TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 12.11.2007.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

4. dan rada

12.11.2007

Sednicu je otvorio: Oliver Dulić

Sednica je trajala od 10:05 do 18:00

OBRAĆANJA

Oliver Dulić

| Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 130 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja poslanika prisutnih u sali, molim poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 108 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Miloš Jevtić, Gordana Čomić, Borka Vučić, Riza Halimi, Ivica Dačić i Tomislav Nikolić.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – IZBOR SUDIJA USTAVNOG SUDA SA LISTE KANDIDATA KOJU JE PODNEO PREDSEDNIK REPUBLIKE
Primili ste listu kandidata za izbor sudija Ustavnog suda koju je predložio predsednik Republike Srbije, sa biografskih podacima kandidata, kao i saglasnost kandidata da prihvataju kandidaturu.
Podsećam vas da, shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi 5 časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe po rasporedu koji vam je poznat.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 178. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Obaveštavam vas da je ovlašćeni predstavnik SRS narodni poslanik Zoran Krasić, a ovlašćeni predstavnik LDP-a je narodni poslanik Nebojša Ranđelović.
Izvolite, reč ima narodni poslanik Nebojša Ranđelović, pa potom narodni poslanik Balint Pastor.
...
Liberalno demokratska partija

Nebojša Ranđelović

Poštovani gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, danas nam predstoji diskusija o drugoj tački dnevnog reda, tiče se izbora sudija Ustavnog suda sa lista koju je Narodnoj skupštini predložio predsednik Republike Boris Tadić.       
Naravno, i za ovaj deo postupka imenovanja, a potom konstituisanja Ustavnog suda, važi ono što smo rekli kritikujući odredbe Predloga zakona o Ustavnom sudu.
Najpre imamo neke primedbe o načelnim pitanjima. Prvo je, koja je procedura primenjena prilikom utvrđivanja liste od 10 kandidata za sudije Ustavnog suda.
Naime, član 172. Ustava govori o sastavu Ustavnog suda i o tome koji državnom organu kojem daje predlog, ali se nigde ne govori o proceduri, odnosno o načinu kojim se dolazi do liste koja ide kao zvanični predlog.
Može se reći da je, što se tiče imenovanja prvog sastava Ustavnog suda, bilo nemoguće da se primeni druga procedura do one za koju mogućnost daje član 172. Ustava, ali sam dužan da podsetim, shodno onome o čemu sam govorio prilikom kritike Predloga zakona o Ustavnom sudu, da ni taj predlog ne predviđa proceduru kojom se dolazi do kandidata koji treba da budu sudije Ustavnog suda.
Naime, i u Predlogu zakona o kome smo već diskutovali, koji smo kritikovali, samo se u članu 11. pominje procedura, a i to što se u članu 11. pominje samo upućuje na član 172. Ustava, koji u stvari ne pominje nikakvu proceduru.
Zato postavljam pitanje, vama gospodine predsedniče i nadam se da ću dobiti odgovor, koja je procedura primenjena da bi se došlo do 10 kandidata o kojima će danas, odnosno kada bude dan za glasanje odlučivati Narodna skupština?
