Reč ima narodni poslanik Milica Vojić-Marković, potom narodni poslanik Žarko Obradović.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, gospodin ministar je već obrazložio, najvećim delom, ovo što, upravo, hoću da kažem, ali mislim da treba, zbog ljudi koji prate ovaj prenos, tu stvar potpuno da pojasnimo.
Prema Zakonu o Vladi, svi koji su postavljani na radna mesta u organima državne uprave bili su funkcioneri. U međuvremenu su doneta još dva nova zakona, Zakon o državnoj upravi i Zakon o državnim službenicima i prema tim zakonima napravljena je razlika između državnih službenika i funkcionera.
U čemu je, najvećim delom, ta razlika? U tome što državne funkcionere i dalje postavlja Vlada na mesta u državnoj upravi, a državni službenici se biraju prema konkursu, i to na period od pet godina. Dakle, ljudi koji su postavljeni od Vlade imaju, upravo, onoliki mandat koliko traje Vlada.
Prema ova dva zakona, funkcioneri su jedino državni sekretari u ministarstvima i generalni sekretar Vlade. Potpuno je jasno da je njihovo trajanje onoliko koliko traje ministarstvo, odnosno ministar; vezuju karijeru uz nekog ministra ili, generalni sekretar Vlade - uz Vladu. Ne mogu da je nadžive ni pod kojim uslovima i zbog toga je vrlo precizno rečeno. Naravno, državni službenici, u tom slučaju, nadžive Vladu, jer su vezani za određeno mesto, radno mesto, a ne za Vladu.
Sasvim je normalno da Vlada kojoj je prestao mandat, u nekim okolnostima, u nekom slučaju, dođe u situaciju da neko ko je funkcioner ne može u određenom vremenskom intervalu da obavlja svoju dužnost. Gospodin ministar je naveo jedan, a ima i drastičnijih primera, kao što je smrt i slično, i u tom slučaju je vrlo važno da tako važno mesto bude pokriveno.
Zbog toga je sasvim normalno dozvoliti Vladi da postavlja funkcionera, jer on ionako ne može da je nadživi. Dakle, neka to traje 15 dana, mesec dana, tri meseca, ali, prosto, vezano je za trajanje Vlade. Zbog toga mislim da je jako važno da se ne usvoji ovaj amandman.

Reč ima narodni poslanik dr Žarko Obradović.
Izvolite, replika, narodni poslanik Milisav Petronijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 101.
(Miloš Aligrudić, s mesta: Po kom osnovu?)
Član 101, pogrešno protumačeno, gospodine Aligrudiću.
Dogovorite se sa Aligrudićem da li mogu da imam reč i da sada govorim. Pitam, da li gospodin Aligrudić dozvoljava da se obratim?
Dame i gospodo narodni poslanici, zašto sam pogrešno protumačen? Iz odgovora koji je dao gospodin ministar i prethodni poslanik, to da se dopuni Zakon odredbom - za državne službenike na položaju, slažem se s tim i nije to sporno, i treba, zato što je drugačija formulacija, ali sam objašnjavao zbog čega je do sada u zakonu bilo da funkcioneri ne mogu da budu postavljani u Vladi. Isto je bila situacija da može da im prestane funkcija, da može da im se dogodi nešto itd. Sada se vraća, ostavlja mogućnost Vladi da može da postavlja. Onda ja postavljam pitanje – zašto?
Nije tačno ono što je u tom odgovoru rekao gospodin ministar – generalni sekretar Vlade otišao negde. Pa, ima pomoćnika generalni sekretar Vlade. Državni sekretar?
Pa, ima gomila pomoćnika ministara. Nije tačno da može da se dovede proces u pitanje. Moje pitanje nije bilo, kada sam razgovarao o tome, da li da se dodaju i državni službenici na položaju? Moje pitanje je bilo - zašto brišete i funkcionere, kada je to odlično funkcionisalo u prethodnom zakonu? Zašto brišete, odnosno ostavljate mogućnost Vladi da može da ih postavlja?
O tome se radi, tome treba dati pažnju. Gospodin ministar treba da odgovori zašto, jer ovo nije tačno.

Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović.

