Zahvaljujem. Prelazimo na član 5. Amandman, sa ispravkom, podneli su zajedno Laslo Varga i Balint Pastor. Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman, sa ispravkama, pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite. Reč ima narodni poslanik Dejan Stojiljković.

Dame i gospodo narodni poslanici,  poštovani gospodine predsedniče, poštovani gospodine ministre, mislim da je red da se na početku predstavim kolegama koji me ne znaju, koji nisu bili u prošlom sazivu Narodne skupštine. Ja sam Dejan Stojiljković. Član sam DSS-a i dolazim iz Prokuplja.
Javio sam se povodom amandmana narodnih poslanika Lasla Varge i Balinta Pastora na član 5. Predloga zakona o pečatu državnih organa. Smatram, kao i moje kolege iz DSS-a i drugih stranaka, da ovaj amandman ne treba prihvatiti. Naime, ovim amandmanom je predviđeno da se u članu 5. Predloga zakona iza stava 6. dodaju stavovi 7, 8. i 9. koji glase: ''U slučaju kada se, u skladu sa ovim zakonom, tekst pečata organa ispisuje i na jeziku i pismu nacionalnih manjina, sedište organa uprave u sastavu ministarstava, odnosno organizacione jedinice organa, ispisuje se prema njihovoj tradiciji i pravopisu.
Tradicionalne nazive gradova, opština i naseljenih mesta u kojima je jezik i pismo nacionalne manjine u službenoj upotrebi, utvrđuje nacionalni savet određene nacionalne manjine u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona i isti se objavljuju u ''Službenom glasniku Republike Srbije''. Tradicionalni nazivi gradova, opština i nacionalnih mesta na teritoriji AP Vojvodine koji su utvrđeni i objavljeni u skladu sa odlukom Autonomne Pokrajine, stupanjem na snagu ovog zakona postaju tradicionalni nazivi sedišta organa iz stava 2. člana 4. ovog zakona.'' Dosadašnji stav 7. postaje stav 10.
Zašto ne treba prihvatiti ovaj amandman? Najpre, zato što pitanje prava nacionalnih manjina treba urediti, već smo to čuli, na celovit i sveobuhvatan način, donošenjem odgovarajućeg sistemskog zakona. Smatram da nije dobro da se ova pitanja rešavaju deo po deo i da se ta rešenja nalaze u različitim zakonima, a siguran sam da to nije bila želja ni predlagača ovog amandmana, gospodina Varge i gospodina Pastora.
To naravno ne znači da u samom zakonu nema kvalitetnih pomaka kada je u pitanju ostvarivanje prava nacionalnih manjina. Da je to tako, može se videti iz članova 4. i 5. Predloga zakona. U članu 4. se predviđa da se tekst pečata organa koji imaju sedište na teritoriji na kojoj su u službenoj upotrebi jezici i pisma nacionalnih manjina ispisuje i na jeziku i pismu nacionalnih manjina. U članu 5. se definiše način na koji će biti ispisan tekst pečata i u njemu je posebno određeno i mesto gde će biti ispisan tekst na jeziku i pismu nacionalnih manjina.
Ova rešenja su apsolutno u skladu sa Ustavom Republike Srbije, koji u više članova, član 14, 75, 79 itd., garantuje zaštitu prava nacionalnih manjina, u cilju ostvarivanja ravnopravnosti i očuvanja identiteta, da koriste svoj jezik i pismo.
Koji je drugi razlog zašto ne treba prihvatiti ovaj amandman? Naime, već smo videli da u amandmanu piše "Tradicionalni nazivi gradova, opština i naseljenih mesta na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine..." itd. Srbija, kao što znate, ima dve pokrajine: Vojvodinu i Kosovo i Metohiju. Zato je apsolutno neprihvatljivo da se u ovom zakonu unese član gde se navodi samo pokrajina Vojvodina. Ako bismo to uradili, mi bismo praktično pregazili preambulu Ustava Republike Srbije koji smo doneli prošle godine, koja kaže da je Autonomna Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije.
