Zahvaljujem narodnom poslaniku Nataši Jovanović. Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, po Poslovniku.

Hvala, gospodine predsedavajući. Javio sam se po Poslovniku zato što je reč o očigledno pogrešnom tumačenju onoga što sam rekao, jer sam i ja pominjao Akreditacionu komisiju, odnosno ovaj dokument i ono što se dešavalo.
Nisam pomenuo nikog od članova Akreditacione komisije, neću to ni sada uraditi, a zašto koleginica ima potrebu da afirmiše jednog i da ga brani, to ostavljam drugima da prosude. Rekao sam ono što je tačno, da je bilo mnogo, mnogo, pet puta mnogo problematičnih stvari, ali da to nije problem ni samo nas poslanika niti onih o kojima je reč, to je širi problem stanja u obrazovanju Republike Srbije.
Zato i postoji Nacionalni savet za visoko obrazovanje kao drugostepeni organ, i zato postoje stručni ljudi, i zato postoji struka koja će oceniti šta je od toga tačno a šta ne. Bilo je svega, ljudi. Imam neke podatke, ali ako bih ušao dalje u tu priču, ne bi ispalo, verujte mi, povoljno po ovu komisiju, ali ne želim o tome da pričam.
Samo sam pomenuo da smo dobili jedno pismo koje ukazuje na brojne, brojne slučajeve, slučajno ili namerno, to neka odluče stručni ljudi. Naša intencija jeste da upravo stručni ljudi utvrde šta se sve tamo zbivalo. Ja sam jedan od poslanika koji je glasao za članove Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje. Verujem njihovom stavu. Ako Nacionalni savet potvrdi stavove Komisije, u redu. Ako opovrgne stavove Komisije, onda za mene opet u redu. Znači, stručni ljudi daju ocenu o radu. Ništa tu nema lično.
Molim vas, koristim ovu priliku, tumačenje člana tog i tog zakona, da ukažem o problemima koji stoje u visokom obrazovanju Republike Srbije. Problema ima i videćete kada bude došao ovaj izmenjen i dopunjen zakon ili novi zakon o visokom obrazovanju. Na kraju krajeva, evo, vrlo kompetentni ljudi su govorili juče, evo, izuzimam sebe iz tog nekog skupa, ali su vrlo kompetentni ljudi govorili o problemu u visokom obrazovanju povodom ovog tumačenja. I ja isto kažem, neka stručni ljudi kažu kako tu stvari stoje i apsolutno nema potrebe bilo koga da pominjem pojedinačno. Hvala vam.

Zahvaljujem dr Žarku Obradoviću. Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, javljam se po članu Poslovnika gde reklamiram da se mi sad ne razumemo šta pričamo, a bitno je da se razumemo.
Prvo, mi naravno danas pričamo o jednom papiru i dobro je diskutovati o mnogim problemima koje srećemo u praksi kod izvršavanja Bolonje.
Ono što je nesporno, slažem se da je bilo mnogo problema kod rada Akreditacione komisije, ali treba kazati ovo: da je to proces koji je započeo, da to nije završen proces, da je dosad rađeno samo sa visokim školama, a da tek sad dolaze na red, u naredne tri-četiri godine, postepeno fakulteti, pa se ne može ništa zaključiti o radu na fakultetima. Može o onome što su doneli za više škole.
Kako se radi? Pošto je dobrovoljno, prijavljuju se fakulteti koji su spremni da uđu u proces akreditacije i licenciranja, prva grupa se prijavila i oni će biti i ocenjeni.
Elem, ono što je poenta, što je rekla narodni poslanik potpredsednik Skupštine gospođa Jovanović, Komisija isključivo radi po zakonu i po pravilniku koji je donet i ne odstupa od njega. I to, ako možete da osporite, kažete ima mnogo slučajeva, treba kazati konkretno u slučaju tom i tom evo bilo je i to. Ali, kažite i to da je ta komisija bila izložena fizičkom maltretiranju, da je bilo pretnje oružjem upravo od onih krugova koji su vam kazali to što su vam kazali.
Znam celu priču, pa ćemo ispričati celu priču, o dolasku tih ljudi čije ćete interese zastupati sada, pa su fizički pretili članovima Komisije u drugim gradovima, van Beograda.
Znači, odu u drugu sredinu da prete osobi, a ima i svedoka za to. Bolje da ne otvaramo tu priču.
