Gospodine Albijaniću, isti član.
Gospodine Jočiću, pošto ste vi sada ovde jedini predstavnik Vlade, moram da vam postavim pitanje i da dobijemo neko objašnjenje, mi poslanici.
Dok je Vuk Drašković bio ministar spoljnih poslova nekoliko puta je sa Borisom Tadićem bio na nekim mestima gde su potpisivali neke ugovore sa NATO paktom, i uvidom u "Službeni glasnik" Republike Srbije i u onaj glasnik dok je on bio ministar nismo našli da su ti sporazumi objavljeni. Mene konkretno upozoravaju da je to sporazum, serija sporazuma u okviru nekog programa SOF-a. Interesuje me, o čemu se radi? Da li su to neki tajni sporazumi, pa javnost ne treba da zna? Ako su tajni pa javnost ne treba da zna, pa što ste nas mučili da gledamo preko televizije kako se kerebeče tamo i potpisuju? Ako su već potpisali, to mora da se ratifikuje, mora da se objavi, da se u "Službenom glasniku" to objavi. To je prva stvar.
Druga stvar, gospodine Jočiću, skrećem vam pažnju na jednu pojavu koja će naročito da dođe do izražaja za mesec dana, evo, ja vam unapred kažem kada će da dođe do izražaja, i merilo će da vam bude istraživanje Strategic marketing marketinga.
Kada Strategic marketing bude objavio da je popularnost Srpske pravoslavne crkve ispod 50%, ona će proći isto kao VJ. Sada vam ja unapred kažem kako se to sinhronizovano radi, pa vi to proverite, pa obavestite sve narodne poslanike i javnost pošto sam vas sve na vreme obaveštavao.
I o onim vehabijama sam vas obaveštavao dve godine pre toga, i o onim županijama sam vas obaveštavao, evo, i sad, gospodine Jočiću, da vas obavestim i da vam skrenem pažnju da imate crva u Vladi. Da, da, crva u Vladi. Znam da vi mislite da su sve crvi u Vladi, a ja kažem da imaju jednog crva, ne kažem za sve.
Gospodine Jočiću, ako niste obavešteni, na teritoriji opštine Bujanovac nalazi se selo Samoljica i tamo neki ljudi, koji se predstavljaju da su vehabije, nekim sredstvima prave neku džamiju. Ali prave džamiju na državnom zemljištu i na utrini. Kada su nadležni državni organi intervenisali u Ministarstvu, kod Velimira Ilića, rečeno je – ćutite, ništa ne pričajte, to mora tako da ide. Ja nisam, ne znam ko je to uradio, ali bi bilo dobro da vi znate ko je to uradio. Znači, bez građevinske dozvole pravi se nešto što iritira lokalno stanovništvo svih etničkih grupa, ako vam se više sviđa taj izraz.
Dalje, gospodine Jočiću, ako bih ja bio, kojim slučajem, u situaciji, kao što je jedan čovek bio 1999. godine, na slavi u manastiru Gračanica, i kada je sedeo sa gospodinom Kušnerom i kada mu je skrenuo pažnju da ovi iz NATO pakta koji su na Kosovu treba da budu malo objektivniji – ako ste nas bombardovali što smo nešto tamo radili, pa vidite oni pod vašim patronatom još gore stvari rade prema Srbima, zašto ih malo ne urazumite? Gospodin Kušner je napravio incident, napustio je proslavu i skrenuo pažnju tom građaninu Republike Srbije, vrlo značajnom – videćeš ti mene i videćete vi Srbi kako ćete puziti preda mnom.
Ali, taj gospodin Kušner je raširio svoju mrežu u Srbiji. Samo ću vam pomenuti neka imena pošto znam da su vama dobro poznata i gospodinu Albijaniću su poznata. Jedan od tih, protagonista te politike, zove se Mirko Đurić, izvesni gospodin koji zastupa interese Rimokatoličke crkve u Srbiji, možete ga naći na Avali, uživa, odmara se i vrbuje sve redom. Drugi je gospodin Mihajlo Mihajlov, znate ko je. Treća je jedna grupa koja je, kaže, u ime Građanskog saveza Srbije i četvrti je gospodin Mirko Đorđević, samozvani filozof iz Šimanovaca.
Obratite pažnju i vodite računa o onome što sam rekao, da će za koji dan ili mesec da se objavi u Strategic marketingu, i nemojte onda da kažete da niste obavešteni, da ste iznenađeni.
Na delu je rasturanje svih institucija ovog naroda, ne više države, nego ovog naroda. Vi snosite odgovornost ukoliko to ne predupredite. Pustite ovog, ovaj ne zna šta je odgovornost.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, po Poslovniku. Izvinjavam se, gospodine Todoroviću, ako je nešto u redosledu problematično.

