Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ponovo član 27. i tiče se vaše obaveze, gospodine predsedniče, da poštujete Ustav, a to poštovanje Ustava pretpostavlja jednu ustavnu kategoriju koja je navedena kada je u pitanju izbor sudija Ustavnog suda – iz reda istaknutih pravnika.
Gospodine predsedniče, vaši pokušaji da se poslaničke grupe dogovore oko kandidata za sudije Ustavnog suda nigde nisu utemeljeni ni u Ustavu ni u zakonu. Ako možete da me demantujete, vi recite. Po kojoj to odredbi Ustava ili zakona političke stranke predlažu kandidate za sudije Ustavnog suda?
Šta je trebalo da uradite, gospodine predsedniče, na nivou Odbora za ustavna pitanja? Da utvrdite koji su to kriterijumi koji kvalifikuju pojedine kandidate da budu kandidati za sudije Ustavnog suda ispunjavajući onu ustavnu odredbu da su iz reda istaknutih pravnika, pa tek kad se utvrde ti kriterijumi onda da se napravi jedan široki spisak mogućih potencijalnih kandidata za sudije Ustavnog suda.
Ovako, gospodine predsedniče, i to vam govorim kao poslanik DHSS i bivši ministar pravde, sve se svelo na licitiranje. Vi ste, govoreći malopre, rekli da se nadate da su poslaničke grupe dale svoje najbolje kandidate. Na taj način, gospodine predsedniče, vi ste javno obznanili da će ovo biti partijski sud, a ne ustavni sud. Nigde na svetu političke stranke ne predlažu svoje kandidate. Da ne govorim o praksi u svetu, da su to zaista najistaknutiji pravni stručnjaci i ljudi koji su moralno potpuno neokrnjeni.
Gospodine predsedniče, ilustracije radi, na ovoj listi kandidata mi imamo jednog člana nekadašnjeg Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije. Neću ovog puta govoriti ni o potencijalnim penzionerima, ni o pravosudnom ispitu, ali zaista, da se poštovao Ustav i da se učinio napor da se utvrde kriterijumi, sada bismo imali jednu listu kredibilnih kandidata. Ovako je sve po onoj narodnoj - daj šta daš.

Zahvaljujem. Po Poslovniku, potpredsednik Nataša Jovanović. Izvolite.

Kolega Varga, izvinite, vi ste se javili kao šef poslaničke grupe, je l' tako? Upravo se javljam zbog toga.
Ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS je jedan od vodećih pravnih eksperata u našoj zemlji, istaknuti pravnik, gospodin Zoran Krasić, dobro poznat domaćoj i svetskoj javnosti, naročito zbog činjenice što je glavni savetnik u procesu koji antisrpski Haški tribunal vodi protiv našeg predsednika prof. dr Vojislava Šešelja. Nije sporno kolegi Krasiću uzeti učešće kao ovlašćeni predstavnik od 20 minuta, nije nikakav problem, i pre podne je govorio o predlozima Borisa Tadića zajedno sa nama, kao i kolega Varga.
Ali, vi ste, gospodine predsedniče Skupštine, gospodine Duliću, sad u jednoj veoma nezgodnoj situaciji. Oni koji su vas naterali da izađete sa ovim predlogom su vas u ovom trenutku izdali. To su Nada Kolundžija, gospodin Miloš Aligrudić, gospođa Grubješić i eventualno, ako je u tome učestvovao, kolega Ivica Dačić.
Vi ste rekli malopre da ste vi neka svojevrsna transmisija ovde od poslaničkih grupa, odnosno kako kažete najšireg mogućeg konsenzusa koji je postignut. Znate da u svemu ovome nije želela da učestvuje SRS. Mi se izričito protivimo tome da bilo koji kandidat bude kandidat koga će da predlaže neka politička stranka.
