Zahvaljujem se. Obaveštavam Narodnu skupštinu da su ovlašćeni predstavnici po ovim tačkama dnevnog reda: za poslanički klub Demokratska stranka narodni poslanik Predrag Umičević, za poslanički klub Demokratska stranka Srbije - Nova Srbija - dr Vojislav Koštunica narodni poslanik dr Vladan Vučićević i za poslanički klub Socijalistička partija Srbije narodni poslanik inženjer Milutin Mrkonjić.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? Izvolite, po Poslovniku.

Izvinjavam se što prekidam tok sednice, javljam se radi obaveštenja, član Poslovnika 226. Malopre sam napravio jednu grešku, izvinjavam se gospodinu Šajnu. Predsednik Unije Roma Srbije je Rajko Đurić, predsednik Romske partije je gospodin Šajn.
Gospodin Đurić će uskoro biti smenjen sa mesta predsednika Unije Roma Srbije, a to mogu i da vam ponovim. Sastanak predsedništva se održao 7. oktobra u restoranu "Sportska akademija Balašević" u Rakovici, zato što je gospodin Rajko promenio bravu i doveo četiri telohranitelja, koji će da ga zaštite od stranačkih kolega i to plaća novcem stranke. On jedini ima deponovan potpis i samo on raspolaže stranačkim novcem.
Sastanak predsedništva stranke je zakazan u nedelju 21. oktobra. Šta su oni odlučili 7. oktobra na sastanku? Na tom sastanku je bilo prisutno 13 članova predsedništva Unije Roma Srbije, od ukupno 15. Nisu bili prisutni samo gospodin Rajko Đurić i sin njegovog brata Saša Simić.
Znači, jednoglasno su doneli odluku da on bude smenjen, ali to mora da ide na Glavni odbor.
Glavni odbor će se održati u nedelju 21. oktobra u 12.00 časova, ne zna se mesto jer moraju da odrede i da se dogovore. Gospodin Rajko Đurić je uzurpirao tu njihovu stranačku prostoriju, tako da će gospodin Rajko Đurić biti predsednik Unije Roma Srbije još jedno izvesno vreme, kratko vreme, do nedelje. Hvala.

Po Poslovniku se javio narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslaničko pitanje za Vladu Srbije, za ministra energetike – da li je tačno da su gospodinu Kirinu, direktoru predstavništva NIS-a u Moskvi, prošle nedelje napadači u maskiranoj uniformi, kako kažu, oteli torbu u kojoj je bilo milion evra? Da li je to razlog zatvaranja predstavništva NIS-a u Moskvi i otvaranja predstavništva u Cirihu? Prvo, odakle u predstavništvu milion evra u torbi, kada se sve radi preko računa?
Drugo, da li je tačno da se ovo u Cirihu sprema za Željka Popovića; ne znam da li je predsednik upravnog odbora ili je direktor, uglavnom, pripremaju mu polako odstupnicu, istovremeno će biti nedostupan organima gonjenja onog trenutka kad demokratori siđu sa vlasti.

Zahvaljujem. Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba Demokratske stranke. Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, poštovane kolege poslanici, uvaženi ministri, pred nama je set zakona o železnici i govorio bih u paketu, o kompletnom setu zakona.
Možda je najbolje osvrnuti se malo istoriografski. Pre, otprilike, 120 godina, i nešto malo više, u ovom parlamentu, u srpskom parlamentu je bila ista tema, železnica. Tada se donosila jedna bitna odluka o izgradnji železnice u Srbiji. Bila je to teška sednica. Istoriografi tvrde da se sa jednim glasom više izglasalo za izgradnju železnice u Srbiji. Opozicija je tada tvrdila da nije dobro izgraditi železnicu, jer ona povezuje Srbiju sa Zapadom. Sve što je loše dolazi sa Zapada, otprilike je retorika kao i danas.
Međutim, nijedna ozbiljna zemlja ne može da razvije svoju privredu bez prisustva železnice. Upravo, kada favorizujemo izvoz i kada želimo da podignemo izvoz ove zemlje, to je ona grana koja šteluje spoljnotrgovinski deficit zemlje; definitivno, bez železnice su stvari nemoguće da se urade.
