Po amandmanu za reč se javio narodni poslanik Željko Vasiljević.

Dame i gospodo, gospodine ministre, uvaženi predsedavajući, ovaj član i ovako kako je obrazložio gospodin Krasić je suština političkog delovanja tužilaštva i suda, ono protiv čega se sve vreme zalažem. Još jedanput ponavljam javno sa ove govornice da svi čuju, kao ratni vojni invalid, kao učesnik rata, osuđujem svaki ratni zločin i boriću se da svaki zločinac bude u zatvoru.
Međutim, proširenjem nadležnosti na ovaj način, pre svega Tužilaštva za ratne zločine, vi uvodite jednu političku situaciju. Kakva je to situacija? Do sada ste ovim zakonom mogli da gonite samo nas koji smo učestvovali u ratu. To je otprilike 350-400 hiljada ljudi, nema tačnih podataka.
Ali, to nije dovoljno, gospodine Petroviću. Nije dovoljno da samo u toj populaciji možete da tužilaštvom za ratne zločine pretite tim ljudima.
Vama treba da uticajem i mogućnošću pretnje proširite taj krug ljudi koji će moći da bude uvučen u odredbe ovog zakona i doći pod udar i dejstvo Tužilaštva i suda za ratne zločine.
Vidite o čemu se radi. Pretpostavimo da sam učinio neki ratni zločin. Deset godina moji prijatelji oko mene ne znaju da sam učinio ratni zločin, pomažu mi. Jednog dane će moći da odgovaraju za to što su mi pomogli. Vi želite da nas 350 i 400 hiljada osudite pre nego što tužilaštvo ili sud donese bilo kakvu presudu, da se svi naši prijatelji, poznanici, rođaci plaše toga da li su sa nama bili, pomagali ili nisu.
Zaista vas molim, gospodine Petroviću, da dobro razmislite o ovom amandmanu i bilo bi dobro da ovaj amandman gospodina Krasića prihvatite, jer zaista dovodite jedan ogroman broj ljudi, koji ni za šta nisu krivi ili koji su potpuno nevini, u jednu situaciju da vrlo lako mogu doći pod udar ovog zakona, a to je samo tako da nađete zaštićenog svedoka, kome će tužilaštvo, sud ili bilo ko verovati u ono što priča, bez ikakvih materijalnih dokaza.
Molim vas zbog onih posledica koje sama istraga i sama sumnja na nekoga da je ratni zločin izaziva po njega, njegovu porodicu, njegove prijatelje i njegove rođake, vodite računa da pokušate i da sagledate društvenu opasnost od proširivanja prava tužilaštvu i sudu za ratne zločine. Zaista, to je jedna opasna situacija.
Još jednom, sada ovog puta gospodine Petroviću vama da se obratim, kada ste obrazlagali ovaj zakon rekli ste da je najveća društvena opasnost razni zločin. Ta društvena opasnost je zaista velika u određenom vremenskom periodu. Petnaest godina posle ratova ta društvena opasnost nije tako velika. Ne može da se meri sa opasnošću od korupcije, sa opasnošću od trgovine ljudima, od podrivanja ustavnog poretka i teritorijalnog integriteta zemlje, jer su sada to sve opasnosti koje su mnogo veće po društveni sistem, po državni sistem i uopšte po državu i narod.
Budite u to ubeđeni, to vam garantujem, jer poznajem mnoge ljude koji su došli pod udar ovih zakona. Nisu nikakva pretnja za državu i ovo društvo, jer su i sutra, ako dođe ova država u pitanje, spremni da poginu za nju, iako ste ih osudili, iako su im zbog presude, čak i hrvatskih sudova, neproverenih, u odsustvu, ukinuta građanska prava, jer su osuđeni za ratne zločine. A vi znate kakve su presude za ratni zločin i kakve posledice izazivaju po njih i kada odleže kaznu koju ničim nisu zaslužili. Zahvaljujem. Želeo bih da ostavim vremena.

