Zahvaljujem. To ste već više puta rekli. Najzad, reč ima narodni poslanik gospođica Jelena Marković. Izvolite.

Probala bih da stvar vratim na temu. Ne kažem da su događanja u Sandžaku manje bitna, ili u Raškoj, kako radikali više vole da kažu, svejedno, nećemo o tome polemisati, nego smatram da ipak treba da iskoristimo ovu skupštinsku govornicu da govorimo o dnevnom redu koji se pred nama nalazi.
Drago mi je što pred nama danas, kao tačka dnevnog reda, stoje predlozi predsednika Tadića za sudije Ustavnog suda, zato što smo dugo čekali i zato što smo se svi složili da nam je Ustavni sud preko potreban, da smo konačno došli do te tačke dnevnog reda i da će mnoge naše polemike i nedoumice biti razrešene činjenicom da postoji Ustavni sud, koji će o našim problemima i pritužbama rešavati, umesto da mi dajemo različita tzv. autentična tumačenja Ustava i zakona.
Drago mi je, takođe, što lista, koja se nalazi pred nama, kandidata za sudije Ustavnog suda nije DS lista, iako je rečeno da se mi, činjenicom da to podvlačimo, ograđujemo od predloga predsednika Tadića. Ne, mi smo samo protivnici partijskih sudova i apsolutno ne smatramo da predsednik države treba da, bez obzira koja je njegova politička stranka, zastupa interese te stranke, nego da zastupa interese svih građana. U tom smislu nam je drago da to nije partijska lista, nego nešto drugo.
Zbog toga bih podsetila, pošto je ovde bilo primedbi da bi moglo da se desi da taj sud radi po diktatu jedne političke stranke, ne braneći time DS, nego bilo koju drugu stranku koja će sutra imati predsednika države, koja će imati skupštinsku većinu, da je ustavno rešenje takvo da onemogućava političke partije da zloupotrebljavaju Ustavni sud, činjenicom da pet sudija predlaže kasacioni sud, pet predsednik države, a pet Skupština.
I ako dobro pogledate predloge koji se nalaze pred vama, sledeća tačka dnevnog reda će biti skupštinski predlozi.
Imali smo dosta prilike ovde da čujemo na koji način se došlo do liste kandidata i javnost je dobro upoznata sa činjenicom da se DS zalagala za to da ne bude lista kandidata koju predlaže skupštinska većina i koju će izglasati skupštinska većina, nego da u tome učestvuju sve poslaničke grupe.
DS na toj listi nije predložila nikakve kandidate, ustupajući to drugim poslaničkim grupama, te stoga nije istina da su ovi kandidati predsednika Tadića iz DS. Mi u tome ne želimo da većinski jedno političko mišljenje preovladava, ako uopšte postoji takva mogućnost, i to smo dokazali činjenicom da ne želimo svoje kandidate na listi Narodne skupštine, smatrajući da treba da se i etnička struktura, i svaka druga, i geografska, kako je ovde bilo priče, i kako sam Ustav nalaže i svi drugi kriterijumi da se uvaže prilikom izbora sudija Ustavnog suda jer oni zadovoljavaju sve građane ove zemlje.
Druga pritužba na ovu listu koja se nalazi pred nama jeste profesionalnost ljudi koji su predloženi. Dakle, naravno da je ovo upravo pravo mesto gde ćemo o tome razgovarati, da li imamo dobre kandidate ili ne. Ali, način na koji ćemo razgovarati o njima je sledeći, jedini pravno utemeljen i jedini korektan politički, da tako kažem. Dakle, zna se šta su kriterijumi za neke ljude, gde se smatraju problematičnim, neproblematičnim, uspešnim i neostvarenim u svojoj karijeri ili ne.
Statistika je tu neumoljiva. Ovde imamo troje sudija Ustavnog i Vrhovnog suda, tri profesora pravnog fakulteta, dva tužioca, Niko od ovih ljudi ne dolazi sa neke funkcije gde ga je postavio neko na volšeban način, nije vlasnik privatne kancelarije, nego su ljudi koji su prošli stručni sud, već izborom na ove funkcije, i neke od njih je i postavljala ova ista Skupština, možda u nekom drugom sazivu. Ali su prošli tzv. volju građana.
Drugo, pred nama se nalaze njihove biografije, koje govore dovoljno o njihovom profesionalnom angažmanu. Način na koji mi možemo da pobijemo to što o njima piše je sledeći.
