Hvala vam. Replika, narodni poslanik Vladan Batić, izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je gospodin Krasić pogrešno protumačio moje reči. Nisam rekao da je pravosudni ispit najvažnija stvar na svetu, ali smatram logičnim, kada ga moraju imati stručni saradnici u opštinskom sudu, da je elementarni red da pravosudni ispit imaju i sudije Ustavnog suda, pogotovo što je proširena nadležnost Ustavnog suda i na ustavnu žalbu.
Biće tu puno postupaka, komplikovanih postupaka, zakon se poziva na primenu različitih procesnih zakona, pa je neverovatno da sudije Ustavnog suda nemaju položen pravosudni ispit.
Zahtevao sam od predsednika Skupštine da predlog predsednika države vrati i da predsednik države obrazloži koji su ga kriterijumi rukovodili da ispoštuje odredbu Ustava po kojoj se sudije Ustavnog suda biraju iz reda istaknutih pravnika. Kao poslanik DHSS-a, neću glasati za ovaj predlog, jer lično poznajem nekoliko stotina ljudi koji više ispunjavaju taj kriterijum - istaknuti pravnik. Istaknuti pravnik, u ovoj bar materiji, pretpostavljam da treba da ima položen pravosudni ispit.
Takođe, Ustav u članu 166. kaže da je Ustavni sud samostalan i nezavisan državni organ. Kako može biti samostalan i nezavisan, ako sudije Ustavnog suda predlažu političke stranke iz reda svojih članova? Tu nema ni "s" od samostalnosti, ni "n" od nezavisnosti.
Ne znam, gospodine Krasiću, nisam se bavio rodbinskim odnosima predloženih kandidata, ali ne isključujem tu mogućnost da i tu postoji sukob interesa, da postoji nepotizam. Ako, i čujte sada ovo, jedan od najistaknutijih članova Vlade, ovo će biti interesantno, otvara izložbeni salon, pa otvara tržni centar, ne onaj, ali i taj izložbeni salon i taj tržni centar prethodno opremi njegova supruga, odnosno firma njegove supruge, sa najskupljim nameštajem. To je već problem morala; pa onaj što inače voli da otvara tržne centre.
Ako jedan od istaknutih članova Vlade učestvuje u jednoj susednoj državi u privatizacijama nekih javnih preduzeća, u toj susednoj državi, onda ovde više nema ni "m" od morala, tako da ova kategorija, na koju ste vi, gospodine Krasiću, s pravom ukazali, savesnost i moralnost, koja dominira svuda u svetu kada se biraju sudije, koji moraju biti moralni giganti ili moralne karijatide, ovde ne postoji. Mali, jeftini, sitni, partijski interesi buvlje pijace.

Reč ima narodni poslanik Laslo Varga, kao zamenik šefa poslaničkog kluba.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, predloženim Predlogom zakona o Ustavnom sudu Republike Srbije je Vlada, odnosno Ministarstvo pravde predložilo jedno rešenje kojim se ukida jedno stečeno pravo nacionalnim manjinama što je, naravno, protivno članu 20. Ustava Republike Srbije, prema kojem se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne mogu smanjivati. Radi se o tome da se ovim predlogom zakona ukida pravo, odnosno nadležnost nacionalnih saveta da izjavljuju ustavnu žalbu kada ocenjuju da dolazi do kršenja ljudskih ili manjinskih prava. Tu mogućnost su nacionalni saveti ranije imali.
Naravno, ova lista kandidata za sudije Ustavnog suda samo je nastavak te politike koja krasi Vladu Republike Srbije. Ne želim ovom prilikom da govorim, naravno, o kandidatima, da raspravljam o njima, o njihovim stručnim i moralnim kvalitetima, želim da govorim samo o nekim principima na osnovu kojih je ova lista sastavljena i to malo iz ugla, odnosno perspektive nadolazećih predsedničkih izbora.
Gospodin Pastor i gospodin Omeragić su već govorili o tome, detaljnu analizu statističku nisu dali, pa bih ovom prilikom ipak želeo nekoliko brojki da citiram. Na prošlim predsedničkim izborima je sadašnji predsednik Republike dobio 500 hiljada, tj. pola miliona glasova građana Vojvodine. Mislim da, ako se uzme u obzir ova činjenica, nikako ne može da bude u redu da se na njegovoj listi nalazi jedan kandidat koji je rođen u Vojvodini, jedan drugi koji ne živi u Vojvodini, a niti jedan koji je rođen i živi na teritoriji AP Vojvodine.
Sa druge strane, ne računajući teritoriju Kosova i Metohije, u Srbiji živi preko milion pripadnika nacionalnih manjina. Na ovoj listi se ne nalazi niti jedan pripadnik nacionalne manjine. Želim da podsetim još jednom predsednika Republike da je on pobedio na prošlim predsedničkim izborima sa 275 hiljada glasova, to je nesporno zahvaljujući glasovima pripadnika nacionalnih manjina.
Veoma je loša poruka, mislim da je katastrofalno loša poruka da se on sa jedne strane Vojvođanima, a sa druge strane pripadnicima nacionalnih manjina na ovaj način zahvaljuje.
Pošto nema predstavnika predlagača, mislim da nemam drugu mogućnost, nego da se obratim predsedniku Skupštine sa dva pitanja.