Po Poslovniku, narodni poslanik Zoran Krasić, pa potom o amandmanu Vidoje Jovanović.

Gospodine Mrkonjiću, to je član 136. i direktno se odnosi na ministra Petrovića, koji je predstavnik Vlade ovde.
Gospodine Petroviću, tokom načelne rasprave, koja je bila ko zna kada povodom ovog predloga zakona, verovatno je tri nedelje prošlo već, postavio sam neka vrlo važna pitanja i tražio sam da dobijemo odgovor pre nego što se zaključi ova rasprava, jer posle toga stvarno nema smisla bilo kakav odgovor da mi dostavljate.
Doduše, meni kasne odgovori za ove G17 što su uzimali prostorije. I njih nema, i oni su mi pobegli, šta da radim. Da vas samo podsetim o čemu se radi. Radi se o instrumentalizaciji svih državnih organa koji treba da rade po nalogu Karle del Ponete ili da budem još precizniji, u prevodu srpska varijanta Karle del Ponte, to je Nataša Kandić.
Vrlo sam konkretno postavio pitanje. Zamenik tužioca za ratne zločine, gospodin Bogdan Stanković, 13. septembra 2007. godine je pod oznakom KTRR 130/07 tražio da se od strane policije posebnog dela, navodno za borbu protiv ratnih zločina itd, privedu lica u Jevrema Grujića, da se tamo izvrši dodatni pritisak na njih, kako bi bili lažni svedoci u predmetu protiv Vojislava Šešelja. Nema odgovora.
Odgovor sam dobio u vidu izjašnjenja nekog predstavnika OEBS-a, neki ovde, koji kaže - poslanici vrše pritisak na tužioca. Hajde da raščistimo da li lažem ili me lažu ovi moji doušnici ili stvarno postoji pod ovim brojem akt. Gospodine Petroviću, video sam akt. To je problem. Video sam šta piše.
Dva pasusa su lažna. Kao, razgovarate s tim ljudima, oni traže zaštitu od Haga da bi bili svedoci protiv Vojislava Šešelja. Ali, imam izjave tih ljudi koji kažu da ne žele da budu svedoci haškog tužilaštva, sa obrazloženjem, naveli sve pritiske. Evo, i Čanak neće da bude svedok Tužilaštva.
Jeste li čitali u novinama šta kaže? Hoće čovek da bude svedok istine, neće da bude svedok Tužilaštva. Kaže - čim sam rekao da hoću da budem svedok istine, oni neće da me pozovu.
Gospodine Petroviću, za nekoliko dana kreće suđenje Vojislavu Šešelju. Državni interes broj jedan Srbije jeste da se omogući prenos. Znate zbog čega? Da javnost vidi kako će Tužilaštvo da dokaže da je Vojislav Šešelj bio u udruženom zločinačkom poduhvatu sam sa sobom, pre nego što je nastao udruženi zločinački poduhvat. Eto, to su bistri umovi napisali.
Oni ne znaju ni koliko imaju svedoka. Ne znaju šta će svedoci da pričaju. Ništa nisu dostavili. Ne znaju kako da krenu sa suđenjem. To je provizorijum, obična farsa.
Da li se vi slažete da suđenje treba da bude farsa? Ako se slažete, kažite - slažemo se, Vojislav Šešelj ne zaslužuje da mu se prenosi suđenje, on ne zaslužuje nijedno ljudsko pravo da koristi. To je Hag rekao, pet godina svakodnevno priča.
Nijedno ljudsko pravo se Vojislavu Šešelju ne priznaje. Zašto mi to sad da ne vidimo - svi građani Srbije da vide šta je Haški tribunal.
Da vidite kakvih tamo ima naučnofantastičnih konstrukcija. Ima takvih konstrukcija zbog kojih neko ne bi mogao čak ni Pravni fakultet da upiše u Beogradu.