Shodno pitanju koja je procedura primenjena, postavio bih i pitanje koji su kriterijumi primenjeni?
Kada smo razmatrali na sednici Odbora za ustavna pitanja kandidate koje će Narodna skupština predložiti predsedniku Republike, vođena je diskusija i o tome, jer su se na listi našli neki kandidati koji ni po jednom kriterijumi ne mogu da zadovolje ono što se traži u Ustavu, a to je da kandidat za sudiju Ustavnog suda može da bude samo istaknuti pravnik, odnosno neko ko se bavi profesurom na pravnom fakultetu, kako stoji u Ustavu.
Shodno ovome što imamo ispred sebe, odnosno ovom spisku sa biografijama, možemo zaključiti da se o ovakvom pristupu, odnosno o ovakvoj proceduri nije vodilo računa ni kada je sastavljana lista od 10 kandidata o kojima će se izjasniti Narodna skupština. Očigledno da i lista koju je predložio predsednik Republike i lista koju će predsedniku Republike predložiti Narodna skupština ukazuju na to da će se raditi o jednom partijskom sudu koji će biti u krnjem sastavu.
Dakle, taj sud u samom startu svog bivstvovanja nosi dve negativne karakteristike. Jedna je da je u krnjem sastavu, što dovodi do toga da je moguća svaka vrsta opstrukcije, koju može da vrši samo jedan sudija, pa do toga da nisu ispoštovani kriterijumi, odnosno da se na listi nalaze ljudi koji ne mogu da budu ni sudije opštinskih sudova, a kamoli sudije Ustavnog suda.
Takođe se postavlja i jedno načelno pitanje, naime, radno-pravni status sudija Ustavnog suda Predlog zakona o Ustavnom sudu, a ni Ustav ne regulišu. O tome smo nadugačko i naširoko diskutovali prilikom rasprave o Predlogu zakona o Ustavnom sudu.
To pitanje ne postavljam slučajno jer, shodno važećim radno-pravnim propisima, koji će se primenjivati i na sudije Ustavnog suda, jer ne postoji leks specijalis koji tretira tu materiju, ovde u ovom spisku nailazimo na ljude kojima po sadašnjim propisima, recimo kandidatu Vlatkoviću iduće godine, treba da počne penzija; on iduće godine ispunjava uslove za odlazak u penziju, pa zatim gospođa Branka Ćurčija i da ne nabrajam dalje.
Shodno činjenici da mandat sudija Ustavnog suda traje devet godina, postavlja se pitanje šta će se događati sa Ustavnim sudom kada se primene radno-pravni propisi koji se tiču i sudija Ustavnog suda, odnosno da li ćemo kroz svu ovu proceduru, za koju ne znamo koja se pravila primenjuju, prolaziti ponovo naredne godine, kada sudije koje budu ovih dana imenovane budu ispunile uslove za odlazak u penziju.
Poslanička grupa LDP neće podržati ovakav pristup imenovanja sudija Ustavnog suda, između ostalog, i zbog toga što nije utvrđena procedura, što je korišćen paušalni pristup prilikom procedure za imenovanje, odnosno za određivanje liste sudije, i koje je imenovao predsednik Republike i liste kandidata za sudije koje će imenovati Narodna skupština.
Shodno razlozima koje sam sada naveo vezane za načelna pitanja procedure, a i za suštinska pitanja koja vidimo iz biografija kandidata za sudije Ustavnog suda, stav poslaničke grupe LDP biće ovakav. Gospodine predsedniče, zahvaljujem na pažnji i napominjem da ćemo drugih 10 minuta iskoristiti prilikom završnog izlaganja, nakon obavljene rasprave.