Dakle, pošto se ovde čulo da neki od njih imaju krivične prijave, a podsećam, krivičnu prijavu može podneti svaki građanin i da, ukoliko hoćemo da taj institut zloupotrebljavamo, možemo svakog da diskvalifikujemo iz javnog života.
Ali, ukoliko iko ima saznanje da ovi ljudi na bilo koji način su kršili pravo i poredak ove zemlje, ne treba to da sačuva za skupštinsku govornicu, nego da se obrati nadležnim organima, što je prosto obaveza svakog od nas kao građanina.
U tom smislu DS nema ništa protiv da sutra glasa o razrešenju tih sudija, ukoliko se dokažu istinite tvrdnje o njihovim aferama, ali takođe ostavljamo za pravo da i oni koji su klevetali bez dokaza snose odgovornost za to što smo unapred neke ljude diskvalifikovali sa ove govornice, nemajući argumente za to.
Treće što želim da kažem, to je da smo ovde bili svedoci jedne prilično ružne rasprave o tome na koji način se predsednički kandidat zahvaljuje, citiram tu reč zahvaljuje, svojim biračima. Dakle, i manjine su stavljene u jednu poziciju predmeta trgovine, u kojem je čak rečeno, i to citiram, dakle sledeći put glasajte za nas, pa ćete videti šta ćete dobiti.
Dakle, koliko razumem i kada se opredeljujem kao građanin za nekog kandidata, ne opredeljujem se zato što on kaže šta će mojoj mesnoj zajednici dati, ili meni kao ženi ili na bilo koji način da se kvalifikujem i klasifikujem, nego šta će on kroz svoj program ponuditi celoj ovoj državi i svakom njenom građaninu.
U tom smislu podsećam, dakle, da predsednik Tadić ovde ima dvostruku ulogu, pošto je ovde rečeno da je zaboravio da zaštiti manjine. Dakle, s jedne strane on predlaže listu, a sa druge strane bira sa skupštinske liste, i vrlo je dobro znano da on neće zanemariti taj princip da je ovo etnički heterogena zemlja i da takav treba da joj bude Ustavni sud. Hajde da o tome razgovaramo na kraju i da vidimo da li smo mi bili u pravu kada smo rekli da će taj ustavni sud biti slika ove zemlje i demokratskih načela za koje se borimo.
Kada je reč o poštovanju manjina, manjine se poštuju tako što se sledi evropska orijentacija zemlje, što se sarađuje sa njihovim matičnim zemljama, što se radi na utvrđivanju mira i pomirenja u regionu, što se poštuju prava nacionalnih manjina, što se bori da u novom ustavu bude svaka rečenica, do zapete, iz Ustavne povelje, koja je bila ocenjena kao jedan od najboljih ustava u oblasti zaštite ljudskih i manjinskih prava, što se brane nacionalni saveti, što se brane sve odredbe koje se tiču stečenih prava, što se vodi jedna demokratska otvorena politika kojom ćemo omogućiti i Mađarima na severu Vojvodine, i Albancima na jugu Srbije, i Romima svuda diljem ove lepe zemlje, da se osećaju kao građani države koje štiti i ova skupština, i predsednik i njihova vlada.
Sasvim sam sigurna da ovo što govorim će potvrditi rezultati na izborima i da će građani birati ne po tome ko im je ponudio kandidata iz njihove političke autentične stranke, nego onima ko im je omogućio da imaju sud koji je demokratski i pravi. Hvala vam.

Zahvaljujem gospođici Jeleni Marković, narodnom poslaniku.
Prepodnevni deo sednice je ovim završen. Nastavak je u 15,00 časova. Prvi govornik biće narodni poslanik Slobodan Maraš, a drugi narodni poslanik Dragan Todorović.
(Posle pauze – 15.00.)

Nastavljamo popodnevni rad.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Maraš, a zatim narodni poslanik Dragan Todorović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, današnja tačka dnevnog reda po kojoj radimo je veoma značajna, međutim, značaj te tačke, odnosno značaj izbora sudija Ustavnog suda umanjilo je odsustvo predlagača. Predlagač ovih 10 kandidata je predsednik Republike Boris Tadić.
Međutim, Boris Tadić nije ovde sa nama danas prisutan da pokuša da nam objasni, da nam razjasni i da nam kaže neke glavne karakteristike, onih koji su predloženi s njegove strane i mi to možemo da razumemo, ali mogao je poslati nekoga iz svog kabineta ko bi mogao na najbolji mogući način da nam odgovori na neka pitanja koja smo i mi iz LDP-a, a i poslanici ostalih opozicionih partija, postavili ovde.
