PRVA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 18.10.2007.

12. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

12. dan rada

18.10.2007

Sednicu je otvorio: Milutin Mrkonjić

Sednica je trajala od 11:35 do 17:00

  • TAGOVI

  • Prva sednica Drugog redovnog zasedanja (2007)
  • Predlog autentičnog tumačenja odredaba člana 127. stav 1. i stav 2. Zakona o visokom obrazovanju (2007)
  • Predlog deklaracije Narodne skupštine o osudi blokade i izolacije Republike Kube koju sprovode Sjedinjene Američke Države (2007)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Milutin Mrkonjić

    | Predsedava
    Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, izvinjavam se u ime predsednika Olivera Dulića, koji je na Zakonodavnom odboru koji upravo sada završava rad, ali da ne bi dalje gubili vreme, nastavljamo rad Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini.
    Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 124 narodna poslanika.
    Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
    Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 86 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
    Obaveštavam da su sprečeni da prisustvuju sednici sledeći poslanici: Aleksandra Jerkov, Dušan Mrvoš i Čedomir Jovanović.
    Po Poslovniku se za reč javio narodni poslanik Ivica Dačić. Izvolite.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Ivica Dačić

    | Ministar unutrašnjih poslova
    Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 225. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije, a imajući u vidu da Narodna skupština najverovatnije neće raditi
    sutradan niti u subotu, želim da iskoristim ovu priliku da informišem narodne poslanike i našu javnost da je, kao što znate, 20. oktobar Dan oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu od nemačkih okupatora 1944. godine.
    Želim da vas podsetim da su tada, čak tako piše i u zvaničnoj istoriji, na sajtu zvanične vlasti Beograda, Beograd oslobodile jedinice Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije i Crvene armije. Kao što znate, postoji i Groblje oslobodilaca Beograda. Nekoliko hiljada boraca Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije i oko 1.000 pripadnika Crvene armije izgubilo je živote u operacijama za oslobođenje Beograda. I danas se taj dan slavi kao Dan oslobođenja Beograda.
    Pre otprilike dvadesetak dana, u ovoj istoj Narodnoj skupštini Republike Srbije, mogli smo da čujemo priče o fašizmu, antifašizmu, nacizmu i drugim pojavama za koje smatramo da su i danas aktuelne u Srbiji.
    Kao što znate, SPS je antifašistička stranka, ali želim da vas podsetim, vas koji vršite vlast u Beogradu, kada obeležavate 20. oktobar, verovatno će onaj ko sada ima ulogu v.d. gradonačelnika ili ne znam čega već, po ovom što ste uradili u Beogradu, govoriti i o tom datumu. Samo bih pitao onoga ko će o tome govoriti: gde su ulice onih koji su oslobodili Beograd? Ako su vam oni toliko bitni, zašto ste i ulice sa njihovim imenima promenili?
    Peko Dapčević je komandovao jedinicama partizana koje su oslobodile Beograd. Imamo li njegovu ulicu? Ulicu Bulevar Crvene armije ste pretvorili u Južni bulevar. Veoma inspirativno ime. Mogli ste barem da izmislite nekog novog prvoborca DOS-ove revolucije.
    Ulicu maršala Tolbuhina − A je l' znate ko je maršal Tolbuhin? On je komandovao jedinicama Crvene armije koje su oslobodile Beograd − njegovu ulicu ste promenili u Ulicu Dejvida Makenzija. Znate ko je Makenzi? Profesor univerziteta u Severnoj Karolini, autor biografije znamenitih prvaka srpske istorije.
    Ulicu generala Ždanova ste pretvorili u Resavsku ulicu. A je l' znate ko je general Ždanov? On je poginuo kada je dolazio na dan obeležavanja oslobođenja Beograda i postoji spomenik tamo gde je pao njihov avion.
    (Predsedavajući: Zahvaljujem, gospodine Dačiću.)
    Promenili ste Ulicu Marka Oreškovića u Ševinu ulicu, po ptici ševi koja je česta u tom kraju te ulice. Promenili ste Ulicu Sime Šolaje, sada se ulica zove Mozerova. Je l' znate ko je bio Mozer? Mozer je bio gradonačelnik Zemuna za vreme Drugog svetskog rata.
    (Predsedavajući: Hvala, gospodine Dačiću.)
    Milana Nedića ste stavili u sto najznamenitijih Srba, koji je bio predsednik kapitulantske vlade za vreme Hitlerove Nemačke; i vi govorite o borbi protiv fašizma. Ako želite da se borite protiv fašizma, onda budite antifašisti do kraja i ne stidite se onih koji su oslobodili Beograd, a taj dan proslavljate, i proslavićete ga i u subotu, 20. oktobra 2007. godine. Hvala vam.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Milutin Mrkonjić

