Gospodine Albijaniću, nemojte me prekidati, taman dolazim u meritum stvari, pa bojim se da me ne zbunite.
Upravo zbog tih silnih afera, zbog lopovluka, zbog toga što ste državu podelili na spahiluke, zbog toga što svaki ministar ima više od 40 pomoćnika, pa ni Ali Baba nije imao više od 40 pomoćnika i zamenika. E, vaši ministri imaju, 54 pomoćnika ima jedan ministar. Zar to nije sramota?
Jedino što radi u ovoj državi, jedino što prima platu, to su upravo ove administracije koje ste vi proizveli, birokratija koju ste bukvalno po sistemu deobe ćelija, po sistemu ameba se namnožilo, pa agencija za ovo, pa agencija za ono itd. Oglodaste državu do kostiju, nema više šta.
E sad ćemo da dovedemo da napravimo ustavni sud, ali nećemo praviti ustavni sud koji će raditi u skladu sa Ustavom, nego ćemo početi tako što će se predložiti upravo oni koji su se dokazali u zakonu koji je bio na javnoj raspravi i koji ćemo sad, kad bude dan za glasanje, glasati i izglasati.
U članu 15. kaže - sudija Ustavnog suda razrešava se ako postane član političke stranke.
Koja je garancija da ovi koje je sad predložio Boris Tadić i ovi koje je predložio predsednik Dulić nisu članovi političkih stranaka? Kako ćete to sad nas poslanike da ubedite da oni nisu u političkim strankama. S obzirom na njihovo dosadašnje delovanje, i u sudovima gde su se nalazili, a i ovako u javnom životu, tačno mogu da odredim ko kojoj političkoj stranci pripada. Da li ćete otvoriti kompjutere da uđemo u bazu podataka, da proverimo da li su vam članovi političkih stranaka? Nećete, naravno.
S obzirom na to da ima još dosta govornika iz SRS, neću svih 10 predloga koje je predložio Boris Tadić komentarisati, zadržaću se samo na dva. Mislim da će moje kolege, poslanici SRS, iskomentarisati i ostale, pa da vidite, da ogolimo građanima Srbije da vidite koga to predlažete za sudije Ustavnog suda.
Prvi o kome bih stvarno hteo da govorim je kandidat koji se nalazi pod brojem osam je Dragiša Slepčević, inače sudija Vrhovnog suda. Da vas podsetim na to delovanje tog sudije Vrhovnog suda. Pre desetak godina preduzeće ''Putogradnja'' dobije u Inđiji tender da izgradi vodovod i vodotoranj. Putogradnja izgradi, završi posao i vodovod i vodotoranj uđu u eksploataciju i dan-danas građani Inđije koriste i taj vodovod i taj vodotoranj.
Kad je trebalo da se plati Ješić, predsednik opštine, zabrani isplatu, a i nisu imali izgleda odakle da plate jer su sve prethodno počistili, ko gubar šumu, opštinsku kasu, zabrani isplatu i naravno čovek, Mihajlo Mihajlović, mislim da se zove vlasnik i direktor preduzeća, pokrene tužbu.
Već tri puta okružni sud donosi u korist izvođača radova i tri puta Vrhovni sud odbija to i vraća na ponovno odlučivanje. Gle čuda, sva tri puta predsedavajući sudija tog veća je taj Slijepčević. Radi se o cifri od preko milion evra. Sa kamatama od devedeset i neke godine, kada je to bilo, verovatno već prilazi cifri od dva miliona.
"Putogradnja inženjering", pošto su joj dužni, javi se ponovo na konkurs kada je, valjda u Maradiku, ispravićete me gospodine Vukeliću, trebalo graditi vodotoranj. Naravno, nisu mu dali, jer mu već mnogo duguju i nađu drugog investitora. Čovek izgradi vodotoranj, vodotoranj stoji uspravno, ni vetar mu nije mogao ništa. Elem, kada su ga napunili vodom, vodotoranj padne, čak i povredi neke ljude tamo. Toliko o kvalitetu izvođača tih radova koji su uz proviziju dobijali tendere. Ovom čoveku, zahvaljujući Slijepčeviću, opština Inđija i dalje duguje preko dva miliona evra.
Tog čoveka, pošto se dokazao kao moralna gromada, a pri tom da vas podsetim da je predsednik opštine Inđija, ako ste ispustili iz vida, bio član GSS, pa onog trenutka kada je GSS počeo polako da hramlje, kada su počeli da ga napuštaju, on tap u DS.
Ne treba njemu ni vaš program, ni vaš statut, ni vaša ideologija, njemu treba vaša zaštita, a zaštitiće ga upravo sudija Slijepčević, sada kao sudija Ustavnog suda. Poslanici SRS neće glasati za ovakvo kadrovsko rešenje.