Tada je, kažu, kvalitet komunikacije u parlamentu bio sličan današnjem. Danas smo se naslušali svega i svačega. Međutim, ono što je tužnije od kvaliteta komunikacije u parlamentu, tužniji je kvalitet železnice u našoj zemlji danas.
Pre nekoliko dana, u novinama, stručna javnost je informisala građane Srbije da je stanje u železnici Srbije takvo kao otprilike pre sto godina, da se vozovi u ovoj zemlji kreću jako sporo, nedopustivo sporo.
Upravo iz tog razloga zamolio bih da se o setu tačaka o železnici progovori malo obrnutim redosledom. Krenuo bih od COTIF-a. Čuli smo kada je COTIF osnovan, među potpisnicima u Bernu je bila i SFRJ, potpisali smo ovaj sporazum. Taj sporazum govori o jednostavnom usklađivanju propisa i svega što definiše rad svih delova železnice, ne bih detaljno o tome.
Godine 1992, nažalost, naša zemlja je, znamo zbog čega, suspendovana iz članstva COTIF-a. Godine 1999. donet je novi COTIF i 2001. godine SRJ je postala članica COTIF-a.
Danas je pred nama, predstavnicima srpskog parlamenta, da izglasamo, nadam se da tu neće biti nikakvog problema, da i država Srbija bude punopravna članica COTIF-a i da na taj način postanemo deo jedne međunarodne železničke mreže na teritoriji Evrope. Svakako, ovo se odnosi na jugoistočnu Evropu.
Drugi sporazum je sporazum o uspostavljanju mreže visoke performanse. Taj sporazum treba da podigne nivo kvaliteta, on definiše nivo potrebnog kvaliteta železnice u jugoistočnoj Evropi da bismo mogli da komuniciramo sa ostatkom Evrope. Tu su članice sve zemlje u okruženju.
Činjenično je stanje da je broj kilometara pruga koje je neophodno zameniti danas povećan; danas je neophodno 480 km pruga hitno zameniti, inovirati. Nijedna zemlja veličine Srbije nije u mogućnosti da samostalno svojim sredstvima finansira izgradnju železnice u ovom obimu.
Ovaj sporazum visoke performanse treba da definiše koji kvalitet saobraćajnica treba da se ostvari da bi se ostvarila brzina kretanja kompozicija 130 km na sat kroz našu zemlju, odnosno da se od Niša do Beograda stigne za manje od dva sata, a sada je to preko četiri i po sata.
Normalno, očekuje se, jer ova zemlja se nalazi na jednom vrlo interesantnom geostrategijskom mestu, da se investira i u drugi kolosek. To će svakako biti tema nekih novih zajmova i perspektive razvoja železnice u Srbiji.
Sada bih progovorio i o ugovoru o garanciji. Ovde se vidi kompletna hronologija garancija, Projekat obnove železnica II, prvi projekat obnove železnice I je gotov i pred nama upravo jeste ovaj zajam. To je ono što sam malopre rekao, Srbija nije u mogućnosti da samostalno, svojim sredstvima uđe u jedan ovakav projekat.
Iskreno verujem da će posle ovog zajma uslediti još neki zajmovi, da se nivo kvaliteta železnice i pruga koji imamo podigne na viši nivo i da imamo dvokolosečnu prugu kroz Srbiju, gde ćemo moći da prevezemo određene količine tereta.
Pitanje je da li mi to hoćemo ili nećemo i kako da se odredimo prema tome. Međutim, postoji nešto što bi trebalo da shvatimo jako ozbiljno i da bude tema rada, to smo pričali na odboru, ovde u parlamentu.
Druge zemlje u okruženju ne čekaju. Jednoj Bugarskoj, jednoj Rumuniji Evropa je dodelila jedan novi koridor. To je možda "najpolitičkiji" koridor, ako mogu tako da se izrazim, na tlu Evrope. Pravi se koridor 4. Jednostavno, dok mi ovde poslednjih 15 godina, naročito pričam o devedesetim godinama, kada su nam suspendovana sva članstva...