Ako su podnosioci amandmana želeli, a siguran sam da jesu, da ostvare dodatni pomak u ostvarivanju prava nacionalnih manjina, morali su da u amandmanu obuhvate obe pokrajine Republike Srbije. Mojim uvaženim kolegama koji su podneli ovaj amandman i svim građanima Srbije želim da kažem da nacionalne manjine neće imati boljeg i iskrenijeg saveznika od DSS-a kada su u pitanju njihova prava. To smo pokazali više puta.
Svima je poznato da je ključni doprinos prilikom donošenja ovog Ustava dala upravo Demokratska stranka Srbije, i Koštunica, a i prilikom donošenja čitavog niza zakona ovde u Skupštini; danas smo od moje koleginice Milice Radović čuli neke od njih.
Dakle, na kraju želim da ponovim da je stav DSS-a da ova i druga pitanja, kada se radi o zaštiti prava nacionalnih manjina, treba rešiti donošenjem sistemskog zakona, da tim zakonom treba obuhvatiti sve nacionalne manjine, bilo da one žive na teritoriji pokrajine Vojvodine ili pokrajine Kosova i Metohije ili bilo gde u Srbiji, i zato predloženi amandman ne treba prihvatiti. Hvala vam.

Zahvaljujem. Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Jadranko Vuković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite. Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Zoran Krasić je podneo amandman na član 8. koji glasi – član 8. se briše.
Vlada Srbije je dala obrazloženje zbog čega ne prihvata amandman narodnog poslanika Zorana Krasića, i nije pročitala obrazloženje u predlogu, a ja ću vam pročitati i jedno i drugo.
Prvo, obrazloženje u predlogu amandmana: "U kontekstu celokupnog Predloga zakona, član 8. potpuno je nepotreban i suvišan. Osim toga, uvođenje tzv. malog pečata moglo bi u praksi da izazove različite zloupotrebe."
Da bi bilo jasno građanima Srbije, kojima će se i ovaj zakon, ukoliko se usvoji, kao i svi drugi zakoni ukoliko se usvoje bez amandmana Srpske radikalne stranke, da se obije o glavu, ja ću pročitati član 8. Kaže ovako: "Organ može imati jedan pečat manjeg prečnika. Sadržina malog pečata je ista i ispisana je na isti način kao i sadržina pečata iz člana 3. i 5. ovog zakona.
U malom pečatu naziv organa može biti skraćen, tako da se iz skraćenog teksta nedvosmisleno vidi čiji je pečat. Mali pečat koristi se u slučajevima u kojima je njegova upotreba podesnija. Prečnik malog pečata ne može biti manji od 20 mm niti veći od 28 mm.
O potrebi postojanja malog pečata, kao i o broju primeraka, veličini, skraćenom nazivu organa i upotrebi malog pečata odlučuje rukovodilac organa, odnosno ovlašćeno lice." Dakle, svaki rukovodilac organa, računajući i šefove ovih institucijica koje ste napravili u onoj piramidi, jer kad god ste pravili, pravili ste piramidu gde ste zapošljavali što više vaših, jedina kvalifikacija im je bila da imaju člansku kartu jedne od stranaka vaše koalicije.
Svedoci smo tolikih zloupotreba pečata, pogotovo kada se omogući da se napravi veći broj pečata; sa tim tzv. malim pečatima, jer im je nepodesno da stavljaju normalan pečat te institucije, odnosno ustanove, zloupotrebe su daleko veće.
Vlada odgovara: "Amandman se ne prihvata jer je mogućnost da organ ima mali pečat predviđena i u važećem zakonu i ovo rešenje se pokazalo kao opravdano u praksi. Smisao ove odredbe je celishodnost u radu organa koji koriste mali pečat u slučajevima u kojima je njegova upotreba podesnija, a nadzor nad upotrebom malog i velikog pečata uređen je na isti način... ".