Dakle, jasno je po Ustavu Republike Srbije da vi, kao predsednik Narodne skupštine, treba preko nadležnog odbora, odnosno odbora koji ste vi sazvali na osnovu našeg upozorenja, pošto smo pre toga dobili samo papir koji nije značio ništa, imena kandidata bez biografija, bez predloga Odbora, da učinite to da kao ovlašćeno lice po Ustavu i po Poslovniku to iznesete pred Narodnu skupštinu.
Vi ste se pojavili u vreme kada mi počinjemo sa tom tačkom dnevnog reda, ali znate, nas zanima gde su ovi stvarni predlagači, oni koji stoje svojim integritetom i svojih političkih stranaka iza tih kandidata. Jer sad da vas pitam redom od prvog do poslednjeg teško da ćete vi, gospodine Duliću, moći ne znam kako da se bijete u grudi i da branite svakog od ovih kandidata.
Jedan je Ivicin, drugi je Maricin, ne zbog kolege Dačića, nego se to tako kaže inače, jedan je od Suzane, drugi od Miloša, za trećeg lobirala Nada, pa mislim, na šta to liči. Gde su ti ljudi? Predsednici poslaničkih grupa, koji su učestvovali u nečemu u čemu nije želela da učestvuje SRS, a sada ih nema da nam obrazlože ove kandidature, zaista je besmisleno. Mi smo pristali jutros, pošto je to neka poslovnička praznina, jer je Ustav donet prošle godine, a Poslovnik je već dugi niz godina na snazi, da, kada je u pitanju ova lista koju je predložio Boris Tadić, otpočnemo raspravu bez, praktično, ovlašćenog predlagača. Mi smo to uradili, to smo završili.
Vi ste sada ovlašćeni predlagač, ali u sali uopšte ne vidim, jer kamera je fokusirana samo na jedan deo poslanika koji su prisutni u sali, predsednike poslaničkih grupa. Hoćete li vi onda svaki čas da izlazite i na naše primedbe ili komentare o ovim predloženim ljudima? Onda ćete zaista morati, ali da znate da su vaši saradnici, koalicioni partneri, gospođa koja je predsednik vaše poslaničke grupe, doveli u veoma nezgodnu situaciju.
Vi se sada branite kako znate i umete, ali je zaista neverovatno odsustvo interesovanja za kandidate koje su oni predložili. Ljudi, zar to nije nelogično, da njih nema u sali i da nisu pratili ceo dan, kao što ste vi, pa ste došli iz kabineta, pa ne možete da stignete da odete na sednicu Predsedništva DS, ali nije ni važno, ništa tamo neće značajno da se odluči ni za državu ni za narod, možda nešto oko vašeg funkcionisanja, ali da nema svih ovih šefova poslaničkih grupa, gospodin Varga, gospodin Krasić, Zoran Krasić i gospodin Pastor su samo u sali, ovo je zaista neverovatno.

Reč ima narodni poslanik Laslo Varga.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, više poslanika je tokom današnje rasprave tvrdilo da su jedna i druga lista vladajuće koalicije, stranačke liste. Čak su neki tvrdili da su to liste DS.
Želim za ovom govornicom da kažem da je prof. dr Agneš Kartag-Odri kandidat mađarske zajednice u Republici Srbiji, koju podržava poslanička grupa Vojvođanski poslanici. Inače, ni slučajno se nije moglo desiti da se na listama kandidata vladajuće koalicije nađe bilo koji pripadnik nacionalne manjine.
Što se gospođe Agneš Kartag-Odri tiče, ona je rođena 7. jula 1951. godine u Čoki, diplomirala je 1975. godine na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, za asistenta na Pravnom fakultetu u Novom Sadu je izabrana 1977. godine, a magistrirala je 1983. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu. Doktorsku disertaciju je odbranila 1990. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu. u zvanje docenta Pravnog fakulteta u Novom Sadu je izabrana iste 1990. godine, a zvanje vanrednog profesora je stekla 2003. godine na Pravnom fakultetu u Novom Sadu.
