Izvinjavam se, ali u svakom slučaju biografije nisu ohrabrujuće i navode nas na odluku da mi jednostavno za ovakve kandidate ne možemo da glasamo.

Po Poslovniku se javio narodni poslanik Vladan Batić.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, članovi 27. i 200. Poslovnika o radu Narodne skupštine.
Gospodine predsedniče, mislim da su uopšte predlog ovih tačaka dnevnog reda i rasprava o njima preuranjeni. Zašto? Zato što je najpre trebalo da bude donet zakon o Ustavnom sudu, proglašen od strane predsednika Republike, objavljen u "Službenom glasniku", pa tek se onda moglo preći na raspravu o kandidatima i izbor kandidata. Jednostavno, lako i prosto, jer svaka od ovih tačaka dnevnog reda i njeno izglasavanje može biti predmet nadvlačenja konopa ili konopca, to se događalo i pre nekoliko dana, jer mi ne znamo gde će i u kom smeru krenuti trgovina između stranaka vladajuće koalicije, pa se može dogoditi da ovaj zakon i ne bude usvojen. Dakle, preuranjeno.
Drugo, ministru pravde, gospodinu Petroviću, postavio sam pitanje na koje mi nije dao odgovor - da li je tačna informacija da bivši predsednik Ustavnog suda, gospodin Slobodan Vučetić, već 13 meseci, otkako je u penziji, i dalje prima platu predsednika Ustavnog suda? Kako, zašto, po kom osnovu i da li je tačno da je ta plata oko 230 hiljada dinara? Postavio sam mu pitanje: šta sa zaposlenima u pravosuđu, koji opet imaju plate između 9 hiljada i 17 hiljada dinara, i danas štrajkuju? Danas nijedno ročište nije održano nigde i situacija polako postaje haotična i anarhična. Nema odgovora.
Za to vreme koristim priliku da postavim pitanje predsedniku Administrativnog odbora, gospodinu Draganu Todoroviću, na bazi onoga što imamo u dnevnoj štampi - da li je tačno da Odboru nisu dostavljeni izveštaji o zaradama direktora Javnog servisa RTS-a, direktora BIA, direktora Preduzeća za puteve, kolike su te plate, kako ćemo, kada ćemo to saznati, u vreme dok zaposleni u pravosuđu, kao građani drugog reda, primaju nešto što je na nivou socijalne pomoći? Neophodno je, dakle, dobiti odgovore na ta pitanja.
Kolegi Ratkoviću bih predložio da pročita datume rođenja i datume zasnivanja radnog odnosa pojedinih od kandidata, pa će videti da samo troje njih može biti na mestu sudije Ustavnog suda svih 9 godina, kako je to zakonom predviđeno. Tu nam ne treba neka velika matematika. Ima jedan poslanički klub ovde u Skupštini koji se bavi milionima i milijardama, a ovo je jezik malih brojeva.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pitam da li reč žele predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika. Reč ima narodni poslanik Nebojša Ranđelović, kao ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba LDP. Imate deset minuta.