Dakle, krenulo se sa izgradnjom koridora 4. Svedoci smo da je u junu mesecu potpisan ugovor o izgradnji mosta u Vidinu. Jednostavno, imamo jedan zaobilazan pravac koji, dame i gospodo poslanici, zaobilazi Srbiju.
Neko je nekada praveći Đerdap ostavio mesto za kolosek na Đerdapu. To je neka šansa da i taj koridor 4 uvrstimo u ovaj koridor 10 i da Srbija zadrži primat u geostrategijskom smislu u jugoistočnoj Evropi.
Koridor 10, koji predstavlja drum i železnicu, jako je bitno ojačati u ovom železničkom smislu, jer on predstavlja još jednu razvojnu šansu za ovu zemlju. Koridor 7, Dunav, predstavlja takođe jednu šansu i bez dobre železnice mi nećemo moći da razvijamo kvalitet prisustva koridora 7 kroz našu zemlju.
Naime, u luci Smederevo, odakle dolazim, urađena je studija robnog transporta sa aspektom na gravitacionu zonu luke Smederevo 2003. godine.
Tada smo uradili studiju koja je pokazala da je kapacitet luke Smederevo 16,5 miliona tona. Ovaj broj vam definitivno ništa ne govori, ali ako imate predstavu da je luka Bar prošle godine pretovarila manje od tri miliona tona, da luka Kopar vrši godišnji pretovar između devet i deset miliona tona, onda da li možemo da shvatimo koliko je bitno da se u luci Smederevo i u ostalim lukama na Dunavu bavimo tim poslom koji je posledica ovog geostrategijskog položaja? Međutim, nećemo moći ako ostale vidove transporta ne budemo jačali.
U suštini, šta je luka? Mesto na plovnom toku jedne reke gde drugim vidovima transporta, a to su železnica i drum, pretovaramo sa vode na kopno i sa kopna na vodu određene vrste robe.
Upravo želim da vas informišem, kao Smederevac, da je prošle godine u Smederevu pretovareno oko sedam miliona tona. To je jedan rekord za bilo koju srpsku luku.
Ako budemo jačali železničke kapacitete i drumske kapacitete, ova zemlja ima dobru šansu i za ostali industrijski razvoj.
Zato železnicu i treba gledati sa šireg aspekta, jer železnica u Evropi nije svuda najprofitabilnija, ali svakako predstavlja okosnicu razvoja privrede, na prvom mestu, kao i industrija, normalno, i izvoza i svega ostalog što podiže industrijski razvoj jedne zemlje.
Sledeći ugovor je prvi koji dolazi ovde na red, a to je Ugovor o garanciji za "Železnice Srbije" - vozna sredstva. To je, takođe, podizanje kvaliteta usluga u železnici, a to je nabavka vagona.
Demokratska stranka nije učestvovala u stvaranju ova dva dokumenta, ali će ih svakako podržati, jer ovo je neophodno. Zna se da železnici Srbije nedostaje oko 2,5 hiljade teretnih vagona i ova količina od 1.100 vagona, koliko piše u ovom dokumentu koji je pred vama, u ovom trenutku je nedovoljna, ali bez nje nema kvalitetne železnice Srbije. Moraćemo u nekoj bližoj budućnosti da se bavimo sličnom temom ponovo i nabavkom možda još nekog broja vagona, ali o tom potom, kada budemo sagledali razvoj železnice, šta ćemo sa restrukturiranjem, to je neka potonja tema.
Na kraju, rekao bih još nekoliko stvari. Vidimo da je jako ozbiljan posao u pitanju, pričamo o železnici; tokom 120 godina mnoge su stranke i partije došle i prošle kroz parlament Srbije, ali železnica predstavlja kičmu razvoja jedne zemlje i treba je tako i gledati.
Da bismo kvalitetno odredili pravce razvoja železnice, neophodno je da se definiše strategija razvoja železnice. Mi imamo u ovom tranzicionom periodu obavezu da definišemo i plan restrukturiranja železnice, odnosno to smo odboru i tražili i taj plan je napravljen.