Sa jedne strane, da li vi, gospodine predsedniče, smatrate da je normalno da u jednoj državi u kojoj živi više od milion pripadnika nacionalnih manjina niti jedan nije bio dostojan da se nađe na listi kandidata za sudije Ustavnog suda predsednika Republike?
Sa druge strane, da li mislite da je to pošteno prema dva miliona građana Vojvodine, da se na listi kandidata predsednika Republike ne nalazi niti jedan kandidat koji je rođen i koji živi u ovom trenutku na teritoriji AP Vojvodine, a ima čak osam kandidata koji žive i rade u Beogradu?
Kao pripadnik nacionalne manjine i kao građanin ove zemlje, razočaran sam ovom listom kandidata. Za mene ova lista kandidata nastavlja praktično tu licemernu politiku koju DS vodi i sprovodi, govorim, naravno, o toj politici u kojoj je ogromna disproporcija uvek između reči i dela. Bilo je reči o tome ko je za pripadnike nacionalnih manjina demokratski kandidat, za nas je demokratski kandidat, odnosno demokratski predsednik ona ličnost koja ima najvažniji cilj da Srbiju u što kraćem roku uvede u EU. Naravno, za kandidata SRS, to je opštepoznata činjenica, da njegov prvenstveni cilj sigurno nije to.
Međutim, nažalost, ako posmatramo ovu listu kandidata koju je predložio gospodin Tadić, ne možemo biti sigurni da je i njegov cilj posle ovoga ulazak u EU, odnosno prihvatanje evropskih vrednosti.
Naravno, on se u svojim izjavama zalaže za EU, za ulazak u razne integracije, ali se prema načinu vođenja politike sigurno ne ponaša na taj način. Lista koju je on predložio je jedan veoma dobar, odnosno veoma loš dokaz ove moje tvrdnje. Hvala.

Zahvaljujem. Gospodine Varga, pošto ste meni postavili pitanje, samo mogu da kažem da se nadam da će na kraju, kada sudije Ustavnog suda budu najzad imenovani, među njima biti predstavnik i manjina i Vojvođana, i mislim da je težnja ka tome potpuno jasna.
Reč ima narodni poslanik Boško Ristić, a neka se pripremi narodni poslanik Milena Stanković.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo poslanici, kao što sam i u prethodnom izlaganju rekao, smatram da je konstituisanje Ustavnog suda veoma značajan momenat u državi koja se zalaže za vladavinu prava, za otvoreno društvo, za zaštitu ljudskih i manjinskih prava i sloboda, za jednakost građana pred Ustavom i zakonom.
Mi se zalažemo za funkcionalnu državu, za društvo socijalne pravde, gde će država biti servis građana, gde će država efikasno odlučivati o pravima građana, sve u skladu sa Ustavom i zakonom i u skladu sa garancijama koje je Ustav građanima dao.
Smatram da ne stoje primedbe koje smo čuli tokom rasprave, da se pojedini kandidati na osnovu nekih imaginarnih priča prozivaju, i to sa kvalifikacijom da će se čuti ko su, šta su i kakvi su, mislim da je to diskriminacija, kao što smatram da je diskriminacija povezivanje pojedinih kandidata sa njihovim godinama starosti, jer svedoci smo činjenice da su svi kandidati u skladu sa Ustavom predloženi Parlamentu za izbor sa liste koju je ponudio predsednik Republike Srbije. Nijedan od kandidata nema zakonsku smetnju u pogledu godina starosti, u pogledu uslova koji su potrebni za ostvarenje prava na penziju. Prema tome, svi kandidati mogu da budu birani za ovu funkciju.
Onaj pravni standard unet u Ustav da se radi o kandidatima koji su izuzetni pravnici, mislim da je ta činjenica dokazana biografijama kandidata.
Takođe ne stoji primedba da ovi kandidati nemaju položen pravosudni ispit. Pre svega, podsetio bih da svi ovi kandidati imaju uslova da se bave i advokaturom, za koju je potreban pravosudni ispit, ali oni konkretno nemaju obavezu polaganju pravosudnog ispita jer se radi o profesorima Pravnog fakulteta, o doktorima nauka. Prema tome, oni koji ispituju kandidate na pravosudnom ispitu ne moraju da imaju položen pravosudni ispit.
Ono drugo o čemu želim da govorim, to je da ponovo podsetim neke moje kolege iz poslaničkih klupa da Ustavni sud nije deo pravosudnog sistema. Podvlačim, Ustavni sud nije deo pravosudnog sistema. Ustav je definisao sastav sudova, sudsku vlast. Tu se u glavi Ustava ne pominje Ustavni sud.
Ustavni sud se pominje u potpuno drugoj glavi Ustava, tako da je njegova pozicija sui generis definisana Ustavom i zbog toga se takođe ne zahteva da sudije Ustavnog suda imaju položen pravosudni ispit. Sudija Ustavnog suda mora da ima mnogo šira znanja, iskustvo i druge sposobnosti koje prevazilaze znanje stečeno polaganjem pravosudnog ispita.