Komisija radi po zakonu. Vi ste i sami dobro kazali ko je merodavan da ocenjuje, a ti koji nisu zadovoljni imaju pravo i da se žale, imaju pravo i da se preispita proces, da iskoriste sva zakonska prava, pa onda, ako su načinjene materijalne greške, mogu da budu u pravu.
Potpuno razumem gospođu Jovanović što brani integritet predsednika Komisije koji ne može da se brani a mora, upravo je onaj koji je na čelu i najodgovorniji. To je lider i on mora da snosi odgovornost i za dobro i za zlo u jednoj komisiji.
Kamo sreće da su nam svi na čelu tih radnih tela takvi, da se tako ponašaju, daleko bi mi dogurali.

Zahvaljujem dr Paji Momčilovu. Reč, po Poslovniku, ponovo ima dr Žarko Obradović, pa narodni poslanik Branimir Đokić.

Zahvaljujem se kolegi Momčilovu. Mislim da mi delimo iste vrednosti, a to je da struka pokaže koje su stvari dobre a koje nisu.
To je bila cela priča oko mog izlaganja i dodatnog javljanja, jer uopšte ne želim da ovu priču pretvorimo u stanje u visokom obrazovanju, o radu jednog dela visokog obrazovanja.
Naprotiv, stalno govorim neka stručni ljudi kažu šta je dobro a šta je loše jer, pazite, postoje neka tela, mi smo formirali Savet za visoko obrazovanje, mi, neki poslanici, smo ovde glasali za njih.
Oni imaju svoje mesto u sistemu visokog obrazovanja u Republici Srbiji, pa su i oni merodavni da kažu svoj sud o tome i treba pustiti struku da kaže svoje.
Apsolutno neću da ulazim ni u jedan pojedinačni problem, samo mislim da se mi apsolutno slažemo u jednom: da treba struka da kaže konačno mišljenje o svemu, da oni koji ne ispunjavaju uslove nisu ispunili uslove, jer uslovi su propisani, a oni koji su ispunili uslove – obrnuto.
Ne slučajno, možda su kolege poslanici primetili, a možda i ne, na kraju svog izlaganja rekao sam, ako nisam, onda se izvinjavam, evo sada ću reći: Nacionalni savet za visoko obrazovanje će morati dobro da porazmisli.
Nacionalni savet, ne Komisija, jer Komisija samo primenjuje određene kriterijume i daje svoje mišljenje. Nacionalni savet je drugostepeni, to radi, pa će se videti kako je urađeno. Nacionalni savet će morati dobro da porazmisli o nekim kriterijumima jer, ako se svi kriterijumi budu poštovali, odnosno ako se neki postojeći kriterijumi ne promene, na prste jedne ruke će se izbrojati fakulteti koji će dobiti dozvolu.
Svi koji su u oblasti visokog obrazovanja znaju da je ovo što govorim tačno. Ne govorim o privatnim, ne govorim o državnim, govorim o visokoškolskim ustanovama. Tu Nacionalni savet ima veliku ulogu da u stvari primeni, implementira Bolonjsku deklaraciju, da zadrži vrednosti onoga što čini obrazovni sistem Srbije, a da eliminiše ono što je loše, i da to naravno bude u interesu Srbije i da zadovoljava potrebe studenata. Hvala vam.

Zahvaljujem dr Žarku Obradoviću. Reč ima narodni poslanik Branimir Đokić − i on reklamira Poslovnik. Izvolite.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovano Predsedništvo, postavljam jedno pitanje Ministarstvu kulture, konkretno ministru kulture Voji Brajoviću, u ime Saveza estradnih umetnika Srbije, u ime Udruženja estradnih umetnika Srbije, u ime Unije poslodavaca Srbije i u ime Ujedinjenog granskog sindikata ''Nezavisnost'' Srbije.
S obzirom da je zakon o kulturi u pripremi i da smo mi dobili Nacrt zakona o kulturi koji je dat na razmatranje, mi kao asocijacija najveća u Srbiji, Savez estradnih umetnika Srbije, koji okuplja preko 30 umetničkih udruženja širom Srbije, pokušavamo već četiri meseca da stupimo u kontakt sa Ministarstvom kulture, konkretno sa ministrom kulture Vojom Brajovićem, i na legalan način smo uputili dopise.
Sada ću vam samo pročitati kog datuma je sve to poslato. To je poslato 6. 7. 2007. godine gospodinu ministru Vojislavu Brajoviću od Unije poslodavaca Srbije, Ujedinjenog granskog sindikata Nezavisnost, Saveza estradnih umetničkih udruženja Srbije i Udruženja estradnih umetničkih izvođača Srbije.