Tolikih nebuloza ima napisanih: sam sa sobom u udruženom zločinačkom poduhvatu - da li možete to da shvatite? Ali, vama izgleda odgovara da on tamo čami. Kažite - odgovara nam. Kažite da vam nije produktivno da javnost Srbije vidi kakav je taj proces. Kažite slobodno, jasno i nemojte malo levo, malo desno - pa mi bismo hteli, a ne smemo od inostranstva.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Zoranu Krasiću. Reč po amandmanu ima poslanik Vidoje Jovanović. Molim vas, Vidoje, odustajete ili ne, čeka vas cela sala?

Gospodine potpredsedniče, izvinjavam se, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se povodom amandmana na član 2. koji je podneo gospodin Zoran Krasić.  SPS će podržati ovaj amandman.
Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine, koji su doneti 2003, 2004. i 2005. godine, bilo je uređeno pitanje obrazovanja, organizovanja, nadležnosti i ovlašćenja državnih organa i njihovih organizacionih jedinica radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za krivična dela.
U članu 2. se dodaje, znači, stav 3. koji se odnosi na krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela. Tačka 1. se odnosi na krivično delo protiv čovečnosti, a tačka 2. na krivična dela za kršenje međunarodnog humanitarnog prava.
Činjenica je da se poslednjih godina 20. veka na prostorima bivše Jugoslavije desio građanski rat. Svi narodi i narodnosti su kršili neka pravila ratovanja, da su činili zločine, ali mi se čini da bivše republike i politička rukovodstva bivših republika nisu imale isti ili bar ravnopravan odnos u kažnjavanju počinilaca dela.
Hoću da naglasim da SPS ima jasan stav, a to je da svi oni koji su činili krivična dela protiv čovečnosti, kršenje međunarodnog humanitarnog prava, treba da budu izvedeni pred sud pravde. S druge strane se postavlja pitanje da li to čine i svi drugi?
Hoću da uvažim da naše rukovodstvo želi da sarađuje sa međunarodnom zajednicom, želi da ispuni zahteve Haškog tribunala, ali Bruno Vekarić je i sam rekao da u izvršavanju nekih osuda, u pokretanju krivičnih postupaka protiv lica u drugim republikama ima previše političkog uticaja na njihove pravosudne organe.
Postavlja se sada jedno pitanje da li to, na pritisak međunarodne zajednice, samo Srbija, njeni pravosudni organi i tužilaštvo za ratne zločine mora da pokreće i bude efikasno u donošenju nekih zakonskih akata, da bude efikasno u podizanju optužnica protiv naših građana. Zato SPS podržava upravo ovaj amandman koji se odnosi na brisanje i mi ćemo za njega glasati.
Posebno želim da istaknem da je međunarodna zajednica u poslednje vreme izvršila veliki pritisak na naše rukovodstvo i da je naše tužilaštvo procesuiralo veći broj naših građana za koje se sumnja da su učinili ili počinili krivična dela.
Istovremeno želim da postavim pitanje da li će, pored ove naše aktivnosti i pored naše namere i našeg rukovodstva, koje se na neki način i izvinjavalo drugim republikama, a i mi smo očekivali određeni reciprocitet, jer i drugi narodi su činili taj genocid i narušavali su ta ljudska prava kada su u pitanju Srbi, postavljam pitanje: da li je Međunarodni sud u Hagu imao iste aršine prema Srbima, znači, da li je to sud za Srbe, da li je imao različite metode prilikom prikupljanja podataka za određene osuđenike koji su ili procesuirani, a sigurno je da nisu.
Želim da istaknem jedan od takvih primera. Bila je ovde rezolucija SPS da se osude svi zločini koji su učinjeni na prostorima bivše Jugoslavije. Bila je ovde inicijativa da se donese rezolucija samo o osudi zločina u Srebrenici. Znači, nismo imali političko jedinstvo.