    | Predsedava
    Molim vas da se držite vremena. Reč ima, po Poslovniku, narodni poslanik Aleksandar Vučić. Izvolite.
    ...

    Aleksandar Vučić

    | predsednik Republike Srbije
    Dame i gospodo narodni poslanici,  mislim da je zaista u većini gospodin Dačić u pravu. Jedino ovaj Marko Orešković ne znam po čemu je zadužio srpski narod, ne znam da je učestvovao u oslobađanju Beograda, ne znam da je igde ijednog Srbina odbranio. Znamo neke vrlo loše, uglavnom antisrpske, ideje koje je baštinio, ali ne bih sad da raspravljam o tome.
    Ono što jeste zanimljivo, ja bih pridodao ovom spisku, ovoj antifašističkoj vlasti, kako se predstavlja, nasmejaće se ljudi neki ovde, iako je prilično žalosno ovo što ću reći. Recimo, Ulica Jelene Ćetković je promenila ime, verovali ili ne, odnosno čudesna gradska vlast, demokratska gradska vlast, promenila je ime Ulice Jelene Ćetković u Ulicu lipa. Što da bude Ulica Jelene Ćetković kad je Ulica lipa?
    Vi ste čoveka Žarka Marinovića, koji je 1936. godine ubijen − ubili ga žandari − proglasili za komunistu i rekli da je on po ideološkom principu dobio ulicu, i takođe oduzeli tu ulicu. Nema ulica maršala Tolbuhina, generala Ždanova, nikoga od onih koji su najzaslužniji što mi danas živimo u slobodnom gradu, ne računajući ovu delimičnu okupaciju koju sprovode neke zapadne sile, uz podršku vas koji im u tome služite.
    Dobro bi bilo, te lipe su divne tu na Zvezdari, zaista divne, ali pokušajte da budete malo originalniji i da te ideološke komisije koje menjaju ulice vode računa da ljudima koji su zaista bili narodni heroji, koji su se borili za slobodu ovog naroda, ne otimate pravo na, rekao bih, život u sećanjima naše dece i onih koji treba da uče na njihovim primerima.
    Izašao sam i zbog jednog konkretnog problema. Naime, želim da vas upozorim da je danas deseti dan kako direktor Beogradskog zoološkog vrta Vuk Bojović štrajkuje glađu. Deseti dan kako nema nikakvih razgovora o tome kako da se reši problem u samom vrtu i kako da se pomogne, te da gospodin Bojović završi štrajk glađu.
    U ime SRS juče sam otišao da ga posetim i nisam želeo ništa da zloupotrebljavam, kao što ste mogli kroz štampu da vidite, u političke svrhe.
    Moj jedini savet njemu je bio da pokuša da nađe zajednički jezik sa gradskim vlastima, da pokuša da se dogovori, zato što ni u čijem interesu nije da dočekamo bilo kakvu tragediju, a još manje je u interesu našeg grada da izgubimo zoološki vrt, da izgubimo jedno od znamenja ne samo Beograda već cele Srbije.
    Očigledno je da tu postoje neki nerazumni ljudi u gradskoj upravi i ne želim da sad govorim o tome da li i kakvi izbori treba da se održavaju ili ne, šta bi sve trebalo da se događa.
    Samo vas molim za malo razuma, molim vas da znate da je pitanje kad i koliko ljudi zaista mogu da izdrže ukoliko štrajkuju glađu − gospodin Bojović štrajkuje glađu, značajno je već oslabio − da povedete računa o tome jer to bi bilo veoma loše i za Beograd i za Srbiju da imamo, rekao bih, nesrećan, loš ili tragičan ishod svega što se zbiva zbog neodgovornosti predstavnika gradskih vlasti u Beogradu.
    Još jedanput vas, uz zahvalnost na pažnji, pozivam da povedete računa o onim elementarnim interesima građana naše zemlje.
    Neću ovoga puta da govorim o kampanjama koje svakoga dana vodite protiv onih koji jesu za slobodu ove zemlje, protiv onih koji su uvek bili na strani antifašista, nekada, ali koji su danas na ovoj strani, što je mnogo važnije, pošto ne mislim da možemo da živimo samo na slavi onih koji su se borili za ovu zemlju pre 60 i 70 godina, ili pre 90 godina, već nešto mi treba da uradimo, da gledate da ne narušavamo to.
    Nije nam najveća vrednost ni Solana ni Oli Ren. Najveća vrednost su nam naša deca, naši gradovi, naša sela, naša Srbija, to je ono što moramo da čuvamo, a tu nam je potrebna i vaša pomoć.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Milutin Mrkonjić

    | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Po Poslovniku, za reč se javio ponovo narodni poslanik Ivica Dačić, pa narodni poslanik Željko Vasiljević, pa narodni poslanik Riza Halimi.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Ivica Dačić

    | Ministar unutrašnjih poslova
    Pošto me je gospodin Vučić spomenuo, zaista zahvaljujem na prilici da dobijem još koji minut, ali želim da kažem da personalno apsolutno ne želim da ulazim u ocenu bilo koga čija je ulica, koja je nosila njegovo ime, promenjena.
    Može se o tome raspravljati, ali ne vidim da je za Zemun ptica ševa imala veću ulogu nego neki drugi.
    Ali, da ne ispadne da je to opštinska vlast u Zemunu, u pitanju je odluka gradske vlasti i samo želim da to pojasnim, da ne ispadne da napadam bilo koju političku stranku pojedinačno koja, u ovom momentu, možda za to nije kriva.
    Želim da kažem o jednoj tendenciji koja je ovde, u ovoj skupštini, započeta. Vi se žalite na ove iz "Stroja" koji su demonstrirali u Novom Sadu, a vi ste ovde, u ovoj skupštini, izjednačili one koji su se borili protiv okupatora sa onima koji su sarađivali sa okupatorom za vreme Drugog svetskog rata.
    Dali ste ime ulici, znači, umesto Sima Šolaja − Mozerova. Mozerovi su bili osnivači "Navipa" i njihov jedan član porodice je bio gradonačelnik Zemuna za vreme Drugog svetskog rata. Je l' on oslobodilac Beograda?
    U knjizi o sto najznamenitijih Srba je Milan Nedić, koji je bio predsednik kapitulantske vlade, vlade za vreme Hitlera.
    Zamislite vi Srbiju danas, koju će okupirati, na primer, SAD i u kojoj će se neko naći da bude predsednik vlade iz ove stranke koja, na primer, danas nije tu i on će posle biti oslobodilac Srbije i spasitelj srpskog naroda. Ne, on će biti izdajnik i biće kolaboracionista, kao što je bio i Milan Nedić.
    Prema tome, zato što su bili svi drugi u celoj Evropi takvi, Milan Nedić je 3. oktobra sazvao sednicu Vlade i svi su pobegli u Austriju, gde su pobegle i sve vlade koje su bile za vreme Hitlerove Nemačke.
    Ali, nije kriv Milan Nedić. Krivi smo mi, danas, posle 60 godina, koji zaboravljamo svoju istoriju.
    Narod koji zaboravlja svoju istoriju možda će biti osuđen da je ponovo proživi i, kada ovo govorimo, setimo se svega onoga što je bilo u proteklih mesec dana u ovoj istoj skupštini i pogledajmo jesmo li svi mi pomalo za to krivi, zato što smo zaboravili ono što se desilo od 1941. do 1945. godine. A isto što se desilo od 1941. do 1945. godine se moglo dešavati i proteklih godina, a može se dešavati i u narednim godinama.
    Fašizam, i želja za dominacijom i stvaranjem novog svetskog poretka, nije mrtav. Zato je antifašizam i dalje živ. Želim još jednu rečenicu da kažem: jedan poslanik DS-a je sinoć na televiziji, čini mi se, rekao da ga zaprepašćuje to što može videti da Mrkonjić predsedava, a Borka Vučić govori. I to je fašizam.
    Oliver Dulić se izvinio zbog onoga što je rekao za ovom govornicom kada je postao predsednik Narodne skupštine Republike Srbije. Vi imate pravo da mislite o nama šta hoćete, ali morate da poštujete volju naroda − volja naroda je viša od svega onoga što mi mislimo jedni o drugima.
    I zato, nadam se da je to nespretno izgovoreno, a ne da je neka tendencija. I mene zaprepaštava što vidim mnoge od vas u ovoj skupštini, a ne bi trebalo da ih gledamo, ali poštujem volju naroda.
    Meni je drago što vas tu vidim i nadam se da ćete tu biti, gospodine Mrkonjiću, ne kao zamenik i potpredsednik, nego kao predsednik Narodne skupštine Republike Srbije.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Milutin Mrkonjić