Pored rada na univerzitetu, ona je bila jedno vreme novinar. Od 1995. godine do 2000. godine je radila kao viši naučni saradnik u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu. Kasnije, od 2000. do 2002. godine je radila u Saveznom ministarstvu nacionalnih i etničkih zajednica, u resoru za međunarodnu saradnju, a bila je i angažovana i u resoru za zakonodavstvo istog ministarstva. Bila je član jugoslovenskog tima za borbu protiv trgovine ljudima. Naravno, objavila je veliki broj stručnih publikacija na mađarskom, na srpskom i na engleskom jeziku.
Dakle, mislim da su stručni i moralni kvaliteti gospođe Agneš Kartag-Odri nesporni. Pored toga, sa ponosom mogu reći da je ona pripadnik nacionalne manjine, pripadnik mađarske zajednice, i ona dolazi sa teritorije AP Vojvodine. Naime, rođena je i živi u Vojvodini. Mi se nadamo da će predsednik Republike uvažiti sve ove naše argumente i da će da imenuje gospođu Agneš Kartag-Odri za sudiju Ustavnog suda.
Inače, izbor Ustavnog suda Srbije je najbolji dokaz iz proteklih devet meseci rada Narodne skupštine zašto je važno da autentični predstavnici nacionalnih manjina, a i autentični predstavnici Vojvodine, budu zastupljeni u Skupštini. Naime, lista kandidata, a i ona predsednika Republike, ne sadrži, naravno, nijednog pripadnika nacionalnih manjina, niti ime jedne osobe koja je rođena i živi na teritoriji Vojvodine.
Želim još jednom da saopštim činjenicu da se na listi predsednika Republike nalazi osam kandidata iz Beograda, na skupštinskoj listi još dodatnih šest. Dakle, od 20 predloženih kandidata, 14 živi u ovom trenutku u Beogradu.
Nažalost, niko iz poslaničkog kluba DS nije izašao za ovu govornicu i niko nije rekao da je predsednik Republike napravio ogromnu, katastrofalnu grešku kada je predložio ovakvu listu.
Nisu to, nažalost, uradili ni pripadnici nacionalnih manjina koji sede u istom poslaničkom klubu, naravno, ni poslanici iz Vojvodine iz istog kluba. Naravno, navikli smo na to, nismo to ni očekivali. Vladajuća koalicija, pre svega, u ovoj Narodnoj skupštini deluje kao jedna dobro uhodana glasačka mašinerija.
Mislim da je najbolji dokaz za ove moje tvrdnje izlaganje jednog poslanika iz DS. Iz njene diskusije želim da citiram nekoliko stvari. Dakle, ona je tvrdila da, s jedne strane, DS i njen predsednik brane nacionalne savete. Predlogom zakona o Ustavnom sudu se oduzima jedna nadležnost nacionalnih saveta, koju nadležnost su nacionalni saveti ranije imali, a to je mogućnost izjavljivanja ustavne žalbe. Ako se na ovaj način brane nacionalni saveti, onda ne znam kako se radi nešto suprotno.
Dalje je ona tvrdila da se brane sve odredbe Ustava koje se tiču stečenih prava. Mogućnost izjavljivanja ustavne žalbe od strane nacionalnih saveta je jedno stečeno pravo. Ako bi se branile ustavne odredbe prema kojima se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati, onda takvo rešenje ne bi bilo napisano u Predlogu zakona o Ustavnom sudu.
Sa treće strane, ona je rekla i to da se predsednik Republike i DS zahvaljuju pripadnicima nacionalnih manjina tako što se sledi evropska orijentacija zemlje, što se nude evropske integracije za nacionalne manjine. Naravno, morali biste priznati da i ono malo što predsednik Republike radi u interesu integracija, to ne radi, barem se mi nadamo, samo u interesu nacionalnih manjina, nego i cele države.
Sa druge strane, on je više od tri i po godine predsednik Republike i moram reći da ni u kom slučaju nije ispunio očekivanja pripadnika nacionalnih manjina. Naime, evropske integracije, prema našoj oceni, jako sporo teku.