Želim samo da istaknem da je Hag na jednom primeru, Nasera Orića i pokojnog Deronjića, pokazao svoju pravu sliku. Deronjić je na osnovu nagodbe da priča po volji Međunarodnog suda u Hagu osuđen na 10 godina, a Naser Orić je osuđen za zločine - dve godine. A sećamo se Kravice, sećamo se Drine, između Bratunca i Ljubovije kakve su pokolje izvršili Bošnjaci, odnosno Muslimani nad srpskim življem. Primer je Kravica.
Isto tako hoću da kažem i da potvrdim ono što je i sam Vekarić rekao - šta je sa pokretanjem krivičnih postupaka protiv odgovornih u "Oluji", "Bljesak"? Šta je sa Dudakovićem, Dobrovoljačkom u Sarajevu, kolonom u Tuzli, napadom slovenačke teritorijalne odbrane na pripadnike JNA?
Sve to postavlja pitanje našeg odnosa političkog i pravosudnih organa i tužilaštva za ratne zločine - da vodimo računa o svojim građanima u onoj meri kako to vode i druge republike i njihovi organi. Zato hoću da kažem da je SPS u načelu rekla da neće podržati ovaj zakon, a mi ćemo podržati brisanje člana 2. Hvala.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Vidoju Jovanoviću. Da li se još neko javlja za reč o amandmanu? Ne. Hvala.
Na član 3. je podneo amandman narodni poslanik Petar Jojić. Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li gospodin Jojić želi reč? Izvolite, ima reč narodni poslanik Petar Jojić i to je poslednji amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, u prvom redu bih želeo, na postavljeno pitanje poslanika iz pozicije koji je tražio da se ponovi odredba člana na šta se to odnosi – to je ona odredba koja reguliše koja su lica oslobođena od svedočenja.
To je predviđeno u važećem Zakoniku o krivičnom postupku, i to u članu 98. Zakonika o krivičnom postupku. Član 98. Zakonika o krivičnom postupku, važeći Republike Srbije, normira - oslobođeni su od dužnosti svedočenja bračni drug okrivljenog i lice sa kojim okrivljeni živi u vanbračnoj ili kakvoj drugoj zajednici; drugo, srodnici okrivljenog po krvi u pravoj liniji, srodnici u pobočnoj liniji do trećeg stepena zaključno, kao i srodnici po tazbini do drugog stepena zaključno; usvojenik i usvojilac okrivljenog.
Sud koji vodi postupak dužan je da lica, pomenuta u stavu 1. ovog člana, pre njihovog saslušanja ili čim sazna za njihove odnose prema okrivljenom upozori da ne moraju da svedoče, a upozorenje i odgovor se unose u zapisnik.
Dame i gospodo, ovo se odnosi na slučaj Ratka Mladića i na slučaj Radovana Karadžića, ovo se odnosi i na one druge za kojima žuti mravi trče i traže da budu pohapšeni čak i deca, žene, očevi i majke i da ne nabrajam. Dame i gospodo, ako je verovati Ustavu i zakonu, ako je Ustav najviši pravni akt, ako je zakon, Zakonik pre svega o krivičnom postupku u odredbi člana 98 to precizno određeno, ne znam ko je dao pravo specijalnom tužiocu i specijalnom sudu da pristupaju suprotno odredbi člana 98. Zakonika o krivičnom postupku.
Dame i gospodo, to je kršenje zakona koji je ovaj parlament donio. Na to nemaju pravo ovi koji sada apeluju i mole, po nalogu Karle del Ponte, koja zbog prof. dr Vojislava Šešelja dolazi vrlo često u posetu u Republiku Srbiju, koja se trudi na svaki mogući način da Srpskoj radikalnoj stranci ili prof. dr Vojislavu Šešelju nađe nekog od lažnih svedoka, koji će svedočiti da je neko od srpskih radikala ili da je prof. dr Vojislav Šešelj učinio neki ratni zločin.
Evo, toj ljubimici mojoj, a vi znate kako je obožavam, kažem da nikada neće naći časnog Srbina, ni poštenog i časnog građanina Republike Srbije koji će otići u Hag da se isprsi ispred nje i da stane na crtu i kaže - evo, dokazujem činjenicama, glavom i bradom, ako laže koza ne laže rog, eto dokaza da optuže srpske radikale za neke navodne ratne zločine.
