Reč ima narodni poslanik Donka Banović.

Poštovani predsedniče, uvažene kolege narodni poslanici, prvo reklamiram Poslovnik, povredu dostojanstva Narodne skupštine. Malo je prošlo vremena od toga, ali osvrnula bih se na diskusiju našeg uvaženog potpredsednika Miloljuba Albijanića. Ne znam kako ste vi doživeli njegovu diskusiju, ali mogu da kažem da me je malo naljutila. Nije mi jasno šta je on nama hteo da kaže.

Dakle, svaki narodni poslanik zna koliko ljudi koji rade u Skupštini, pored narodnih poslanika, mnogo rade; da nije njih, veoma bi teško bilo ovom domu da funkcioniše. Dakle, puno rade i stenografi, daktilografi, sekretari, pomenula bih i ljude koji rade u restoranu. Tačno je, dok mi radimo ovde i oni rade.

Meni nije bilo poznato, nisam znala dok nam on nije rekao, da ti ljudi nisu na adekvatan način nagrađeni. Mislim da svaki poslanik ima razumevanja, ali nemamo razumevanja da se o tome govori ovako javno za skupštinskom govornicom. Mislim da to ni tim ljudima nije prijalo, ako su čuli, a nije mi jasno ni šta je tražio od nas. Na kraju je dobio aplauz, ali je to mogao da zna i pre nego što je izašao, da bismo mi svaki takav predlog podržali. Međutim, to nije stvar narodnih poslanika, nego je to stvar rukovodstva ove skupštine, da se oni dogovore kako će to pitanje da reše.

Drugo, tu njegovu diskusiju shvatam kao početak neke predizborne kampanje.

Lično ne vidim da G17 plus tom njegovom diskusijom ima neki plus. Međutim, možda mogu da shvatim kao njegovu ličnu kampanju i njegovu ličnu promociju. Hvala.

Zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.
Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 7. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O PEČATU DRŽAVNIH I DRUGIH ORGANA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Petar Jojić, Božidar Koprivica, zajedno Laslo Varga i Balint Pastor, Jadranko Vuković, Zoran Krasić, Aleksandar Martinović, Sreto Perić, Nemanja Šarović i Dejan Mirović.
Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Pre nego što dam reč narodnom poslaniku Petru Jojiću, po Poslovniku ima reč narodni poslanik Veljko Kovačević.

