Tako, gospodine Duliću, nemate potrebe da budete nervozni, mlad ste čovek, čuvajte živce, već dva-tri dana sam prosto zabrinuta za vas.
Zašto sam insistirala da se pročita o kom zakonu se radi? Zato što i ovde prisutni ministar, i Vladimir Vukčević, i Bruno Vekarić i svi iz države i državnih organa kada govore o ovom zakonu kažu, zakon o jatacima. To je ono što mi pokušavamo da vam objasnimo, odnosno da objasnimo javnosti Srbije u načelnoj raspravi, a naravno i danas ćemo kroz ove podnete amandmane.
Ovaj predlog zakona, koji nam je Vlada podnela, ima tri člana, i ovo je jedan od onih slučajeva kada SRS misli da ovakav zakon ne sme da se nađe u pravnom prometu u Srbiji. Zato su naši amandmani pojedinačno, dakle, da se brišu sva tri člana, odnosno jedan po jedan, jer je to jedina poslovnička mogućnost da izrazimo svoj stav o ovom zakonu.
U obrazloženju amandmana koji sam podnela stoji da je amandman u skladu sa stavom SRS, normalno. Predloženo rešenje iz člana 1. Predloga zakona sadržano je u Krivičnom zakoniku i neprihvatljivo je objašnjenje predlagača, a imamo ga u obrazloženju zakona, da se Krivični zakonik efikasnije sprovodi u specijalizovanim organima za ratne zločine.
Ovo je zaista neverovatno i vi ste to rekli ovde, gospodine ministre, kada smo govorili u načelnoj raspravi. Dakle, kako vi to procenjujte te specijalizovane organe, kako ste procenjivali ljude koje ste doveli u te, kako iz zovete, specijalizovane organe. To je, takođe, tema o kojoj treba ovde da se govori i o kojoj ćemo da govorimo.
Upravo zbog činjenice što ovaj zakon ima samo tri amandmana, odnosno tri člana, mi smo koristili i koristićemo i Poslovnik, zato što je ovo tema o kojoj mora da se čuje u Srbiji. Očigledna namera predlagača, odnosno Vlade Vojislava Koštunice jeste da se ovim predlogom zakona izvrši tribunalizacija srpskog pravosuđa.
Mi iz SRS-a, a pogotovo mi koji smo u timu koji pomaže pripremu odbrane našeg predsednika pred Haškim tribunalom, odlično znamo, uostalom zahvaljujući nama zna i cela Srbija, na koji se sve način krše ljudska prava u Haškom tribunalu. Podsećam da je Vojislav Šešelj pet godina zatočen u tom antisrpskom tzv. sudu, da se suđenje najavljuje tek nakon skoro pet godina za 7. novembar.
Tužilaštvo apsolutno nije spremno za to suđenje. U prilog tome je i činjenica da će prvi svedoci biti saslušani tek 4. decembra. Za razliku od tužilaštva, Vojislav Šešelj je bio spreman da se suoči sa Haškim tribunalom još tog 24. februara 2003. godine, kada je otišao u Haški tribunal dobrovoljno, nikome se nije predavao kako vaši mediji vole da kažu, već je kupio kartu svojim novcem, otišao tamo, do dana današnjeg mu čak nisu refundirali ni troškove te avionske karte do Haga.
Mi dakle znamo kako se krše ljudska prava tamo i znamo šta radi ovdašnja vlast, šta radi DOS-ovski režim da bi zagorčao život Srbima zatočenim u Haškom tribunalu i da bi, dodvoravajući se Karli del Ponte, navodno našli ovde neke dokaze koji bi mogli da posluže Haškom tribunalu protiv Srba koji su tamo, a najviše su se okomili na Vojislava Šešelja, što naravno nije slučajno.
Znamo svi, zna cela Srbija da je Vojislav Šešelj u Hagu zato što su optužnicu protiv njega pisali Zoran Đinđić, Goran Svilanović i Nebojša Čović. To više nije tajna. Nije ni bila jer smo mi to govorili od prvog dana. Vojislav Šešelj je morao da dobije tu optužnicu. Molili su Karlu del Ponte da je potpiše. Obećavali su da će oni da joj obezbede dokaze jer je ona tvrdila da nema dokaza protiv Vojislava Šešelja, jer da je Vojislav Šešelj ovih pet godina bio u Srbiji sve bi bilo drugačije.
