Hvala, gospodine Batiću.

Završavam. Dakle, tako je to u zemlji koja je po korupciji među vodećima u Evropi i svetu. Tako je to u zemlji gde dobijamo izveštaj juče da smo na poslednjem mestu po slobodi medija u jugoistočnoj Evropi. Tako je to u zemlji gde svi ćute. Treba pitati i one političke stranke, koje su vrlo grlate u pogledu nekih drugih ljudi, zašto ćute.
Samo jedna mala opaska, gospodine Stanimiroviću, uz sav respekt i uvažavanje povodom vašeg sinoćnog nastupa u emisiji "Problem" na Studiju B i vašeg čuđenja, razočaranja što recimo parlamentom predsedava gospodin Mrkonjić.
Gospodine Stanimiroviću, pa zašto to niste izrazili kada je 13 ministara iz vaše stranke polagalo zakletvu pred gospodinom Mrkonjićem? Čini mi se da ste tada aplaudirali. Hvala.

Zahvaljujem gospodinu Vladanu Batiću. Po Poslovniku se javila narodni poslanik, potpredsednik Skupštine, Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, zamolio me je predsednik Akreditacione komisije, gospodin prof. dr Slobodan Arsenijević, da reagujem zato što on nema mogućnost da koristi skupštinsku govornicu i zbog činjenice da su istinite stvari za rad komisije kojom on predsedava toliko bile očigledne srpskoj javnosti  da ne znam zašto bismo mi onda manipulisali i zašto bi se Narodna skupština bavila nekim dezinformacijama.
To govorim zbog toga što je malopre kolega Obradović govorio o radu Komisije i zbog činjenice da je i on sam, dakle prof. Arsenijević, kao i njegove kolege, bio izložen neverovatnim pretnjama, što telefonom i ostalim metodama, kojima su pokušali da se služe neki koji su nezadovoljni, a istina je zapravo ta da se komisija, na čijem je on čelu, isključivo rukovodila standardima i ovako lošim zakonom koji je napravljen, ali on defakto postoji, on je u opticaju.
Vi ste sami želeli licenciranje, sami ste želeli da se sagleda stanje na visokim školama i na fakultetima u našoj zemlji. I onda, kada ljudi koji apsolutno predano, kao pomenuti profesor, rade svoj posao, i kao redovni profesori na fakultetu i kao ljudi koji su potpuno posvećeni nauci, nema mesta nekim pričama koje ne stoje i statistici koja nema stvarno utemeljenje u ozbiljnom radu.
Ne poznajem ostale članove Komisije, zaista. Profesora Arsenijevića znam dugo godina, zna ga kragujevačka javnost i njegove kolege iz oblasti medicinske nauke širom Srbije, naročito zbog grane medicine kojom se on bavi. Neverovatno je da se na uštrb jednih napadaju ili štite drugi. Nema potrebe za tim. I, koliko su netačni podaci koji su malopre izneti, govori činjenica da je upravo jedna privatna sportska škola, mislim da je Viša škola za trenere, dobila licencu bez problema zato što su ispunili sve uslove.
Cilj SRS u procesu promovisanja Zakona i onoga što je više i visoko obrazovanje unazad 17 godina je upravo zaštita studenata, zaštita standarda koji su postavljeni još osnivanjem Liceja krajem 19. veka u Kragujevcu, koji je preteča viših škola i univerziteta. Ne vidim razloga da se sada u štancovanju onoga što se zove više i visoko obrazovanje, što zaista postoji, znate vi koji ste redovni profesori ili asistenti, ili docenti, ili se spremate za ta zvanja, neko to pokuša da zloupotrebi u neke sitne političke svrhe. Valjda je cilj svakoga da se omogući studentima da se normalno školuju, da imaju dobar kvalitet znanja i obrazovanja i da se zaštite roditelji i studenti upravo od onih koji kroz promovisanje visokog i višeg obrazovanja na brzinu, gde ima recimo 20.000 studenata a 100 predavača, misle da na takav način Srbija treba da ide u bolju budućnost.
Prema tome, imala sam zaista tu obavezu i osećala sam odgovornost, pošto me je profesor zamolio da to kažem istine radi, naročito zbog činjenice da su ta anonimna pisma, pa i neke navodne krivične prijave, išle dotle da su nepotpisani nezadovoljnici, očigledno, ili oni koji su ga vezivali i vezuju za neke retrogradne snage, za bivši režim, poslali i takvo pismo u kome je pisalo: samo vas gledamo − nepotpisano, Otpor i pečat. Zaista je neverovatno šta se u Srbiji danas dešava posle sedam godina, kada smo, verujem, mi koji smo suprotstavljeni takvoj politici uspeli da raskrinkamo sve ono negativno, i dalje ćemo činiti, i sve negativne pojave u našem društvu.
Neka stručni ljudi i komisije koje postoje rade svoj posao. Da li će oni koji ne ispunjavaju zakonske forme i standarde ispraviti svoju grešku i upodobiti svoj rad sa zakonom i standardima koji su propisani, to ćemo videti, ali mislim da svi ti ljudi treba da rade bez pritisaka, savesno i odgovorno, kako je i pomenuti profesor do sada radio i trudio se da časno obavlja svoju funkciju. Hvala.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Nataši Jovanović. Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, po Poslovniku.