Po Poslovniku, član 226, zbog izlaganja gospodina Albijanića, potpredsednika Skupštine. Interesantno je da je on spomenuo i otvorio diskusiju o onome što je Srpska radikalna stranka sa ove govornice pokušavala da ispravi kada je donošen Zakon o radu. U Zakonu o radu nigde ne stoji da samo internim pravilnikom može da se da slobodni dan sat za sat. Ako se plaća sat, on je sat i 50, ako se daje slobodan dan, on je sat za sat. Znači, ne samo da su oštećeni u mnogim slučajevima radnici, nego su oštećeni i prilikom davanja slobodnih dana.
Bez obzira što je on pokušao da ispravi neku grešku, srpski radikali su na to upozoravali, ali evo, vi posle dve-tri godine dolazite na ono, nisam tada bio narodni poslanik, ali sam pratio, nigde ne postoji mogućnost da neko gubi pola sata od sata. Ako je prekovremeni rad, zna se da je 150 posto; ako je slobodan dan, za sat je on jedan sat.
Znači, po bilo kom osnovu radnik je oštećen, i ne samo u Narodnoj skupštini, nego je oštećen u svim sferama društva gde radnik radi. Pogledajte interne pravilnike, pogledajte njihove zaključke, radnik je oštećen.
Znači, da se vratimo na ispravku Zakona o radu i da ta mogućnost uopšte ne postoji, nego ako radnik radi sat vremena, platite ga za taj sat sat i 50, kako je predviđeno zakonom.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, po amandmanu.
Pre nego što narodni poslanik Petar Jojić stigne, zahvaljujem vam se, gospodine Kovačeviću, na tom komentaru. To je ujedno i moj odgovor vezan za diskusiju narodnog poslanika Albijanića. Prosto, Skupština ne može da uređuje svojim odlukama nešto što je zakonska materija. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, članom 7. Ustava Republike Srbije propisane su norme da Republika Srbija ima svoj grb, zastavu i himnu.
Grb Republike Srbije se koristi kao veliki grb i kao mali grb. U 3. i 4. stavu – zastava Republike Srbije postoji i koristi se kao narodna zastava i kao državna zastava.
Dame i gospodo, u Predlogu zakona u članu 1. o pečatu državnih i drugih organa propisano je, kao prva norma, u stavu 1: "Ovim zakonom uređuju se namena, sadržina, izgled i upotreba pečata koje u vršenju poslova iz svog delokruga koriste Narodna skupština, predsednik Republike, Vlada, organi državne uprave, zaštitnik građana, Vojska Srbije, sudovi, javna tužilaštva, Ustavni sud, Republičko javno pravobranilaštvo, službe Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda i službe organa čije članove bira Narodna skupština, organi autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave (u daljem tekstu: državni i drugi organi), kao i pečata koje koriste javne agencije, javna preduzeća, privredna društva, ustanove, organizacije i pojedinci kada vrše pojedina javna ovlašćenja koja su im poverena zakonom (u daljem tekstu: imaoci javnih ovlašćenja).
Sadržinu, izgled i upotrebu pečata jedinica i ustanova Vojske Srbije utvrđuje ministar odbrane."
Dame i gospodo, u ime SRS podneo sam amandman na član 1. stav 2. i predložio da se isti menja. "Sadržina, izgled i upotreba pečata jedinica i ustanova Vojske Srbije uređuju se zakonom o Vojsci Srbije." U obrazloženju amandmana mi smo skrenuli pažnju narodnim poslanicima da je u skladu sa Ustavom Republike Srbije da se sadržina, izgled i upotreba pečata jedinica i ustanova Vojske Srbije uređuje zakonom, a ne podzakonskim aktom ministra odbrane.
Dame i gospodo, ako je Ustav u članu 7. normirao da se izgled i upotreba grba, zastave i himne uređuje zakonom, onda se ne može davati nijednom ministru, pa ni ministru vojnom, pravo da podzakonskim aktom reguliše izgled, oblik pečata Vojske Srbije i jedinica u Vojsci Srbije.
Šta će biti? Pretpostavljam da će izgled budućeg pečata, ukoliko ne usvojite ovaj amandman, biti sličan onome iz Ohaja, one garde, a u stvari to predstavlja civilnu zaštitu i vatrogasce. To je ono što nam ministar vojni, gospodin Tadić, u poslednjih nekoliko godina stalno prezentuje u Republici Srbiji; on nam promoviše tu gardu iz Ohaja. Hoćemo li imati oblik, izgled i veličinu vojnog pečata upravo po želji tog ministra? Šta će biti ako se promeni ministar i kaže da ne priznaje ovaj pečat - meni je dato pravo kao ministru da ja podzakonskim aktom sada regulišem oblik, izgled i veličinu pečata ministarstva, a ujedno i jedinica Vojske Srbije.
Ako je Ustav najviši pravni akt, zakonom treba da bude regulisana odredba o izgledu i veličini pečata Vojske Srbije i jedinica Vojske Srbije, što znači da ministar Vojske Srbije ne može imati ovlašćenje da podzakonskim aktom, jednim svojim uputstvom, instrukcijom, pravilnikom ili uredbom, ako je donese, preuzme ustavnu kategoriju u svoje ruke. Ustavna kategorija i ustavno načelo samo može da bude regulisano, dame i gospodo, zakonom. To je lepo u članu 7. normirano – izgled i upotreba grba, zastave i himne uređuje se zakonom.
Ako to, dame i gospodo, Ustav normira, onda vi gospodo, koji predlažete ovakav zakon, nemate ustavno ovlašćenje. Ustav je brana koja treba da spreči sutra zloupotrebe onih koji bi donosili propise koji bi bili u suprotnosti sa Ustavom, pogotovo ako dođe do smene ministra; stranka koja je na vlasti imaće svog vojnog ministra i taj vojni ministar će, dok je na vlasti, da izrađuje određena uputstva i određene podzakonske akte; dođe sledeći, on će da ih menja i prilagođava prema nekoj njihovoj volji.
Zbog toga smatram, dame i gospodo, da je ovaj predlog protivustavan, jer se predlaže da vojni ministar ima pravo da svojim podzakonskim aktom utvrđuje oblik i veličinu pečata vojnog, kako ministarstva, tako i jedinica. To Ustav normira i ne smete gaziti Ustav, dame i gospodo. Gospodo iz vladajuće strukture, ako budete stali iza ovog predloga, direktno kršite odredbu člana 7. Ustava Republike Srbije. Pročitajte, dame i gospodo, uverićete se da ovo apsolutno ne može da bude u skladu sa Ustavom.
Postavio bih pitanje predsedniku Narodne skupštine. Nedavno sam postavio poslaničko pitanje, nisam dobio odgovor. Čija je to farmaceutska kompanija, koje su, da li je jedna, dve ili tri koje su proizvodile i uvozile lažne vakcine protiv tetanusa, tako da je veliki broj građana u Republici Srbiji umesto prave vakcine protiv tetanusa dobijao vodu. Ko je dao licencu tom uvozniku? Da li je na slobodi vlasnik te agencije? Da li je na slobodi vlasnik firme i kompanije koja je ovo vršila? Da li se zna ko je uvoznik? Da li je Ministarstvo zdravlja obavestilo agencije za lekove na međunarodnom nivou?
Dakle, svetske agencije koje se bave proizvodnjom lekova moraju biti obaveštene o ovom slučaju i o ovom kriminalu.
Drugo, da li je vršena periodična kontrola tih lekova, ko je vršio, kada i gde? Da li je pokrenut krivični postupak protiv vlasnika tih agencija i vlasnika tih kompanija? Još uvek nema odgovora, a pitanje je urgentno, ima prioritet zbog zdravlja naših građana.