Hvala, gospodine predsedniče.
Imao sam utisak da se jedan naš kolega javio po Poslovniku, pa sam hteo da mu dam prednost.
Vidim da je briga za čoveka najvažnija stvar ove vlade, potreba da se zaštite funkcioneri stranke i stranaka je, definitivno, primarno u odnosu na sve.
Moram vam reći da se svako smeje, i kolege poslanici se smeju, bar onaj deo opozicije koji ne veruje ovo što Vlada priča, a mislim i građani Republike Srbije, kada vide koliko predstavnici Vlade čvrsto stoje iza nekih stavova koji logički ne mogu da se objasne, ali moraju se apsolutno, funkcioneri zaštititi po svaku cenu. Ne - da ministar izađe i kaže - Vlada kojoj je prestao mandat, ima 30 dana da se konstituiše, ako se ne konstituiše, raspisuju se izbori itd. Znači, Vladi je prestao mandat, ali postoji potreba da se neko tamo imenuje za funkcionera. Postoji potreba.
Vlada, prošla, imali smo iskustva, nije imala vremena da primi Ahtisarijev plan, koji je predviđao nezavisno Kosovo, a treba imenovati funkcionera. To je pitanje života ili smrti. Ako se, ne daj Bože, neko ne imenuje u poslednja tri meseca, to će biti katastrofa. Pazite, za Vladu koja je već pala katastrofa je ako se još neko ne zaposli u sledeća tri ili četiri meseca!
Tu je epohalan doprinos ove vlade, da se ovim zakonskim rešenjima, kojima se poboljšava položaj, daje mogućnost Vladi da još ponekog imenuje za funkcionera. Mislim da je to toliko epohalno da ne bi trebalo da ostane u okvirima Narodne skupštine, već bi trebalo to proširiti i dalje, da naše komšije iz okruženja znaju kako smo mi produktivni kada treba zaštititi svoje partijske funkcionere.
Kolega Milisav Petronijević je vrlo logično izložio argumente zašto ne treba, kada je Vlada već pala, kada joj je prestao mandat, dozvoliti da se imenuju funkcioneri.
Slušajte, znamo tačno koliko može biti državnih sekretara, pa je došlo do povećanja broja državnih sekretara u nekim ministarstvima. Zašto? Zato što su to partijske potrebe. Zašto mislite da se ne zna, da mi poslanici, kolege, ne znamo da su to partijske potrebe?
Partijske su potrebe da se zaposle dva, tri, pet, šest sekretara državnih.
Na kraju krajeva, ta vlada je toliko uvećala broj ljudi koji rade u Vladi da je nenormalno da i Vlada u ostavci povećava taj broj onima koje primi u poslednjih nekoliko meseci, plus još šest meseci što će biti o državnom trošku kada mu prestane mandat. I to je nešto što će biti o državnom trošku.
Znači, nije ovde poenta funkcionisanja države, poenta je zbrinuti nekog partijskog činovnika, staviti ga u rang u poslednjem trenutku, dati mu određenu funkciju i onda mu dati pravni osnov da još nekoliko meseci može iz naše države, koja je, generalno, bez uvrede, neću da upotrebljavam reči vezane za poljoprivredu, da obezbedi finansijska sredstva.
Nema nijednog racionalnog razloga. Vidite u šta nam se pretvara država. Pretvara se u jednu partijsku, takozvanu demokratsku državu, podeljenu po stranačkim interesima.
Primera radi, ovaj dogovor o preduzećima. Nije bilo dovoljno postići dogovor da neko bude predsednik javnog preduzeća iz te i te stranke, nego se formira upravni odbor koji obezbeđuje većinu toj stranci, odnosno tom izabranom direktoru, pa se bira direktor, zamenik direktora iz iste stranke, bira se upravni odbor, sa većinom. Zašto? Bilo bi logično da postoji šarenilo predstavnika koalicije, ali, očigledno se želi obezbediti za svaki slučaj.
Radićemo mi kako treba, ali dobro je da nas kontrolišu naši, da neko drugi slučajno ne stavi šapu na tu priču.
Uostalom, u proteklih nekoliko godina je za nekoliko hiljada povećan broj ljudi u državnoj upravi. Devedesetih godina je svako ministarstvo imalo, uzmite banalan primer - broj vozila, broj vozača, da ne pominjem ove ''macane'', velike funkcionere, savetnike itd., eventualno, jednog, možda dva vozača, odnosno kola, da ne pričam.
Kolega Petronijević je vrlo detaljno, vrlo precizno, vrlo logično objasnio zašto funkcioneri ne treba da budu predmet izjašnjavanja Vlade kojoj je prestao mandat. Nama se to čini potpuno logično.
Ako neko drugi ima drugačije mišljenje, on će to izložiti, ali nismo čuli nijedan racionalan razlog do onaj da treba zbrinuti neke svoje partijske drugove kada dođe 12 i pet, još nekoga uhlebiti na državni posao i naći mu mir za još nekoliko narednih meseci.

O amandmanu se javio da govori narodni poslanik Miloš Aligrudić. Izvolite.