Oliver Dulić

| Predsedava
Po Poslovniku se javio narodni poslanik Čedomir Jovanović, a potom će reč dobiti Pastor Balint, kao šef poslaničkog kluba.
...
Liberalno demokratska partija

Čedomir Jovanović

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se u skladu sa članom 87. Poslovnika. Citiraću ga: "Na sednicama Narodne skupštine, pored narodnih poslanika, učestvuju članovi Vlade, ovlašćeni predstavnici drugih predlagača zakona i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, kao i druga lica koja predsednik Narodne skupštine pozove".
Citiraću i član 166. Ustava Republike Srbije, u kome se kaže: ''Ustavni sud je samostalan i nezavisan državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode. Odluke Ustavnog suda su konačne, izvršne i obavezujuće.''
Mi danas razgovaramo o kandidatima za sudije Ustavnog suda. Srbija nema Ustavni sud. U kakvoj atmosferi protiče ova rasprava? Gde su predstavnici Vlade, gde su predlagači imena o kojima mi danas treba da razgovaramo? Zašto takvo nepoštovanje prema toliko važnoj instituciji koja je potrebna ovoj zemlji?
Mi smo održali konsultacije pre početka ove sednice. Razgovarali su šefovi poslaničkih grupa. Pomenute su neke pravne nedoslednosti, nejasnoće, nepreciznosti, ali upravo nejasnoće i nepreciznosti su obavezivale predstavnike predlagače, bez obzira da li govorimo o predstavnicima parlamentarnih grupa koje su predložile kandidate za sudije ili o predstavniku predsednika Republike, ukoliko on sam ne želi ovde da se pojavi.
Nama su ta obrazloženja manje važna, ali je potrebno pokazati drugačiji odnos prema tako važnom pitanju kao što je formiranje Ustavnog suda Republike Srbije. To je obaveza kojoj nije odgovoreno na vreme i to je obaveza kojoj se danas ne odgovara na valjan način. Znači, nova greška. Koji onda sud mi priznajemo ako ne priznajemo Ustavni sud i koji sud mi poštujemo, ako ne poštujemo kao Parlament ovako važnu instituciju, kao što je institucija Ustavnog suda, čije su odluke konačne, izvršne i opšteobavezujuće?
Nema nijednog predstavnika Vlade. Je l' to poruka onih koji su nam obećali pravnu državu, poruka sa kojom Parlament treba da se složi?
Nema predstavnika predsednika Republike, nema nikoga ko može da odgovori na ta pitanja koja mi postavljamo. Po kojim procedurama se došlo do ovih kandidatura i po kojim kriterijumima? Po političkim, kao što se uvek u Srbiji radilo, i u Miloševićevo vreme, i u vreme DOS-a, ali i danas. Ako nije bilo mogućnosti da se te promene unesu 2001. godine, kada je biran Ustavni sud, zašto ih nema danas, zašto one nisu definisane Ustavom? Zato što niko nije razmišljao o Srbiji budućnosti. Traženo je političko pokriće za propali politički projekat i danas Srbija plaća cenu toga.
U ovom ustavu su morali biti definisani i kriterijumi i procedure po kojima se biraju sudije Ustavnog suda. To svesno nije urađeno, to nije slučajan propust, to je poruka onih koji su tada bili na vlasti, koji su danas vlast, da će oni biti ti koji će tumačiti i štititi pravo i zakone u ovoj zemlji, ali i nezavisne institucije koja bi svaki njihov postupak stavila izvan zakona i izvan Ustava, kao što je to bio slučaj do sada.
Na jedan loš način je započela rasprava, ovo je sramota, ovo je ponižavanje građana i ovo je ugrožavanje elementarnih demokratskih principa na kojima se zemlja mora razvijati, jer je jasno da kroz ovakav postupak nećemo dobiti Ustavni sud koji je ovoj zemlji potreban.
Što se tiče nekulture koja obeležava ovakvu raspravu, žao mi je što ona dolazi iz poslaničke grupe DS.

Oliver Dulić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Pastor Balint.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Balint Pastor

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, kao prvo, ispred narodnih poslanika Saveza vojvođanskih Mađara, moram da kažem da nam je zadovoljstvo što će biti deblokiran rad Ustavnog suda posle više od godinu dana, ali isto tako treba da kažem da ni u raspravi u vezi Predloga zakona o Ustavnom sudu ovde niko nije rekao ko je odgovoran za to da jedna tako važna institucija, kakva je Ustavni sud Republike Srbije, ne radi već više od godinu dana. Ko je odgovoran za to da Ustavni sud u ovom trenutku ima oko 1.000 nerešenih pitanja i  ko je odgovoran za ovakvo stanje?

Mislim da i sa ove govornice moramo reći da potpunu odgovornost za ovo stanje snose stranke koje su činile prethodnu i sadašnju Vladu. Znači, prethodna i sadašnja Vlada, odnosno one stranke koje su činile prethodnu i sadašnju Vladu treba da snose potpunu odgovornost za to da jedna tako važna institucija, koja u Evropi funkcioniše u svim zemljama već više od 90 godina, znači od Hansa Kelsena, u ovoj zemlji ne funkcioniše već više od godinu dana.

Pored toga, isto tako treba da kažem, odnosno primoran sam da kažem da je vrlo loše što nemamo tu danas predsednika Republike, kao ovlašćenog predlagača liste sudija, ili nemamo barem predstavnika predlagača ovih sudija.