    | Predsedava
    Po Poslovniku, narodni poslanik Nataša Jovanović, pa narodni poslanik Željko Vasiljević, pa narodni poslanik Riza Halimi, pa narodni poslanik Aleksandar Vučić.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Nataša Jovanović

    Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Mrkonjiću, koristim priliku da pozdravim Njegovu ekselenciju ambasadora Kube gospodina Hulija Cezara Kancija Ferera, koji se nalazi gore na galeriji − poštovanje, ekselencijo −  jer ova tema jednostavno zadire i u današnju borbu naroda Republike Kube protiv fašista novog svetskog poretka, Amerike i zapadnih sila.
    Ali, pošto je otpočeta ova tema, ja ću veoma kratko, koliko Poslovnik dozvoljava, u susret 21. oktobru.
    Znate da sam iz Kragujevca i da je tamo nažalost narod u Srbiji, u Prvom svetskom ratu, ovde u delu Srbije, ne govorim o srpskim zemljama, najviše stradao, i da je u jednom danu sedam hiljada učenika i građana mog grada pobijeno od strane nemačkih fašista.
    Ista je situacija od petooktobarskog puča u Srbiji i u Kragujevcu. Svedoci su i kolege, i profesor Poskurica i dr Vučićević, koji je takođe opozicija kragujevačkoj gradskoj vlasti svih ovih godina, da su bez ikakvog razloga kragujevački vlastodršci promenili nazive ulica onih koji su nas branili od fašista i koji su se borili posle genocida koji je sproveden nad našim narodom 21. oktobra 1941. godine.
    Smetalo je DS-u i vlasti DOS-a, kasnije i Veroljubu Stevanoviću, što ulice nose nazive Sedamnaeste udarne divizije, Moše Pijade, Dušana Dugalića.
    Međutim, o njima će da sudi istorija i narod na sledećim izborima, kada ćemo mi da ispravimo mnoge greške koje su oni napravili ne slučajno već namerno u proteklih sedam godina.
    Ali, na osnovu priče koju sam čula, jer zaista još bi mi bilo mnogo da gledam lažoviziju kakav je Studio B, kao televizija koja se finansira sredstvima građana Beograda, koji imaju lažnog gradonačelnika, ali čula sam, i rekle su mi kolege od jutros i članovi moje porodice, da se drznuo gospodin Stanimirović zajedno sa celom onom klikom sinoć na tom neformalnom skupu, trač-partiji, kako se već zove to gde je on učestvovao, da kaže da mora da se uštine i da sam sebe zapita, on, Milan Stanimirović, da li je ovo 2007. godina, kada predsedava Milutin Mrkonjić, a ja sedim sa njegove desne strane, a gospođa Borka Vučić je za govornicom.
    Mislim, gospodine Stanimiroviću, da vi treba prvo da se uštinete i da vidite gde su vam moral, čast i savest.
    Da li ste to izgubili na putu od kuće dolaskom u Beograd i da li ste vi zaboravili, baš kao i vaša Demokratska stranka − je l' vi vidite da neću vama ništa lično da govorim, govorim o politici stranke koja nas je dovela u ovu situaciju u kojoj smo sada, za ovih sedam godina − da je narod bez posla, da su ljudi u svakom pogledu obespravljeni, satanizovani, da ste uništili sve ono što je tekovina herojske borbe jednog naroda kroz period od mukotrpne četiri godine kada smo se borili protiv fašista ovde? I onda vi nemate šta i o čemu da govorite.
    Treba da govorite o sebi i da se osvrnete kako je katastrofalnu politiku sprovodio režim koji vi personifikujete za proteklih sedam godina i koliko će nama trebati vremena da vratimo slobodu narodu i da vratimo Srbiju tamo gde joj pripada mesto u svetu.
    A Srbija nije samo u Americi i na Zapadu, Srbija je i u Kubi i u Venecueli, Srbija je u celoj Latinskoj Americi, Srbija je i u Africi i na Bliskom i Dalekom istoku, Srbija je u Kini, u Rusiji, Srbija je u čitavom pravdoljubivom svetu koji želi da nam pomogne da sačuvamo Kosovo i Metohiju i da se izborimo za slobodu našeg naroda. Hvala.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Milutin Mrkonjić