Dakle, ja sam čuo i razumeo obrazloženje koje je dato uz ovaj amandman gospodina Petronijevića, ali ono što smo čuli kao obrazloženje, praktično, ne stoji uz ovaj amandman.
Stvar bi bila potpuno logična, saglasio bih se sa prethodnim govornikom, kada je reč o nagomilavanju službenika u državnoj upravi, u administraciji, da treba da se rastereti državni budžet službenika. Nažalost, to nije bila tema ovog člana zakona. Ovaj član zakona govori o tome šta sve Vlada kojoj je prestao mandat ne može da uradi.
Između ostalog, kaže se, a govorilo se i u ranijem tekstu zakona, da ona ne može postavljati funkcionere u organima državne uprave. Sada se predlaže izmena, prosto, zbog toga što su termini ''funkcioner'' i ''državni službenik'' potpuno razdvojeni u ovoj novoj zakonskoj terminologiji. Nije ništa sporno od ovoga što smo čuli kao obrazloženje, nego se postavlja jedno praktično pitanje, koje sa ovim obrazloženjem koje smo čuli ne rešava, odnosno ne daje se odgovor na to pitanje, a koje je postavio ministar kada je izašao za govornicu.
Pošto je bez svake sumnje funkcioner, a ne državni službenik, recimo, generalni sekretar Vlade, uzmimo jedan drastičan slučaj, daleko bilo, da premine, i to na samom početku onog roka od 30 dana, nekog dužeg roka, postavlja se pitanje - kako onda Vlada da obavlja onaj niz funkcija, Vlada kojoj je prestao mandat, koje je obavezna da obavi do izbora nove vlade? Jednostavno, bez određenih pozicija u državnoj upravi, određenih pozicija na određenim funkcijama, kada je reč o funkcionerima koji su vezani za državne organe i Vladu, to je, prosto, nemoguće učiniti.
Slažem se da Vlada može da funkcioniše bez državnog sekretara, samo sa ministrima i pomoćnicima, i to nije sporno. Može li, recimo, Vlada da funkcioniše bez generalnog sekretara? Ne može. Znači, moguće je da u pojedinim okolnostima Vlada ne može da funkcioniše i bez državnog sekretara, zavisi od toga koji je obim posla u pitanju i koje je ministarstvo u pitanju, tj. koji je obim posla neophodno pokriti u ovom međuperiodu. Dakle, vrlo je teško to sada nabrajati, jer ne može tačno da se postavi. Uzmite kao primer Ministarstvo za Kosovo i Metohiju. Bez obzira na to da li bi Vladi prestao mandat, jer može da se ne izglasa nepoverenje, može da joj se izglasa nepoverenje, a može i da podnese ostavku premijer, šta god da bude od toga, u ovom međuperiodu, pojedina ministarstva moraju da obavljaju posao u punom kapacitetu.
Ovo se odnosilo na državne službenike, jer bi se kod postavljanja državnih službenika, gde su pomoćnička mesta niža, zaista uvela vanredna zloupotreba.
Ali, kada se već kritikuje ovaj osnov, treba pomisliti i na nešto drugo, što stoji u samom sadržaju teksta zakona, gde se kaže da ona ne može postavljati, pisalo je - funkcionere, a sada se predlaže - državne službenike, pa kaže dalje - a pri vršenju osnivačkih prava Republike Srbije može jedino da imenuje ili da da saglasnost na imenovanje vršioca dužnosti direktora ili člana upravnog i nadzornog odbora.
Ako to nije napadnuto amandmanom, ako se ovaj tekst zakona smatra normalnim, ovaj deo teksta, o imenovanju člana nadzornog odbora, upravnog odbora, vršioca dužnosti direktora nekog javnog sistema, kako onda ne može da se postavi, ako mu silom prilika prestane funkcija, recimo, generalni sekretar Vlade ili državni sekretar? To je, prosto, nemoguće. U čemu je problem? Znači, možemo da postavimo direktora javnog preduzeća, a ne bismo mogli da postavimo vršioca dužnosti. Ali, mi, isto tako, nemamo neku drugu normu koja bi bila suprotna normi koja je ovde data.
Znači, ako se predlaže amandman koji treba da poboljša tekst zakona, valjalo je onda predložiti amandman koji bi u celini rešio problem koji ste vi postavili.
Neću da se sporim u vezi s argumentima koje ste izneli, ali oni nisu vezani za ovaj član zakona i njegovu intenciju. To je ono što pričamo.

Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović. Imate još jedan minut.

 Mislim da je suštinska razlika u tumačenju ovog člana i, generalno, amandmana u tome što mi mislimo da Vlada ne bi mogla da funkcioniše samo bez predsednika Vlade, a svi ostali, bože moj, samo bez predsednika Vlade. Nemojte da nam objašnjavate neobjašnjive stvari. Ova vlada se sastaje, odnosno, ne sastaje se, već odluke donosi telefonski, pa kaže, jeste li za tu i tu odluku, a sa druge strane se čuje - jesmo, pa se kaže dalje, sednica ima tačke te i te. Mediji su pisali, čitale kolege, a sada nam pričate o tome. Pustite čoveka, neka je živ i zdrav, i nemojte da se bavite tim ekstremnim slučajevima.
Intencija našeg amandmana jeste da Vlada koja je u ostavci ne bi morala da imenuje funkcionere, i tu je tačka, pustite ostalo.