Tako je, slažem se sa vama, da razjasnimo jednu stvar.
Dakle, slažem se da ne treba, kada su ovako važne teme na sednicama odbora, da to bude za vreme dok traje sednica, ali je ona zakazana.
Drugo, ne treba da se sednica Skupštine prekine zbog toga što traje odbor. Evo, predlažem predsedniku Odbora da otkaže sednicu u 11 časova i da je zakaže za 14 časova, kada je pauza, i da rešimo taj problem. Nemojte od mene da tražite da prekidam sednicu Skupštine. Hvala lepo.

Javila sam se, takođe, povodom amandmana cenjenog kolege, gospodina Zorana Krasića. Naime, smatram da je ovaj amandman u oštroj suprotnosti sa Ustavom i upravo iz tog razloga ne treba da bude prihvaćen.
Vi jako dobro znate da Ustav poznaje dve vrste rokova. Jedan je rok od 90 dana za izbor prve vlade nakon konstituisanja Narodne skupštine i on je razložno duži nego svaki drugi rok, koji iznosi 30 dana, za izbor svake druge vlade, ali u istom sazivu Narodne skupštine. Sama namera predlagača ovih izmena i dopuna Zakona je bila da se ovaj zakon uskladi sa samim ustavom i to je, upravo, razlog zbog čega se ta odredba Zakona menja.
U Ustavu jasno piše da ukoliko Narodna skupština izglasa nepoverenje Vladi, onda predsednik Republike pokreće postupak za izbor nove vlade i ona treba da bude izabrana u roku od 30 dana. Ukoliko ne bude izabrana u roku od 30 dana, tada se raspušta Skupština i raspisuju se izbori. Svaki amandman koji bi imao za cilj da menja ovu odredbu ovog zakona bio bi, apsolutno, u suprotnosti sa Ustavom i zbog toga ovaj amandman ne bi trebalo prihvatiti.

Po Poslovniku se javio narodni poslanik Petronijević. O amandmanu, možete, ali prvo će ministar. Izvolite, ministre.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, (poslanici SRS-a napuštaju salu) dakle, meni je potpuno jasno koja je intencija gospodina Krasića, ali ako je gospodin Krasić hteo da uredi postupak svojim amandmanom, mogao je da predloži dve reči u samom amandmanu i da to bude uređeno.
U ovom slučaju je nemoguće prihvatiti amandman, jer bismo dobili rok od 90 dana za izbor nove vlade nakon prestanka mandata prve vlade, nakon konstituisanja Skupštine, a to bi bilo u suprotnosti sa tri člana Ustava i sa osnovnom idejom koju imamo, a to je da se ne dozvoli da se provizorijum nakon prestanka mandata jedne vlade oduži na tri meseca. Prosto, moramo imati čistu situaciju.
Ako jedna vlada izgubi poverenje, padne Vlada, ne možemo pustiti da se ide na 90 dana pregovaranja i dogovaranja; cilj je da se taj rok skrati na 30 dana. Ako postoji većina, neka se izglasa nova vlada, a ako ne postoji većina, idemo na izbore. Nemojmo da imamo 90 dana Vladu kojoj je prestao mandat. To je suština onoga što je ustavotvorac, odnosno ustavopisac predložio u Ustavu, da sadrži tu odredbu u tri člana Ustava, a to je sada samo preneseno u zakon o Vladi.
Gospodin Krasić se plaši za postupak. Mislim da je to domen politike. Postupak je propisan članom 127. Ustava Republike Srbije. Postupak nije sporan, ali, ponavljam, da je gospodin Krasić imao nameru da se ovde razgovara, sa pravničke strane, i o tom detalju, mogao je da doda u svom amandmanu samo jednu reč, da kaže - po postupku predviđenom članom 127. Ustava Republike Srbije.
Dakle, zaista mislim da nema nikakvog spora oko postupka. Mislim da je pitanje postupka čisto politiziranje ove stvari. Veoma je važno da se ovaj amandman ne prihvati i da rok od 30 dana zaista bude rok koji će obavezivati i narodne poslanike i političke partije da stanje koje može nastupiti nakon prestanka mandata jedne vlade reše vrlo brzo. Sve drugo bi nas vodilo u situaciju - prestane mandat, pa tri meseca pregovori o Skupštini, pa raspuštanje Skupštine, pa novi izbori.
