Zahvaljujem narodnom poslaniku Miši Petronijeviću. Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, pa posle toga narodni poslanik Rajko Đurić, pa gospođa Vjerica Radeta, pa Jovan Damjanović, pa Božidar Delić, pa Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo poslanici, ne znam šta je sa vama iz DSS-a, ali ako ste se bar malo prikupili, pošto ste učestvovali u ovom bezakonju u Skupštini grada, red je da pozovete gospodina Palalića, jer je on meni obećao prošle nedelje da će pod hitno da sazove sednicu Odbora za lokalnu samoupravu.
Na osnovu stenografskih beležaka koje mi imamo ovde i na osnovu činjenica koje mogu da se utvrde iz toka sednice Skupštine grada, vi možete, a ja sam rekla da je to posao za Dragana Jočića, ministra unutrašnjih poslova, da vidite da se Zoran Alimpić lažno predstavlja. Dakle, vi ste učestvovali u kriminalu, kršenju Ustava i zakona ove zemlje, vi iz DS-a i DSS-a. To je sada posao za više državnih organa.
Najpre, istekao je rok od pet dana kada je Vojislav Koštunica, odnosno nadležno ministarstvo trebalo da obustavi izvršenje tog nezakonitog i nelegitimnog akta o izboru Zorana Alimpića, jer je prekršen ne samo Zakon o lokalnoj samoupravi, o čemu je govorio kolega Martinović, već i Zakon o lokalnim izborima. Zakon o lokalnim izborima daje za pravo građanima grada Beograda posle onog što se desilo, a to je da je preminuo neposredno izabrani gradonačelnik Beograda, da iskoriste svoje ustavno pravo.
Javljam se, gospodine Mrkonjiću, da reklamiram da su na najgori mogući način prekršeni, između ostalog, član 3. i član 52. Ustava Republike Srbije.
Najviši pravni akt ove zemlje, u koji ste se zaklinjali, a pre svega Vojislav Koštunica u referendumskoj kampanji i kada je polagao zakletvu kao novoizabrani premijer, prekršen je, jer su građani grada Beograda uskraćeni za svoje izborno pravo. Građani grada Beograda ne mogu da se izjasne o tome koga hoće za gradonačelnika Beograda.
Oliver Dulić je bio dužan da nam da odgovore na ta pitanja i da, u konsultaciji sa predsednikom Vlade, koji je morao da obustavi, odnosno Vlada Republike Srbije, a tu su i dvojica ministara, i gospodin Cvetković i gospodin Ilić...
Izvolite, malo pogledajte Ustav, ako niste do detalja upoznati sa tim šta se dešavalo u Skupštini grada. Zar to nije smešno? Vama je sve smešno, gospodine Cvetkoviću, lako je vama. Vi kao na pijaci, prodajete srpske glave, smešno vam je što je budžet grada Beograda...
(Predsedavajući: Nataša, nemojte.)
... u rukama jednog čoveka koji ne može da raspolaže sredstvima građana, koji ne može da upravlja po Ustavu i zakonu. Vama je smešno, i ne znam odakle vam pravo da vi pričate za šta služe pare u budžetu, ali sigurno ne da uzimate od siromašnih građana da biste se dodvorili Karli del Ponte.
Prema tome, zakon je jasan. Sada ću da završim sa tim i da vam to pokažem na jednom primeru. To bi isto bilo kao kada bi Boris Tadić kada odlazi na skupa putovanja, na fudbalske utakmice, sve o trošku građana Srbije, za v.d. predsednika postavio onog zgubidana Krstića, a onda Krstić kaže, ne mogu ja sam, Tadić je otišao, moj će v.d. da bude Šaper, i zajedno pevaju, onako im je lepo i zamajavaju narod. Ne može tako da se radi. U državi u kojoj postoje Ustav i zakoni morate da se vladate po njima.
Red je, gospodine Mrkonjiću, da upozorite, pošto ne znam da li vi u toku celog dana predsedavate, evo, ja reagujem i kao potpredsednik Skupštine, da se odmah zakaže Odbor za lokalnu samoupravu. I vama iz DSS-a kažem da to prenesete Palaliću.