Šta se dobija korišćenjem tog tzv. malog pečata? Manja potrošnja mastila? Koja je svrha pravljenja više pečata iste ustanove, iste institucije? Šta znači korišćenje malog pečata u praksi? Gde je to podesnije, gde je to svrsishodnije i koja je korist za državu Srbiju od toga što će neka institucija pored normalnog pečata, koji svaka ustanova i institucija ima, imati još mali pečat, i naravno da to bude zakonom regulisano?
Dame i gospodo narodni poslanici, ništa se ne gubi, a mnogo se dobija ukoliko se usvoji amandman narodnog poslanika Zorana Krasića, smanjuje se mogućnost zloupotrebe. Gospodine Milivojeviću, gospođica Nataša je objasnila, mi stavljamo pečate tamo gde smo na vlasti a vi lupate, i ne samo pečate. Smanjuje se mogućnost zloupotrebe, smanjuje se mogućnost mahinacija i omogućava se da se bar uđe u trag ukoliko neko zloupotrebi pečat. Ovako se tragovi zabašuruju. Znajući vas, što kaže Branko Ćopić "znam i ja vas", siguran sam da će zloupotrebe biti. Zbog toga predlažem svim poslanicima da usvoje amandman narodnog poslanika Zorana Krasića da se ovaj član 8. briše.

Zahvaljujem. Izvolite, reč ima narodni poslanik Miroslav Petković, pa potom narodni poslanik Petar Jojić.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, samo kratko. Gospodin Zoran Krasić je predložio u svom amandmanu da se član 8. predloženog zakona briše.
Nadam se da ćemo do 18 časova završiti raspravu o ovom zakonu, da ne bih čitao i gubio vreme na citiranje čitavog člana, ovo što je gospodin Marković već citirao narodnim poslanicima, znači: "Organ može imati jedan pečat manjeg prečnika."
Zatim: "Mali pečat koristi se u slučajevima u kojima je njegova upotreba podesnija", i peti stav: "O potrebi postojanja malog pečata, kao i o broju primeraka, veličini, skraćenom nazivu organa i upotrebi malog pečata odlučuje rukovodilac organa, odnosno ovlašćeno telo ili organ." Ne ovlašćeno lice.
Mislim da je u obrazloženju zbog čega ovaj amandman ne treba prihvatiti sve jednostavno rečeno. Mislim da nema bojazni od zloupotrebe malog pečata. Njegova upotreba svakako može da bude vrlo korisna. Mi smo i u razgovoru sa predstavnicima Ministarstva koji su objašnjavali odredbe zakona poslanicima DSS-a, našem poslaničkom klubu i poslanicima Nove Srbije, imali mnogo pitanja vezanih za ovaj zakon i za ove amandmane. Rečeno je da postoje organi gde je mnogo celishodnije, mnogo svrsishodnije da se koristi mali pečat.
Primera radi, prilikom overe zdravstvene knjižice, to je nešto što je potrebno svim građanima ove zemlje, a malopre smo pričali o državnom pečatu, da li će se trčati od jednog do drugog sekretara ili ne, verovatno će u zdravstvenim ustanovama biti određena služba koja će se baviti samo tim poslom da građani ne bi trpeli, gubili vreme i čekali u redovima zato što postoji samo jedan pečat.
Svakako da je u zakonu predviđena mogućnost da ne dođe do zloupotrebe jer su, praktično, mali pečat i veliki pečat tretirani u ovom zakonu na potpuno isti način. Znači, i njihova izrada i njihova kasnija upotreba. Ministre, nadam se da sam dobro razumeo. Hvala vam.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Petar Jojić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SRS imaju nameru da se poboljša tekst zakona. Gde god smatramo da iz objektivnih, racionalnih i ekonomskih razloga postoji opravdana potreba da se nešto popravi, mi vam na to ukazujemo. Primer je član 8.