Poštovani gospodine predsedniče, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, vreme koje pripada mojoj poslaničkoj grupi iskoristiću da dam par impresija koje smo svi stekli na osnovu današnjih diskusija, odnosno izlaganja koleginica i kolega narodnih poslanika.
Kada smo jutros počeli debatu vezanu za izbor sudija Ustavnog suda sa liste predsednika Tadića, prvi govornik je bio ovlašćeni predstavnik LDP-a. Predstavnika predlagača nije bilo. Možemo da sebi postavimo pitanje da li je to ignorisanje Narodne skupštine i narodnih poslanika i da li je to posledica političkog dogovora koji stoji iza kulisa imenovanja, odnosno izbora sudija Ustavnog suda. Zatim, jedan od poslanika iz reda vladajuće koalicije, odnosno nekoga ko podržava predlagača, govorio je o biografijama predloženih kandidata za sudije Ustavnog suda, ističući kako u tim biografijama nema mrlje i kako svi zaslužuju da budu sudije Ustavnog suda.
Dodaću da se tu ne radi samo o biografijama, već insistiramo na tome da malo razmišljamo da se tu radi o proceduri. O proceduri, sem predstavnika opozicionih partija, niko nije govorio, tj. nismo dobili informaciju ko je predložio ove kandidate predsedniku, sa koje liste su predloženi, na osnovu kojih kriterijuma i ko je dao stručni sud o tome. Stručnog suda o tome nismo imali. Dakle, to još jednom upućuje na nekakav politički dil koji je urađen iza političkih kulisa ove skupštine.
Takođe je jedan od poslanika govorio da pravosudni ispit, odnosno doktorat pravnih nauka nije neophodan da bi neko bio sudija Ustavnog suda, već se za sudiju Ustavnog suda podrazumevaju neka šira znanja. Da, kolega je bio u pravu. Za sudije Ustavnog suda se podrazumevaju neka šira znanja, ali ta šira znanja mogu da budu samo nadgradnja, pravosudni ispit ili doktorat pravnih nauka. Da podsetim, da bi neko bio profesor Pravnog fakulteta, mora prvo da bude doktor pravnih nauka.
Dakle, ta šira znanja mogu da budu samo nadgradnja nad onim što je bazično pravničko obrazovanje, da bi neko mogao da bude sudija bilo kog suda, profesor Pravnog fakulteta, pa i sudija Ustavnog suda.
Da ponovim još jednom, ljudi o kojima danas odlučujemo imaće ogromna ovlašćenja. To su ljudi koji će dvotrećinskom većinom moći da sebi u nadležnost stave sve što se tiče zakonitosti i ustavnosti. To su ljudi koji će imati pravo da odlučuju o razrešenju predsednika Republike. Da podsetimo, bez odluke Ustavnog suda nema postupka pred Narodnom skupštinom.
Dakle, odluka Ustavnog suda je uslov da bi se okončao postupak razrešenja predsednika Republike. Da ne nabrajam dalje, kao što je ovlašćenje vezano za ukidanje političkih partija itd.
Prilično je neodgovoran pristup ovakav, odnosno ovakav način imenovanja, odnosno izbora sudija Ustavnog suda, tela koje ima ovakva ovlašćenja. To znači samo da je ovakav način imenovanja sudija Ustavnog suda i utvrđivanje lista samo vrh ledenog brega, iza koga stoji politička trgovina nosilaca vlasti.
To je jedino moguće ishodište političke trgovine, koja je iznedrila antinomičan Ustav, krnji Ustavni sud i prazan zakon o Ustavnom sudu. Naravno, na osnovu svega ovoga može se zaključiti da se iza kulisa ove trgovine krije se nemoćna vlada koja ne želi izbore, koja želi apsolutnu kontrolu svega postojećeg u državi, a oružje u njenim rukama za ostvarivanje ovakve kontrole biće, između ostalog, i Ustavni sud. Sama ovlašćenja Ustavnog suda i način kako će se doći do konstituisanja Ustavnog suda nedvosmisleno govori u prilog ovome što sam sada naveo.
Ovde smo čuli i floskule da će država biti servis građana. Sadašnji ustav, sadašnje zakonodavstvo, dolazeći zakoni, da pomenem samo sadržinu Predloga zakona o Ustavnom sudu, Predloga zakona o predsedniku Republike i sadržinu Predloga zakona o izborima za predsednika Republike, kazuju da ova država neće biti servis građana, nego da će biti servis Vlade Republike Srbije. To je nedopustivo za jednu ozbiljnu državu.
Sadržina svih ovih akata nedvosmisleno govori o svakovrsnom favorizovanju Vlade, odnosno nosilaca izvršne vlasti. Deo ovoga što sam pripremio za sadašnje obraćanje reći ću prilikom obraćanja u vezi izbora kandidata koje predlaže Narodna skupština predsedniku Republike i to će biti samo druga polovina vrha ledenog brega o kome sam sada govorio.

Zaključujem pretres.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – UTVRĐIVANjE LISTE KANDIDATA ZA SUDIJE USTAVNOG SUDA KOJE IMENUJE PREDSEDNIK REPUBLIKE
Primili ste predlog liste kandidata za sudije Ustavnog suda koje imenuje predsednik Republike, kao i ispravke u predloženoj listi. Primili ste zaključak Odbora za ustavna pitanja i biografije predloženih kandidata za sudije Ustavnog suda.
Podsećam vas da, prema članu 160. stav 3. a shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ako to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Otvaram pretres. Dopustite mi da uzmem reč kao predlagač ove liste.

Izvolite, gospodine predsedniče.