Želim još jednom da ponovim jedan podatak, prema kojem su Poljska, Češka i Mađarska sporazum o stabilizaciji i asocijaciji potpisale 1991. godine, a mi se hvalimo činjenicom da je Srbija stigla do ove tačke, odnosno nije potpisala, samo je parafirala 2007. godine. Treba još dodati da je ovim zemljama bila potrebna još decenija i po da stignu u EU. Naravno, to bi valjalo i građanima Srbije saopštiti, da najverovatnije i njih čeka taj put.
Gospođa Marković je rekla i to da bi trebalo da porazgovaramo na kraju ove rasprave i na kraju svih izbora i imenovanja o tome da li će Ustavni sud biti slika ove zemlje. Mi se nadamo da hoće i da će pripadnici nacionalnih manjina biti izabrani u Ustavni sud. Ali, naravno, moramo reći za ovom govornicom da to ni u kom slučaju nije zahvaljujući DS. To se neće desiti zahvaljujući njima, jer da su oni imali neke takve namere, onda bi i na svojoj listi predložili neke pripadnike nacionalnih manjina.
Dalje, poslanica DS tvrdi da je cilj DS da se građani pripadnici nacionalnih manjina osećaju u Srbiji kao državi koja štiti nacionalne manjine i ovde u Skupštini, i predsednik i njihova Vlada.
U vezi ovog izlaganja želim da napravim jednu digresiju. Naime,19. septembra 2007. godine sam za ovom govornicom postavio pitanje gospodinu Slobodanu Milosavljeviću, ministru poljoprivrede, kojom prilikom sam pitao - šta Vlada namerava da preduzme u cilju otklanjanja posledica suše koja je poprimila razmere elementarne nepogode.
On je tada, tom prilikom, rekao da će vlada u roku od dve-tri nedelje pripremiti program za ublažavanje posledica ove elementarne nepogode. To je bilo 19. septembra, još jednom želim da napomenem. Kada je prošlo jedno 40 dana od tog dana, znači 30. oktobra ove godine, poljoprivrednici iz severne Vojvodine bili su primorani da održe protest. Na taj protest Vlada Republike Srbije nije poslala delegaciju Ministarstva poljoprivrede nego žandarmeriju.
Mislim da je to zaprepašćujuće i da mnogo toga govori o odnosu i Vlade i, naravno, DS, koja rukovodi Ministarstvom poljoprivrede, i prema građanima i prema pripadnicima nacionalnih manjina.
Nakon svega toga, prošlog četvrtka posle sednice Vlade, kada su me nazvali poljoprivrednici severne Vojvodine, mene je bilo sramota i kao opozicionog poslanika. Naime, da imamo ovakvu Vladu, koja donosi zaključke posle 53 dana, prema kojim zaključcima je šteta na teritoriji severne Vojvodine 10 posto, mislim da to jednostavno sve govori o načinu rada Vlade.
Naravno, to nije tačno, jer su opštinske komisije za procenu štete procenile da se šteta kreće između 50 i 60 posto, a u nekim delovima je ta šteta dostigla i 90 posto. I posle toga, to isto ministarstvo je predložilo Vladi neke zaključke prema kojima se, s jedne strane, prihvata ova lažirana informacija, prema kojoj šteta iznosi 10 posto na teritoriji severne Vojvodine.
S druge strane je predložilo takve besmislene mere da jednostavno druga reč nije za to da se okarakteriše pogodna. Naime, predložilo je ministarstvo da se ispita mogućnost odlaganja, odnosno reprogramiranja dugova, da se razmotre mogućnosti odlaganja dospelih dugova po osnovu naknade za odvodnjavanje, da Ministarstvo finansija pripremi predlog radi oslobađanja plaćanja poreza od poljoprivrede, i to u 2008. i 2009. godini, da se uvećaju sredstva za regresiranje osiguranja, i to u 2008. godini.