Šta će ovo šarenilo, mali i veliki pečat? Hajde da vidimo koje su to organizacione jedinice, koje su to institucije i koji organi u jednom resoru, koliko će imati pečata. Vidite jednu nedoslednost: "Mali pečat koristi se u slučajevima u kojima je njegova upotreba podesnija." Ovo je nešto što u pravnoj terminologiji, kao definicija i kao norma, ne može da opstane.
"Prečnik malog pečata ne može biti manji od 20 mm, niti veći od 28 milimetara." Molim vas, znači li to da će jedno ministarstvo imati više organa, pa će prečnik pečata u jednom organu biti 20 milimetara, a u drugom organu istog tog ministarstva imaće 28, a neko će reći - treba nam i 30. Mislim da ova norma treba da bude precizna, ili da bude 20 milimetara ili da bude 28, jer nema logike davati tolike mogućnosti i otvarati prostor da svako radi kako njemu lično odgovara.
Po mišljenju SRS, apsolutno je neprimereno, nepotrebno i neprihvatljivo da o izgledu i veličini malog pečata odlučuje taj organ. Smatramo da treba da postoji jedan pečat tog organa, iste veličine, istog oblika, izgleda i simbola i da se tu ne pravi šarenilo. Ovde se otvaraju mogućnosti za falsifikate, za zloupotrebe; otvara se mogućnost dovođenja u zabludu određenih subjekata koji budu stupali u pravni odnos sa onima koji treba da prave takve male pečate, a u praksi je, bar koliko ja znam, bilo većih zloupotreba kada su u pitanju pečati pojedinih organa. Za falsifikat tog malog pečata postoji 80% veća mogućnost nego većeg pečata. Falsifikatori će imati priliku da naprave mali pečat, tako da ga niko neće moći lako pročitati, ali će biti upotrebljiv i da će onaj organ koji smatra da je akt koji je on izdao, da je taj akt izdao državni organ, odnosno organ koji je kao pravni subjekt registrovan kod nadležnog organa.
Zato mi smatramo da je ovaj amandman sasvim opravdan i on ide u pravcu da se poboljša tekst zakona u svakom slučaju. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, potpredsednik Skupštine. Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, u predizbornoj kampanji političke stranke izlaze sa svojim programima i sa namerama šta hoće da poboljšaju i da bolje urade za građane. Verujte mi na reč, unazad 16 godina koliko pratim i učestvujem u političkom životu Srbije, nema gotovo nijedne političke stranke koja ne kaže - bićemo brži, bićemo efikasniji, mi ćemo sve da radimo u interesu građana, građani ne moraju ništa više da čekaju kad mi dođemo na vlast, rešavaćemo probleme brzo. Onda kada zasednete u ministarske fotelje, u organe opštinske vlasti, vi na sva ta obećanja zaboravite, to više ništa ne važi; opet su redovi, opet su barijere administrativne prirode i građani ne mogu da ostvare svoje pravo onako kao što im je neko u kampanji obećao i prevario ih je, da ne upotrebim neku drugu reč.
Kolega Aleksandar Martinović – koji mora da se, zajedno sa ostalim srpskim radikalima, i u ovom trenutku bori da očuva legitimnu vlast naše stranke u opštini Ruma, jednoj od najuspešnijih opština u Sremu i uopšte u Srbiji, gde srpski radikali imaju svog izabranog predstavnika, gde ste poslali dva policijska autobusa i gde pokušavate da vrbujete odbornike – predložio je da se, uz urednu dokumentaciju, o zahtevu za davanje saglasnosti na sadržinu i izgled pečata odluči u roku od 24 časa od dana podnošenja urednog zahteva.
Predlagač je stavio – u roku od tri dana, i napisao je odgovor, odnosno Vlada Republike Srbije – amandman se ne prihvata zato što smatramo da je rok od tri dana realan.