Moramo na osnovu ovoga što gospodin Šarović ima kod sebe, i o čemu je govorio gospodin Todorović, stenograma, da utvrdimo šta se tamo desilo i da Odbor preduzme sve ono što je u njegovoj nadležnosti. Odbor može da reaguje i da odmah uputi predstavku Vladi i da se oglasi da se krše Ustav, Zakon o lokalnim izborima, Zakon o lokalnoj samoupravi. Jedino tako možemo da izađemo iz tog neustavnog stanja. Još uvek nije kasno da se razvlasti Alimpić i da idemo na izbore za gradonačelnika Beograda.

Zahvaljujem Nataši Jovanović. Reč ima narodni poslanik Rajko Đurić.

Poštovani gospodine predsedavajući, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, ja sam vrlo zahvalan gospodinu Tomislavu Nikoliću što je uzeo reč i prozvao me i ovoga puta, kao što je to uradio prekjuče u svom pismu upućenom meni, ali pismu koje je, nažalost, objavljeno u medijima, posebno u "Pravdi", sa mojom fotografijom, "Politici" itd. Verujte mi na reč da se nikada ne bih oglasio da to pismo gospodina Nikolića nije bilo objavljeno u medijima.
Međutim, slika ovoga dečaka Dušana Jovanovića, koji je mučki ubijen 18. oktobra 1997. godine u 21.15 časova, ljudski i moralno me obavezuje da o tome govorim braneći, pre svega, ime te nevine žrtve. Branko Miljković, veliki pesnik, rekao je: "Osim reči ništa nam ne preostaje". Čudim se da je gospodin Toma Nikolić, predsednik poslaničke grupe SRS, u kojoj imam, moram reći, za ovo vreme vrlo vredne sabesednike, čak i prijatelje, bez obzira na razliku u našim političkim programima, našao za shodno da u svom pismu mene optuži na osnovu svojih pretpostavki. Molim vas, pročitajte njegovo pismo, on kaže - pretpostavljam, a onda izvodi zaključke da ja sazivam taj komemorativni skup zarad sebe, Borisa Tadića i medija. Bez reči sam, gospodine Nikoliću, jer i vi imate decu, kao i ja, imate i unuke. Upravo ako razmišljamo o našoj deci ne možemo to reći.
Vidite, vi ste sada pokazali, demonstrirali kako se može manipulisati tekstom. Molim vas, u mome pismu, koje ste dobili pre dva sata, jasno stoji moje izvinjenje najpre, jer je grešku napravila sekretarica, a ne ja. Izvinite, ja sam autor 34 knjige koje su objavljene ne samo ovde, već u Nemačkoj, Francuskoj, do Japana, a izvinite, ja nisam našao nijedan vaš tekst na osnovu koga bih mogao da rasuđujem o vašoj literarnoj i stilskoj sposobnosti. Ne zamerite mi na tome.
Evo, taj tekst, gospodine predsedavajući, glasi: vi ste se, gospodine Nikoliću, javno predstavili kao moj islednik, jer ste u vašem pismu napisali, citat - pažljivo prateći vaša istupanja. Rekao sam, ne osporavam to pravo, ali žalim vaš uzaludan trud. Uostalom, vi ste za govornicom Narodne skupštine izjavili - Đurić je prošao petostepenu proveru. Rekao sam - hvala vam na poverljivoj informaciji i komplimentu.
Gospodine Nikoliću, uzeću taj zapisnik i kao čovek koji se razume u politiku i pravo tražiću formiranje anketne komisije da se ispita ko ima pravo u ovoj skupštini među nama da uzima tuđe dosijee. Ukoliko anketna komisija ovog parlamenta ne uspe, pozvaću evropske institucije da do kraja to raščistimo.