To nije ponižavanje samo institucije Ustavnog suda i nije samo ponižavanje Parlamenta, kako je to gospodin Čedomir Jovanović rekao, nego to smatram i poniženjem ovih kandidata koje je predložio predsednik Republike.

Mislim da je vrlo loše za ove ljude koji su prihvatili da budu kandidati za sudije Ustavnog suda da tu nema nikoga ko bi rekao zašto je smatrao da ovi ljudi budu na listi kandidata za sudije Ustavnog suda. Pošto nema tu ni predlagača, ni predstavnika predlagača, ne znam ni koliko je celishodno reći bilo šta o ovim imenima. Ne znam koliko je celishodno postavljati bilo kakva pitanja, ali mislim da je to dobro uraditi, ako ne zbog druge stvari, onda zbog građana i zbog javnosti.

Mi moramo pretpostaviti da su sva ta lica koja su na ovoj listi, kao kandidati za sudiju Ustavnog suda, stručni ljudi, istaknuti pravnici, da ispunjavaju i ljudske i moralne uslove za to da budu kandidati za sudiju Ustavnog suda.

Mi to ne možemo osporiti, jednostavno smatamo da predsednik Republike sigurno nije, to je jedna oboriva pretpostavka, ali moramo smatrati da predsednik Republike ne bi nikoga predložio za sudiju Ustavnog suda ko ne ispunjava i stručne, i moralne, i ljudske uslove iz Ustava i zakona da bude kandidat za sudiju Ustavnog suda.

Isto tako, ne osporavajući to da su svi ovi ljudi i moralni, i časni i dobri pravnici, treba da kažem i to da je veoma tužno što predsednik Republike nije mislio da je bitno da na ovoj listi kandidata za sudije Ustavnog suda budu i predstavnici nacionalnih manjina. Mislim da je to jedan vrlo, vrlo loš signal pripadnicima nacionalnih manjina, državljanima Republike Srbije, jer je to signal da, bez obzira na to što jednu trećinu stanovništva Republike Srbije čine predstavnici nacionalnih manjina, predsednik Republike Srbije, koji bi trebalo da bude predsednik svih građana Republike Srbije, smatra da nacionalne manjine nemaju istaknute pravnike, moralne i časne ljude koje bi vredelo predložiti za sudije Ustavnog suda.

Moram da kažem, bez obzira na to što nije tu predsednik Republike, da nacionalne manjine, i Hrvati, i Bošnjaci i Mađari, i Slovaci, i Rumuni, i Albanci, ali sam isto tako siguran da i Romi i druge nacionalne manjine u Republici Srbiji imaju moralne, časne i stručne kandidate za obavljanje funkcije ili posla sudije Ustavnog suda.

Siguran sam da nacionalne manjine imaju i sudije, i javne tužioce, i advokate i profesore na pravnim fakultetima širom Republike Srbije koji bi mogli da budu sudije Ustavnog suda. To, nažalost, gospodin Boris Tadić, predsednik Republike Srbije, nije tako mislio i na ovoj listi od 10 kandidata za sudije Ustavnog suda nema nijednog kandidata koji pripada nekoj nacionalnoj manjini u Republici Srbiji.

Sreća je što na osnovu Ustava Republike Srbije kandidate za sudije Ustavnog suda ne predlaže samo predsednik Republike, nego predlaže i Narodna skupština Republike Srbije.

Bez obzira na to što je to sledeća tačka dnevnog reda Narodne skupštine, želeo bih odmah da kažem na ovom mestu da poslanička grupa Manjina i poslanička grupa Vojvođanski poslanici imaju kandidate za sudiju Ustavnog suda iz reda nacionalnih manjina, i ti kandidati će biti na toj listi, i isključivo od predsednika Republike će zavisiti da li će neko od tih kandidata i postati sudija Ustavnog suda.

Želeo bih sa ovog mesta da apelujem i na predsednika Republike gospodina Borisa Tadića da, ukoliko to u prvom koraku nije učinio, znači nije predložio da neko od pripadnika nacionalnih manjina bude kandidat za sudiju Ustavnog suda, onda barem izabere kandidata, pripadnika nacionalne manjine, za sudiju Ustavnog suda sa liste koju će mu predložiti Narodna skupština Republike Srbije.