Uvažavam, gospodine Albijaniću, znam da to ne biste uradili sa namerom.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Jovanović nije tu, ali ću morati da mu odgovorim – ja poslanike uopšte ne delim ni na najgore ni na najbolje. Za mene je volja građana Božija volja. Ušli smo ovde glasovima građana, čak sam dosta vreme trošio da dođem u situaciju da ta volja bude poštovana, odnosno da se izborna volja građana ni na koji način ne zloupotrebljava. Što se tiče toga, gospodine Maraš, da su tajkuni postojali ranije, da su postojali u svim režimima, to je potpuno tačno. Ali, gospodine Maraš, postoji odgovornost onih koji su bili na vlasti i koji su bili dužni da učine sve, ukoliko imaju saznanja, da one koji su mimo zakona, na nezakonit način ili koristeći povlastice, uspeli da steknu bogatstvo privredu zakonu. Vaš predsednik stranke je imao te mogućnosti, praktično neograničene mogućnosti od 2001. godine.
Vi nemate ovde mnogo novih tajkuna. Imate novih bogataša, onih koji su došli sa DOS-om. Jedan od njih je Đelić, Dinkić i redom. To su novi. Ove stare koje vi pominjete, Miškovića i sve redom – zašto oni nisu odgovarali, ukoliko vi mislite da su radili na nezakonit način, da su tako stekli bogatstvo, i ja se sa tim slažem. Ali što to niste uradili u vreme dok ste mogli to da uradite, nego sada prozivate za ono što bi i ova vlada trebalo da uradi u ovom momentu, ukoliko ima dokaze za bilo koga da je zloupotrebio položaj, da je na osnovu povlastica koje ima stekao određeno bogatstvo.
Što se tiče SRS, ne da nećemo stajati na putu, nego ćemo učiniti sve da pomognemo da se poštuje zakon i da svi oni koji su zloupotrebili zakon, na osnovu zakona i odgovaraju. Hvala vam.

Repliku ima narodni poslanik Slobodan Maraš.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gospodine Todoroviću, očito se nismo najbolje razumeli. Ja sam pokušao da kažem da smo mi, odnosno poslanici LDP, vodili polemiku smo u jednom pravcu.
Pokušali smo da ukažemo da je ona kompanija, o kojoj danas govorimo, postala vlasnik više od polovine ove države nakon 2003. godine, da se ta kompanija, odnosno njen predsednik nalazi u akciji ''Mreža'', koja je vođena za vreme Vlade od 2001. do 2003. godine i da se sa tim zastalo. Koristim priliku da pitam ministra Jočića, kada je u pitanju takozvana akcija ''Mreža'', zbog čega nisu procesuirani svi oni koji se nalaze u akciji ''Mreža'', koji su spomenuti u akciji ''Mreža'', a jedna od njih je i kompanija ''Delta''. Znači, o tome govorimo, gospodine Todoroviću. Pokušao sam da kažem da smo svi odgovorni, ali nije odgovornost u tome da ćutimo.
Znači, zato smo mi sada izašli, zbog toga u poslednje vreme i izlazimo i govorimo o situaciji u kojoj se Srbija nalazi, odnosno da se mahom nalazi u rukama jednog čoveka, a to vidimo gde god da se okrenemo.
Tišina koja dolazi iz vladajuće koalicije, u krajnjoj liniji iz vaših redova, znači da nećete da kažete – ej čoveče, ne možeš ti da pretiš organima koje je osnovala ova vlada i Skupština. Ne treba da idu ministri i potpredsednik Vlade i da prave hvalospeve o toj kompaniji. O tome govorimo.
Vi ste onda krenuli na malo lično, spominjete kako je gospodin Svilanović bio na otvaranju ''Merkatora''. Okej, ali ne govorimo o tome. Govorimo o tome da je ''Merkator'' jedan trgovinski lanac, a ''Delta'' kompanija ima monopol na ovom tržištu, tu je razlika. Razlika je i u tome što državni organi, odnosno Vlada i njeni ministri stoje iza kompanije ''Delta'', odnosno podržavaju njen rad u isto vreme kada ta kompanija preti građanima, političarima, državnim organima, Savetu i Komisiji, u isto vreme kada šef državne bezbednosti, odnosno Informativne agencije, gospodin Bulatović, organizuje prijem, a glavni gost mu je gospodin Mišković, dva dana nakon pretnje, da nam pokažu – eto, mi smo sila i ne možete nam ništa. O tome ne govorimo. Hvala.