Naravno, na kraju, ovo je najciničnije, Ministarstvo je predložilo Vladi da sada Komisija za utvrđivanje štete od elementarnih nepogoda krene sa sprovođenjem postupka procene štete koja se desila u Srbiji.
Mislim da su ove činjenice i podaci dobar dokaz koliko DS brine o područjima na kojima žive pripadnici nacionalnih manjina, pre svega o područjima i ne samo o područjima u Vojvodini, nego i u ostalim područjima van Beograda. Desi se, naravno, i to da ponekad Vlada izađe u susret pripadnicima nacionalnih manjina. Naravno, to u situacijama kada je Vladi toliko neprijatno da je praktično na to primorana.
Nažalost, moram na kraju da kažem da ovo što sam rekao, nažalost, jesu činjenice. Dakle, ovu digresiju sam napravio sa namerom da pozovem vladajuću koaliciju i da pozovem predsednika Republike da i ovog puta izađe u susret nacionalnim manjinama i da se između 10 sudija Ustavnog suda nađe bar jedan pripadnik nacionalnih manjina. Hvala.

Zahvaljujem. Po Poslovniku se javio narodni poslanik Milisav Petronijević. Ukoliko više ne bude javljanja po Poslovniku, sledeći će reč dobiti narodni poslanik Nebojša Ranđelović, kao ovlašćeni predstavnik LDP.

Hvala lepo, gospodine predsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, koristim član 225. i 226. da dobijem i da dam obaveštenje narodnim poslanicima.
Prvo, ne vidim razloga zbog čega se ovde obavija velom tajne ko su predlagači ovih 10 imena. Narodna skupština treba da predloži 10 kandidata za sudije Ustavnog suda Srbije na listu, odakle će predsednik Republike izabrati pet. To je činjenica.
Druga činjenica, ni zakon o Ustavnom sudu nije predvideo način izbora, odnosno predlaganja kandidata za sudiju Ustavnog suda. Na to smo ukazali u raspravi, ali naša moć nije da to menjamo nego većine. Poslovnik nije regulisao tu materiju. Ostao je dogovor poslaničkih grupa. Koja god lista da se našla na dnevnom redu Skupštine, neko od poslaničkih grupa je predlagač i nema nikakvog razloga da se to krije. Poslanička grupa SPS poštovala je dogovor da učestvuje u predlaganju kandidata, ne svojih, nego stručnih lica za kandidate za sudije Ustavnog suda Srbije. Nema nikakve tajne. Ona je to uradila i predložila je dva kandidata, čije su ih stručne kvalifikacije, u stvari, kandidovale za to mesto.
Profesor dr Vladan Kutlešić, a on je inače profesor na Megatrend univerzitetu, stručnjak za ustavno pravo. Molim vas, javno da kažem, ovde nije sakriveno, jeste bio član CK SKS, nekome je to prednost, nekom je mana, zavisi kako to ko gleda i iz kog ugla. Ali, vi ste do juče imali predsednika Ustavnog suda koji je, takođe, bio član CK SKS. Drugi kandidat je magistar Jadranka Injac, sudija Vrhovnog suda Srbije. Ispunjavaju sve uslove predviđene Ustavom i zakonom o Ustavnom sudu, i one starosne i radne, i ispunjavaju uslove i nisu članovi političkih stranaka.
Poslanička grupa SPS to ne krije. Naprotiv, stoji iza tog predloga do kraja. Ne vidim nikakvih razloga da se ne kaže za sve ostale koji su predloženi ko ih je predložio. Zar je neka to tajna tolika? Znamo mi da smo ušli u jednu priču gde postoji mogućnost da nas izigra vladajuća većina, ali ne izigrava nas, izigrava politiku, izigrava demokratiju.
I sa Savetom državne revizorske institucije je bilo isto tako. Mi smo, takođe, predložili stručnjaka koji nije prošao voljom vladajuće većine. Kako se ne bih javljao ponovo, molim vas samo minut. Predložili smo člana Saveta, takođe, kao poslanička grupa, Narodne banke Srbije. Vladajuća većina je to izigrala.