To neću da kažem da govori najbolje o odnosu prema svemu tome, međutim, ono što smo bili svedoci tokom prethodne rasprave jeste da su ovo zaista kandidati DS, a najbolje o tome nam govori to što su se jedino naknadno prijavili predstavnici, odnosno poslanici DS-a da pokušaju da na neki način amortizuju ovo odsustvo predlagača. Pokušalo je nekoliko poslanika iz DS-a, veoma neubedljivo, veoma mlako, da nam daju odgovore na neka pitanja. Ne znam da li je razlog to što se stide svojih predloga ili što zaista nemaju puno toga da kažu o tim predlozima.
Mi iz LDP-a imamo jednu načelnu primedbu kada su u pitanju ovi kandidati, odnosno kada je u pitanju izbor sudija Ustavnog suda. Naravno da će ovo biti politički sud, naravno da će biti to sud u rukama Borisa Tadića, iz prostog razloga što je Boris Tadić, kao predsednik Republike, predložio 10 kandidata o kojima mi danas pričamo i treba da izaberemo pet.
Isto tako, Skupština Republike Srbije će predložiti svojih 10 kandidata, od kojih će Boris Tadić odabrati pet kandidata, koji će biti sudije Ustavnog suda. Znači, 10 sudija Ustavnog suda, možemo reći, da će u stvari biti sudije Borisa Tadića.
Zbog čega je to problem? Problem je taj, jer postoje neki članovi našeg Ustava i ja ću citirati samo jedan, recimo to je član 115, koji kaže - Nespojivost funkcije predsednika Republike, i kaže da predsednik Republike ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost.
Zamislimo sada hipotetički da poslanici LDP-a podnesu Ustavnom sudu, pokrenu postupak da je Boris Tadić prekršio Ustav zato što je u isto vreme i predsednik Republike i predsednik DS-a, jer ćete se svi složiti da veoma često ne znamo kako on nastupa, da li nastupa kao predsednik DS-a ili kao predsednik Republike. Šta će onda tih 10 sudija Ustavnog suda koje je, ili predložio Boris Tadić ili su uz njegovu saglasnost izabrani?
Mislim da niko nema dilemu da će naravno reći da nije prekršen Ustav i mislim da će to biti veliki problem za te ljude koji će biti sudije Ustavnog suda.
Naravno da mi imamo mnogo zamerki na neke od njih. Imamo, pre svega, zamerku na to na koji način su predloženi.
Isti takav slučaj je bio i sa Ustavom i zaista moram to da napomenem, da sve što se na brzinu radi, pod velom neke tajnosti, sve što nema odgovore na pitanja koja postavljamo, moramo imati veliki znak upitnika i moramo imati veliku brigu za to na koji način će to da se reflektuje na sve građane Srbije, a pogotovo na jednu od najvažnijih institucija, a to je Ustavni sud.
Čuli smo ovde pre neki dan da su neki poslanici izjednačavali Ustavni sud sa Državnom revizorskom institucijom ili RIK-om, govoreći da svaka stranka može da predlaže.
Nažalost ili na sreću, Ustavni sud nije takva institucija, ne može da bude politička institucija. Svedoci smo da čak i oni koji su imali prilike da predlože samo jednog kandidata, sa jedne strane čujemo da je to stranačka ličnost, s druge strane se to opovrgava itd.
Bojimo se da je ovo, ponavljam, da će biti politički sud i zbog toga mi kao poslanici LDP-a nismo predložili nikoga za sudiju Ustavnog suda.
Šta je još tu nama što se postavlja kao problematično?
Kada smo imali izbor, recimo, Državne revizorske institucije, Zaštitnika građana, kada smo imali izbor Poverenika za javne informacije, niko od tih ljudi, znači i koji su ušli u Državnu revizorsku instituciju ili koji su izabrani za Poverenika i Zaštitnika, nije dobio podršku od vladajuće većine u ovoj skupštini. I bojim se da neće dobijati ni ove sudije Ustavnog suda podršku u budućnosti, jer smo videli da svaki organ državni koji predloži ova vladajuća većina, da li skupštinska ili Vlada, nema podršku onoga ko je predložio.
Zbog toga podvlačim da poslanici LDP-a neće glasati, odnosno neće podržati ovaj predlog i neće glasati za predložene kandidate. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, zatim narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, mislim da i ovaj početak poslepodnevnog rada Skupštine Srbije na neki način pokazuje odnos vladajućih stranaka prema ovom pitanju i njihovo prisustvo, da ste vi praktično počeli sednicu pred praznom salom. Evo, tu je gospodin Šami, svega četiri poslanika je bilo iz ove tri vladajuće stranke, što mislim da nije primereno.