Zato se i očekuje da kandidati budu izuzetni pravnici, a pozicija koju ovi kandidati imaju trenutno na društvenoj lestvici govori o tome da su oni prošli proveru legitimiteta. Mnogi od ovih kandidata su već bili pred ovom skupštinom. Neki su već bili sudije Ustavnog suda, neki su sudije Vrhovnog suda Srbije, pojedinci su bili i sudije Suda državne zajednice Srbija i Crna Gora. Dakle, svi oni su imali i stekli legitimitet od strane Skupštine Republike Srbije u nekom od prethodnih saziva.
Ukoliko ova država poštuje kontinuitet i legitimitet, onda ne treba osporavati ono za šta se ova skupština u više navrata izjašnjavala.
Nisam čuo nijednu konkretnu primedbu koja bi mogla da diskvalifikuje bilo koga od predloženih kandidata. To govori da je predsednik Republike Srbije ponudio kandidate koji ispunjavaju Ustavom predviđene uslove, a na Skupštini je da među ponuđenim kandidatima izabere one najbolje.
Mogu da kažem da sam relativno i zadovoljan geografskim poreklom, da tako uslovno kažem, kandidata, jer i na listi onih koje će Skupština predložiti predsedniku Republike Srbije radi imenovanja petoro sa liste od deset, a i na listi koju je ponudio predsednik Republike Srbije Skupštini da sa liste od 10 izabere pet, može da se obezbedi sastav Ustavnog suda koji će zadovoljiti i regionalni kriterijum, i kriterijum, prema Ustavu, da obavezno po jedan kandidat dođe sa teritorije AP Kosovo i Metohija ili AP Vojvodina, ali isto tako i iz ostalih centara u Srbiji.
Podsetio bih, pre svega, na ispunjenost uslova i kriterijuma da bi neko bio kandidat za sudiju Ustavnog suda. S obzirom da treba da budu istaknuti pravnici, oni treba da dođu ili iz redova profesure, pošto Ustavni zakon dozvoljava i omogućava da sudije Ustavnog suda obavljaju i profesuru na fakultetu, ali bih podsetio da u Srbiji nema toliko puno gradova koji bi se mogli smatrati univerzitetskim.
Tako je i logično da dođe do predloga da jedan od kandidata bude profesor Pravnog fakulteta u Nišu, neko sa drugog pravnog fakulteta, recimo u Novom Sadu, ali je logično da bude i profesora sa Pravnog fakulteta u Beogradu. Logično je takođe, zbog kontinuiteta, ali i zbog toga što ne postoji dovoljan broj takvih kadrova koji bi mogli u nekom većem broju da budu predlagani radi izbora, pa je tako logično da neko od kandidata bude i dosadašnji sudija Ustavnog suda.
Svako onaj ko se nije ogrešio o Ustav i zakon, svako onaj ko nije došao pod bilo kakvu sumnju, a ima stručne kvalitete, može da bude predložen za kandidata za sudiju Ustavnog suda.
Mene samo čudi da pojedini predstavnici poslaničkih klubova u ovom parlamentu imaju primedbe na sastav predloga, a s druge strane nisu želeli da učestvuju u predlaganju kandidata. Podsetio bih da na listi koju predlaže Skupština predsedniku Republike Srbije ima 10 kandidata, ali je ta lista mogla da bude i mnogo šira. Svaki poslanik u ovom Parlamentu je imao mogućnost da predloži kandidata za sudiju Ustavnog suda i da se Skupština, između svih predloženih kandidata, izjasni za 10, da 10 onih koji dobiju najveći broj glasova od strane poslanika u Narodnoj skupštini budu na listi koju bi Narodna skupština predložila predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije.
Isto tako, želim da kažem da su neosnovane primedbe da je ovde bio obavezan predsednik ili njegov predstavnik da obrazlaže predlog. Pozivanje na Poslovnik, na član 87, nije adekvatno. Član 87. kaže da će predlagač, odnosno predstavnik predlagača zakona ili akta biti pozivan na sednicu Parlamenta.
Opet bih ukazao na činjenicu da je Ustav želeo da izvrši raspodelu moći između različitih grana vlasti. Zato je i način izbora sudija Ustavnog suda raspoređen između tri grane vlasti: jedna je Parlament koji bira sa liste koju predlaže predsednik, druga je predsednik koji, kao svojevrsna izvršna vlast, imenuje pet od predloženih 10 koje nudi Parlament, ali isto tako ima i još pet kandidata koje će na opštoj sednici predložiti i utvrditi sudije Kasacionog suda, kao najviše sudske instance koje će biti konstituisana u Republici Srbiji.
Naravno, Ustav je zbog tranzicionog perioda ostavio mogućnost da se Ustavni sud konstituiše sa dve trećine izabranih sudija Ustavnog suda, tako da ovaj izbor koji će obaviti predsednik sa liste koju nudi Narodna skupština i ovaj izbor pet kandidata koje ćemo mi izvršiti na osnovu predloga predsednika Republike Srbije omogućava funkcionisanje Ustavnog suda Republike Srbije.
Ustavni sud je veoma značajna institucija u pravnom sistemu i u sistemu vlasti Republike Srbije.
On u sebi sublimira i proceduru koja garantuje da svaki građanin ima mogućnost da se obrati instituciji koja je za to kompetentna i na osnovu Ustava ovlašćena da odlučuje o njegovim pravima, da reaguje uvek kada je pravo građana ugroženo, pre svega, ako je ugroženo nezakonitim aktima ovlašćenih organa za njihovo donošenje, ali isto tako i zbog nezakonitog postupanja pravosudnih organa.