Naša odgovornost, kao poslaničke grupe SPS, jeste da učestvujemo u predlaganju i da pomognemo Skupštini da izađe sa predlogom kandidata, jer SPS nije opozicija državi nego ovoj vlasti. Ako to izigra vladajuća većina, onda je to njena neodgovornost. Poslanička grupa SPS je jasno rekla, jeste učestvovala u predlaganju, jasno vam je rekla koja su ta dva kandidata i stoji iza tih predloga. Molim neka i svi drugi kažu za druge predloge.

Hvala puno. Šta vam predlažem: rasprava je počela o ovoj temi, pa javite za raspravu, sada ćete se vi javiti i onda ćete braniti kandidate, gospodin Krasić i gospodin Ranđelović čekaju. Oni isto mogu da se jave da raspravljaju po Poslovniku. Molim vas da idemo nekim redom. Reč ima narodni poslanik Nebojša Ranđelović, potom narodni poslanik Zoran Krasić i potom vi, gospodine Vasiljeviću.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, dobar deo materije koja se tiče liste kandidata koju treba Narodna skupština da predloži predsedniku Republike iscrpen je u diskusiji, odnosno u debati vezanoj za listu kandidata koju je predsednik Republike predložio Narodnoj skupštini, tako da neću oduzimati previše vremena i trudiću se da ne ponavljam ono što je već rečeno.
Reći ću par stvari o nekim prethodnim pitanjima. Na neka je skrenuta pažnja, neka nisu pominjana. Najpre, podsetio bih da nije poštovan Ustavni zakon prilikom pristupanja i podnošenja Predloga zakona o Ustavnom sudu, kao ni prilikom pristupanja proceduri izbora sudija Ustavnog suda. Za to nepoštovanje Ustavnog zakona, a on je takođe izvor ustavnog prava, te nepoštovanje Ustavnog zakona znači nepoštovanje Ustava, niko u ovoj državi nije snosio odgovornost.
Sledeće prethodno pitanje je ono koje se tiče procedure. Možda se može primeniti voluntarizam kada se prvi put imenuju sudije Ustavnog suda, jer na to upućuje Ustavni zakon, a zakona o Ustavnom sudu još uvek nema.
Međutim, iz teksta zakona o Ustavnom sudu, odnosno Predloga zakona o Ustavnom sudu vidimo da se zakonopisac nije potrudio da proceduru utvrdi ni ovim zakonom. Dakle, prilikom sledećeg imenovanja, odnosno prilikom sledećeg izbora sudija Ustavnog suda biće voluntarizma, biće javašluka, biće neodgovornosti.
Zakonopisac se nije potrudio da utvrdi proceduru izbora sudija Ustavnog suda, ali se i te kako potrudio da gde god je mogao favorizuje Vladu. Gde god je moglo, to ćemo videti i iz narednih zakona o kojima ćemo raspravljati, kao što je zakon o predsedniku, zakon o izboru predsednika itd, primenjivane su direktno odredbe iz Ustava kojima se favorizuje Vlade, a gde u Ustavu Vlada nije favorizovana onda se pristupilo tome prilikom pisanja zakona.
Konkretno, jedan od primera je obezbeđenje izvršenja odluke. Član 171. Ustava nigde ne pominje da će se Vlada baviti izvršenjem, odnosno da će Vladi biti povereno izvršenje odluka Ustavnog suda, a Predlog zakona o Ustavnom sudu i te kako ova ovlašćenja daje Vladi.
Što se tiče procedure, rekao bih i par stvari vezano za utvrđivanje predloga o kome danas raspravljamo. Najpre smo dobili jedan papirić na kome je bilo 10 imena, bez biografija i bez osnovnih podataka o kojima bi trebalo da se izjašnjavaju poslanici. Onda je na silu obezbeđeno da se sastane Odbor za ustavna pitanja i da se ovo sporno pitanje raspravi na tom odboru.
