Zahvaljujem, gospodine Damjanoviću. Izvinjavam se gospodinu Draganu Todoroviću. Molim šefove poslaničkih grupa da se nađemo kod predsednika na I spratu.
Dajem pauzu do 13 časova, po članu 98. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije.
(Posle pauze – 13.05)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad. Na konsultacijama šefova poslaničkih grupa, povodom problema koji smo imali u toku prepodnevnog rada, dogovorili smo se da Odbor za lokalnu samoupravu zakaže hitnu sednicu. Upravo sam poslao dopis predsedniku Skupštine grada Beograda da se hitno dostavi autorizovan ili neautorizovan zapisnik sa poslednje sednice. Odbor za lokalnu samoupravu će se nakon rasprave izjasniti o tome da li su optužbe koje su izrečene na rad ljudi koji su vodili sednicu Skupštine Grada Beograda opravdane ili ne.
Nastavljamo rad. Dajem reč dr Mirku Cvetkoviću, ministru finansija.

Dame i gospodo narodni poslanici, u okviru objedinjene rasprave o ovih nekoliko zakona ja sam izvestilac ispred Vlade za dva, pa ću vam nešto reći o ta dva, a o ostalima će moje kolege. Ta dva, za koja sam ja zadužen, jesu Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, i to na delu koji se odnosi na Železnice Srbije - Vozna sredstva, i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske investicione banke, vezano za Projekat obnove železnica II.
Kao što ste iz samog naslova mogli zaključiti, ova dva zakona praktično se ne odnose na povlačenje kredita od strane države, već na davanje garancija Javnom preduzeću "Železnice Srbije", koje, u stvari, povlače te kredite i koje je u obavezi da ih vraća. Sama garancija u osnovi znači da je država tu u obavezi da u slučaju da preduzeće "Železnice Srbije" ne bude u mogućnosti da vraća kredite koje je povuklo ona izvrši ta vraćanja.
Sada bih vam dao nekoliko osnovnih informacija vezanih za predloge zakona. Dakle, ovaj prvi se odnosi na Ugovor o garanciji između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj. Iznos kredita je maksimalno 60 miliona dolara.
Ugovor je potpisan još 14. jula 2006. godine; naravno, da bi postao pravosnažan, odnosno da bi Javno preduzeće "Železnice Srbije" moglo da povlači sredstva, neophodno je da se da ova garancija.
Ugovor se odnosi na nabavku i finansiranje preko 1000 novih teretnih vagona, a druga komponenta ugovora jeste da se sredstva iskoriste za ugradnju novog struga za obradu točkova.
Uslovi korišćenja kredita, imajući u vidu da se radi o Evropskoj banci za obnovu i razvoj, veoma su povoljni.
Sam početak povlačenja tranši jeste 2007. godina, a kredit će u navedenom iznosu do maksimalno 60 miliona dolara biti raspoloživ za povlačenje do 2010. godine, odnosno postoji mogućnost da se rok sa 2010. godine još dodatno pomeri ukoliko se o tome postigne dogovor sa kreditorom.
Predviđeno je da otplata kredita otpočne u avgustu mesecu 2010. godine, a trajaće do februara meseca 2021. godine, što čini 22 polugodišnje rate. Kamatna stopa je varijabilna i zavisi od kretanja libora na tržištu kapitala.
To su osnovne informacije vezane za taj ugovor, a kao što sam rekao, Republika Srbija daje garanciju Železnici da ona može po tom ugovoru da počne da povlači sredstva.
Što se tiče drugog ugovora, gde je takođe u pitanju garancija, isto tako se radi o Javnom preduzeću "Železnice Srbije", kojem država daje garanciju, ali ovog puta ne radi se o Evropskoj banci za obnovu i razvoj, već o Evropskoj investicionoj banci i projekat se naziva Projekat obnove železnica II.
Ovaj ugovor je potpisan 8. decembra 2006. godine, a sadržaj ugovora, odnosno namena sredstava po tom ugovoru jeste sledeća: prvo, rekonstrukcija i modernizacija železničkih pruga na koridoru 10, zatim nabavka potpornog struga i, treće, nabavka novih teretnih vagona. Uslovi korišćenja ovog kredita takođe su, kao i u prvom slučaju, veoma povoljni. Period otplate je 20 godina, grejs period je pet godina, plaća se u 30 polugodišnjih rata, kamatna stopa je varijabilna i zavisi od kretanja libora na tržištu kapitala.
Imajući u vidu stanje u našem železničkom saobraćaju i činjenicu da su ovo povoljna razvojna sredstva, apelujem i pozivam narodne poslanike da prihvate davanje garancije Železnici, kako bi ona mogla da povuče sredstva i da realizuje ovaj projekat. Ovo su bila dva zakona za koje sam ja zadužen, a o ostalima će vam reći ostale kolege, kako ih je Vlada zadužila. Hvala vam puno i još jednom vas pozivam da glasate.