Da se vratim na dnevni red, postavlja se ovde pitanje i na neki način prebacuje se SRS da se sada, kada se krenulo u formiranje Ustavnog suda, dovodi u pitanje da li je Ustavni sud potreban ili nije.
Mislim da je ta konstrukcija veštački izvedena i da apsolutno ne stoji što se tiče SRS. Apsolutno se ne postavlja pitanje da li nam treba Ustavni sud ili ne - treba nam.
Ali je sada pitanje kakav nam sud treba, to je ono što sve vreme pokušava SRS da stavi do znanja i poslanicima Skupštine Srbije, a i građanima Srbije. Da treba Ustavni sud, najbolje ste vi izneli ovde sve one podatke ili jedan deo podataka i činjenica koje govore u prilog toga da treba da se formira Ustavni sud. Iste takve ili slične razloge smo i mi iznosili ovde tražeći da se formira Ustavni sud.
A onda se postavlja pitanje zašto to do sada nije urađeno, zašto se kasni najmanje šest meseci, zašto nemamo Ustavni sud od 2000. godine, skoro četiri godine u kontinuitetu? To je problem sa kojim ste se vi suočili.
Drugi problem, pokušavate da uverite i nas poslanike i građane Srbije da će sastav Ustavnog suda biti nestranački, da ste predložili kandidate koji zaslužuju da tu budu po svim kvalitetima, od stručnih do moralnih. Ističete da DS ne stoji iza ovih predloga predsednika Srbije Borisa Tadića. Kako je onda moguće da ne stoji DS kada izlazite i zalažete se za to? Kako ćete izabrati tu listu? Mene i ne brine šta radi DS po ovom pitanju. Normalno je da ćete podržati predlog vašeg predsednika stranke.
Postavlja se drugo pitanje - šta je sa dve preostale političke stranke u vašoj vladajućoj koaliciji? Kakvu vi to sliku šaljete Srbiji? Da li na ovoj listi govornika ima ijednog poslanika iz redova DSS i G 17? Šta govori ova lista? Govori da ste vi i dalje podeljeni, da DSS apsolutno ne interesuje predlog Borisa Tadića, štaviše da su protiv tog predloga.
Šta je sa G 17? Oni bar tvrde da je stručnost iznad politike ili ispred politike. Što ne brane stručnost ovih kandidata koji su predloženi od strane predsednika stranke? To je najveći problem za ovu državu: vaša podela i vaš rad unutar Vlade Srbije, koji podrazumeva strogo omeđene granice u ministarstvima koja ste dobili, niko se nikome ne meša u posao, vi radite ono što mislite da je najkorisnije za vas, odnosno vašu stranku.
Vi nijednim gestom ne pokazujete da su vam važni interesi države Srbije i građana Srbije. Bar oko ovog pitanja ste morali da nađete konsenzus i da se dogovorite. Kakav ste vi to dogovor postigli? Jednostavan, mi ćemo imati naše kandidate, ne mešajte se u te kandidate, kakvi god da su, vi predložite vaše kandidate, mi nećemo da se mešamo u vaše kandidate.
Šta ćemo dobiti? Dobićemo kandidate jedne stranke i druge stranke, bez obzira ko ih predlaže, koji će postupati po nalozima stranaka kada donose odluku po svakom pitanju po kome Ustavni sud bude donosio odluku.
Takav ustavni sud ne treba Srbiji, ne treba građanima Srbije, a to najbolje pokazuju imena kandidata koji su stigli kao predlog i od predsednika Srbije, a i od ovog dogovorenog predloga od strane Skupštine Srbije.
Da li nam je potreban Ustavni sud? Jeste. Gde je bio do sada? Zar je bilo moguće da je, ne znam u koliko, u 30 i nešto opština u Srbiji praktično prinudna uprava, a izbori se ne raspisuju. Da li bi bilo moguće, da je Ustavni sud formiran onda kada je trebalo da bude formiran, da to stanje bude takvo?
Kome to odgovara? Da li to odgovara opozicionim strankama? Ne, odgovara strankama koje su na vlasti, odnosno koje su u Vladi. Oni koji nisu dobili na lokalnim izborima, kršenjem Ustava i zakona, zahvaljujući većini, dobijaju vlast i u opštini koja im ne pripada, jer građani nisu glasali za njihove predstavnike.
