Zahvaljujem, reč ima narodni poslanik Milica Radović. Neka se pripremi poslanik Branislav Nedimović.

Javila sam se povodom amandmana. Naime, u ovom amandmanu se kaže da pored Narodne skupštine, predsednika Vlade i predsednika Republike i Ustavni sud podnosi zahtev za izradu državnog pečata. Već je rečeno da Ustavni sud ne mora da donosi samo odluke koje moraju da imaju državni pečat.
Ukoliko sam ja dobro razumela svog prethodnika, odnosno podnosioca ovog amandmana, on ili ona, sada ne znam, gospođa Jovanović je obrazlagala, a gospodin Buha je podnosilac amandmana, ako sam ja dobro razumela, oni su tražili da se državni pečat stavi na odluku Ustavnog suda ukoliko se odlučuje o ustavnoj žalbi, ukoliko se odlučuje o kolektivnom ugovoru ili čak o zabrani političke stranke. To je prosto nemoguće. To je jedan od razloga zbog čega ovaj amandman treba odbiti.
Drugi razlog zbog kojeg treba odbiti ovaj amandman jeste zato što on insistira na kolektivnoj odgovornosti. Čuvanje, izrada i upotreba državnog pečata je izuzetno važna stvar. Zbog toga treba primeniti i obezbediti personalnu odgovornost sekretara, naravno sekretara Narodne skupštine, generalnog sekretara predsednika Republike i generalnog sekretara Vlade, da bi se otklonila eventualna sumnja u odgovornost ako se, primera radi, taj pečat izgubi. To je još jedan klasičan primer zbog čega ovaj amandman ne treba prihvatiti. Hvala.

Ima repliku narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite. Kažite mi samo da li je vaša diskusija po Poslovniku vezana za ovo? Dobićete posle reč.

Repliciram koleginici Radović, zato što ja nisam ona, onaj ili ono, nego imam svoje ime, prezime i niste slepi, koleginice, niti gledate negde levo ili desno, gledali ste u mene. Dakle, nemojte da se pravite nevešti i da glumite Koštunicu kad to niste, on je uvek takav da je neobavešten.
Bila sam za govornicom i rekla sam – kolega Buha, predsednik Vlade Republike Srpske Krajine u izbeglištvu, podnosilac ovog amandmana (vrlo sam jasnu argumentaciju dala za 14 minuta govora), nije tu, pa sam ja izašla. Kao što ste vi izašli i vaše je pravo, i možda će neko od vaših kolega... Ne znam zašto je to sporno i što vam je trebala ta besmislena uvertira, ali mislim da niste u pravu, odnosno sigurna sam u to, jer politički legitimitet u jednoj državi nema uopšte pojedinac koji se imenuje na neku funkciju. Možemo da govorimo o političkom legitimitetu izabranog lica na neposrednim izborima ili ako ih biraju narodni poslanici, kao što biraju doduše sekretara, ali on ne može u svakom trenutku da odgovara, niti je to mogao sadašnji zamenik, a raniji sekretar, niti sada gospođa Tamara, za situaciju kada je potrebna upotreba pečata ili kad ona fizički nije u stanju da podnese zahtev.
Što se tiče odluka Ustavnog suda i stavljanja pečata na odluke Ustavnog suda, mislim da smo to u prepodnevnom delu rasprave, ali ako hoćete možemo da nastavimo, toliko apsolvirali da je besmisleno da više o tome pričamo. Možemo samo da otvorimo sada diskusiju o tome zašto do današnjeg dana, 26. oktobra, a prošle godine je na Mitrovdan proglašen Ustav Republike Srbije, mi nemamo Ustavni sud. Nemamo zbog toga što je vlast neodgovorna, zbog toga što imate druga, preča posla, nego da birate one institucije i da radite posao iz Ustavnog zakona, ali to je već problem zbog kojeg će građani da vas kazne već na sledećim izborima.