Tu treba istaći ono što je pozitivno urađeno, da je Železnica jedno javno preduzeće koje je smanjilo broj radnika. Nije sve da se samo kritikuje, treba pohvaliti ono što je dobro urađeno.
Takođe, treba uraditi i inoviranje Akcionog plana, da bismo znali kuda idu sredstva građana Srbije.
Akcioni plan koji je trenutno na snazi, to je 2006 - 2010. godina, uz obavezu da se izvrši inoviranje. Koliko mi je poznato, nije urađeno inoviranje za period 2007 - 2011. godina, već se sprema za 2008 - 2012. godinu.
Želeo bih da taj dokument jako brzo dođe pred poslanike, da bi se pravilno opredelila nekakva potonja sredstva.
Potom, voleo bih da se na jedan, ne stihijski i ne stranački, već strategijski način razmišlja o razvoju železnice, da master plan bude okosnica, jer master plan upravo pokazuje kakvu železnicu možemo da razvijemo na teritoriji Srbije i da na taj način donesemo jednu kvalitetnu odluku.
Demokratska stranka će podržati sve ove tačke o kojima sam pričao, sva ova četiri zakona, jer je jako bitno da što pre donesemo odluku. Videli ste da u materijalu stoji da je odluka Vlade iz jula prošle godine.
Od onda do danas, znajući kakav je trend kretanja cena vagona, kao posledica porasta cene čelika na svetskom tržištu, imamo situaciju da za ovaj novac koji stoji pred vama nećemo moći da kupimo 1.100 vagona, već ispod 900. To jeste onaj gubitak zbog sporosti i zbog nerada. Na kraju krajeva, to je kritika i za nas poslanike i za ovaj pređašnji parlament, zato što ovo nije doneseno ranije, kupiće se manji broj vagona.
To je ta odgovornost i nas parlamentaraca da se ovaj sporazum što brže usvoji i da napravimo dobre korake za razvoj železnice uopšte. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Maraš, po Poslovniku.

Poštovano potpredsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se u pogledu povrede člana 98. Poslovnika i molim da mi zaustavite vreme dok citiram. "Predsednik Narodne skupštine prekida rad Narodne skupštine kada utvrdi nedostatak kvoruma na sednici Narodne skupštine, dok se kvorum ne obezbedi. Predsednik Narodne skupštine može odrediti pauzu u radu sednice Narodne skupštine da bi se izvršile potrebne konsultacije ili pribavilo mišljenje. Predsednik Narodne skupštine prekida rad Narodne skupštine i u drugim slučajevima, ako to Narodna skupština zaključi. Predsednik Narodne skupštine obavestiće narodne poslanike o nastavku sednice."
Gospodine Albijaniću, vi ste bili predsedavajući u momentu kada ste odredili pauzu bez ikakvog povoda, odnosno niste nam dali objašnjenje, koliko se sećam, odnosno nijedan od ova tri stava ovog člana nije bio ispunjen kada ste odredili pauzu malopre. Niste našli za shodno ni da kažete da je razlog to što ministar koji je trebalo da nas izvesti o predlogu zakona koji je na dnevnom redu nije u sali. Odredili ste pauzu kad joj nije vreme. Želim od vas da čujem objašnjenje zbog čega se to desilo, a to je u skladu sa članom 100. Zaustavite mi vreme, ako nije problem.
(Predsedavajući: Gospodine Maraš, moraćete da završite izlaganje i da napustite govornicu, pa ću vam odgovoriti.)
Kada sam već tu, da kažem nešto i o železnici. Malopre je magistar Ilić rekao da moramo prihvatiti ovaj predlog zakona iz prostog razloga što moramo da uđemo u Evropu, da se sjedinimo sa Evropom itd.
Međutim, voleo bih samo da znam u kojoj to mi zemlji živimo, da li živimo u istoj zemlji, gospodine Iliću? Vi ste rekli da su železnice za ponos. Ne znam ko bi mogao sa tim da se složi, a da je pri zdravoj pameti.