Mislite li da bi ovo u Beogradu što se desilo, da bi se desilo? Mislite li da bi na tako grub način bio prekršen Ustav, zakon i Poslovnik u Skupštini grada Beograda? Ne bi, morali biste da vodite računa, jer Ustavni sud bi o tome morao da kaže svoju reč. Mislite li vi da bi Ustavni sud olako prešao preko činjenice da je razlog neraspisivanja izbora za gradonačelnika Beograda vaše uverenje i ubeđenje da će na lokalnom nivou izbori biti raspisani u roku od šest meseci.
Ko može da vam veruje? Čime ste dokazali da građani Srbije i mi kao poslanici opozicije u Skupštini Srbije možemo da verujemo da ćete vi poštovati ono što obećate ovde u Skupštini? Ne, svi dosadašnji postupci govore da vi jedino čime se vodite u politici, to je korisnost. Čak to ističete u svakoj prilici.
Ono što je za vas korisno, za vas je i najbolje, ali to nije najbolje za građane i državu Srbiju. Zato se mi zalažemo za zakon jer zakon prelazi preko tih stvari korisnosti, odnosno ne određuje se na osnovu korisnosti, nego je propisano tačno šta može, šta ne može i u kojim rokovima. Zato smo insistirali na tome da se formira Ustavni sud na vreme, da ne dođemo u ovu situaciju.
Sada vas pitam, na osnovu ovoga što se dešava sa Ustavnim sudom, čime vi uopšte garantujete da će se ova stvar završiti onako kako biste vi želeli, i to mislim na DS. Očito je da su vaši motivi različiti. DS na svaki mogući način želi da ovaj set zakona, koji je potreban da bi se raspisali izbori, bude donet u Skupštini Srbije, ali očigledno je da DSS uopšte ne deli sa vama istu želju.
Koliko vidim iz njihovog načina postupanja, oni na sve moguće načine gledaju da se neke stvari odlože, da se to dovede u pitanje, jer njih razumem. Njima je to legitimno.
Oni pokušavaju da dobiju u vremenu, ne bi li popravili svoj jako, jako slab politički rejting, tako što će ubeđivati građane Srbije da postoje mnogo važnije stvari nego što su izbori. Vama nisu izbori važni zato što će Srbija time nešto dobiti ili građani Srbije. Vi pokušavate da taj problem rešite, odnosno da izađete na izbore pre rešavanja statusa Kosova i Metohije.
Taj dan "D" koji je bio određen za 10. decembar izgleda da je pomeren, po nekim najavama, Amerikanci su spremni da ga odlože dok se ne završe izbori u Srbiji.
Hajde da postavimo logično pitanje - kako je to u interesu Americi da odloži tako važno pitanje, kao što je nezavisnost Kosova, dok se ne završe izbori u Srbiji. Šta vodi Amerikance da donesu takvu odluku, kada su tvrdili da treba do kraja 2006. godine, pa onda da treba u proleće 2007, ali tada je bio dogovor, ako se sećate, da izbori za predsednika budu u maju 2007, pa se odložilo, pa onda 10. decembar 2007, pa će ponovo da se odloži. Koji su to motivi koji vode Amerikance da se izbori odlože?
Spreman sam da prihvatim one razloge koje navodi DSS kada se protivi izborima u decembru, da Boris Tadić želi da pobegne od odgovornosti za rešenje koje će pokušati da nadmetnu SAD. Ako to prevedemo na razumljiv jezik, onda to govori da je Boris Tadić američka marioneta i da njima više odgovara da na mestu predsednika Srbije bude čovek za koga su sigurni da neće preduzeti nijedan korak koji neće odgovarati Americi.
Koji je drugi razlog? To je ono što je potpuno logički iz svega ovoga što nam se dešava. Setite se izbora Tomislava Nikolića za predsednika Skupštine, kada ste razmenili između sebe sve istinite informacije, odnosno bojazni, i kakav je ko i na koji način politički deluje. To su najveći problemi sa kojima se suočava Srbija, sa kojima se suočavaju građani Srbije.
Zato SRS nije ni htela da se dogovara oko ovog pitanja sa ostalim strankama, jer smo shvatili da je u pitanju politička trgovina i to politička trgovina koja je jasno omeđena.