Došli bismo u situaciju da čitava godina dana, osam ili devet meseci budu meseci previranja, razgovora, dogovora itd, a svi znamo, uopšte, svima nama je u ovom momentu, kao političkim činiocima, potrebno da na neki način bude sugerisano od strane zakonodavca da se pregovori, procesi moraju odvijati znatno brže nego što je to bio slučaj do sada.
U krajnjem slučaju, svi imamo negativan odnos prema činjenici da smo se i sada, nakon izbora, dogovarali ovako dugo oko izbora nove vlade.

Pravo na repliku, narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospodine Duliću, moraćemo opet u školu za ''pačiće male''. Znači, ga-ga, da vidimo šta piše u Ustavu, a šta piše u zakonu.
Na dnevnom redu je novi zakon o Vladi. Zašto je nov? Zato što ga je ova vlada, bez obzira na agregatno stanje, vlada demokratskog bloka, donela 2005. godine. To je vaš zakon. Nemojte da napadate vaš zakon. Znači, član 16. stav 4. je autentično vaš. Konkretno, pisao ga je Zoran Balinovac, branio ga je Zoran Balinovac. DSS, sa svojim satelitima, glasala je zdušno za taj član.
U članu 16. stav 4. tog zakona je napisano: ''Nova vlada se bira po istom postupku kao što se bira Vlada posle konstituisanja Narodne skupštine''. Naglasak je na postupku, a ne na roku.
Rok za novu vladu, u situacijama iz članova 131, 132. i 133. je propisan stavom 4, druga rečenica, u potpuno drugačijem smislu, kao obaveza predsednika Republike da krene s konsultacijama, da pokrene postupak, ali druga rečenica priča o roku u kome treba da se izabere, odnosno o posledicama ako se u roku od 30 dana ne izabere nova vlada. Znači, priča o posledicama. Naglasak je na raspuštanju Narodne skupštine.
Ovaj stav u članu 16. u potpunosti podržava sve što ste vi napred promenili u članu 16. Zadržava princip: mandat Vlade traje dok traje mandat Narodne skupštine. Ta vlada može da se menja u ovim situacijama, kada pre vremena prestane mandat, ali je naglasak na postupku, ne na roku.
Ovi koji su se naprasno obavestili, tumače postupak samo sa rokom, ali ovde je rok dat radi raspuštanja Narodne skupštine. Ono što stoji u stavu 4. člana 16. jeste verifikacija kakav postupak treba da bude za izbor nove vlade.
Znači, isti kao za prethodnu, samo što nije rok 90 dana, nego 30 dana. Ovaj stav ne dira rok, a vi pričate o roku. Još neko pametan reče da ovaj stav člana 16. vašeg zakona nije u skladu sa novim ustavom. Dokažite mi to.

Obaveštavam Narodnu skupštinu da će sednica Odbora za odbranu i bezbednost biti održana, umesto u 11 časova, u 14 časova.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Milisav Petronijević.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pomogli ste mi da obrazložim ovaj amandman vašim malopređašnjim izlaganjem za govornicom ove skupštine, jer ste pričali, u stvari, o tome šta sve Vlada, koja je u ostavci ili kojoj je izglasano nepoverenje, kojoj je, jednostavno, prestao mandat, ne može da radi. Suština mog amandmana je, upravo, u tome.
Da ne bih ostao po strani, moram da kažem da se ne slažem sa vama u onome što ste rekli u obrazloženju amandmana gospodina Krasića. Amandman govori o postupku, a odgovor Vlade govori o rokovima. Postupak uopšte ne ugrožava rokove. Ništa više. Dalje ne komentarišem.
Vratiću se na amandman koji sam podneo, u ime Poslaničke grupe SPS-a, na član 5. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi, gde se menja član 17. stav 2. osnovnog zakona. Ova priča može da bude tanka. Zbog javnosti, moram da kažem šta je, u stvari, suština.