Hvala vam, gospodine Jojiću. Potpuno se slažem da je ovo urgentno pitanje i potrudiću se da odgovor stigne što je pre moguće.
Reč ima ministar Marković.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ne mogu se složiti sa gospodinom Jojićem da se u članu 7. Ustava definiše ovo pitanje. Štaviše, u članu 7. Ustava se ne pominje uopšte pečat. Dozvolite, ja ću da kažem šta imam, iz jednog drugog razloga.
Dakle, mi ćemo još jednom razmisliti o ovom amandmanu koji ste podneli, tu nema nikakve dileme. Zaista mislim da niste u pravu kada govorite o ustavnosti, to tvrdim odgovorno, jer ovaj zakon je prošao odgovarajuće instance, Poslovnikom predviđene, u Vladi i niko nije prigovorio, niko nije stavio sumnju po pitanju ustavnosti.
Mislim da se slažete da ovaj zakon ne može urediti, drago mi je da se tu razumemo, pečate jedinica i ustanova, ali pečat Ministarstva odbrane ste pomenuli, to nema veze sa ministrom. Mi govorimo, znate ono, vojna pošta ta i ta; to je nešto što treba Vojska da uredi. Vi predlažete da se to uredi zakonom o Vojsci. Mi smo ovde dali predlog da to uređuje ministar odbrane, s obzirom na karakter tih pečata.
Obećavam vam da ćemo zaista najozbiljnije razmisliti o ovom amandmanu, ali ne sa pozicije ustavnosti, prosto ne mogu da prihvatim da je to neustavno, ali možda bi bilo dobro da sam zakon o Vojsci uredi osnovne elemente tog pečata za jedinice i ustanove. Dakle, sam pečat ministarstva normalno se uređuje zakonom i tu nema nikakve dileme, na njega se odnosi ovaj zakon.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo, ako se u predlogu zakona kaže da će se dozvoliti pravo ministru vojnom da on odlučuje podzakonskim aktom o veličini i izradi pečata, to je diskriminacija ostalih ministarstava. Može li sada i MUP da kaže - ej, ja hoću da imam pečat, ministar unutrašnjih poslova da kaže - molim vas, dajte i meni pravo da ja pečat MUP-a regulišem podzakonskim aktom.
Mi se ne razumemo. Vi tvrdite jedno, a ja drugo. Ja sam u pravu utoliko što smatram da se ta materija mora regulisati zakonom, a ni u kom slučaju da se dozvoli regulisanje podzakonskim aktom. Tu smo mi otprilike na različitim nivoima tumačenja određene norme.
Ako se kaže da je u pitanju podzakonski akt i da se daje ovlašćenje jednom ministru, a u stvari treba da bude regulisano zakonom a ne podzakonskim aktom, onda ćete se složiti sa mnom da je ovaj amandman sasvim na mestu i da ga treba prihvatiti.