Siguran sam da je u interesu cele Republike Srbije da barem jedan sudija Ustavnog suda bude pripadnik nacionalnih manjina, a želeo bih da podvučem još jedanput da sam siguran da nacionalne manjine, koje čine jednu trećinu stanovništva Republike Srbije, imaju moralne, časne i stručne ljude za obavljanje funkcije sudije Ustavnog suda. Hvala lepo.

Oliver Dulić

| Predsedava
Zahvaljujem. Po Poslovniku se javio narodni poslanik Boško Ristić, potom narodni poslanik Vladan Batić. Izvolite.
...
Demokratska stranka

Boško Ristić

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, mogu da kažem da sam kao građanin, kao pravnik i kao narodni poslanik srećan da će Srbija dobiti Ustavni sud. Mislim da predloženi kandidati i zakon o Ustavnom sudu upravo stvaraju garanciju za zaštitu ljudskih i manjinskih prava i sloboda.

Oliver Dulić

| Predsedava
Gospodine Ristiću, vi reklamirate povredu Poslovnika?
...
Demokratska stranka

Boško Ristić

Da, mogu da kažem da je to član 178. Poslovnika o radu Narodne skupštine, koji definiše postupak za izbor i razrešenje funkcionera koje bira Narodna skupština. U članu 178. predviđeno je da Narodna skupština bira predsednika i sudije Ustavnog suda.
Član 172. Ustava kaže da Narodna skupština bira pet kandidata sa liste od 10 koju predlaže Skupštini predsednik Republike Srbije. Ovlašćenje predsednika proističe iz samog Ustava.
Legitimitet je predsednik dobio na izborima i predstavlja volju građana Srbije, i on ima ustavno ovlašćenje da Skupštini predloži izbor sudija Ustavnog suda, a s druge strane on takođe ima ovlašćenje da sa liste koju njemu dostavi Skupština, sa liste od 10, imenuje pet sudija Ustavnog suda.
Kao što predsednik Narodne skupštine nema obavezu, pravo, ni ovlašćenje da obrazlaže predsedniku Republike listu koju Skupština dostavlja predsedniku, tako je po principu jednakosti koju je Ustav hteo da uspostavi između parlamenta i predsednika u ovoj situaciji, raspodeli moći između izvršne vlasti parlamenta i predsednika države, tako i predsednik Republike nema obavezu, a nema ni pravo, jer mu to Ustavom nije dato, da obrazlaže Skupštini i lobira za pet od 10 kandidata koje prosleđuje Skupština.
Što se tiče razloga zašto Ustavni sud do sada nije konstituisan, mogu da kažem, samo u ime DS, da je prva mogućnost, na osnovu Ustava i Zakona o sprovođenju Ustava, kada se pred Skupštinom našao predlog za izbor sudija Ustavnog suda i zakon koji definiše i poziciju i postupak Ustavnog suda.
Prema tome, DS ne može da snosi odgovornost za političku krizu u kojoj su se našli parlament i Vlada u prošlom sazivu, a ta politička kriza je razrešena izborima i usvajanjem Ustava i zakona za njegovo sprovođenje.
Prema tome, želim da zaključim da smatram da je od interesa građana u Srbiji da Ustavni sud bude konstituisan, da budu izabrani i predsednik i sudije Ustavnog suda.
Smatram da su predloženi kandidati koje će Skupština uputiti predsedniku, a s druge strane i kandidati koje je predsednik uputio Skupštini, potpuna garancija da ćemo imati ljude od struke koji su dali doprinos razvoju pravnog sistema, o tome govore njihove biografije, da Ustavni sud svoju funkciju obavlja u skladu sa onim kako je njegova pozicija definisana Ustavom.
Očekujem bolju zaštitu građanskih prava, manjinskih prava i sloboda, a isto tako i garanciju da će državne institucije bolje i efikasnije raditi i da će država biti u suštini servis građana u zaštiti njihovih prava i sloboda. Hvala.