Član 17. Zakona o Vladi govori o ovlašćenju Vlade i člana Vlade posle prestanka mandata Vlade, a u prethodnom članu precizno je navedeno da Vladi prestaje mandat prestankom mandata Narodne skupštine, izglasavanjem nepoverenja, neizglasavanjem poverenja, ostavkom Vlade, izglasavanjem nepoverenja predsedniku Vlade i ostavkom predsednika Vlade. To su slučajevi kada prestaje mandat Vlade.
Upravo, član 17. govori o tome koja su ovlašćenja Vlade posle prestanka mandata Vlade. I do sada je to bilo regulisano u zakonu, da Vlada kojoj je prestao mandat može vršiti samo tekuće poslove i ne može predlagati Narodnoj skupštini zakone i druge opšte akte, niti donositi propise, izuzev ako je njihovo donošenje vezano za zakonski rok ili to nalažu potrebe države, interesi odbrane ili prirodna, privredna ili tehnička nesreća. To se ne menja ovim predlogom.
Drugi stav člana 17. osnovnog zakona glasi: ''Vlada ne može postavljati funkcionere u organima državne uprave, a pri vršenju osnivačkih prava Republike Srbije može jedino da imenuje ili da saglasnost na imenovanje vršioca dužnosti direktora i članova upravnog i nadzornog odbora''.
Zadržaću se na stavu 2. Dakle, vrlo decidno i precizno je rečeno da takva vlada, kojoj je prestao mandat, dakle, nema je, ne postoji više, ostaje u sastavu da obavi samo nužne tehničke poslove, a malopre je gospodin ministar sam govorio da to mora da bude kratko - mesec dana. Jednostavno, Vlada nije imala pravo da postavlja funkcionere u državnim organima. Sa tim se slažem. Međutim, šta Vlada predlaže u izmenama zakona? Ona predlaže da se reč: ''funkcioneri'' izbriše, a da se doda: ''državni službenici na položaju''.
Tu je već pitanje za ministra - zašto? Obrazloženje je da državni službenici na položaju više nisu funkcioneri po Zakonu o državnim službenicima, govorim onako kako piše u Zakonu. U suštini, sećate se, pre tri-četiri meseca ova vlada im je produžila mandat da budu funkcioneri sve do jula, i to retroaktivno, sledeće godine, i verovatno će tada produžiti još.
Dakle, nije ih birala po konkursu, iako su neki konkursi bili završeni, čime je pala u vodu priča - stručnost ispred politike. Jednostavno, po političkim kriterijumima, po podelama koje su izvršene unutar vladajuće koalicije, oni su postavili sve državne službenike na položaje i samo je formalna priča da je to primena Zakona, gde su oni nezavisni, nisu funkcioneri itd.
Gospodine ministre, imali smo pitanje za vas kada je bila rasprava u načelu. Verujem da danas imate spremljene odgovore. Koliko državnih sekretara ima u Vladi, koliko pomoćnika, koliko sekretara, da ne nabrajam dalje, znate dobro ko sve ulazi u državne službenike na položaju?
Dakle, s jedne strane, državni službenici nisu funkcioneri, kako formalno Zakon kaže, a u praksi ove vlade, s obzirom na političke podele koje su unutar Vlade izvršili, i to je osnovna karakteristika Vlade, partijski interes je iznad svega. Tako su podelili ministarstva, tako su podelili resore, tako su podelili javna preduzeća, tako su podelili vlast u opštinama, tako su se dogovorili i podelili ko da bude gradonačelnik u Beogradu bez izbora, tako su se dogovorili i podelili ko da bude zamenik v.d. gradonačelnika, koji ne postoji u zakonu itd.
S druge strane, izbrisana je reč "funkcioneri", što znači da Vlada može da postavlja funkcionere. Pitam zašto? Zašto po ovom osnovnom zakonu do sada nije mogla da ih postavlja, a sada može?
U obrazloženju stoji da je to malo, to su samo državni sekretari i generalni sekretar Vlade. Voleo bih, stvarno, da mi kažete koliko ima državnih sekretara, jer se bojim da državnih sekretara ima sada više nego što je nekada bilo pomoćnika ministara. Koliko ovo čuveno ministarstvo, što obuhvata celu Vladu, za ekonomiju, ima državnih sekretara? Recite javnosti. Meni su kazali šest, ali ja ne znam, nisam siguran. Bolje vi da kažete koliko ih ima.