Bez obzira na činjenicu da Tomislav Nikolić odlično vodi SRS, da mi na svakim izborima imamo sve veći i bolji izborni rezultat, da se stranka brojčano iz dana u dan povećava, harizma Vojislava Šešelja je ono što treba Srbiji i ono što će konačno Srbiju, naravno na čelu sa SRS, izvesti na pravi put, jer DOS-ovski režim nas je doveo do dna.
Zašto ovo i na osnovu čega sve ovo tvrdim? Prosto ne znam, sve gledam na sat, nema šanse da stignem za 15 minuta da vam kažem sve šta treba da se kaže o ovom amandmanu, o ovom zakonu, o odnosu srpske vlasti prema građanima Srbije.
Nisam vas čula nikad, ministre, da ste reagovali na jednu činjenicu koja je nonsens u pravu na zemljinoj kugli, da neko poput Nataše Kandić može da zastupa oštećene u nekim sudskim postupcima, da to može da radi Fond za humanitarno pravo kao pravno lice.
Pretpostavljam, bili ste advokat, znate da i branilac i zastupnik oštećenih moraju biti advokati.
Neki advokati u Srbiji su reagovali na to, ali ni vi ni onaj prethodni ministar, ni predsednik Vrhovnog suda, ni ovi vaši specijalci sudije, a specijalci su samo zato što vas služe i što ih plaćate tri puta, pa ste posle smanjili na dva puta više nego ostale njihove kolege, koji sasvim sigurno taj posao mogu da rade verovatno bolje i časnije od njih.
Pitala sam u jednoj emisiji Natašu Kandić upravo ovo što sad pitam vas, pa je ona objasnila kako Fond za humanitarno pravo ima neki tim mladih advokata koje oni angažuju da bi zadovoljili formu, oni kaže angažuju neke mlade advokate koji to rade umesto njih, a ona je tu samo ikebana da bi sudskom veću pokazala - no, no, vodite računa kakvu ćete presudu da donesete, iza mene, Nataša Kandić stoje Sjedinjene Američke Države, stoji Soroš, morate da me slušate; i vaši specijalci je slušaju.
Tada mi je Nataša Kandić dala šlagvort da je pitam nešto što ću sada da obavestim i vas i građane Srbije. Podsetila sam je i nije negirala, potvrdila je da je 1999. godine njen Fond za humanitarno pravo zastupao, sećate se onih, da li beše 140-150 Šiptara, koji su pravosnažno osuđeni, pa koje je onda Vojislav Koštunica velikodušno oslobodio, pa su sad verovatno svi ili većina pripadnici terorističke organizacije ANA. I tada je Nataša Kandić u Sjedinjenim Američkim Državama za organizaciju ove odbrane obezbedila milion maraka.
Advokatima iz Srbije koje je angažovala u tom postupku dala je, to pouzdano znamo, ukupno 50.000 maraka. Pretpostavljamo da je i šiptarskim advokatima dala 50.000 maraka. Nataši Kandić ostalo je samo 900.000 maraka. E, takva Nataša Kandić žari i pali danas u specijalnom tužilaštvu.
Zbog takve Nataše Kandić mi danas donosimo zakon, kako ovi iz vlasti kažu o jatacima. Jeste to zakon o jatacima zato što niste našli dovoljno poslušne sudije, među ovima normalnim sudijama, da sude Jovi Đogi i ostalim koje ste vi proglasili jatacima. Verovatno, kako vidimo juče, jatak Ratka Mladića je njegov rođeni sin. Vrlo interesantna vaša teorija.
Ovde imam jedan intervju ovog nesrećnog Vukčevića, koji je toliko podlegao uticaju Nataše Kandić i Karle del Ponte, da jadan više čovek i ne zna šta priča. Pitaju ga novinari šta očekuje od slučaja Ovčara. On kaže - očekujem presudu u ponovljenom suđenju do kraja godine; sada posle prvostepene presude vukovarskoj trojci pred Haškim tribunalom mogu sa zadovoljstvom da konstatujem da je sve što je pred Većem za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu razobličeno u tom procesu, a tiče se uloge Šljivančanina, Mrkšića i Radića, postalo veoma važan dokazni materijal Tribunalu u Hagu. Dakle, to je suština vođenja postupka u Beogradu.