Po Poslovniku se javio narodni poslanik Slobodan Maraš, pa potom narodni poslanik Miloljub Albijanić. Izvolite.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre... Gospodine predsedniče, radi se o pitanju koje ste mi postavili dok sam sedeo na mestu; ne znam gde vi nalazite izvor za tako nešto, jer postavili ste pitanje da li je moje javljanje po Poslovniku u skladu sa diskusijom. Znači, kada pokažete koji je to član ja ću biti veoma zadovoljan da nešto naučim napokon od vas.
Drugo, nekoliko članova je na taj način prekršeno. Prekršen je i član 100, znači, poslanik koji se javi u skladu sa povredom Poslovnika ili u skladu sa pravima i obavezama iz Poslovnika dobija prvenstvo u odnosu na one poslanike koji se nisu javili ili nisu dobili reč na taj način.
Javio sam se jer je ovo retka prilika gde mogu nešto da vas pitam. Treba mi objašnjenje od vas i obaveštenje. Znači, pre nekoliko dana vi ste licitirali, odnosno najavili mogućnost predsedničkih izbora za 9. decembar.
Juče smo čuli od predsednika države da on ne zna, odnosno da još uvek razmišlja; predsednik Vlade, odnosno oni koji su u njegovo ime govorili su rekli da će najverovatnije bojkotovati te izbore. Moram da vas pitam, i kao poslanik i kao građanin ove države, kako to da svi poslanici u ovoj sali, uključujući i vas, i svi građani ove države znaju kad su izbori za predsednika u SAD, znaju kad su izbori za predsednika Rusije, jedino ne znamo kad su izbori za našeg predsednika.
Doneli ste Ustav, dva dana se glasalo, upregli ste sve moguće javne ličnosti da u spotovima od nekoliko minuta propagiraju donošenje Ustava.
Koliko vidim u poslednje vreme, taj Ustav se veoma često krši, Ustavni zakon se veoma često krši i ovde pokušava, ne govorim naravno o vama, jedna stranka iz vladajuće koalicije, odnosno jedna stranka iz Vlade da plaši građane izborima. Mislim da je to nešto što je potpuno nedopustivo.
Ne može stranka predsednika Vlade Koštunice da plaši građane izborima i da stalno pronalazi kao izgovor Kosovo.
Mi već 20 godina čujemo od onih koji su na vlasti, pogotovo taj patriotski deo koji stalno viče - Kosovo, Kosovo, ali je meni potpuno nejasno zašto kažu Kosovo, a misle na upravne odbore. Nemojte da plašite građane izborima, izbori su prilika i šansa i za neku novu politiku, možda i staru, ali za neku novu politiku.
Molim vas, predsedniče, da nam malo razjasnite to, živimo u ovoj državi, kao i svi građani hoćemo da znamo da li će biti izbora, kada će biti izbora i ko će sve na njima učestvovati. To nam vi nećete, naravno, reći, ali molim vas da nam pomognete. Hvala.

Zahvaljujem se. Po Poslovniku se javio narodni poslanik Miloljub Albijanić. Izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, odeljak Službe Narodne skupštine, član 240.
Dakle, gospodine predsedniče, radi se o sledećem. Vrlo često, tj. svakodnevno svi mi narodni poslanici ovde u Skupštini imamo susrete i sa ljudima koji nama pripremaju odgovarajuće materijale, koji pripremaju sednice, koji rade u toku sednice, rade posle sednica Narodne skupštine. Radi se o njihovom pravu, ljudskom pravu, to je pravo nadoknade za rad.
Dakle, ti ljudi ostaju i posle radnog vremena u Narodnoj skupštini Republike Srbije i rade određene poslove. Ti ljudi imaju pravo da dobiju odgovarajuću nadoknadu za prekovremeni rad. Verujem da će svi narodni poslanici sa tim ovde u Skupštini da se slože. To su i stenografi, to su i ljudi koji rade u odborima Narodne skupštine, u svim skupštinskim službama i imaju pravo da dobiju odgovarajuću nadoknadu.
Kako sada stvari stoje, oni dobijaju sate i od tih sati slobodne radne dane, ali oni te slobodne dane ne mogu da iskoriste jer moraju da rade. To nije fer, to nije korektno i tražim od vas, gospodine predsedniče, od skupštinske službe, od sekretara Skupštine i od vas, da se to pitanje na pravičan i pravedan način za skupštinske službe razreši, a to znači da im se posle tri meseca, kao što je bilo i do sada po zakonu moguće, isplaćuje nadoknada za njihov rad.
Zaista zahvaljujem. Neću više da dužim. Ovo nema veze sa politikom i političkom pričom, ali ima veze sa ljudima koji ovde rade. Lako je nama, možemo mi pričati o efikasnosti, neefikasnosti rada Skupštine, ali ti ljudi stalno rade u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Hvala, izvinjavam se svima zbog oduzetog vremena.

Zahvaljujem se. Reč ima narodni poslanik Branislav Nedimović. Izvolite.