Mi smo svedoci nefunkcionalnosti pravosudnih organa u Srbiji, svedoci smo mnogostrukog kršenja prava, ali s druge strane smo svedoci toga da postoje mnoge pravne praznine u pravnom sistemu Republike Srbije i da nije postojala alternativna zaštita ljudskih prava i sloboda kojima nije obezbeđena zaštita pred pravosudnim sistemom Republike Srbije.
Ovo je korak napred u demokratizaciji političkog i pravnog sistema Republike Srbije, ovo je korak u reformama u pogledu zaštite standarda koje smo prihvatili, ovo je garancija da ćemo sprovoditi standarde iz međunarodnog prava, koje smo prihvatili na osnovu Ustava kao dominantno pravo, sa kojim naše pravo treba da bude usklađeno, pre svega u pogledu standarda u zaštiti prava i manjina i građana u Republici Srbiji, ali isto tako to govori i o kompatibilnosti našeg pravnog sistema sa pravom EU.
Mi ionako treba da usvojim standarde pravnog sistema EU, jer želimo da budemo integrativni deo tog sistema, ali nam je potreban i neko pored parlamenta, pored izvršne vlasti, pored pravosudnih organa, ko će dodatno kontrolisati primenu tih standarda u realnom životu.
Moram da ukažem na još jedan segment zbog koga je važno konstituisanje Ustavnog suda Republike Srbije.
Mi imamo pravosudne organe, oni vrlo često neefikasno odlučuju o pravima građana, gomilaju se predmeti u sudovima u Srbiji, građani su većinom nezadovoljni svojom pozicijom kao stranke u postupku pred sudskim pravosuđem i moramo nešto da učinimo kako bi se ostvarilo pravo na efikasnu pravdu, na blagovremenu pravdu i na suđenje u razumnom roku.
Moram da ukažem da postoje mnogi predmeti, bar iz onoga što znam kao praksu u sudovima u Nišu, pred organima uprave u Nišu ili pred sudovima ovde u Beogradu. Postoje predmeti, kao što je predmet recimo Čoćić Miljka, koji je podneo zahtev da se sruši bespravno podignut objekat sa četiri dodatno dozidana sprata, a gradska uprava u Nišu na to ne reaguje.
Kažu - vi se sudite, pa kad sud presudi, mi ćemo doneti odluku, iako je odobrenje za gradnju poništeno, iako već tri godine pred inspekcijskim organima čeka zahtev za rušenje. Zašto se ne ruši? Zato što je neko od moćnika imao dobar pristup organima uprave.
Imamo i slučaj Jelene Despotović, koja na rušenje tri stepenika koji joj smetaju za ulazak u svoj stan čeka takođe četiri do pet godina, ali se ne ruši zbog toga što je kolega iz građevinske inspekcije, pa neće kolega na kolegu. Ne postoji adekvatna zaštita za takvo nepostupanje i za takvu zloupotrebu. Ustavni sud će detektovati takve probleme, po predlogu građana na osnovu ustavne žalbe, i rešavaće se i po takvim predmetima.
Neće se dogoditi da predmet Marinković Draška, koji se sudi sa jednim slovenačkim preduzećem, traje 20 godina, da izvršenje za vraćanje na rad, kao hitan postupak, čeka pet godina zbog toga što Opštinski sud u Nišu sebe ne smatra nadležnim, ustupa Petom opštinskom sudu u Beogradu, koji takođe sebe ne smatra nadležnim, pa vraća ovom prvom, i tako četiri puta predlog za izvršenje za vraćanje na rad čoveka koji je ostao bez posla, ostvario pravo da se vrati na rad, ostvario pravo na naknadu štete, ne može da ostvari kontinuitet u doprinosima, a već se približava penziji. To je to pitanje blagovremenosti pravde i to je pitanje suđenja u razumnom roku.
Da li nekom treba da se sudi 20 godina, znači polovinu svog radnog veka, da bi ostvario svoje pravo na redovnu penziju ili na starosnu penziju? Sramota je da u državi postoje slučajevi da neko ko je radno sposoban ne može to svoje pravo da ostvari zbog volje ili nevolje predstavnika pravosudnih funkcija ili predstavnika organa uprave.
Država mora da obezbedi rad državnih organa tako da ona bude servis građana jer je građanin u centru pažnje. Moramo da se pitamo šta će država učiniti za građanina, a ne samo koliko je građanin dužan državi kad plaća porez, kada ima druge obaveze i moralne, i pravne i političke prema državi, kad treba da pokaže svoju lojalnost, a država ne želi prstom da makne da njemu olakša situaciju, na koju po Ustavu i zakonu ima pravo.
Završiću ovim, smatram da mnogi postupci u Srbiji nepravedno stoje zbog toga što ne postoji taj bič legitimni koji proističe od građana, koji traži da državni organi rade efikasnije, rade bolje, rade u skladu sa Ustavom i zakonom, štite njihova manjinska prava i slobode, građanska prava i ostvare sve one standarde koji predstavljaju garanciju da je u Srbiji život dostojan čoveka, da smo otvoreno društvo i otvoreni za sve, bez ikakve diskriminacije. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima narodna poslanica Milena Stanković, a neka se pripremi narodni poslanik Nenad Konstantinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predstavništvo, gospodine predsedniče, parlament danas vodi diskusiju o jednoj veoma važnoj temi.