Takođe, najavili ste rekonstrukcije svih železničkih stanica do 15. septembra 2008. godine. Nama ne trebaju rekonstruisane i ofarbane železničke stanice, nama trebaju brze pruge, a mi brze pruge nemamo.
Vi ste rekli da za 10 posto manje kasni putnički saobraćaj, a 20 posto teretni, kada su u pitanju železnice. Da, ali niste rekli da oni kasne po 10 sati. To što kasne 10 sati i 10 minuta ili 10 sati i 60 minuta, svejedno je.
Takođe, rekli ste da je železnica bezbedna i da je najbezbedniji vid saobraćaja. Samo bih dodao da je železnica bezbedna koliko su i novinari bezbedni u vašoj blizini.

Pauza od jednog sata je u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine. Ona je, kako smo navikli,  uobičajena između 14 i 15 časova, a može se odrediti i u neko drugo vreme.

Dao sam pauzu da bi se izvršile potrebne konsultacije ili pribavilo odgovarajuće mišljenje, a iskoristili smo istovremeno da to bude i ta jednosatna pauza.

Da li treba da se glasa o povredi Poslovnika po ovom pitanju? (Da.)

Narodni poslanik Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe LDP.

Gospodine predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Iliću, mi smatramo da se ova rasprava ne može svoditi na uskostručni aspekt koji je obuhvaćen predlozima odluka za koje Vlada od nas traži podršku.
Naravno, kao predstavnici građana, vodeći računa o javnim interesima, želimo da podržimo i Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o uspostavljanju železničke mreže visoke performanse u jugoistočnoj Evropi i istovremeno prečišćeni tekst koji je podnela Skupštini Vlada, odnosno Predlog zakona o potvrđivanju protokola od 3. juna 1999. godine.
Međutim, postavlja se pitanje u kojoj meri se zapravo mi udaljavamo od realnosti raspravljajući o ove dve tačke dnevnog reda. Da li mi koji u ime javnog interesa želimo da podržimo ova dva predloga Vlade možemo pri tom zanemariti činjenicu da je predstavnik Vlade za ove dve tačke dnevnog reda osoba koja je direktno suprotstavljena javnim interesima, vodi računa o svojim ličnim interesima, interesima svoje stranke ili interesima koalicije koja je toliko neprirodna, da vi, poštovane kolege iz Demokratske stranke, koji ste vodili jednu od najradikalnijih kampanja protiv ministra Ilića danas ovde zaboravljate šta ste o njemu govorili i očekujete pri tom od nas da mi, kao vi, gurnemo glavu u pesak kao nojevi.
Dakle, pre rasprave o ove dve tačke dnevnog reda mi moramo odgovoriti, a to je jednostavno pitanje, na koji način se može ostvariti javni interes ako je on u svakom trenutku podređen pojedinačnim interesima i interesima jedne stranke i jedne koalicije.
Koja preduzeća ove države treba da se postaraju i realizuju projekte za koje vam mi dajemo, kao parlament, zeleno svetlo? Da li se tu radi o "Železnicama Srbije"? Radi se o "Železnicama Srbije".
Da li je JP "Železnice Srbije" privatno partijsko preduzeće ili javno preduzeće? To je privatno partijsko preduzeće gospodina Ilića i njegove stranke, do kojeg su došli ucenama i politikantstvom, na isti način na koji je neko drugi došao do "Telekoma", do Lutrije Srbije, do Narodne banke, do "Komercijalne banke", EPS-a, NIS-a, "Srbijašuma", "Srbijavoda". Taj pristup je, između ostalog, vaš najjasniji doprinos konstataciji o kojoj smo mi govorili onog trenutka kada se ovde vodila rasprava o novom Koštuničinom kabinetu.
Taj kabinet za nas nije bio ni proevropski, ni prodemokratski, ni proreformski.
To je u međuvremenu potvrđeno na najjasniji način i tom podelom plena oko kojeg su se stranke svađale prethodnih šest meseci, kao da je to bilo najvažnije u ovoj državi, baš kao što u ovom trenutku treba da raspravljamo o predlozima koje nam je ovde uputila Vlada, a da pri tom ne postoji elementarna spremnost da se ponude odgovori na jednostavna pitanja.
