Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je zaista u većini gospodin Dačić u pravu. Jedino ovaj Marko Orešković ne znam po čemu je zadužio srpski narod, ne znam da je učestvovao u oslobađanju Beograda, ne znam da je igde ijednog Srbina odbranio. Znamo neke vrlo loše, uglavnom antisrpske, ideje koje je baštinio, ali ne bih sad da raspravljam o tome.
Ono što jeste zanimljivo, ja bih pridodao ovom spisku, ovoj antifašističkoj vlasti, kako se predstavlja, nasmejaće se ljudi neki ovde, iako je prilično žalosno ovo što ću reći. Recimo, Ulica Jelene Ćetković je promenila ime, verovali ili ne, odnosno čudesna gradska vlast, demokratska gradska vlast, promenila je ime Ulice Jelene Ćetković u Ulicu lipa. Što da bude Ulica Jelene Ćetković kad je Ulica lipa?
Vi ste čoveka Žarka Marinovića, koji je 1936. godine ubijen − ubili ga žandari − proglasili za komunistu i rekli da je on po ideološkom principu dobio ulicu, i takođe oduzeli tu ulicu. Nema ulica maršala Tolbuhina, generala Ždanova, nikoga od onih koji su najzaslužniji što mi danas živimo u slobodnom gradu, ne računajući ovu delimičnu okupaciju koju sprovode neke zapadne sile, uz podršku vas koji im u tome služite.
Dobro bi bilo, te lipe su divne tu na Zvezdari, zaista divne, ali pokušajte da budete malo originalniji i da te ideološke komisije koje menjaju ulice vode računa da ljudima koji su zaista bili narodni heroji, koji su se borili za slobodu ovog naroda, ne otimate pravo na, rekao bih, život u sećanjima naše dece i onih koji treba da uče na njihovim primerima.
Izašao sam i zbog jednog konkretnog problema. Naime, želim da vas upozorim da je danas deseti dan kako direktor Beogradskog zoološkog vrta Vuk Bojović štrajkuje glađu. Deseti dan kako nema nikakvih razgovora o tome kako da se reši problem u samom vrtu i kako da se pomogne, te da gospodin Bojović završi štrajk glađu.
U ime SRS juče sam otišao da ga posetim i nisam želeo ništa da zloupotrebljavam, kao što ste mogli kroz štampu da vidite, u političke svrhe.
Moj jedini savet njemu je bio da pokuša da nađe zajednički jezik sa gradskim vlastima, da pokuša da se dogovori, zato što ni u čijem interesu nije da dočekamo bilo kakvu tragediju, a još manje je u interesu našeg grada da izgubimo zoološki vrt, da izgubimo jedno od znamenja ne samo Beograda već cele Srbije.
Očigledno je da tu postoje neki nerazumni ljudi u gradskoj upravi i ne želim da sad govorim o tome da li i kakvi izbori treba da se održavaju ili ne, šta bi sve trebalo da se događa.
Samo vas molim za malo razuma, molim vas da znate da je pitanje kad i koliko ljudi zaista mogu da izdrže ukoliko štrajkuju glađu − gospodin Bojović štrajkuje glađu, značajno je već oslabio − da povedete računa o tome jer to bi bilo veoma loše i za Beograd i za Srbiju da imamo, rekao bih, nesrećan, loš ili tragičan ishod svega što se zbiva zbog neodgovornosti predstavnika gradskih vlasti u Beogradu.
Još jedanput vas, uz zahvalnost na pažnji, pozivam da povedete računa o onim elementarnim interesima građana naše zemlje.
Neću ovoga puta da govorim o kampanjama koje svakoga dana vodite protiv onih koji jesu za slobodu ove zemlje, protiv onih koji su uvek bili na strani antifašista, nekada, ali koji su danas na ovoj strani, što je mnogo važnije, pošto ne mislim da možemo da živimo samo na slavi onih koji su se borili za ovu zemlju pre 60 i 70 godina, ili pre 90 godina, već nešto mi treba da uradimo, da gledate da ne narušavamo to.
Nije nam najveća vrednost ni Solana ni Oli Ren. Najveća vrednost su nam naša deca, naši gradovi, naša sela, naša Srbija, to je ono što moramo da čuvamo, a tu nam je potrebna i vaša pomoć.