Mi, naime, treba da dobijemo Ustavni sud posle gotovo godinu dana i upravo zbog toga je LDP uložila veliki napor da aktivno i svojim predlozima, koji su konstruktivni, učestvuje u diskusiji.
Prethodni govornici su izneli dosta toga o tome koliko je pogubno po sudstvo u Srbiji, koliko je važno to što mi nemamo proceduru u kojoj se biraju sudije Ustavnog suda i koliko je u stvari strašno to što smo takvu pravnu prazninu popunili na jedan veoma pogrešan način, a to je koalicionim sporazumom.
Tako da mi praktično sada imamo situaciju da političke stranke predlažu sudije Ustavnog suda.
Jako je važno da kadrovska rešenja budu dobra. Sada zaista ne bih ulazila u biografije tih ljudi, ali činjenica da su se oni kao kandidati pojavili na predlog političkih stranaka već dovoljno govori, odnosno dovoljno je važna činjenica koja nas dovodi u sumnju o tome kako će oni raditi svoj posao.
Čitajući Predlog zakona o Ustavnom sudu, videla sam da je jedan od razloga za razrešenje sudija upravo to što su oni članovi stranaka. Zakonopisac je time zapravo želeo da zaštiti ovu funkciju, odnosno da obezbedi njenu nezavisnost. Opet, s druge strane, imamo tu situaciju da su oni kandidati zato što su ih političke stranke za kandidate postavljali.
Dakle, mi ćemo praktično imati sudije koje nipošto ne smeju da budu članovi političkih stranaka, ali opet političke partije stoje iza njih.
Svi mi ovde, pošto smo aktivisti političkih partija, dosta dobro znamo da neko ne mora da bude član neke stranke da bi njenu politiku sprovodio, pa možda čak i sprovodio diktat svoje stranke.
Ono što sam takođe primetila i o tome sam ranije govorila, a jako je važno, jeste da član 172. Ustava govori o izboru i o imenovanju sudija Ustavnog suda, ali da ni Ustav ne govori ništa o proceduri. Normalno, Ustav je najviši pravni akt jedne države i logično je da se on neće baviti procedurom, ali je onda potrebno da zakon bude taj koji će propisati proceduru.
Mi smo prošle nedelje govorili o Predlogu zakona o Ustavnom sudu i on se procedurom za izbor sudije Ustavnog suda bavi samo u jednom članu, to je član 11, koji kaže da se sudije biraju i imenuju na način propisan Ustavom.
Sada, na stranu to što je zaista u pravnom smislu vrlo pogrešno da niži pravni akt upućuje na viši pravni akt, mnogo je skandaloznije to što je praktično zakon uputio na Ustav, a Ustav ništa o tome ne kaže.
Znači, tendenciozno je ostavljena pravna praznina, jer da se barem želelo ubuduće da se izbegnu ovakve situacije, pa da pro futuro obavimo proceduru za izbor sudija Ustavnog suda, onda bi zakon o kome smo diskutovali i koji će biti izglasan uskoro imao, odnosno sadržao odredbu kojom bi se jasno propisala takva procedura kojom se ne bi ugrožavala nezavisnost sudija Ustavnog suda.
LDP, kao jedan od osnovnih postulata svog programa, ima vladavinu prava i jedan od osnovnih uslova da vladavina prava bude implementirana u jednom društvu jeste nezavisnost sudstva.
Iz svega prethodno navedenog vi možete jasno da vidite da je nezavisnost sudstva vrlo ugrožena u Srbiji. Ne samo to, recimo, Ustav propisuje da tužioca bira parlament na predlog Vlade.
Mi znamo ko ima većinu u parlamentu, tako da, praktično, Vlada kontroliše tužioca.
To su sve vrlo ozbiljne stvari koje pokazuju koliko je nizak stepen vladavine prava, odnosno kako se stvaraju uslovi da se zakoni u Srbiji ne poštuju.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, a neka se pripremi narodni poslanik Srđan Milivojević.

Dame i gospodo narodni poslanici, prošle godine 9. novembra, kada je proglašen Ustavni zakon za sprovođenje Ustava Republike Srbije, s obzirom na reč koju je dao Vojislav Koštunica, tadašnji, a nažalost i sadašnji premijer Vlade Republike Srbije, mi bismo u ovom trenutku imali pred sobom predlog gospodina Tomislava Nikolića, izabranog predsednika Republike Srbije.
Naime, moram da vas podsetim da smo u toj noći, kada smo izglasali Ustavni zakon, mi srpski radikali, a i ostali učesnici na dogovoru oko raspisivanja predsedničkih izbora i njihovog održavanja, dobili čvrsto uverenje od Vojislava Koštunice, i gospodin Tomislav Nikolić je više puta rekao da će stalno na to da ga podseća, da će predsednički izbori biti raspisani i održani do 31. maja ove godine.