Da li ove predloge predstavlja gospodin Ilić, koji je ista ona osoba o kojoj se toliko puta raspravljalo i u ovom parlamentu i u našem političkom životu? Ili je ovo neki novi gospodin Ilić koji nema veze sa gospodinom Ilićem koji se sukobljava sa novinarima, sa policajcima, koji je podeljena ličnost između Guče i Samante Foks, koji nam uvozi preko butika lokomotive i šinska vozila, koji postavlja svoje prijatelje na najvažnije funkcije u javnim preduzećima u ovom društvu.
Znači, da li se radi o istoj osobi ili ne? Ako je to neki novi gospodin Ilić, onda mi želimo da verujemo da je moguće ostvariti javni interes i zaista, na primer, usvajanjem konvencije o mreži visokih performansi, doprineti stvaranju slike koju želimo da stvorimo o našem društvu, kao društvu koje je visoko tehnološki razvijeno.
Čuli smo da je smanjen zaostatak za 10%. Danas se od Beograda do Niša putuje duže nego 1884. godine kada su ta dva grada spojena prvom železnicom u našoj zemlji. Čuli smo da se sve to čini u prilog evropskoj orijentaciji našeg društva.
Istovremeno, svi postupci ove vlade su duboko antievropski, pa tako i oni poslednji koji su nas doveli do toga da se od nas očekuje da pružimo podršku privatnom projektu stranke gospodina Ilića. Sa tim mi ne možemo da se složimo.
Ne možemo da se složimo sa principom koji je prihvatljiv za vladajuću koaliciju – onaj ko postavi direktora, taj je dobio to javno preduzeće. To onda nije javno preduzeće, to je onda partijsko preduzeće i to nije utemeljeno ni u Ustavu, ni u zakonima, ali je to posledica političke potrebe i mimikrije do koje vas je dovela koalicija koja je napravljena da bi zemljom vladala, a ne da bi zemlju menjala. Ovo je upravo u funkciji toga, da bi se konsolidovala jedna vlast, jedan poredak, a ne da bi se poredak menjao tako što će vlast biti lider tih promena.
Ono što sada treba ovde reći jeste zapravo da mi ne možemo da osporavamo ni potrebu Srbije da dobije vozilo koje se kreće brzinom od 160 kilometara na sat. Ne možemo da osporavamo ni potrebu Srbije da usvoji protokol posle osam godina.
Isto tako, još manje možemo da verujemo da je gospodin Ilić osoba koja će nas dovesti do vozila koje se kreće 160 kilometara na sat, jer je on na takav način organizovao to svoje privatno preduzeće da sada to preduzeće vodi njegov omiljeni kafedžija; puteve mu vodi osoba koja je pod najtežim sumnjama zbog kriminala u njegovom preduzeću i kome se sudi pred Specijalnim sudom ove zemlje, a da pri tom direktor nikakvu, čak ni moralnu odgovornost za tako nešto ne snosi, baš kao ni ovaj drugi omiljeni kafedžija kome svaki dan neko strada na železnici. Njemu ne pada na pamet da podnese odgovornost i, između ostalog, položi ostavku na sto zbog toga što nije u stanju da organizuje to preduzeće onako kako bi morao da uradi.
Nama su važni planovi, orijentacije, ideje. Na kakav način će se Srbija približiti tom idealu i prugama od 160 kilometara na sat? To hoćemo da čujemo. Da li neko može to da nam objasni? Ko će do toga da nas dovede? Da li će nas dovesti ova vlada? To je, izgleda, misterija.
Mi moramo, pre nego što se upustimo u raspravu u pojedinostima po ovom predlogu Vlade, i po jednom, i po drugom, i po trećem i po četvrtom, da postavimo pitanje - kome to parlament pruža garanciju? Privatniku Velimiru Iliću? Ne dolazi u obzir. Privatnom interesu gospodina Ilića? Ne dolazi u obzir. Njegovoj političkoj potrebi da predstavljajući na lažan način jedno javno preduzeće izgradi, između ostalog, sebi onakvu političku reputaciju koja mu je potrebna za nesmetano političko delovanje? Ako to može da funkcioniše u nekim drugim situacijama, u ovoj ne može.