Napravićemo pauzu od dva minuta, samo da pozovete i druge ministre da dođu u salu.
Nastavljamo rad. Reč ima dr Aleksandra Smiljanić, ministar za telekomunikacije i informatičko društvo.

Poštovani narodni poslanici, daću kratko obrazloženje zakona o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza.
Svetski poštanski savez (na engleskom Universal postal union), sa sedištem u Bernu, jeste međunarodna međuvladina organizacija koja ima status specijalizovane organizacije Ujedinjenih nacija i čini ga oko 80% država u svetu. Kraljevina Srbija je 1874. godine bila osnivač ovog saveza zajedno sa još 20 zemalja. Savezna Republika Jugoslavija je 18. juna 2001. godine ponovo postala članica UPU, pošto je iz organizacije isključena 1999. godine.
Obavezujuća akta UPU koja danas Skupština treba da potvrdi usvojena su na 23. kongresu UPU, održanom od 15. septembra do 5. oktobra 2004. godine u Bukureštu. Ova akta su bila potpisana od strane ambasadora Srbije i Crne Gore u Rumuniji. Stupila su na snagu 1. januara 2006. godine i već se primenjuju u poštanskom saobraćaju.
Akta koja je potrebno da budu potvrđena i zakonom u Srbiji su sledeća: Sedmi dodatni protokol Ustavu Svetskog poštanskog saveza, Opšti pravilnik Svetskog poštanskog saveza, Svetska poštanska konvencija, Završni poštanski protokol Svetske poštanske konvencije i Aranžman o novčanim poštanskim uslugama.
U Sedmom dodatnom protokolu Ustava je redefinisana misija UPU koja treba da omogući trajan razvoj kvalitetne, efikasne i dostupne univerzalne poštanske usluge. Doneta je odluka da Ustav, kao osnovni akt koji sadrži pravila o strukturi i organima UPU, ne predviđa mogućnost stavljanja rezervi.
Odlučeno je da Opšti pravilnik postane trajan dokument, odnosno da se ne obnavlja na svakom kongresu. Izmene Opšteg pravilnika uvodiće se preko dodatnih protokola, na isti način kao i u slučaju Ustava. U vezi sa funkcionisanjem organa UPU, Opšti pravilnik je predvideo osnivanje konsultativnog komiteta, kao novog stalnog organa UPU, koji bi trebalo da zastupa interese proširenog poštanskog sektora na međunarodnom planu.
Usvojen je revidirani član Konvencije o poštanskoj bezbednosti radi jačanja poverenja koje poštanske službe uživaju u javnosti i omogućavanja razmene informacija između država članica o sredstvima garancije bezbednosti transporta i tranzita poštanskih pošiljaka.
Odobren je novi sistem obračuna terminalnih troškova, koji podrazumeva dva podsistema: ciljni sistem, koji se primenjuje na industrijske države i tranzitni sistem, namenjen državama u razvoju. Ciljni sistem je zasnovan na načelima i odredbama Svetske trgovinske organizacije.
Države u razvoju mogu pristupiti ovom sistemu. Naša zemlja, kao članica UPU, ima umanjenu cenu obračuna troškova prenosa tranzita za 60% od ukupne ekonomske cene. Dosadašnje obaveze pošte za prvu polovinu 2007. godine su izmirene prema drugim zemljama i iznose 315.000 evra.
Veoma važna odluka za razvoj poštanskih službi u državama u razvoju, sadržana u Konvenciji, odnosi se na nastavak stimulisanja razvoja kvaliteta usluga preko Fonda za kvalitet usluga UPU. Finansiranje Fonda je zasnovano na učešću industrijskih država sa 7,5% terminalnih troškova za potrebe država u razvoju. To je omogućilo da Pošta Srbije, kao javni poštanski operator, raspolaže sa oko 600.000 američkih dolara namenjenih projektima za razvoj kvaliteta.
Kongres je odobrio i aranžmane o poštanskim novčanim uslugama. Aranžman iz Bukurešta sadrži nove odredbe koje se odnose na elektronsku mrežu UPU i na kvalitet poštanske usluge.
Usvajanjem ovog zakona Republika Srbija dobija mogućnost učestvovanja u svim pogodnostima koje pruža YU-P-YU svojim članicama, kao i nesmetano funkcionisanje poštanskog saobraćaja.
Za sprovođenje ovog zakona potrebna su finansijska sredstva za plaćanje godišnje članarine Republike Srbije Svetskom poštanskom savezu, a ona se utvrđuju u budžetu Republike Srbije za svaku godinu i trenutno je to iznos od nešto malo iznad dva miliona dinara. Eto, to bi bilo sve.

Ima reč, po Poslovniku, narodni poslanik Slaviša Topalović.