Hvala. Stigli smo do predstavnika predlagača po pitanju zakona.

Prelazimo na 1-3. tačku dnevnog reda: – PREDLOZI ZAKONA O POTVRĐIVANjU SPORAZUMA SRBIJE I EZ O OLAKŠANOJ PROCEDURI ZA IZDAVANjE VIZA, READMISIJI I SCG I FRANCUSKE O VRAĆANjU I PRIHVATANjU LICA U NEREGULARNOJ SITUACIJI (zajednički jedinstveni pretres)

Saglasno članu 140. stav 2. i članu 149a stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o:

- Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Evropske zajednice o olakšanoj proceduri za izdavanje viza,

- Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Evropske zajednice o readmisiji lica koja nezakonito borave, i

- Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Republike Francuske o vraćanju i prihvatanju lica u neregularnoj situaciji, sa Protokolom (tačke 1, 2. i 3. dnevnog reda).

Prelazimo na rad prema utvrđenom dnevnom redu sednice.

Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda o tačkama 1, 2. i 3, pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa podsećam vas da, prema članu 149a. stav 3. a shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Srpska radikalna stranka – jedan sat, 37 minuta, 12 sekundi, Demokratska stranka – jedan sat, 16 minuta, 48 sekundi, Demokratska stranka Srbije - Nova Srbija - dr Vojislav Koštunica – 56 minuta, 24 sekunde, G17 plus –22 minuta, 48 sekundi, Socijalistička partija Srbije – 19 minuta, 12 sekundi, poslanička grupa "Liberalno demokratska partija"– 13 minuta, 12 sekundi, Savez vojvođanskih Mađara, Lista za Sandžak, Unija Roma Srbije, Koalicija Albanaca Preševske doline – 7 minuta, 12 sekundi, Vojvođanski poslanici - LSV, SVM – 6 minuta.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.

Ministar unutrašnjih poslova, Dragan Jočić, ima reč.

Gospodine predsedavajući, cenjeni narodni poslanici, pred vama su tri predloga zakona kojima se ratifikuju sporazumi. Prvi je Zakon o ratifikaciji Sporazuma između Republike Srbije i Evropske zajednice o olakšanoj proceduri za izdavanje viza ili Sporazuma o viznim olakšicama, kako se naziva.

Do postizanja potpune liberalizacije viznog režima države članice Evropske unije i Evropska komisija su u decembru 2005. godine sklopile dogovor da pristupe postupku olakšavanja trenutnog, postojećeg stanja, odnosno viznog režima sa svakom od država zapadnog Balkana. Tada, u decembru 2005. godine, otvoreni su pregovori oko viznih olakšica. Pregovori sa Republikom Srbijom i Evropskom unijom započeli su 30. novembra 2006. godine. Održane su četiri pregovaračke runde i brojni sastanci, a Sporazum je zaključen 18. septembra ove godine u Briselu.