Sledeći kandidat, koji se istakao od "buldožer revolucije" naovamo, od trenutka kada je sinulo nad Srbijom, kada ste zapalili Skupštinu i RTS, do današnjeg dana, upravo se dokazala, radi se o gospođi Mariji Draškić. Ona je, kao naučnik, kao profesor, izdavala i neke knjige.
Samo ću iz njenog golemog opusa nekoliko knjiga da izdvojim. Prva je "Transeksualitet i brak". Ne znam da li ovde ima nešto poučno, za SRS sigurno nema. Druga je "Osnovi prava I", zajedno sa Stevanom Lilićem. Ovde dolazimo do problema. Da vas podsetim, taj Stevan Lilić je ona lopuža ...
(Predsedavajući: Gospodine Markoviću, molim vas da vodite računa, upozoravam na vreme.)
Izvinjavam se, gospodine predsedavajući. Stevan Lilić je onaj intelektualac koji je ukrao mrtvog Lazu M. Kostića, ukro mu Administrativno pravo i prepisao od tačke do tačke. Mislio je čovek - umro Laza Kostić, nema više ko da ga brani, niko i ne čita to Administrativno pravo, sada Upravno pravo, pa niko neće ni primetiti. Međutim, našao se dr Vojislav Šešelj, pa kaže upravo ovo što sam rekao maločas, citirao sam dr Vojislava Šešelja: "Lopuža Stevan Lilić".
(Predsedavajući: Gospodine Markoviću, zaista vodite računa.)
Dalje, "Osnovi prava II", zajedno sa Stevanom Lilićem, opet ista priča. "Prava pacijenta - Fond za otvoreno društvo". Al' im je društvo i to otvoreno. "Prava pacijenta II", "Prava pacijenta III", takođe Fond za otvoreno društvo. "Model Zakona o medicinski potpomognutom rađanju - Fond za otvoreno društvo i Centar za bioetiku". Šesta, "Pravna klinika - Fond za otvoreno društvo", "Model Zakona o transeksualcima - Centar za bioetiku i Fond za otvoreno društvo".
S obzirom na nauku koju je gospođa Draškić elaborirala svetskoj i našoj javnosti, pre svega, i s obzirom na to da pouzdano znam da pripada jednoj od političkih stranaka vladajuće opcije, preporučujem poslanicima SRS da, kada bude gospođa Draškić na glasanju, pritisnu crveno dugme.

Reč ima narodni poslanik Vlatko Ratković, a posle njega narodni poslanik Sreto Perić.

Gospodine potpredsedniče, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u toku prethodne nedelje vodili smo načelnu raspravu o Predlogu zakona o Ustavnom sudu.
Mislim da ogromna većina poslanika, i stručna javnost i uopšte javnost u
Srbiji shvata značaj ovako važne institucije za funkcionisanje pravnog sistema Republike Srbije.
Ustavni sud je, podsetiću, po ustavnoj definiciji, nezavisan i samostalan državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost, ljudska i manjinska prava i slobode. U narednim danima raspravljaće Narodna skupština u pojedinostima, znači po amandmanima, a koji su podneti u velikom broju na Predlog zakona o Ustavnom sudu, a sadašnja tačka dnevnog reda jeste Predlog kandidata za sudije Ustavnog suda koje je dostavi predsednik Republike.
Podsetiću vas da je predsednik Republike Srbije Boris Tadić 14. juna 2007. godine dostavio Narodnoj skupštini listu kandidata za sudije Ustavnog suda, temeljeći svoj predlog na odredbi člana 172. Ustava Republike Srbije, pri čemu se predsednik rukovodio prvenstveno imperativnom normom Ustava, i to člana 172. takođe, koji propisuje da se sudija Ustavnog suda bira i imenuje među istaknutim pravnicima, sa najmanje 40 godina života i 15 godina iskustva u pravnoj struci.
Biografije ovih deset kandidata, koje su pred nama, ako ih pažljivo proučimo, ako ih pažljivo pročitamo, kvalifikuju svih deset kandidata za ovako odgovornu funkciju sudije Ustavnog suda. Čitajući biografije ovih kandidata možemo da se uverimo da među njima ima istaknutih teoretičara prava, a jedan značajniji broj među njima jesu tzv. praktičari. Znači, imamo ovde i sudije Vrhovnog suda, imamo i tužioce, imamo profesore pravnog fakulteta.
Osvrnuću se na jednu primedbu koju je u toku današnje rasprave jedan od kolega poslanika izneo, da niko od ovih ili većina nema položen pravosudni ispit. Dakle, pročitajmo pažljivo biografije i utvrdićemo da od predloženih deset kandidata, sedam kandidata ima položen pravosudni ispit, a tri kandidata su profesori pravnog fakulteta, koji nužno ne moraju da imaju pravosudni ispit, niti je sam pravosudni ispit po sebi neki conditio sine qua non da bi neko bio istaknuti pravnik. No, kažem, postoji sedam kandidata sa položenim pravosudnim ispitom.