    | Predsedava
    Zahvaljujem narodnom poslaniku Nataši Jovanović. Gospodin Željko Vasiljević je povukao svoju diskusiju. Za reč se javio narodni poslanik Riza Halimi, potom narodni poslanik Aleksandar Vučić, pa potom narodni poslanik Vjerica Radeta.
    (Aleksandar Vučić, sa mesta: Neka izađu lekari.)
    Hajde, neka kolege lekari izađu. Hvala doktorima.
    Izvolite. Riza Halimi ima reč.
    ...

    Riza Halimi

    Hvala, gospodine predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću se ovim pitanjem, na osnovu člana 226, vratiti na problematiku visokog obrazovanja. Odlukom ministra prosvete 2002. godine rešen je veoma osetljiv problem diploma Prištinskog univerziteta koje nisu priznavane u periodu 1991-2001. godine. Odluka priznavanja diploma Prištinskog univerziteta bila je veoma značajna jer oko 80% studenata albanske nacionalnosti iz Preševske doline studira na ovom univerzitetu, a ostali se upisuju na univerzitetima Albanije i Makedonije.
    Poznato je da na univerzitetima Srbije nemamo nijednog redovnog studenta sa ovog područja, kako zbog jezičkih, ekonomskih, tako i političko-bezbednosnih razloga.
    Međutim, i pored zvaničnog priznavanja diploma Prištinskog univerziteta, od 1991. godine pa sve do ovih dana studentima ovog područja je uskraćeno pravo da koriste republički fond za studentski standard jer automatski budu odbijani kada konkurišu za studentske stipendije i kredite. Kao razlog odbijanja se iznosi da se radi o visokoškolskoj instituciji čiji osnivač nije Republika Srbija.
    U principu, ovde se radi o problemu nepriznavanja UNMIK-ove dokumentacije, koji ima veoma štetne posledice za ovo područje i u drugim životnim oblastima.
    Ali, ovom prilikom potenciram značaj ove problematike, pa zato postavljam pitanje ministru prosvete: šta će preduzeti da reši ovaj ozbiljan problem kako bi se konačno omogućilo mladim Albancima ovog područja da, ravnopravno sa svojim vršnjacima, koriste fond za studentski standard i to, za početak, bar u pravcu ostvarivanja prava na studentsku stipendiju i kredite?
    Paralelno sa ovim pitanjem i te kako je važno rešiti i pitanje nostrifikacije univerzitetskih diploma stečenih u Albaniji i Makedoniji jer trenutno postoji veoma šarolika praksa koja varira u širokom rasponu od univerziteta do univerziteta.
    Autonomnim procenama univerzitetskih struktura diplomirani kadrovi na univerzitetima Albanije i Makedonije treba da polažu od jednog do osam dopunskih ispita ili, čak, kao u slučaju fakulteta farmacije Novosadskog univerziteta, imamo momenat da se uopšte ne priznaje diploma farmacije stečena na Univerzitetu Tirane.
    Verovatno i Bolonjskom deklaracijom treba u budućnosti rešiti ovaj problem, ali je neophodno da se priznavanje diploma susednih država urgentnije reši međudržavnim sporazumima jer ovde se radi o egzistencijalnom pitanju, pa smatram da bi Ministarstvo moralo hitno da ovu problematiku reši. Hvala.