Dalje, Vukčevića pitaju da li je imao nekih pretnji. Kaže - bilo ih je i ima ih svaki dan. Od koga? Kaže - stizala su preteća pisma iz inostranstva, a u poslednje vreme verbalni svakodnevni napadi dolaze od poslanika SRS u Parlamentu.
E pa, gospodine Vukčeviću, to što ste vi lopovčina, kriminalac, koji je prodao svoju dušu i pokušava da proda Srbe, to nikada nećemo kriti od građana Srbije, vi to jeste, ako ovo doživljavate kao pretnju, možda vam nije ni kasno da se oslobodite od svega toga.
Mi vam ne pretimo, mi vam pretimo pravnom državom jednog dana i pretimo vam da će vas kolega, neki vaš budući koji će biti, neće biti nikakav specijalac nego normalan tužilac, zbog svega ovoga što radite narodu Srbije, smestiti na dugogodišnju robiju, gospodine Vukčeviću. To je pretnja Srpske radikalne stranke.
Dalje, da li je bilo pritisaka na vaš rad od strane međunarodnih predstavnika? Kaže - nije bilo, ali ponovo ističem da smo mi vrlo korisne sugestije, čak i pomoć dobijali od FBI, zajedno s njima pokušavamo da otkrijemo izvršioce ratnog zločina nad braćom Bitići, jedna ambasada nam pomaže oko pronalaženja svedoka važnom predmetu, koji je još u fazi istrage, pa zato ne mogu da vam kažem šta je u pitanju. Ta jedna ambasada je američka ambasada. Jedino srpski radikali se ne plaše da to kažu.
Kako funkcioniše saradnja sa tužilaštvom u regionu? Ovo je vrlo interesantno. ''Mogu da kažem da je ta saradnja veoma napredovala. Početkom ovog meseca smo se na Hvaru susreli ponovo, razmatrajući kako ćemo da sarađujemo u okviru izlazne strategije Haškog tribunala, odnosno kada predmeti iz Haga budu, tako da kažem, predmet naše regionalne saradnje.
To za nas nije ništa novo, jer smo mi saradnju sa državnim odvjetništvom Hrvatske započeli vrlo uspešno još početkom 2004. godine u slučaju Ovčara, a 2005. godine i sa tužilaštvom u BiH u slučaju Zvornik. Kada su u pitanju sporazum sa Hrvatskom, Memorandum o saradnji sa BiH, to je niži formalni nivo saradnje, jer mi s njima još nismo potpisali sporazume o ustupanju dokaza, ali zato imamo zajednički istražni tim kao u slučaju Zvornik, a zajedno radimo i na predmetu Tuzlanska kolona, kao i mnogim drugim.''
Ne odgovori gospodin Vukčević koliko je on dobio podataka od tužilaštva BiH, od odvjetništva, kako kaže, iz Hrvatske, koga to osudiše naši specijalci u odsustvu, a nije pripadnik srpskog naroda, a zašto Srbe hapse na svakom koraku na osnovu presuda koje su donete u odsustvu, zašto ovaj Vukčević podiže novi postupak, neki Zvornik 3, tako ga je nazvao, po nalogu, bukvalno piše nalog, neke Mirsade, prezime sam zaboravila, koja je tužilac Kantonalnog tužilaštva u Tuzli. Zašto se taj gospodin malo ne bavi zločinima koji su izvršeni nad srpskim narodom?
Zašto nemamo pandan da mi kažemo - gospodo, imamo i mi presude protiv 50 hiljada pripadnika koji su vršili ratne zločine nad Srbima, pa da vidimo da li ćete vi da hapsite svakog Srbina koji pređe granicu Srbije, jer više se ne zna, ko god je nosio pušku u ovim poslednjim ratovima na meti je i u Bosni i Hercegovini, i u Hrvatskoj.
Kaže dalje - najspešnije sarađujemo sa državnim odvjtništvom Hrvatske. Pogledajte samo predmete od Ovčare preko Lore, Lovasa, Osijeka. Pitam ga sada - zašto nije omogućio svedocima za Loru da bezbedno odu u Split da svedoče. Naravno, to se nije ni trudio i to nije uradio. Pitaću kasnije, sada samo da napomenem, kako je to samo sudiji Gordani Božilović-Petrović istekao mandat, a ostalim specijalcima nije. Nastaviću zaista po Poslovniku, jer mnogo toga moramo da kažem.