Što se tiče druge primedbe, koja je, takođe, od strane jednog kolege poslanika istaknuta, da biramo penzionere u Ustavni sud, ta konstatacija nije tačna. Kažem, pročitajmo ponovo i pažljivo biografije, pročitajmo godine rođenja sudija i videćemo da većina njih ima uslov da u narednih devet godina, kako to Ustav nalaže, može da vrši ovu funkciju.
Ne moram čitati imena kandidata, ali reći ću da su godišta sledeća: 1961, 1962, 1953, 1953, 1946, 1953, 1950, 1955, 1948 i 1954.
Predsednik Republike Srbije Boris Tadić rukovodio se svojim ustavnim ovlašćenjima i svojim ustavnim obavezama i Narodnoj skupštini dostavio je listu od deset kandidata.
DS će, po okončanju rasprave o ovoj tački dnevnog reda, a pre dana za glasanje, vrlo analitično pristupiti izboru pet od deset predloženih kandidata, pri čemu još jednom ističem da reference koje imaju ovi kandidati zadovoljavaju i ustavnu normu i intenciju Narodne skupštine da Ustavni sud čine ljudi koji su dokazani u struci i koji će efikasno i stručno obavljati svoj posao.
Mnogi od ovih kandidata imaju niz naučnih radova, niz stručnih radova, a većina ovih kandidata ima i veliko praktično iskustvo, i to još jednom hoću da ponovim, imaćemo takvu strukturu Ustavnog suda gde će sedeti i ljudi koji su praktično radili ili kao sudije, ili kao tužioci, ili kao sudije Vrhovnog suda, ili kao sudije Ustavnog suda, kako sa ove liste koju je predložio predsednik Republike, tako i sa liste kandidata koju će Narodna skupština dostaviti predsedniku Republike.
Dakle, DS će se između ovih 10 kvalitetnih kandidata opredeliti za pet najkvalitetnijih i glasaće za njih i time ćemo mi našu ustavnu obavezu, kao poslanici, ispuniti. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Sreto Perić, a zatim narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi sada imamo na dnevnom redu izbor sudija Ustavnog suda, a sa liste koju je predložio predsednik Republike Srbije. Mi, kao narodni poslanici Skupštine Republike Srbije, na osnovu dva člana Ustava, imamo ovlašćenje i obavezu da radimo ovaj posao.
Interesantno je da je jedan od narodnih poslanika rekao da se ovde raspravlja više politički, pa u svojoj diskusiji skoro osporio pravo narodnih poslanika da donose odluke koje se tiču izbornog prava Narodne skupštine, što je regulisano članom 99. gde je u tački 2. rečeno da, između ostalog, a u okviru svojih izbornih prava, Narodna skupština vrši izbor i razrešenje sudija Ustavnog suda.
Ustavni sud za SRS je uvek veoma važna i jedna od možda najvažnijih tema o kojoj treba da raspravljamo u Narodnoj skupštini, a to ukazuju i odredbe Ustava.
Podsetiću vas da je Ustavnom sudu u Ustavu Republike Srbije posvećeno 10 članova. Da bi mogli da razumemo koliku snagu, važnost i značaj taj Ustavni sud treba da ima porediću još sa nekim institucijama na koji način i sa koliko odredaba tretira Ustav Republike Srbije: predsednik Republike – 11 članova je posvećeno, Narodna skupština i Vlada Republike Srbije po 13, Zaštitnik građana jedan i Vojska Srbije tri.
Naravno, o svim ovim institucijama treba doneti posebne zakone i nadam se da ćemo u ovom sazivu imati zakon o Narodnoj skupštini, s obzirom da to nismo uspeli u više navrata do sada.
Poslanici DS su zaista, ono o čemu je govorio i gospodin Dragan Todorović, poslanik SRS, pokušali da obmanu javnost i da ukažu na to da SRS nije za izbor Ustavnog suda. Na to smo ukazivali stalno, doduše pridruživali su nam se tu još neki poslanici, i da je to neophodno i obavezno.
Međutim, način na koji se ovo danas našlo pred narodnim poslanicima ukazuje da predlagač nije ozbiljno pristupio ovom problemu, odnosno izboru Ustavnog suda. Kako i na koji način? Ima li išta logičnije nego da predstavnik ove liste, a to je predsednik Republike Srbije, gospodin Boris Tadić, bude ovde kada razmatramo njegov predlog.
Onda je Boško Ristić pokušao da objasni da predsednik Republike Srbije i Narodna skupština imaju ista prava i da to onda nije ni bitno i ne treba da bude ovde. Mislim da je trebalo da bude ovde, da damo jedan značaj i ton važnosti izboru sudija Ustavnog suda.