Ovi pregovori, kao i sam Sporazum o viznim olakšcima predstavljaju, zapravo, međukorak ka potpunom ukidanju viza za naše građane koji putuju u zemlje Evropske unije. Reći ću vrlo kratko o onome šta sadrži Sporazum. Sporazum o olakšicama odnosi se na određene kategorije građana, na dužinu trajanja vize, na cenu vize i na pojednostavljivanje i ubrzavanje procedure za određene kategorije stanovnika.

Pre svega, on se odnosi na poslovne ljude, advokate, lekare, novinare, naučnike, studente, učenike, umetnike, sportiste, profesionalne vozače, državne službenike, predstavnike verskih i nevladinih organizacija i druge kategorije koje su pobrojane u Sporazumu.

Za sve ove navedene kategorije broj dokumenata koja će morati da prilože da bi se viza dobila znatno je smanjen i svodi se na onaj broj dokumenata kojima se dokazuje samo status da je neko pripadnik ove kategorije. Pored kategorije ljudi, građana Srbije, koji su obuhvaćeni viznim olakšicama postoje i određene životne situacije koje same po sebi imaju određenu težinu da bi se dobila vizna olakšica.

To su situacije kada je u pitanju lečenje, posete vojnim i civilnim grobljima, prisustvo sahranama, posećivanje rođaka i kada su u pitanju turistička putovanja, ukoliko se realizuju preko priznatih turističkih agencija.

Takođe, ovaj sporazum omogućava mogućnost izdavanja i dužih viza, takozvane ''multiple'' vize. U slučaju kada se poštuje rok iz prethodno dobijene vize, sledeća viza se može dobiti, odnosno dobija se na duži rok, pa čak i do pet godina. Cena vize ostaje ista, zadržava se na sadašnjem nivou, a to je 35 evra, a uključuju se i besplatne vize za penzionere i decu mlađu od šest godina. Rok za izdavanje viza biće 10 dana, a u naročito hitnim slučajevima tri dana. U tom smislu, potvrđivanje ovog sporazuma dovešće Srbiju korak bliže ka potpunom ukidanju vize za naše građane koji putuju u zemlje Evropske unije.

Što se tiče drugog sporazuma, a naglašavam da su i prvi i drugi sporazum jedinstveno, odnosno istovremeno potpisani i jedan drugog uslovljavaju, to je sporazum o readmisiji, odnosno pun naziv je – Predlog zakona o ratifikaciji Sporazuma između Republike Srbije i Evropske zajednice o readmisiji lica koja nezakonito borave u tim državama.

Razlozi za donošenje ovog predloga, odnosno usvajanja ovog zakona su sledeći – činjenica da se ratifikuje ovaj sporazum pokazuje da je Srbija spremna i otvorena da sa svim otvorenim zainteresovanim zemljama zaključi međudržavne sporazume po readmisiji.

Potpisivanje ovog sporazuma sa Evropskom unijom i njegovo puno sprovođenje je jedan od najbitnijih preduslova, kao što sam rekao, i za prethodni Sporazum, da se uključimo na belu šengensku listu. Takođe, i on je put ka liberalizaciji viznog režima i on je bio u direktnoj vezi sa potpisivanjem ovog prvog sporazuma, odnosno davanjem olakšica.

Zaključivanje ovog sporazuma stvara neophodne normativne pretpostavke za punu saradnju Republike Srbije sa Evropskom zajednicom na planu organizovanog, recipročnog i institucionalizovanog povratka lica koja se nalaze u neregularnoj situaciji na teritoriji zemalja Evropske unije.

Takođe, Sporazumom se precizno definiše postupak readmisije i to, vrsta podataka koja su potrebna da neko podnese zahtev za readmisiju, dokazi kojima se utvrđuje državljanstvo nekog lica, odnosno da je državljanin Republike Srbije, rokovi u kojima se podnosi readmisija, troškovi i zaštitni instrumenti kojima se država Srbija štiti od određene vrste readmisije.