Vreme je prolazilo, ništa se nije dešavalo. Dobijali ste pisma upozorenja od Tomislava Nikolića da Skupština mora da radi svoj posao, da zakoni proistekli iz Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava moraju da se izglasavaju, da neko mora da ih da Narodnoj skupštini, i da su verifikovani mandati još 14. februara i da je besmisleno da uzalud prolazi vreme, a da Narodna skupština bude, kako je rekao, a nažalost i danas je, sluškinja Vlade Republike Srbije, da mi budemo kao neki otirač na koji će da dođu i da stanu ministri iz Vlade, pa i predsednik Republike, kada im se prohte ili kada im je Skupština neophodna za izglasavanje nekih predloga.
Evo, mi smo sada došli u situaciju da danas imamo predloge za sudije Ustavnog suda od strane Borisa Tadića, koje je on uputio Skupštini 14. juna, a danas raspravljamo o njima, iako je sasvim očigledno da ćemo kroz nekoliko meseci imati novog izabranog predsednika Srbije i da to neće biti Boris Tadić, već srpski radikal Tomislav Nikolić, i da ćemo doći u situaciju da će politički očigledno, jer su im takve i reference, instrumentalizovani ljudi - sudije Ustavnog suda, koje je predložio predsednik Republike, sedeti u instituciji koja ima svoje važno mesto, po članu 166. Ustava.
Za nju je lepo gospodin Krasić rekao, a i ja sam o tome govorila u petak, da u sudskom sistemu vlasti, ako sudsku granu vlasti posmatramo kao jednu od tri koja treba da bude nezavisna, da je neki četvrti stepen sudske grane vlasti, odnosno mogućnost da sada, po novom Ustavu Republike Srbije, svaki građani pred Ustavnim sudom traži ocenu ustavnosti, zakonitosti, zaštitu svojih prava, da ne mora da ide u Strazbur, da ne mora da svoje pravo ostvaruje po belom svetu, ali samo u slučaju ako su sudije tog suda stručne, visokomoralne, kompetentne osobe, koje nisu podložne bilo kakvom političkom uticaju i koje nemaju kriminogene i druge repove iz svoje prošlosti. Predlozi koje nam je dao Boris Tadić su upravo drugačiji.
Mi srpski radikali, kao što vrlo dobro znate, nikada se nismo bojali da govorimo istinu. Jedini smo to i radili. Ne bežimo od toga da ad personam govorimo o ljudima za koje imamo nepobitne dokaze da su umešani u kriminal, u korupciju, da su časni i da nisu moralni, jer to je naša obaveza.
Mi, kao narodni poslanici koji treba sada unapred za nekonstituisani Ustavni sud da štitimo njegov integritet, moramo sa skupštinske govornice da kažemo sve ono što znamo.
Kakvi bismo bili mi to ljudi, kakva bi nam savest bila kada bismo prećutali koji su to tajkuni ili drugi klanovi uticali na Borisa Tadića, ko je dolazio u zgradu predsedništva na Andrićev venac i donosio mu kandidature za pojedine ljude.
Možete da uočite, a lepo ih je gradirao u prvu i drugu kategoriju kolega Krasić, kada su oni davali saglasnost.
Na osnovu toga možete da vidite ko su VIP kandidati, a ko su oni drugi, jer ovi na koje on sigurno računa, a ovaj jedan za koga se zdušno zalaže mesecima, to je taj inkriminisani Dragiša Slijepčević, predsednik Ustavnog suda, kao i još neki drugi kandidati, između ostalog, koji su već 8. juna prihvatili kandidaturu, pozvali se na član 174. Poslovnika, pa je bilo srceparajućih izjava kod pojedinaca, pa se bogzna kako na početku zahvaljuju Borisu Tadiću, a onda kažu da prihvataju kandidaturu za sudiju Ustavnog suda.
Ko su ti ljudi? Šta stoji iz ovih biografija koje su napisane tako pompezno i tako očaravajuće da ste mislili da ćete da nas zasenite nekim monografijama i stručnim radovima koje treba da svaki asistent pripravnik ili docent na fakultetu, da ne govorim o redovnim i vanrednim profesorima, objave, da bi uopšte radili u naučnoj oblasti.
Gde su drugi kriterijumi na koje mi pokušavamo da vam ukažemo prilikom konstituisanja Ustavnog suda?
To su, pre svega, moralna podobnost, ne politička, DS, DSS i G17, kako ste vi to navikli.
Sećate se, gospodine Ristiću, da ste jednog dana došli ovde kao vrli zagovornik reformi u pravosuđu DOS-a, posle petooktobarskog mafijaškog puča, pa ste nam predložili čoveka koji je bio vršilac dužnosti direktora neke gumarske industrije u okolini Surdulice, pa je taj izabran za sudiju opštinskog suda, pa je prošlo nekoliko meseci, pa je izabran za predsednika opštinskog suda.
Tako ste Borisu Tadiću, ne podmetnuli, ili njemu treba staralac, a da to nisu ovaj Krstić i Šaper, ovi zgubidani koji pevaju po ceo dan, nego neko ko će da mu kaže ko su ovi ili da lepo vas ukori i da vama iz DS kaže, da je on pametan i da ima odgovornost, kao što je nema, očigledno, da ovakvi ljudi ne mogu da budu ni kandidati za člana saveta mesne zajednice više, da se potpuno otresete od njih i da kažete - pobogu, ko je ovaj ko može izvesnog Dragišu Slijepčevića da mi predloži za kandidata za sudiju Ustavnog suda, a čak i za predsednika Ustavnog suda, za šta se sam Tadić više meseci zalagao, kao i drugi čelnici DS.