Na kraju, ja sam vrlo zahvalan gospođi Tabaković; divan, pametan čovek uvek daje divne predloge. Moramo izvesti na čistac ko je finansirao koje političke stranke u vreme izbora. Ostajem otvorenih ruku, otvorenog uma i otvorenog srca i odista tražim egzaktnu informaciju o tome. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Jovan Damjanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Rajko Đuriću, izvinjavam se svim našim narodnim poslanicima, koje izuzetno cenim, bez obzira na stranačko opredeljenje, ali mi moramo ovde u ovoj skupštini da znamo ko se bavi insinuacijama, lažima i demagogijom i ko je u kojoj mreži.
Pitam vas, kakvu vi spomen-ploču hoćete da uradite pokojnom Dušanu Jovanoviću i gde da je postavite, gospodine Rajko Đuriću? Da li vi znate, gospodine Rajko Đuriću, 1997. godine, kada je poginuo mali Dušan Jovanović od strane skinhedsa, celokupna javnost i državne institucije su to osudili. Mi Romi Srbije smo mitingovali, nas preko deset hiljada, a vas nije bilo među nama. Gde ste vi bili onda? Što lažete, vi lažete nas ovde narodne poslanike; što lažete predsednika države? To nije dozvoljeno.
Kažem vam, gospodo narodni poslanici i gospodine Rajko Đuriću, ovo je ploča koju smo mi Romi Srbije postavili za Dušana Jovanovića, Beogradska 33, koja i dan-danas stoji tamo. Kako ćete vi spomen-ploču sad da skinete, da postavite vašu? Šta vi to hoćete?
Hoćete, gospodine Rajko, da prikažete ovu državu kao nacističku, šovinističku i da je protiv nacionalnih manjina. Znam šta ste pričali i za radikalnu stranku i za Srbiju kad ste bili gde ste bili. Znam, i dobiću sliku da ste slikani sa SS-ovcima u njihovoj uniformi, a vi ovde predajete nama neko pravo i demokratiju. Smejte se vi, samo se vi smejte, to je vaše pravo da se smejete.
(Predsedavajući: Nemojte, gospodine Damjanoviću, tako teške reči.)
Pitam vas, da li ste vi osudili, gospodine Rajko Đuriću, kad je 156 porodica poginulo, odnosno usmrćeno na Jadranu od strane albanskih šovinista i nacista i ubica. Nije vas nigde bilo. Da li ste osudili, gospodine Rajko Đuriću, kad su silovali našu svadbu, našu povorku svadbenu u Kosovskoj Mitrovici? Treba da vas je sramota, vi sada na mrtvom detetu tražite poene. Kako ćete vi skinuti ovu ploču i staviti vašu poloču? To je strašno, gospodine Rajko Đuriću.
Vi ne radite za interes Srbije. Pale su, što se kaže, zavese. Vi niste predstavnik romske političke partije. Vaše je pravo da vi budete gde vi hoćete. Vi ste prevarili naciju. Juče sam imao razgovor sa vašim predstavnicima koji su me zvali jer sprovodite diktaturu u vašoj partiji. Romi će izaći na ulice da vas smene.
Da znate, ovo je strašno šta vi radite i kojom se demagogijom ovde služite. Ovo je to što vi tražite, ali to postoji.

Zahvaljujem gospodinu Damjanoviću. Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, potom narodni poslanik Božidar Delić, pa Aleksandar Martinović.

Gospodine Mrkonjiću, bojim se da vam Oliver Dulić više neće dozvoliti da vodite Skupštinu zato što ne poštujete ono što je on u četvrtak ovde rekao, a to je da narodni poslanici po Poslovniku mogu da govore samo tri minuta. To je od četvrtka, a u Poslovniku je otkako postoji Poslovnik.
Podsećam vas da želim da govorim po članu 226. a on glasi...
(Predsedavajući: Nemojte ga citirati, molim vas.)
Dozvolite, ja poštujem Poslovnik, gospodine Mrkonjiću, i to je moja obaveza.
Dakle, član 226: "Narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera, iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, a koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika".