Gospodo, neki će se sramotiti koji budu stali iza Predloga ovog zakona, a moram da skrenem pažnju, dame i gospodo, da se odredbe ovog zakona već primenjuju, i to nelegalno. Pa mene prisluškuju, molim vas, da li slučajno ne sarađujem sa porodicom Ratka Mladića ili Radovana Karadžića. Mene prisluškuju zato što učestvujem u pomoći za odbranu prof. dr Vojislava Šešelja. Doneću vam, ako treba i dokaz, jer ga imam.
Proganjaju se srpski radikali i patriote, koji su branili svoju državu i nikoga nisu napadali u istoriji, srpski narod nikada nije napadao nikoga. Samo se taj pošteni srpski narod hrabro borio i tukao dve carevine Austrougarske.
Dame i gospodo, predložio sam ovaj amandman, dabogda se nikada ne primenio i dabogda niko ovu odredbu člana ne dozvolio da bude primenjen i da stupi na snagu. Nikada, proklet bio onaj ko digne ruku i glasa za ovakav kriminalan zakon.
Nemojte gospodo poslanici iz pozicije da smetnete s uma i budete sigurni da se neki i od vas ne prisluškuju, za šta vi nemate saznanja. Dame i gospodo, šta se to traži odredbom Predloga zakona koji je na dnevnom redu?
U odredbama člana 146. Zakonika o krivičnom postupku je normirano: ''Istražni sudija, na pismeni i obrazloženi predlog državnog tužioca, može narediti nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima i optičkoo snimanjee odnosno lociranje u prostoru i praćenje pomoću elektronskih uređaja lica za koja postoje osnovi sumnje da su sama ili sa drugima izvršili krivična dela'': protiv ustavnog uređenja i bezbednosti države, sa elementom organizovanog kriminala, pranje novca, neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, nedozvoljena trgovina oružjem, municijom i eksplozivnim materijalom, trgovine ljudima i da ne nabrajam. Zakonik o krivičnom postupku predviđa da te mere mogu da traju tri meseca, da se mogu još produžiti naredna tri meseca.
Dame i gospodo, da vas samo podsetim, u ovoj prljavoj raboti koju neke službe naše bezbednosti mogu primeniti ili ako primenjuju, to je najprljaviji posao i preporučujem onima koji ovo čine neka ne jedu ovaj prljav hleb, jer je ovo najprljaviji i najkrvaviji hleb koji može biti protiv svoje države i svog naroda.
U savremenom međunarodnom pravu, još u Dušanovom zakoniku pravo azila uživao je svako ko je utekao iz tamnice, ko se skloni u carski dvor. Isto je rob koji je utekao iz carskog dvora u patrijarski dvor sticao prava azila. Zamislite šta je dozvoljeno bilo u srednjevekovnom Kotoru o proslavi Svetog Trifuna 3. februara: svi okriljeni, osim za neka dela, imaju pravo azila, zamislite iako su osuđeni za najteža krivična dela, imali su pravo azila tri dana pre slave i tri dana posle slave.
Molim vas, dame i gospodo, vidite koliko su ovi pravnici bili pametni, vidite da je tada neko razmišljao o moralu. A zamislite, dame i gospodo, kuda će veći nemoral od onih u Hagu, koji nisu dozvolili čak prof. dr Vojislavu Šešelju da dođe na sahranu svoje majke. Molim vas, dame i gospodo, to je ono što se zove svetska diktatura i američka diktatura, Bušova diktatura, koja hoće i Srbiju da podjarmi i da je večito drži u nekome ropstvu.
