Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da je i moj amandman, koji predlaže da se izbrišu reči: ''počinju da'', takođe, s pravom merom i da se prihvata, kao što je prihvaćen amandman mog kolege Petronijevića.
Želim u nekoliko reči da prokomentarišem ovaj amandman, u sklopu onoga što jeste predlog Vlade, kada je reč o ovom članu zakona. Dakle, reč je o inicijativi 60 narodnih poslanika o pokretanju izglasavanja nepoverenja Vladi. Same reči: ''počinje da razmatra'' su veoma diskutabilne i sporne, mogu da ostave određenu sumnju, tim pre što u članu 130. Ustava Republike Srbije stoji: ''razmatra'', za istu tu stvar, a ne: ''počinje da razmatra''. Samim tim je suvišna reč: ''počinje''.
Može da bude prisutna ta reč ako razmatranje o nepoverenju na prvoj sednici treba da započne, pa onda da se odloži.
Znači, samo rešenje u ovom članu zakona i to što stoji reč: ''počinje'', ostavlja sumnju da, ako nešto počinje, može i da prestane, da se odloži, što nije dobro. Iz tih razloga, ta reč je suvišna. Mada, i to: ''na prvoj narednoj sednici'', takođe je veoma sporno, ali, nažalost, amandman koji sam podneo u ime SPS-a, nije to obuhvatio. Ipak ću prokomentarisati.
To ''na prvoj narednoj sednici'' može da bude i posle tri meseca, što može da bude interes vladajuće većine, u korist dnevno-političkih potreba, u datoj situaciji. Takođe, stoji u Ustavu: ''na prvoj narednoj sednici'', ali to ne zabranjuje da u zakonu može da se oroči rok.
Prva naredna sednica je ona koja je predviđena zakonom, za sedam dana, za deset dana, za dve nedelje itd. Zašto bi to bilo bitno? Kažem, jer može to da bude i tri meseca, a onda vladajućoj većini u Parlamentu može da odgovara da se pitanje izglasavanja nepoverenja Vladi odlaže, ali to, onda, liči na ignorisanje inicijative 60 narodnih poslanika, jer se, kao što ste rekli, gospodine ministre, pravo izglasavanja nepoverenja gleda kroz prizmu opozicije.
To njeno pravo treba što pre staviti na dnevni red, da bi Vlada imala pun legitimitet i da ne bi bila osporavana kroz političke rasprave itd, što može, u krajnjoj liniji, da smeta ili da šteti Vladi. Znači, što pre treba taj legitimitet potvrditi i dokazati da tih 60 poslanika, ili opozicija, nisu u pravu.
Naravno, ovo ostavlja mogućnost lančanog političkog kalkulisanja u datoj situaciji, ako je to nešto ozbiljnije, da se pred neke prevremene izbore kupuje vreme, da Vlada kupuje vreme time što pomera tu sednicu i da se tim i drugim potezima, praktično, upušta u kampanju za nove izbore itd.
Kada je reč o ovome, mislim da Vlada uvek treba da da mogućnost opoziciji i tim narodnim poslanicima (60) koji, po Ustavu, imaju pravo da postave to pitanje, da se to što pre razreši i da na takav način Vlada dobije legitimitet ili da joj, zapravo, bude izglasano nepoverenje. Zahvaljujem na pažnji.