Gospodine Iliću, nije železnica iz vaše rodne Atenice ili odakle već. Ako ste uspeli od Srbije da stvorite društvo u kome je moguće pojaviti se sa lopatom asfalta i okrpiti rupu pred svake izbore, pa posle izbora tražiti ploču kojom će vam ljudi izražavati zahvalnost zbog toga što radite svoj posao, ne možete očekivati od nas da na takav princip pristanemo ovde kroz raspravu koju ste pokrenuli. Dakle, argumenti, a ne fikcija. Ne fikcija, ne iluzije.
Sramno je to što radi Demokratska stranka. Na šta to liči? To nije javno preduzeće. Na kakvim principima ste došli do tog javnog preduzeća? Kako je izabran direktor? Da li je organizovan konkurs? Da li su postojala neka pravila u ovoj zemlji? Da li smo ta pravila zajedno uspostavili, i vi kao deo vladajuće koalicije? Da li su birani direktori na javnim konkursima? Jesu. I velikim i međunarodnim. Da li su ta preduzeća vodile profesionalne osobe ili partijske? Profesionalne. Direktor NIS-a nije bio stranačka ličnost. Direktor EPS-a nije bio stranačka ličnost. Direktor JAT-a nije bio stranačka ličnost; direktor Aerodroma "Beograd" nije bio stranačka ličnost; direktor Pošte nije bio stranačka ličnost. Mi možemo tako da nabrajamo, nabrajamo... Da li je to bilo dovoljno? To je bio dobar početak. Tu tradiciju je trebalo čuvati, razvijati i afirmisati principe profesionalizma, koji su grubo pogaženi.
Ako moramo da govorimo na takav način o svemu, onda ovde nije tema Velimir Ilić. Ovde su teme oni koji su pristali na pravila rada Velimira Ilića. JP "Železnice Srbije" nije preduzeće koje funkcioniše u skladu sa javnim interesima. To je preduzeće koje funkcioniše u skladu sa političkim interesom jedne stranke kojoj je to preduzeće dodeljeno, zbog toga što ona svojim poslanicima ucenjuje Vladu koja bez tih poslanika i njihove podrške ne može da funkcioniše. U tom trouglu ili četvorouglu svako svakog ucenjuje, do te mere da se više ne može govoriti o poštovanju interesa Srbije ili potreba Srbije.
Potreba Srbije, gospodine Iliću, jeste da vi kao osoba koja nema nikakve stručne reference za posao kojim se bavite, a vaš posao je izuzetno odgovoran, vama su posvećene arterije tranzicije Srbije, podnesete ostavku. Podnesite ostavku i shvatite tu ostavku, između ostalog, i kao šansu da možda imate više vremena za šutiranje novinara, za vređanje političkih protivnika, za obračun sa političkim neistomišljenicima, za uveseljavanje naroda, ali ne kao ministar i ne kao neko ko za takvu politiku traži podršku od parlamenta.
Ako treba da biramo između laganja društva, kome je ova skupština tako sklona i koje je toliko puta do sada primenjeno u parlamentu da je postalo pravilo našeg rada, i jednog velikog ne, ne ovome, zbog toga što je preduslov ostvarivanja međunarodnih konvencija povratak Srbije u sistem vrednosti karakterističan za vreme i doba kome mi pripadamo. Ova vlada nas direktno suprotstavlja svim standardima 21. veka i 2007. godine.
Dakle, prvo vaša ostavka, onda ostavka i promena Vlade, potom izbor odgovorne vlasti koja će imati osećaj i takt za javni interes, formiranje javnih preduzeća kroz njihovu depolitizaciju, njihovo restrukturiranje i apsolutno podrška LDP-a na koju možete da računate u tom slučaju.
Ako vam je potrebna podrška za ostavku, imate je, a ako tražite podršku za nastavak rada koji je karakterističan za vas, imajući u vidu sve ono što je vaše političko nasleđe, onda našu podršku nemate, imate naše aktivno suprotstavljanje.