Pošto nemam mnogo vremena, jer će govoriti i drugi srpski radikali, pažnju ću da fokusiram samo na tog Dragišu Slijepčevića.
Dakle, Dragiša Slijepčević je kadar iz zrenjaninskog suda koji je, zajedno u tandemu sa Jovanom Prijićem, po zlu svima poznatog u srpskom pravosuđu, došao u Beograd.
Njegova biografija počinje od ranih dana, što bi se reklo, i radova, preko kadrovisanja u okviru julovske organizacije, jer je bio član JUL-a i kandidat te, uslovno rečeno, političke stranke u to vreme, da bi postao predsednik Privrednog suda u Zrenjaninu, a kasnije je došao u Beograd i izabran je sa sudiju Vrhovnog suda. Tu započinje svoj biznis. On je to napredovanje u oblasti pravosuđa, koje mu je JUL omogućila, a vi ga kasnije, kao dosovski kadar, prihvatili posle petooktobarskog puča, iskoristio za mnoge situacije i za mnoge nepravilnosti u kojima je i te kako učestvovao.
Ovo što imam ispred sebe, dame i gospodo narodni poslanici, samo je deo iz dosijea Slijepčević.
To je samo nekoliko krivičnih prijava protiv njega, a da ne govorimo o brojnim novinskim napisima i o apelima stručne javnosti.
Jer, ako je za vas neki ugledni beogradski ili neki drugi advokat, sa referencom stručnog čoveka da radi taj posao, stručna javnost, onda poslušajte malo šta govore ljudi koji i te kako mnogo znaju o ovom ne kandidatu koji ne bi mogao nikako, ni po jednom parametru, da se nađe ovde, nego svako bi se postideo da za Ustavni sud predloži ovakvog čoveka.
Gospodin Slijepčević je delovao u tandemu sa drugim licima kojima je vlast to omogućila. Najpre julovska, a kasnije dosovska, i on je poznat po tome što je uzeo jednu, za biznis i za manipulacije kod takvih nečasnih ljudi interesantnu oblast u oblasti prava, a to je trgovinsko, odnosno privredno pravo, jer je kao predsednik Trgovinskog suda iz Zrenjanina došao, kao što rekoh, na mesto sudije Vrhovnog suda.
Ne samo to, on je i svoju suprugu veoma lepo udomio na mesto zamenika republičkog javnog tužioca. Ona bi podizala zahtev za zaštitu zakonitosti u sporovima kod dobrostojećih kompanija, a Dragiša Slijepčević u dogovoru sa svojom drugom, lepšom polovinom bi to koristio kao predsednik veća i te zahteve je usvajao. On je, inače, poznat među svojim kolegama sudijama što u svom bahatom stilu na posao dolazi u džipu, valjda tako pokušava da demonstrira svoju moć i svoj upliv u biznis, samo ne radi onaj posao koji treba po zakonu da radi.
Krivične prijave koje su podnosioci protiv njega i drugih lica, kao što su, između ostalih, ovaj nesrećni Ješić, predsednik opštine Inđija, Mlađan Dinkić i ostali, direktor preduzeća Vodovod i kanalizacija iz Inđije, podnosili protiv Slijepčevića, njega uopšte ne dotiče.
On je radio neverovatne stvari. Posle 10 godina, evo vam jednog primera, vođenja sudskog spora pred nadležnim sudovima, najpre opštinskim, pa zatim okružnim, pa presude koja je obavezujuća Vrhovnog suda Srbije, Dragiša Slijepčević je svojim, pre svega, političkim uticajem, i sistemom manipulacija i u vezi sa vodećim srpskim tajkunima, uticao na to da se posle 10 godina vođenja jednog spora sud oglasi nenadležnim. Gde to ima?
Razumem da ovi zlikovci u haškom kazamatu sada žele u ovom trenutku, posle onakvog brilijantnog svedočenja, i u istorijskom, i u pravnom i u političkom smislu, predsednika naše stranke prof. dr Vojislava Šešelja, odnosno njegove uvodne reči, na koju je ponosan svaki građanin Srbije kome je stalo do istine, da bi oni najviše voleli da se oglase nenadležnima za slučaj Šešelja i da kažu, mi nemamo ništa sa tim, nekako da pokušamo da se oslobodimo, teško nama kada je ovako uspeo da nas rasturi za ova četiri sata uvodne reči, a šta nas tek čeka u narednim mesecima. Što ćete videti, a videće i svako onaj ko se bavi pravnom naukom i, pre svega, svaki građanin koji zna da je istina na strani dr Vojislava Šešelja i srpskog naroda.
Ali, da se oglasi nenadležnim sud pred kojim se vodi jedan tako egzaktan spor za očiglednu zloupotrebu, za mahinaciju koja je vredna milion evra, a da u tome učestvuje Slijepčević, to nas onda dovodi na put kriminala i korupcije, i takvog nam čoveka predlaže Tadić za kandidata za sudiju Ustavnog suda. Ono što su moje pouzdane informacije, da mu je lično preporuku, odnosno saglasnost Dragiše Slijepčevića u kabinet na Andrićevom vencu doneo Dušan Petrović, a što znači da je ministar pravosuđa direktno umešan u ovaj način predlaganja.