Dopis je poslat, znači, 6. 7, overen pečatom, potpisali smo ga gospodin Branislav Čanak, mr Ratko Ninković, Zlatko Stanojević i ja.
Drugi dopis smo poslali 28. 8. sa istom molbom da primi delegaciju ove najmasovnije institucije što se tiče estradno-umetničke delatnosti.
Naravno, odgovor nismo dobili ni od drugog dopisa. Treći dopis smo poslali 1. 10, isto je overen, poslat na istu adresu. Naravno, odgovor nismo dobili.
Četvrti dopis koji smo poslali je zaveden 11. oktobra i do danas odgovor nismo dobili.
Bili smo prinuđeni da se obratimo Narodnoj skupštini Republike Srbije, Odboru za kulturu i informisanje, gospodinu Slobodanu Gavriloviću, predsedniku, da primi delegaciju ove četiri najmasovnije organizacije estradnih umetnika ovde u Srbiji.
Tražim u ime ovih organizacija da se odgovori lično i da se pošalje ovde na Skupštinu: koji su razlozi da se ministar kulture Vojislav Brajović do ovog trenutka uopšte nije obratio, bar napismeno, da kaže razloge zbog čega četiri meseca ne želi da primi ovu delegaciju, kada je u međuvremenu vodio konsultacije sa mnogim određenim umetničkim udruženjima?
Pitamo se da li je on ministar samo jednog broja umetnika u Srbiji, ili je ministar kulture koji bi trebalo da sasluša i određene umetnike iz drugih oblasti i drugih esnafa.
Očekujemo da ćemo dobiti brzo odgovor kako bi ga mogli proslediti našim udruženjima. Hvala.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Branimiru Đokiću.
Reč, najzad, ima narodni poslanik Goran Davidović. Neka se pripremi narodni poslanik dr Paja Momčilov.

Dame i gospodo poslanici, poštovani predsedavajući, svakako da, kada govorimo o Zakonu o visokom obrazovanju, zakon treba u svakom slučaju da daje odgovore na mnoga postavljena pitanja koja smo čuli u toku proteklog i današnjeg dana.
Naravno, ono što je neminovno je da u svakom slučaju ne dovedemo u pitanje stečena prava onih koji su završili određene fakultete do trenutka dok skupštinski odbor nije zauzeo ovakav stav koji smo imali priliku da čujemo.
Podsetiću da u članu 127. stoji: ''Lice koje je steklo, ili stekne odgovarajući akademski, stručni ili naučni naziv, prema propisima koji su važili do stupanja na snagu ovog zakona, zadržava pravo na njegovo korišćenje u skladu sa propisima prema kojima ih je steklo.
Lice iz stava 1. ovog člana može tražiti od visokoškolske ustanove u kojoj je steklo naziv da mu u postupku i pod uslovima propisanim opštim aktom visokoškolske ustanove, a u skladu sa kriterijumima za usklađivanje stečenih naziva koje propisuje Konferencija univerziteta, odnosno Konferencija akademija strukovnih studija, utvrdi da ranije stečeni naziv odgovara nekom od naziva iz člana 95. ovog zakona.
Kada visokoškolska ustanova u postupku iz stava 2. ovog člana utvrdi odgovarajući naziv, izdaje novu diplomu u skladu sa ovim zakonom.
Diploma iz stava 3. ovog člana može se izdati samo ako se ranije izdata diploma oglasi nevažećom.
Ako je visokoškolska ustanova na kojoj je lice iz stava 2. ovog člana steklo naziv prestala da postoji, a nema pravnog sledbenika, Ministarstvo će odrediti visokoškolsku ustanovu koja će odlučivati o takvom zahtevu.'' Podsetiću da se u članu 95. praktično kriju mnogi odgovori na postavljena pitanja koja smo imali priliku da čujemo ovde u Skupštini.
Najpre, u stavu 1. se kaže da lice koje završi osnovne akademske studije stiče stručni naziv, odnosno stiče zvanje prvog stepena akademskih studija za odgovarajuću oblast. Zatim, lice koje završi osnovne strukovne studije stiče zvanje prvog stepena strukovnih studija iz odgovarajuće oblasti. S druge strane, lice koje završi specijalističke akademske studije stiče stručni naziv specijalista, sa naznakom zvanja za šta je specijalista, drugog stepena.