Gospodine predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, u Predlogu zakona o državnom pečatu Republike Srbije u članu 6. stoji: "Sekretar Narodne skupštine, generalni sekretar predsednika Republike i generalni sekretar Vlade podnose zajednički zahtev za izradu državnog pečata."
Na ovaj član Zakona o državnom pečatu naš kolega poslanik Milorad Buha podneo je amandman da se član 6. menja i glasi: "Narodna skupština Republike Srbije, predsednik Republike Srbije, Vlada Republike Srbije i Ustavni sud Republike Srbije podnose zajednički zahtev za izradu državnog pečata." Isto tako, u njegovom amandmanu stoji da su organi iz stava 1. dužni da čuvaju pečat, vode evidenciju, i ostale stvari koje su navedene u pomenutom amandmanu.
Moja poslanička grupa, poslanička grupa DSS, misli da ovaj amandman ne treba prihvatiti iz sledećih razloga. Jedan od ovih razloga jeste taj koji je sadržan u stavu 1. predloženog amandmana, gde se i Ustavni sud Republike Srbije unosi u čitavu materiju koja je vezana za zakon o državnom pečatu. Čuli ste obrazloženje mojih kolega poslanika iz DSS-a zašto ne bi trebalo da se na sve akte koje donosi Ustavni sud Republike Srbije udare državni pečati.
Postoji nekoliko razloga zašto je to tako. Prvi i osnovni razlog jeste da se državni pečat udara na ona dokumenta koja su od izuzetnog značaja za državu Srbiju. Sigurno da je Ustavni sud najvažnija državna institucija koja postoji u Srbiji i sigurno da na nekim dokumentima Ustavnog suda treba da stoje ti pečati.
Tako da je predviđeno i posebnim zakonom, a videli ste sigurno da je i Predlog zakona o Ustavnom sudu u proceduri... Sigurno da ćete imati prilike i amandmanski da delujete i na ovaj zakon o Ustavnom sudu, pre svega iz nekoliko razloga. Ustavni sud donosi brojna akta, ali samo neka imaju karakter od posebne državne važnosti na koje treba da se stavi državni pečat. Ne može državni pečat da se udara na bilo koji dokument.
Kolega Markoviću, zato postoje pečati drugih državnih organa koji se udaraju na neke druge akte. Nema potrebe za ovim najznačajnijim državnim pečatom. Isto tako, ovi državni pečati se stavljaju na ona dokumenta koja imaju protokolarnu formu, to smo se složili u prethodnim diskusijama, tako da mislim da ovde nema nekih velikih problema.
Stav 2. amandmana koji je podneo Milorad Buha vezan je za to da su organi iz stava 1. ovog člana dužni da čuvaju državni pečat, odgovorni su za njegovu upotrebu i za evidenciju.
Potrebno je postojanje personalne odgovornosti kod ovih lica koja drže ovaj državni pečat i koja su zadužena. Primenjivanje kolektivne odgovornosti sigurno da nije dobro.
Zamislite samo situaciju da se nešto desi sa takvim državnim pečatom; kada postoji kolektivna odgovornost nikad ne možemo da utvrdimo ko je nadležan za njegovo čuvanje.
Druga stvar koju sam hteo da kažem vezana je za vas, kolega Markoviću. U svom prethodnom izlaganju ste rekli nekoliko stvari. Pre svega, pomenuli ste naziv "ministarstva protiv lokalne samouprave". Mislio sam, kolega Markoviću, da ste vi pravnik po struci.
Zakon o ministarstvima je donesen i postoje nazivi ministarstava, nisam čuo za "ministarstvo protiv lokalne samouprave" i ne znam da ono postoji. Ako mislite da postoji, molio bih vas da mi obrazložite o čemu se tu radi. Kao pravnik, mislim da treba da znate kako glasi Zakon o ministarstvima i mislim da to nije tema o kojoj danas treba da govorimo.
Druga stvar o kojoj ste govorili u svom prethodnom izlaganju, pre petnaestak minuta, vezana je za čuvara državnog pečata. Govorili ste o njemu.
Sigurno znate da u svetloj srpskoj tradiciji, u tradiciji pravnog sistema države Srbije još od Nemanjića postoji institucija čuvara državnog pečata.
Ne bih želelo da se na ovaj način umanji značaj te institucije, a iz vašeg izlaganja nisam mogao da zaključim da ste vi govorili u pohvalnom smislu o ovoj instituciji. Mislim da to nije tema da sada govorimo o njoj.
Na kraju svog izlaganja želeo bih da kažem da poslanici DSS-a neće glasati za ovaj amandman. Ovaj amandman možda ima mesta na drugom mestu, odnosno kada se bude govorilo o drugim zakonima, tako da pozivam sve kolege narodne poslanike da u danu za glasanje glasaju protiv ovog amandmana, a da onim temama kojima ovde nije mesto ne zaokupljamo pažnju narodnih poslanika i građana. Hvala puno.