Javljam se po Poslovniku, član 226. Znači, to je obaveštenje koje je stiglo u naš poslanički klub, anonimni izvori Romske partije – sastanak predsedništva Romske partije održan 7. oktobra u restoranu ''Sportska akademija Balašević'' u Rakovici. Zašto je sastanak predsedništva Romske partije održan u restoranu? Sada će vam sve biti jasno. To je zato što je gospodin Rajko Đurić promenio bravu i doveo četiri telohranitelja koje plaća novcem Romske partije. On je jedini deponent potpisa i samo on raspolaže novcem stranke.
Šta se sve dešavalo na tom sastanku 7. oktobra? Sastanku je prisustvovalo 13 članova predsedništva od ukupno 15. Samo gospodin Đurić i njegov sinovac Saša Simić nisu prisustvovali. Na sednici predsedništva je odlučeno da se raspravlja o poverenju gospodinu Rajku Đuriću na mestu predsednika Romske partije. Svih 13 prisutnih su bili za smenu Rajka Đurića i uputili su inicijativu i predlog za Glavni odbor koji će se održati u nedelju, 21. oktobra u 12 časova. Znači, ne zna se mesto održavanja sastanka zato što je gospodin Đurić, kako oni kažu, uzurpirao prostorije i zamenio cilindar.
Tako nam ovi izvori govore da najverovatnije gospodin Rajko Đurić neće još dugo predstavljati Romsku partiju u javnosti.
Hvala, gospodine Albijaniću.

Poštovani narodni poslanici, određujem pauzu od jednog sata i nastavljamo rad u 14.30 sati. Hvala.
(Posle pauze – 14.30)

Dajem reč magistru Velimiru Iliću, ministru za infrastrukturu. Izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, 28. tačka dnevnog reda - železnička mreža visoke performanse u jugoistočnoj Evropi. O čemu se ovde radi? Mi smo imali mogućnost da uđemo u ovaj projekat pre više godina, ali znate da smo imali sankcije, da smo imali problema, uništenu i razorenu infrastrukturu i da smo skinuti sa ovih programa o saradnji u Evropi. Jugoistočna Evropa želi da srpska železnica uđe u evropske železnice spremna što se tiče infrastrukture i voznih sredstava i da se saobraćaj odvija po evropskim kriterijumima, koji su u Evropi već odavno poznati. Međutim, mi sada ispunjavamo te kriterijume i nekim kreditnim linijama koje smo dobili popravićemo ovo stanje i dovešćemo ga na jedan odgovarajući nivo.
Meni je drago da smo sada dobili mogućnost. Za ovaj sporazum potrebno je da se jednostavno donese u srpskom parlamentu i da srpska železnica uđe u porodicu železnica jugoistočne Evrope, da se ubrza saobraćaj, da se spoje gradovi, da se ubrza promet na graničnim prelazima i sve ono što Evropa od nas traži.
Imamo i 29. tačku, to je sporazum COTIF, koji je napravljen jednostavno zato da se završi ovo o čemu sam sada govorio, da se saobraćaj ubrza, da se dovede na jedan evropski nivo i da se donesu određene norme i zakoni koji se poštuju u Evropi i da postanemo deo porodice evropskih železnica. Naravno, da bi se sve ovo dovelo u red i kontrolisalo, usvojena je ova Konvencija o međunarodnim železničkim prevozima, koja definiše sve ovo. Sedište Međuvladine organizacije za međunarodne železničke prevoze nalazi se u Bernu u Švajcarskoj. Taj OTIF kontroliše čitav ovaj sistem, o čemu smo i sada govorili. Nadam se da neće biti nekih nesporazuma i da ćemo se dogovoriti da se ovo usvoji, i da srpske železnice uđu u porodicu evropskih železnica i da funkcionišemo po kriterijumima kako to Evropa traži.
Vi znate da mi imamo i koridor 10, koji je značajan za Evropu. Koridor 10 opslužuje jugoistočnu Evropu i mi smo u sistemu železnica, ali da bismo mogli da izlazimo napolje potrebno je da imamo vozna sredstva koja će ispuniti kriterijume koje propisuje Evropska unija.
Mi smo podneli zahtev i trudili se da i pruga Beograd - Bar bude krak koridora 10.
Nadamo se da će se to povoljno rešiti, tako što ćemo dobiti prugu Beograd-Bar kao krak koridora 10; to je bilo na pragu razrešenja pre uvođenja sankcija, ali posle uvođenja sankcija to je skinuto sa dnevnog reda. Isto tako, želeli smo da i budući autoput Beograd - južni Jadran, koji će se graditi, postane krak koridora 10, zato što su se sada stekli svi uslovi.
Nadamo se da će ministarska konferencija za saobraćaj Evropske unije dozvoliti i proglasiti da su ova dva pravca kraci koridora 10, tako da bismo imali mogućnost kreditiranja određenih infrastrukturnih objekata i na železnici, ali, naravno, i na drumu. Vozna sredstva su neophodna Srbiji, jer, ponavljam, za vreme sankcija nismo mogli da zanavljamo sve to, imali smo jedan period razaranja železničke infrastrukture, voznih sredstava, a sada smo u situaciji da to sve dovedemo u red. Videli ste i sami, dobili smo kreditne linije pomoću kojih ćemo poboljšati postojeće stanje. Nadam se da ćete ovo podržati i hvala vam.