Lice koje završi specijalističke strukovne studije, jer imamo i akademske i strukovne, a u ovom slučaju strukovne studije, stiče stručni naziv specijalista, sa naznakom za zvanje drugog stepena tih strukovnih studija.
Lice koje završi magistarske akademske studije drugog stepena stiče akademski naziv magistra, sa naznakom za oblast za koju je magistrirao.
Lice koje završi doktorske, odnosno akademske studije trećeg stepena, stiče naziv za zvanje doktora nauka, odnosno doktora umetnosti, sa naznakom za tu oblast.
Listu zvanja iz odgovarajućih oblasti i skraćenice stručnih, akademskih i naučnih naziva utvrđuje Nacionalni savet na predlog Konferencije univerziteta, odnosno Konferencije akademskih strukovnih studija.
Skraćenice stručnog naziva se stavljaju iza imena i prezimena, a skraćenice akademskog naziva se stavljaju ispred imena i prezimena.
Ono što je možda, na izvestan način, i dovelo do zabune primenom Bolonjske deklaracije i donošenjem ovog novog zakona je da smo svi zaboravili na faktor vreme, da je ovo proces koji se odvija u jednom vremenskom periodu i da ćemo imati u tom prelaznom periodu, do konačnog prihvatanja celog procesa, i izvesne poteškoće koje su nastale u ovim tumačenjima.
Ali, ukoliko želimo da ova zvanja, o kojima smo govorili, po ovom zakonu, prevedemo u zvanja koja bi bila priznata u inostranstvu, želim da istaknem da u međunarodnom prometu i u diplomi, recimo na engleskom jeziku, ukoliko neko završi neki od ovih naših fakulteta i želi da ode u inostranstvo, evo šta će mu pisati na toj diplomi.
Znači, ukoliko je lice završilo osnovne akademske studije ili osnovne strukovne studije, u diplomi na engleskom jeziku stajaće mu bachelor, znači naziv koji je steklo po ovom zakonu koji smo mi doneli.
Ako je lice završilo osnovne strukovne studije, onda dobija naziv bachelor appl. To je zvanje koje će stajati u diplomi kada odlazi u inostranstvo, ukoliko želi da dobije i taj prevod na engleski.
Na osnovu završetka magistarskih akademskih studija, znači, kada lice po ovom zakonu završi magistarske akademske studije drugog stepena stiče naziv magistra i onda će, na osnovu tog zvanja, u prevodu nositi naziv master, a naziv koje je steklo iz stava 6. člana 95. postojećeg zakona, tamo gde je završilo doktorske studije upravo će takvo zvanje i imati. Na ovaj način smo, mogao bih da kažem, dobrim delom otklonili izvesne poteškoće oko tumačenja.
Bio sam, sticajem okolnosti, u prilici da sretnem studentkinju elektrotehnike, koja ove godine završava elektrotehnički fakultet, koja je postavila pitanje: šta će pisati na njenoj diplomi? Znači, da li će na njenoj diplomi, posle petogodišnjih studija, pisati diplomirani inženjer elektrotehnike ili master, odnosno da li će biti potrebno da za zvanje mastera položi, ta studentkinja i oni koji završavaju u konkretnom slučaju ovaj fakultet, izvestan broj dopunskih ispita?
U svakom slučaju, ovakav način zvanja, uz pomoć tumačenja zakona, zavisiće od samog fakulteta.
Ono što je jako bitno je da su praktično svi fakulteti Bolonjskom deklaracijom u obavezi da pristupe procesu akreditacije. Želim da kažem da je Medicinski fakultet u Kragujevcu jedan od prvih fakulteta koji je pristupio procesu akreditacije, koja zaista nije nimalo naivna i koja na neki način potvrđuje ozbiljnost jednog fakulteta, a naravno i univerziteta koji ima takve fakultete.
U svakom slučaju, mislim da zauzimanjem u Skupštini jednog ovakvog stava, mada mislim da možda nije ni bilo potrebe na taj način zauzimati, da je moglo određeno tumačenje od strane samog Ministarstva moglo da razjasni mnoge dileme, i uzimajući u obzir da je primena Bolonjske deklaracije proces u kojem je faktor vreme takođe bitan, i da to ne može da se desi za kratko vreme, mislim da ćemo na ovaj način otkloniti mnoge nedoumice i sumnje koje postoje oko samog zvanja.