Hvala, gospodine predsedavajući. Javio sam se po Poslovniku zato što je reč o očigledno pogrešnom tumačenju onoga što sam rekao, jer sam i ja pominjao Akreditacionu komisiju, odnosno ovaj dokument i ono što se dešavalo.
Nisam pomenuo nikog od članova Akreditacione komisije, neću to ni sada uraditi, a zašto koleginica ima potrebu da afirmiše jednog i da ga brani, to ostavljam drugima da prosude. Rekao sam ono što je tačno, da je bilo mnogo, mnogo, pet puta mnogo problematičnih stvari, ali da to nije problem ni samo nas poslanika niti onih o kojima je reč, to je širi problem stanja u obrazovanju Republike Srbije.
Zato i postoji Nacionalni savet za visoko obrazovanje kao drugostepeni organ, i zato postoje stručni ljudi, i zato postoji struka koja će oceniti šta je od toga tačno a šta ne. Bilo je svega, ljudi. Imam neke podatke, ali ako bih ušao dalje u tu priču, ne bi ispalo, verujte mi, povoljno po ovu komisiju, ali ne želim o tome da pričam.
Samo sam pomenuo da smo dobili jedno pismo koje ukazuje na brojne, brojne slučajeve, slučajno ili namerno, to neka odluče stručni ljudi. Naša intencija jeste da upravo stručni ljudi utvrde šta se sve tamo zbivalo. Ja sam jedan od poslanika koji je glasao za članove Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje. Verujem njihovom stavu. Ako Nacionalni savet potvrdi stavove Komisije, u redu. Ako opovrgne stavove Komisije, onda za mene opet u redu. Znači, stručni ljudi daju ocenu o radu. Ništa tu nema lično.
Molim vas, koristim ovu priliku, tumačenje člana tog i tog zakona, da ukažem o problemima koji stoje u visokom obrazovanju Republike Srbije. Problema ima i videćete kada bude došao ovaj izmenjen i dopunjen zakon ili novi zakon o visokom obrazovanju. Na kraju krajeva, evo, vrlo kompetentni ljudi su govorili juče, evo, izuzimam sebe iz tog nekog skupa, ali su vrlo kompetentni ljudi govorili o problemu u visokom obrazovanju povodom ovog tumačenja. I ja isto kažem, neka stručni ljudi kažu kako tu stvari stoje i apsolutno nema potrebe bilo koga da pominjem pojedinačno. Hvala vam.