Šta je suština? Suština je da Vlada kojoj je prestao mandat ne postoji, nema je više i obavlja one poslove koji su navedeni zakonom dok se ne konstituiše nova skupština ili dok se ne izabere nova vlada, dakle za mesec dana. Koji su razlozi da se da Vladi ovlašćenje da za tih mesec dana postavlja funkcionere, odnosno državne sekretare?
Mi mislimo, imajući u vidu da je postala karakteristika ove vlade da im predlozi zakona budu nejasni i da se mogu različito tumačiti, juče smo o tome polemisali, a nastavićemo i tokom dana, kad god je tako nešto u pitanju, Vlada, očigledno, priprema neki marifetluk, opet u skladu sa partijskim interesima, u skladu s tim da obezbedi i u tom periodu postavljanje funkcionera. Džaba ta priča što njima ističe mandat kada i ministru, oni su u funkciju dok je i ministar.
Zašto postavljati nove za tih mesec dana? Šta stoji, gospodine ministre, iza toga? U tome je suština. Dakle, šta vam nije valjalo u prethodnom zakonu, gde je precizno stajalo da ne mogu funkcioneri da budu postavljeni?
Gospodine ministre, Vlada kojoj je prestao mandat ne može da postavlja nikoga. To bi bilo pravo i to bi bilo pošteno, a ne da dodajete nešto što, u stvari, samo formalno ispunjava zakonski uslov, a to su državni službenici na položaju, protiv čega mi nemamo ništa protiv, iako oni nisu službenici, oni su funkcioneri po sadašnjoj politici Vlade i onome šta su radili, a istovremeno funkcionere ostavljate, iako vam je osnovni zakon davao obavezu da ni njih ne možete da postavljate.
Šta se to promenilo da sada treba da se postave za mesec dana?
Mi smo protiv toga i zato smo uložili amandman. Smatramo da Vlada kojoj je prestao mandat ne može da postavlja ni funkcionere, ni državne službenike na položaje.

Reč ima ministar Marković.

Gospodine Petronijeviću, u principu, zaista razumem vašu intenciju vezanu za ovaj amandman, odnosno za ovaj član i pokušaću da vam objasnim o čemu se radi.
Dakle, zaista je krug ljudi koje Vlada može da postavi nakon prestanka mandata veoma mali, odnosi se na funkcionere, a od kada je donet Zakon o državnim službenicima, de fakto, i oni koji su se nekada zvali funkcioneri više nisu funkcioneri, nego su državni službenici na položaju. Mislim da je to bitna razlika.
Sada zamislite situaciju da prestane mandat Vladi, a da je neposredno pre toga, iz nekog razloga, generalni sekretar Vlade podneo ostavku. Bili bi u situaciji da Vlada funkcioniše bez generalnog sekretara. Zašto? Iskreno, zašto Vlada ne bi mogla da postavi generalnog sekretara tih mesec dana, da ima ko da radi, jer to je vrlo važan posao?
Prosto, vidite da je to suština, ništa drugo. On ionako ne može da nadživi Vladu. Ne može niko od ovih ljudi da nadživi Vladu, ne može ni državni sekretar. To je moje objašnjenje, mislim da je ono svrsishodno i zbog toga ne treba prihvatiti vaš amandman.
Na pitanje o broju državnih sekretara, zaista, ne znam da vam odgovorim. Mislim da na sajtu Vlade, svakog ministarstva, to ima. Mogu samo da odgovorim za moje ministarstvo – imamo dva državna sekretara.
U formi poslaničkog pitanja možete se obratiti, mislim da treba da se obratite Generalnom sekretarijatu Vlade, a, u krajnjem slučaju, ako se obratite i meni, proslediću to nadležnom, pa će nadležni da vam odgovori. U svakom slučaju, Ministarstvo za državnu upravu nije nadležno da da odgovore. Međutim, razumem to pitanje, pa ću se potruditi da dobijete odgovor, ukoliko stigne u formi poslaničkog pitanja.
Nadam se da ste zadovoljni ovim odgovorom, a ako ostajete pri amandmanu, mi ga, nažalost, ne možemo prihvatiti.