratešku proizvodnju i ulaganje u "Zastavu" u budućnosti proizvodi automobil koji može i svojom kubikažom i izgledom i pre svega cenom da konkuriše na zaista jakom svetskom tržištu, da se opredele da do kraja ove godine, a naročito u tim danima, jer jedan dan je čitav posvećen samo tome – ulaganju u automobilsku industriju u Kragujevcu, to urade na najpovoljniji način za našu državu i za naš narod.
Ovo su samo neki od podataka koje sam iznela zbog činjenice da želim da ostavim i drugim kolegama vremena da o tome govore. Zaista želim da vas podsetim da je, pored njegove ekselencije ambasadora Rusije Aleksejeva više puta u više navrata, gotovo u svakom javnom istupanju i ambasador Svarup govorio o tome da su Kosovo i Metohija neotuđivi deo Srbije i da mora da se poštuje Rezolucija 1244.
Koliko se sve ovo danas, dakle 2007. godine uklapa u onu priču koju zagovara SRS još od početka devedesetih godina, da moramo da gledamo ko su nam tradicionalni prijatelji, da u tom smislu moramo da izvršimo privatizaciju našeg preduzeća... Kamo te lepe sreće da su tadašnji direktori u "Zastavi", a i vlastodršci, poslušali našeg predsednika, pa da je Fabrika automobila privatizovana još 1991. godine. Mi bismo danas, iako su nam te zemlje, dakle, vaši prijatelji koji nisu želeli dobro našem narodu i državi, uveli sankcije 1992. godine, ipak imali kontinuirani industrijski razvoj i održali bismo našu auto-industriju.
Gde bi nam kraj bio da je, recimo, Indija, Japan ili Koreja uložila ogromne milijarde u tom trenutku. Moram da vam kažem da je njihov cilj da u narednih 10 godina 1,5 miliona dolara ulože u industriju, odnosno u razvoj evropskih zemalja. Gospodine predsedavajući, na kraju želim, podsećajući se na ono o čemu govorimo već 17 godina, da iskoristim priliku da čestitam rođendan našem predsedniku dr Vojislavu Šešelju, da mu poželim dobro zdravlje i da nastavi do kraja da se bori sa novim svetskim poretkom i globalistima u haškom kazamatu. Uverena sam da će on to da uradi tamo, a mi, za dobrobit Srbije i zbog toga što smo mu to obećali, ovde. Hvala najlepše.