Zahvaljujem dr Žarku Obradoviću. Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, javljam se po članu Poslovnika gde reklamiram da se mi sad ne razumemo šta pričamo, a bitno je da se razumemo.
Prvo, mi naravno danas pričamo o jednom papiru i dobro je diskutovati o mnogim problemima koje srećemo u praksi kod izvršavanja Bolonje.
Ono što je nesporno, slažem se da je bilo mnogo problema kod rada Akreditacione komisije, ali treba kazati ovo: da je to proces koji je započeo, da to nije završen proces, da je dosad rađeno samo sa visokim školama, a da tek sad dolaze na red, u naredne tri-četiri godine, postepeno fakulteti, pa se ne može ništa zaključiti o radu na fakultetima. Može o onome što su doneli za više škole.
Kako se radi? Pošto je dobrovoljno, prijavljuju se fakulteti koji su spremni da uđu u proces akreditacije i licenciranja, prva grupa se prijavila i oni će biti i ocenjeni.
Elem, ono što je poenta, što je rekla narodni poslanik potpredsednik Skupštine gospođa Jovanović, Komisija isključivo radi po zakonu i po pravilniku koji je donet i ne odstupa od njega. I to, ako možete da osporite, kažete ima mnogo slučajeva, treba kazati konkretno u slučaju tom i tom evo bilo je i to. Ali, kažite i to da je ta komisija bila izložena fizičkom maltretiranju, da je bilo pretnje oružjem upravo od onih krugova koji su vam kazali to što su vam kazali.
Znam celu priču, pa ćemo ispričati celu priču, o dolasku tih ljudi čije ćete interese zastupati sada, pa su fizički pretili članovima Komisije u drugim gradovima, van Beograda.
Znači, odu u drugu sredinu da prete osobi, a ima i svedoka za to. Bolje da ne otvaramo tu priču.
Komisija radi po zakonu. Vi ste i sami dobro kazali ko je merodavan da ocenjuje, a ti koji nisu zadovoljni imaju pravo i da se žale, imaju pravo i da se preispita proces, da iskoriste sva zakonska prava, pa onda, ako su načinjene materijalne greške, mogu da budu u pravu.
Potpuno razumem gospođu Jovanović što brani integritet predsednika Komisije koji ne može da se brani a mora, upravo je onaj koji je na čelu i najodgovorniji. To je lider i on mora da snosi odgovornost i za dobro i za zlo u jednoj komisiji.
Kamo sreće da su nam svi na čelu tih radnih tela takvi, da se tako ponašaju, daleko bi mi dogurali.

Zahvaljujem dr Paji Momčilovu. Reč, po Poslovniku, ponovo ima dr Žarko Obradović, pa narodni poslanik Branimir Đokić.

Zahvaljujem se kolegi Momčilovu. Mislim da mi delimo iste vrednosti, a to je da struka pokaže koje su stvari dobre a koje nisu.
To je bila cela priča oko mog izlaganja i dodatnog javljanja, jer uopšte ne želim da ovu priču pretvorimo u stanje u visokom obrazovanju, o radu jednog dela visokog obrazovanja.
Naprotiv, stalno govorim neka stručni ljudi kažu šta je dobro a šta je loše jer, pazite, postoje neka tela, mi smo formirali Savet za visoko obrazovanje, mi, neki poslanici, smo ovde glasali za njih.
Oni imaju svoje mesto u sistemu visokog obrazovanja u Republici Srbiji, pa su i oni merodavni da kažu svoj sud o tome i treba pustiti struku da kaže svoje.
Apsolutno neću da ulazim ni u jedan pojedinačni problem, samo mislim da se mi apsolutno slažemo u jednom: da treba struka da kaže konačno mišljenje o svemu, da oni koji ne ispunjavaju uslove nisu ispunili uslove, jer uslovi su propisani, a oni koji su ispunili uslove – obrnuto.
Ne slučajno, možda su kolege poslanici primetili, a možda i ne, na kraju svog izlaganja rekao sam, ako nisam, onda se izvinjavam, evo sada ću reći: Nacionalni savet za visoko obrazovanje će morati dobro da porazmisli.
Nacionalni savet, ne Komisija, jer Komisija samo primenjuje određene kriterijume i daje svoje mišljenje. Nacionalni savet je drugostepeni, to radi, pa će se videti kako je urađeno. Nacionalni savet će morati dobro da porazmisli o nekim kriterijumima jer, ako se svi kriterijumi budu poštovali, odnosno ako se neki postojeći kriterijumi ne promene, na prste jedne ruke će se izbrojati fakulteti koji će dobiti dozvolu.
Svi koji su u oblasti visokog obrazovanja znaju da je ovo što govorim tačno. Ne govorim o privatnim, ne govorim o državnim, govorim o visokoškolskim ustanovama. Tu Nacionalni savet ima veliku ulogu da u stvari primeni, implementira Bolonjsku deklaraciju, da zadrži vrednosti onoga što čini obrazovni sistem Srbije, a da eliminiše ono što je loše, i da to naravno bude u interesu Srbije i da zadovoljava potrebe studenata. Hvala vam.