Upravo, ako je lice iz treće zemlje, da pojasnim ovo, a boravi u nekoj zemlji Evropske unije, moraće da se dokaže da je greškom države Srbije ono otišlo sa njene teritorije i došlo na teritoriju Evropske unije, odnosno države članice.

Proces vraćanja državljana Republike Srbije obavlja se uz puno poštovanje najviših evropskih standarda iz oblasti zaštite ljudskih prava i slobode građana.

Sprovođenje Sporazume o readmisiji omogućava neposrednu saradnju, pre svega, naših i inostranih policijskih organa što dovodi do raznih informacija i saznanja o licima u proveri podataka po zamolnicama za vraćanje lica, doći će se i do bezbednosnih informacija koje se odnose na otkrivanje lica koja se krivično gone u Republici Srbiji, a nedostupna su zbog boravka u inostranstvu.

Nema bojazni da će od usvajanja ovog sporazuma, odnosno ukoliko Skupština usvoji ovaj sporazum doći do velikog priliva lica, odnosno zahteva za readmisiju i baš je ovaj sporazum tako koncipiran da ne dođe do toga.

Inače, od 2003. godine pa do sada u Srbiju je vraćeno oko 17.900 lica.

Što se tiče trećeg zakona – zakona o readmisiji koji je potpisan, odnosno ratifikaciji Sporazuma između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Francuske, sa pratećim Protokolom, on je potpisan i usaglašen u Parizu 25. aprila 2006. godine, a nakon potpisivanja Sporazuma i protokola, prestala je da postoji državna zajednica i ovo postaje naša obaveza. Osim što postaje naša obaveza, ovaj sporazum sa protokolom predstavlja i jednu vrstu razrade ovog okvirnog sporazuma o readmisiji.

Imajući u vidu sve ovo što je izneto, mislim da su se stekli uslovi da Narodna skupština usvoji ova tri predloga zakona. Zahvaljujem.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li neko ko je izdvojio mišljenje želi reč? (Ne.)
Stigli smo do predstavnika poslaničkih grupa.
Za reč se javio narodni poslanik Žarko Obradović. Molim vas, bez uzbuđenja, gospođo Radeta.
Po Poslovniku, narodni poslanik Zvonko Mihajlović.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da upoznam i vas i javnost Republike Srbije da je dana 1. novembra tekuće godine, sa početkom u 12,00 časova, u Gračanici na Kosovu i Metohiji, održan Odbor za Kosovo i Metohiju, a radu Odbora je prisustvovao i ministar za Kosovo i Metohiju, gospodin Slobodan Samardžić.
Sve je proteklo u najboljem mogućem redu. Bilo je veliko interesovanje građana koji su došli, čekali su ispred Doma kulture, a kasnije su ušli i postavili sijaset pitanja kako članovima Odbora, tako i samom ministru.
Ono što je zanimljivo je to da Odbor nije imao kvorum za rad, iz prostog razloga što radu Odbora nisu prisustvovali članovi Odbora iz DS-a, G17 plus, gospodin Vladan Batić i gospodin iz Nove Srbije koji je svoje odsustvo opravdao.
Zanimljivo je i to da su svi članovi Odbora iz DS-a, izuzev gospodina Milivojevića, i G17 plus, ljudi koji žive na Kosovu i Metohiji i koje bi ova problematika trebalo i te kako da interesuje. Dnevni red je bio sledeći – Informacija Pregovaračkog tima o toku pregovora o budućem statusu AP Kosova i Metohije, Nacionalni investicioni plan za AP Kosovo i Metohija i tačka razno.
Najviše je bilo reči na Odboru o tome kako se i u kojoj meri prodaje zemlja kosmetskih Srba, pod kojim uslovima oni žive i opstaju tamo.
Znači, radu Odbora nisu prisustvovali poslanici DS-a i G17 plus.

Reč ima poslanik Žarko Obradović, zamenik predsednika poslaničke grupe SPS, zatim Balint Pastor.