Ovo je našeg predsednika, ovih pet će da budu vaši, a onih sledećih pet ćete verovatno raspodeliti između sebe, i mi ćemo dobiti praktično ne Ustavni sud, kako grubo da ga nazovem, trgovački sud, ali sud koji je proizišao iz trgovine. Nažalost, on će takve odluke i da donosi.
To neće biti dobro za Srbiju, i mislim da ste krenuli pogrešnim putem, i da će se taj put obiti o glavu i građanima Srbije, a i vama na sledećim izborima.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković a zatim narodni poslanik Vlatko Ratković.

Meni je, dame i gospodo narodni poslanici, žao što gospodin Bajram Omeragić još uvek veruje u Deda mraza i predizborna obećanja Borisa Tadića.  U to vreme ste pevali ''Novi Pazar mali gradić, živeo nam Boris Tadić''. Upravo ste vi Borisa Tadića doveli na poziciju na kojoj se danas nalazi, i evo kako vam vraća. Nadam se da u sledećim izborima ćete povesti računa, jer se samo neoprezan čovek dva puta spotiče o isti kamen.
Naravno, sve vreme ste govorili o gospođi Zejnepi Kavrajić, sudiji Okružnog suda, i pri tom ste zaboravili da je ona na trećoj listi, da je to treća tačka dnevnog reda, da danas raspravljamo o drugoj tački dnevnog reda, raspravljamo o listi koju je predložio predsednik Boris Tadić.
Pre nego što pređem na listu, moram nekoliko današnjih svojih utisaka da iznesem. Prvi utisak mi je bio oduševljenje Boška Ristića time što ćemo konačno dobiti Ustavni sud. Čovek u euforiju pade jutros govoreći sa ove skupštinske govornice kako eto dobija Srbija Ustavni sud. Gde je bio i Boško Ristić, i svi ostali. Godinu dana unazad, dve, tri, četiri, mi nemamo Ustavni sud, i sad dolazimo u situaciju da konačno i tu enigmu razrešimo.
Zašto nemamo Ustavni sud? Da vas podsetim, i u prošlom mandatu, i u ovom mandatu SRS, poslanici SRS gotovo na svakoj sednici pokrenu pitanje neke afere. Afera se zataškava, jer da imamo Ustavni sud ne bi se mogla zataškati. Ustavni sud, ma kakav bio, morao bi te afere da razrešava i aktere afera da privodi k poznaniju, pre svega, prava.
Naravno, s obzirom na činjenicu da ste podelili Srbiju na despotovine, na spahiluke i onda svako svoj segment, i tu mi se ne mešaj, ja se neću mešati tebi, koliko vam je dugo trebalo da konstituišete Vladu, samo zbog podele.
Koliko vam je dugo trebalo da podelite javna preduzeća? Da li su to interesi građana bili prevashodni pa ste odlučivali onoliko dugo kome će koje preduzeće da pripadne?
Da ima Ustavnog suda ne bi se desilo da se u Naftnoj industriji Srbije onolike afere dešavaju.
Ne bi se moglo desiti da 200.000 litara pred novu godinu ode, toj instalaciji nema pristup ceo Novi Sad, nego možda desetak ljudi. Tačno se moglo, u ime i prezime, u sekundu kad je to urađeno pronaći. Nekome nije u interesu.
Da li su MUP i ministar Jočić bilo šta po tom pitanju uradili? Nisu. Dozvolite mi da steknem utisak da tu ima malo interesa nekih stranačkih prijatelja, u najmanju ruku, ministra. Da li je ministar pravde bilo šta učinio po pitanju istrage? Nije. Dozvolite mi da steknem utisak da tu ima sigurno i interesa stranačkih prijatelja ministra pravde.
Šta je sa onim silnim aferama, da vas podsetim, od prodaje Knjaza Miloša pa do ove poslednje Voda Voda? Šta je sa kontrolom leta gde se neverovatne pare, državne pare, kradu iz dana u dan? Čovek ima 1.400.000 dinara platu. Čovek pravi tendere kako njemu padne na pamet, pogodbe kako njemu padne na pamet. Pogledajte njihov vozni park, i nikom ništa. Ali, on ima kvalifikaciju, on je po zanimanju muž gospođe koja je bila sekretarica u nekim od ministarstava, pa ima debelu zaleđinu i može mu se.
Dame i gospodo, da vas podsetim, on posle sledećih izbora, ne znam šta ima dalje od školske spreme, ali ovo muž - to znam sigurno. Dame i gospodo, posle sledećih izora će sve te afere biti otvorene.

Molim vas, gospodine Markoviću, vratite se na temu, nemojte rekla-kazala.