Dakle, to nisu kandidati Borisa Tadića, a jesu kandidati DS, čim zamenik predsednika te stranke ušeta u kabinet predsednika i kaže mu, evo taj i taj je, dakle, mesec dana posle svog izbora, i to nelegitimnog, jer je sam glasao za sebe, Dušan Petrović dođe u Tadićev kabinet i ovakvog čoveka predloži za sudiju Ustavnog suda.
O tome, svakako, mnogo znate i vi, kolega Ristiću, kao i druge kolege iz DS.
Zašto ćutite ili se nadate ili u ovom izvlačenju iz bubnja, koje će da se desi za nekoliko dana, vi računate, neće on da prođe. Želeli smo, pošto je sklon takvim mahinacijama i može da završi svaki posao, bio bi nam koristan da radi za našu stvar, da ga promovišemo čak i za predsednika Ustavnog suda.
Sada, pošto je javnost toliko uzburkana, pošto smo mi danas krenuli da raskrinkavamo slučaj Slijepčević, kao što su radili ugledni beogradski advokati i ovi ljudi iz "Putogradnja-inženjeringa" iz Beograda, koji su oštećeni za milion evra u parnici koju su vodili pred nadležnim sudovima, samo zbog toga što ih je lično u njihovom načinu i pokušaju da dođu do pravde stopirao sudija Slijepčević, vi morate da položite račune, jer vi niste upozorili predsednika vaše stranke i predsednika Republike da ovakvi ljudi ne zaslužuju pažnju, osim da se njima bave nadležni državni organi zbog mnogobrojnih zloupotreba koje su počinili.
Ono što je važno, a to je da će i budući saziv Skupštine i posle sledećih parlamentarnih izbora, koji će se desiti veoma brzo, odmah nakon održavanja predsedničkih, a najbolje je da imamo izbore na svim nivoima i da se ova vaša nesposobna i očigledno trgovačka koalicija trange-frange, onako kao što je navikao Dragiša Slijepčević, što pre rasturi i raspadne, desiće se to da će Ustavni sud imati očigledno nesposobne ljude, pored Slijepčevića, ako se desi da ga izaberete, a upozoravam vas da to nikako ne uradite, jer to bi bila katastrofa i to bi u startu već danas i pre izbora, ako imate takvu nameru, bacilo ljagu na Ustavni sud.
Šta će nam onda zakon? Šta će nam uopšte Ustavni sud, uz sve ove druge, uz ovu drugu koja je kadrovik DOS i koja je bruka i za pravni fakultet i za pravnu nauku, sada su u tom smislu loši kandidati.
Ali, ako nekoga ko je do guše umešan u kriminal i korupciju izaberete za sudiju Ustavnog suda, onda bolje recite, mi za ovo nismo sposobni, mi ovo ne možemo da uradimo, on će da postoji u tom krnjem sazivu, imaće svojih deset članova.
Kako će oni da odlučuju i po čijem nalogu, vidi se iz Predloga zakona o Ustavnom sudu koji ste pisali, jer će Dragiša Slijepčević i svi kandidati DS i Borisa Tadića da se ponašaju upravo onako kao što ste to napisali u članu 93. Ustavnog zakona.
Ako se desi, hipotetički, da se brzo konstituiše Ustavni sud, sa ovakvim kadrovicima od strane Dulića, odnosno svih podeljenih interesnih sfera iz ove koalicije i Borisa Tadića, a Narodna skupština Republike Srbije, što je njeno pravo, zatraži da Ustavni sud da ocenu o radu Borisa Tadića, dok je još ovih nekoliko meseci na funkciji predsednika Republike, kada dođe takav zahtev Narodne skupštine, jer ste takav zakon napisali i očigledno ćete da ga usvojite, jer nemamo odgovor Petrovića koji je predlagao Slijepčevića i ostale Borisu Tadiću, mi dolazimo u pat poziciju kao Narodna skupština, da nam sudije Ustavnog suda, ovakvi kao što su Slijepčević i ostali, kažu, e, mi moramo da preispitamo da li ste vi, gospodo narodni poslanici, imali na to pravo, šta sadrži vaše obrazloženje i da li ćemo uopšte da uđemo u opoziv predsednika Republike.
Za to neće biti potrebe u trenutku kada se Tomislav Nikolić od strane građana izabere na predsedničku funkciju. Ali, sada, sudeći po ponašanju Borisa Tadića, i da smo imali i da imamo časne sudije u Ustavnom sudu, i te kako bi bilo mnogo posla za njih, i te kako bi bilo mnogo mogućnosti od strane narodnih poslanika i razloga da podnesu predlog za opoziv ovakvog predsednika Republike, koji nam daje predloge za koje ne samo da imamo najoštrije reči kritike, nego smatramo da su zaista bruka za svakog narodnog poslanika, da ovakve biografije i ovakvi ljudi uopšte dođu u situaciju da se njihova imena i sve ono što su radili štampa u pisarnici Narodne skupštine.
Glasaćemo protiv i nastavićemo, jer ovo je samo jedan deo od onoga što je radila dinastija Slijepčević, da govorimo sve dok bude trajala ova i sledeća tačka dnevnog reda. Hvala.