Kao narodni poslanik, tražim pre svega od kolege Palalića, koji je, vidim, došao, eno ga u poslednjoj klupi... Obećao je gospodin Palalić u sredu, a pominjem ga imenom i prezimenom zato što je predsednik Odbora za lokalnu samoupravu... Obećali ste, gospodine Palaliću, u sredu, kada smo otvorili temu zloupotrebe u Skupštini grada Beograda, da ćete istog dana sazvati sednicu Odbora. Niste to uradili. Naravno, vi čekate da dobijete signal od nekoga ko će to da vam naredi, kao što ste u Skupštini grada dozvolili da vas DS ponizi, što je vaš problem, i zato što nemate saglasnost od Demokratske stranke pokušavate da ponizite narodne poslanike. Mi srpski radikali ni vama, ni bilo kome to nećemo da dozvolimo, zato što ponižavanje narodnih poslanika znači ponižavanje građana koji su narodne poslanike birali.
Podsećam vas, gospodine Palaliću, dame i gospodo poslanici, da se u Skupštini grada Beograda desio skandal, pravno nasilje, da se desilo da je skupštinska većina na najgrublji mogući način, iako upozorena, prekršila i Ustav, i zakone i Poslovnik i da su izabrali predsednika Skupštine, što zapravo znači gradonačelnika, a da nisu omogućili svim odborničkim grupama da daju svoje kandidate za mesto gradonačelnika. Obaveza je predsednika parlamenta, nadamo se da će bar tu obavezu da ispuni, još nekoliko dana mu je rok, da raspiše izbore za gradonačelnika. Hvala. Pišite mi ponovo po Poslovniku.

Reč ima narodni poslanik Božidar Delić, pa potom narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Gospodine Mrkonjiću, dame i gospodo narodni poslanici, ovih dana, dok raspravljamo ovde u Skupštini, istina, i o važnijim pitanjima, na naše oči u Srbiji se urušava još jedan od temelja države Srbije. Već deset dana novine pišu o slučaju sudije Gordane Božilović-Petrović, sudije u veću Okružnog suda, koja između ostalog sudi i u veću za ratne zločine. Raspitao sam se kod svojih prijatelja advokata, koji brane optužene u tom veću i za nju su rekli da je vrhunski profesionalac, nepotkupljiva i sudija na koga se ne može uticati.
Zbog čega se menja taj sudija? Ona sudi, odnosno nalazi se u sudskom veću u svim predmetima za ratne zločine, osim Zvornika, i za Ovčaru 1, Ovčaru 2, Suvu Reku i braću Bitići. Kao predsednik sudskog veća, u slučaju srebreničke grupe muslimana ona je donela presudu kojom nije bila zadovoljna Nataša Kandić i, kako ovde novine kažu, predstavnici jedne ambasade. Zašto otvoreno ne reći - američke ambasade. Predsednik Okružnog suda gospodin Siniša Blažić je sklonio ovog sudiju iz svih predmeta.
To je samo jedan sudija; međutim, šta se dešava kada se jedan sudija skloni iz predmeta? Svi predmeti se ponovo vraćaju na početak. Vukovarski slučaj, koji je pre godinu dana ponovo vraćen na početak, sada se, izuzećem sudije Gordane Božilović, treći put vraća na ponovno suđenje, a ti ljudi se već četiri godine nalaze u pritvoru. Slučaj Suva Reka, ti ljudi su dve godine u pritvoru. Evo, danas je trebalo da u 9.30 počne suđenje za ratne zločine u slučaju Vukovar. Advokati su tražili izuzeće celog sudskog veća, izuzeće predsednika Okružnog suda i izuzeće Vrhovnog suda.
Samo želim, pošto se tu nalazi verovatno predsednik našeg Odbora za pravosuđe, pošto su Skupština i sve odborničke grupe dobile dopis sudije Gordane Božilović-Petrović, da nam objasni gospodin Miško Petković da li je dobio taj papir i zašto se naš Odbor za pravosuđe nije sastao i zašto ne traži od Ministarstva pravde i od drugih institucija odgovor na to pitanje. Tog istog sudiju Gordanu Božilović-Petrović '92. godine su birali neki drugi poslanici, a '98. takođe ju je ova skupština izabrala za sudiju Okružnog suda.