Šta je bilo na Odboru za ustavna pitanja? Oni koji su toj sednici prisustvovali znaju. Pred sam početak sednice Odbora za ustavna pitanja dobili smo biografije pomenutih kandidata. Nismo imali vremena da se čestito upoznamo sa njima. Iz onoga što smo dobili videli smo ko su predlagači dela kandidata, jer je uz predlog i biografiju kandidata išao i predlog odgovarajuće partije, odnosno odgovarajuće poslaničke grupe. Da bi gospodin Aligrudić, žao mi je što večeras nije prisutan ovde, pod pritiskom rekao, da su biografije, koje su inače na nekakav čudan način sklepane i nepotpune, u stvari predlog DSS, a da su takve jer su pisane neposredno pred sednicu Odbora za ustavna pitanja.
Na tom odboru, kao neko ko je predstavljao poslaničku grupu LDP, koliko sam stigao letimično sam pogledao biografije, naleteo sam na biografiju gospodina Duška Čelića. Lično ga ne poznajem, možda je on zaista vrstan pravnik, možda u malom prstu ima sve ono što mi ostali koji se bavimo pravnim naukama nemamo ni u glavi, ali iz ove biografije se vidi da on jednostavno ne zadovoljava ono što je Ustavom predviđeno kao kriterijum za izbor sudije Ustavnog suda.
Da podsetim, član 172. Ustava kaže - sudija Ustavnog suda se bira i imenuje među istaknutim pravnicima, sa najmanje 40 godina života i 15 godina iskustva u pravnoj struci. Dakle, među istaknutim pravnicima.
Dotični gospodin je asistent pripravnik, bez magistrature na Pravnom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici i nema položen pravosudni ispit.
Dao sam opasku, sticajem okolnosti stigao sam samo njegovu biografiju da pogledam, zamolio sam da se dotične biografije upotpune, te da se nakon toga Odbor za ustavna pitanja izjašnjava o njima. Nisam dobio odgovor, već je jednostavno predlog dat na glasanje.
Odbor za ustavna pitanja je usvojio ovakvu listu i doneo zaključak - kandidati za sudije Ustavnog suda, koje je Narodnoj skupštini predložio predsednik Narodne skupštine, ispunjavaju uslove iz člana 172. stav 5. Ustava Republike Srbije da budu predloženi na listi kandidata za sudije Ustavnog suda koju utvrđuje Narodna skupština.
Da li je dovoljno imati samo skupštinsku većinu, pa se na takav brutalan način suprotstavljati argumentima? Podsetiću da je jednom neko u ovom parlamentu pre mnogo godina rekao - dajte mi 126 poslanika, proglasiću zemlju da je kockasta, a ne okrugla.
Na kraju, još jednom bih ponovio ono o čemu sam govorio prilikom mog izlaganja vezanog za listu koju je Narodnoj skupštini predložio predsednik Tadić.
Moramo imati puno uvažavanje i mnogo opreza prilikom izbora sudija Ustavnog suda i prilikom konstituisanja Ustavnog suda, jer to je jedno telo sa moćnim ovlašćenjima, a shodno tekstu Ustava i shodno tekstu Predloga zakona o Ustavnom sudu možemo da vidimo šta Vlada može da uradi sa Ustavnim sudom.
Kratko podsećanje, dvotrećinskom većinom, samoinicijativno ili na predlog državnog tužioca, odnosno predlog javnog tužioca, koga pak predlaže Vlade, može se pokrenuti postupak za zabranu političke partije. Ako podsetimo da član 4. Predloga zakona o Ustavnom sudu daje mogućnost da se predstavnici dotične partije sasvim isključe iz procesa time što će im se zabraniti uvid u spise, vidimo na kakav brutalan način voljom vladajuće većine može biti ukinuta jedna politička partija. Preostalih 10 minuta ostavljam za završno izlaganje nakon debate.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.