Zahvaljujem. Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je lista kandidata za sudije Ustavnog suda koje Skupština treba da predloži, a sa koje predsednik Republike treba da izabere - pet kandidata.
U ovom obraćanju sam želeo da se pre svega osvrnem na period koji je prethodio današnjoj sednici, a koji traje nekoliko meseci, kada je postojala namera da se ova lista sastavi na način da to budu predlozi Narodne skupštine iza koje će stati sve poslaničke grupe, da na listi budu ljudi za koje mogu da stanu sve političke stranke, da među njima nema nijedne osobe koja bi bila sporna za bilo koju od političkih opcija koju mi predstavljamo, a sve u cilju da formiramo instituciju koja će u budućnosti biti jedna od prvih institucija ove države koja neće biti sporna nikome.
To je ono što treba nama u Srbiji u budućnosti. Institucije koje neće biti sporne, koje će raditi svoj posao i na koje niko ne može da baci nikakvu političku sumnju. Nažalost, mi u tome nismo uspeli. Politička scena u Srbiji nije još uvek zrela da dođemo do liste kandidata iza koje može da stane svaka poslanička grupa.
Pokušao sam da organizujem šefove poslaničkih grupa na takav način. Zahvaljujem se svima koji su pokušali da dođemo do toga. Veliko je nepoverenje među nama i u ovom trenutku nije moguće da dođemo do liste koja bi predstavljala kandidate za sudije Ustavnog suda, koji mogu da rade svoj posao bez znaka upitnika koji im stavljaju političke stranke.
Meni je žao zbog toga i nadam se da ćemo u budućnosti moći da konstituišemo institucije koje će biti onakve kakve ova država zaslužuje, a to su institucije koje neće da budu sporne.
Ova lista je sastavljena na predlog poslaničkih grupa, i to nije tajna. Poslaničke grupe su, pretpostavljam, dale svoje najbolje kandidate. Siguran sam da je svaka poslanička grupa verovala da ti ljudi svojom stručnošću, moralom, iskustvom i znanjem zaslužuju da budu na listi Narodne skupštine i zaslužuju da budu sudije Ustavnog suda. Ove ljude ne poznajem lično. O njima najbolje govore njihove biografije i siguran sam u dobru nameru svih onih koji su učestvovali u postupku predlaganja sudija Ustavnog suda na ovakav način.
Mi smo zajednički prošle godine, pre godinu i nešto dana, doneli Ustav iza koga su stale gotovo sve političke opcije u ovoj državi iza kojeg je na kraju stala i većina naših građana. Taj Ustav je definisao izbor sudija Ustavnog suda na jedan komplikovan način. On je definisao izbor sudija Ustavnog suda na način koji nakon toga nije definisan zakonom.
Mi smo se našli u pravnom vakuumu. Imali smo rasprave i u ovoj skupštini na početku ovog zasedanja, odnosno na početku ove sednice da li može ovlašćeni predlagač ove liste da bude predsednik Skupštine ili ne. Samo se nadam da ćemo u budućnosti, pre svega Poslovnikom o radu, definisati ovu važnu materiju i nacrtati hodogram kako će se u budućnosti birati sudije Ustavnog suda kada do izbora dođe.
Do tada se nadam da će ovi ljudi raditi svoj posao pošteno i časno, da će potvrditi poverenje koje mi treba da im damo ovih dana i da će sigurno učiniti sve da Ustavni sud preraste u jednu ozbiljnu instituciju ove države, koja će u budućnosti raditi na čuvanju ustavnosti i zakonitosti rada svih nas i da će najzad prestati dileme koje smo imali u prošlosti, a to su dileme da li se poštuje Ustavni zakon na ovaj ili onaj način, da li treba raspisati izbore sa ili bez neophodnih zakona, i sve one dileme koje smo imali u našem političkom životu u proteklo vreme. Srbija će najzad dobiti Ustavni sud i to je najvažnije.
Dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se usvoji lista od sledećih kandidata za sudije Ustavnog suda: Olivera Vučić - profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, Vesna Ilić-Prelić - državni sekretar Ministarstva prosvete, Katarina Manojlović-Andrić - sudija Vrhovnog suda Srbije, Mihailo Rulić - sudija Vrhovnog suda Srbije, Duško Čelić - saradnik Pravnog fakulteta Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, prof. dr Agneš Kartag-Odri - vanredni profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu, Zejnepa Kavrajić - sudija Okružnog suda u Novom Pazaru, dr Dragan M. Stojanović - profesor Pravnog fakulteta u Nišu, prof. dr Vladan Kutlešić - profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu i profesor na Megatrend univerzitetu i mr Jadranka Injac - sudija Vrhovnog suda Srbije.
Pozivam vas sve da za ovu listu glasate. Hvala vam.

Zahvaljujem predsedniku Narodne skupštine, gospodinu Oliveru Duliću.

Po Poslovniku se javio narodni poslanik Vladan Batić.