Da li ima pravde? Da li su svi jednaki u pravu? Da li poštuje Povelju Ujedinjenih nacija? Da li taj sud poštuje Pakt o osnovnim ljudskim pravima? Ne poštuje ni Povelju Ujedinjenih nacija, ni Pakt o ljudskim pravima, dakle, ne poštuje nijedan međunarodni akt, odnosno prava koja su data građanima i koja se garantuju Poveljom Ujedinjenih nacija.
Zbog toga, dame i gospodo, ponovo predlažem: nemojte usvojiti ovaj krvoločni predlog zakona, jer ovo nije predlog zakona građana Srbije, jer građani Srbije nisu predložili ovaj krvoločni zakon; ovo su predložili krvoločnici sa Zapada - Amerike i iz Haga. Nemojte ovo čudo da prihvatite. Nemojte bezakonje u jednoj državi, koja ima svoje pravne institucije 800 godina. Nemojte dozvoliti da nam ovde drugi diktiraju koje zakonske propise treba da donosimo.
Kada Karla del Ponte dođe u Srbiju, ajde da pohapsimo pola Beograda, da ona ima sigurnost da boravi u ovoj državi. Molim vas, učestvovao sam lično u stotinama obezbeđenja šefova država, po stepenu broj jedan u ovoj državi. Nikada niko nije dao nijednom šefu strane države ili vlade takvo obezbeđenje, kao što su dali Vojislav Koštunica i Boris Tadić Karli del Ponte, koja je dolazila u Beograda da prinudi ovu vladu i predsednika Republike, da traži od njih da se sakupi što više lažnih svedoka da optuže srpski narod, prof. dr Vojislava Šešelja i Srpsku radikalnu stranku. Ne može više, prekidajmo sa ovom praksom. Hvala vam.

 Zahvaljujem narodnom poslaniku Petru Jojiću. Po Poslovniku, za reč se javio narodni poslanik Zvonko Mihajlović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da upoznam javnost, narodne poslanike, a posebno ministra pravde o jednom od mnogih montiranih sudskih procesa protiv sada već bivšeg pripadnika MUP-a Zorana Stanojevića iz sela Staro Gracko, opština Lipljan.
Za selo Staro Gracko svi ste već čuli po jednom nemilom događaju. Naime, tamo su šiptarski teroristi u jednom danu ubili 14 srpskih žetelaca. Zoran Stanojević je uhapšen 14. avgusta 1990. godine nakon prijave Nazmija Mahmutija britanskom KFOR-u u Lipljanu.
Mahmuti je naveo da je za vreme događaja 15. januara 1999. godine u Račku pomenuti Zoran Stanojević, u svojstvu pripadnika MUP-a, ubio jednog i pokušao da ubije još dva civila.
U montiranom sudskom procesu, sa lažnim svedocima, čije su izjave bile krajnje kontradiktorne, Zoran Stanojević je proglašen krivim za ubistvo, prema članu 30. stav 1. Krivičnog zakona Kosova, u vezi člana 22. Krivičnog zakona Jugoslavije, i osuđen na ukupnu zbirnu kaznu od 15 godina zatvora.
Zoran Stanojević je u ono vreme, a sada još više, bio siromašnog imovnog stanja, tako da sebi nije mogao da priušti adekvatnog advokata. Ovaj slučaj je meni dobro poznat, tako da mogu da tvrdim da se pomenuti Zoran tog dana uopšte nije nalazio u Račku, već u selu Crnoljevo, gde je radio na kontrolnom punktu, o čemu govori i postojeća službena beleška, te da je njegova osnovna krivica ta što je oženio Albanku, koja je nakon udaje za njega prešla iz muslimanske u pravoslavnu veru i rodila dvoje lepe srpske dece, sa čime se Albanci ni dan-danas nikako ne mire.
Ovo što je zadesilo Zorana predstavlja klasičnu osvetu, zato što je svojim gestom pokazao i dokazao da Srbi i Albanci ipak mogu da žive zajedno. Zoran Stanojević se danas nalazi na izdržavanju zatvorske kazne u Kuršumliji, shodno sporazumu Privremenih kosovskih institucija i srpskog pravosuđa. Hvala.