Mi smatramo da su 24 časa realan rok, jer ako mi hoćemo, a mi srpski radikali hoćemo, da u svakom pogledu unapredimo odnos vlasti prema građanima, mi sad obećavamo, i to je amandman kolege Martinovića, da ćemo biti u stanju, i ministarstvo u kome budu sedeli srpski radikali, da to uradimo za 24 sata.
Mi nikada ne guramo probleme pod tepih, ne zabadamo glavu kao noj u pesak, nego odmah rešavamo sve te probleme i, kao što vidite, odmah reagujemo kad nam stignu predstavke od građana; da vas ne podsećam i na otpuštanje radnika ZZO u Kragujevcu i na ovaj skandal oko Robnih kuća, već ističe za neki dan, koliko u ponedeljak, videćemo šta će biti sa prodajom nekada najboljeg trgovinskog preduzeća. Kao što reagujemo i kada su u pitanju drugi problemi, o kojima svakog dana govorimo i po ovim članovima 225, 226. i pri obrazlaganju amandmana i kritikom zakona.
U svim organima opštinske vlasti, u opštinskim upravama, najpre u Zemunu, od 1997. godine, kada je predsednik naše stranke dr Vojislav Šešelj bio predsednik opštine, sada gospođa Pop-Lazić, u Novom Sadu, u Rumi, u Staroj Pazovi, čak i u Boru, jednoj od najsiromašnijih opština, koja je opterećena sa toliko problema, izvod iz matične knjige rođenih ne samo da se ne čeka, nego to ljudi uopšte ne plaćaju i taj novac ne ulazi u opštinsku kasu.
Moram da vam kažem da smo svuda pokazali, gde god smo vršili vlast u organima lokalne samouprave, i u ono teško vreme dok smo bili učesnici u vlasti na republičkom nivou, da smo efikasno rešavali sve probleme.
U čemu je problem, gospodine ministre, da prihvatite amandman kolege Martinovića? Za 24 sata, uz urednu dokumentaciju, svaki ministar, odnosno ministarstvo može da da saglasnost. Pođite od činjenice da neće valjda danas da bude 5.000 zahteva za pečate. Da vidimo dokle smo stigli sa zahtevima za državljanstvo, vidite koliko ljudi čekaju; kada je nekome to toliko hitno, a ima mnogo slučajeva kada su u pitanju deca i neostvarivanje prava, naročito iz oblasti socijalnog osiguranja ili radi lečenja, ja sam više puta morala i kod ovog saradnika Jočića, Nemanje Bojičića, da reagujem da se u takvim situacijama ubrza izdavanje uverenja o državljanstvu.
Kad je već to tako, zašto mi da sprečavamo onda ministarstvo da radi svoj posao efikasnije? Može to da se završi u roku od 24 sata. I, mogli ste da napišete nešto drugo, a ne - nerealno je. Otkud tri dana? Što niste stavili pet dana? Mi mislimo da se taj rok koji se daje državnim organima da završe neki posao, kao što je izdavanje saglasnosti, ograničen na broj sati pokazao efikasnijim u praksi.
Uostalom i vi to, gospodine ministre, najbolje znate; najbolje reagujete i najviše ste ugroženi i najviše se uplašite za ministarsku fotelju kad vam otkucava sat, odnosno minut. Sećate se kako ste u 20 do 12, to je bilo 20 minuta do isteka roka, sami za sebe glasali iz poslaničke klupe, kao poslanik, da budete ministar. Ističe vreme, ističu minuti, nije više ni sat u pitanju, nego minut. Hajde vi onda sad pokažite, kada ste znali za sebe u poslednjem trenutku da glasate kao poslanik da budete ministar, rešite ovim ljudima da dobiju saglasnost za pečat u roku od 24 sata. Budite dosledni onome što vi sami radite. Hvala.