Samo ću vas podsetiti da u prethodnom mandatu za izbor sudija Ustavnog suda predsednik Republike Srbije je predložio tri kandidata, a za neke od ta tri kandidata nisu glasali ni poslanici DS, što ukazuje da nije imao ozbiljnu nameru da se izvrši izboru sudija Ustavnog suda, jer da jeste, predložio bi kandidate za koje će bar glasati poslanici DS. Njemu nije ni odgovaralo da se izabere Ustavni sud, jer štošta od onog dana do danas što je prošlo, sigurno ne bi, da smo imali Ustavni sud, koji je trebalo da štiti prava građana, između ostalog.
Mi smo, prilikom vođenja aktivnosti oko usvajanja Ustava Republike Srbije, ukazivali da nije najbolji način izbor sudija na ovakav način. Imamo sada tri subjekta koja vrše izbor ili tri institucije, zaista veoma važne, koje vrše izbor sudija Ustavnog suda.
Pošto se predviđa u Poslovniku o radu Ustavnog suda da će se razrešiti neke dileme i neke nepoznanice, izražavam sumnju da sudije Ustavnog suda, dakle njih 15, kada svi budu izabrani – poslovnikom o radu Ustavnog suda možda će biti predviđeno, a on je promenljiv, moći će da se menja više puta u toku trajanja mandata sudija Ustavnog suda – pa da kažu sudije Ustavnog suda koje je izabrao predsednik Republike, e pa mi smo najvažniji, nas je predložio predsednik Republike.
Poznato vam je da je SRS imala želju i potrebu da se donese i usvoji Ustav Republike Srbije, kako bismo zaštitili Kosovo i Metohiju, i onda smo odustali od tih svojih namera, odnosno našeg viđenja kako bi trebalo rešiti taj problem. I možda i tačno je da za mnoge zakone nismo glasali, ali smo za to, dok se oni ne promene, da se poštuju i za to smo da se poštuje i ovaj način na koji se vrši izbor sudija Ustavnog suda.
Gospodin Batić je ovde osporavao i čulo se još od nekih da ima nekoliko kandidata koji treba za godinu dana da odu u penziju. Ne mogu potpuno da se priključim kritici tog načina izbora. Malo mi je nezgodno što gospodin Batić nije tu, da bi i za njega, kao diplomiranog pravnika, doktora pravnih nauka, i za mnoge kolege diplomirane pravnike, najveće dostignuće bilo da svoju radnu i profesionalnu karijeru, kao diplomirani pravnici, završe kao sudije Ustavnog suda.
To ne bi bio neki veliki problem da nije u pitanju ono što sam mogao da saznam, da nije u pitanju nešto sasvim drugo. U Nacionalnoj strategiji reforme domaćeg pravosuđa postoji i sekretarijat za sprovođenje strategije, i onda su formirane razne komisije, pa u izveštaju tih komisija stoji da kondicione pripreme naših sudija, misli se na sudije redovnih sudova, vrše neke institucije SAD.
Zamislite, kondicione pripreme za sudije, da vam oni neće biti fudbaleri? Zbog čega li je to? Dok se dovoljno ne osposobe i ne pripreme neki stručnjaci koji se sada možda nalaze na tim kondicionim pripremama, a treba da budu sudije Ustavnog suda, zbog toga svesno se ide u predlog ovih koji će za godinu ili možda dve da odu u penziju. Ne vršim podelu stručnjaka po godinama nego zaista po onom što oni znaju i umeju da rade, ali ovde se plašim da nam opasnost ne dolazi odatle.
Čuli smo, takođe, od jednog narodnog poslanika da je rekao, nije konačna lista onih 10 koje predlaže Narodna skupština predsedniku Republike Srbije, nego da je svaki od 250 poslanika mogao da ima svog kandidata, po jednog kandidata. A onda se pitamo se, zašto ne dva ili više. Ni to nije važno. Zašto vi niste predložili više od 10, nego je to tačno i potpuno jedan politički, odnosno trgovački dogovor, kako nam na kraju svog izlaganja reče i narodni poslanik Dragan Todorović.
Čuli smo, takođe, ono što je karakteristično za ove kandidate da imamo geografske tzv. brendirane kandidate, nestručne, stranačke, nemoralne, imamo sve osim stručnih i onih koji bi savesno radili svoj posao sudije Ustavnog suda.
Vrlo često su neki poslanici iz Demokratske stranke pre svih, jer drugi nisu ni diskutovali, isticali ono što piše u članu 166. Ustava Republike Srbije, da je Ustavni sud samostalan, nezavisan državni organ koji štita ustavnosti i zakonitost, ljudska i manjinska prava i slobode. To je tačno, to je odredba Ustava, a ovi kandidati koji se nalaze na ovoj listi, koji se nalaze na listi koja je predložena od strane Skupštine prema predsedniku Republike Srbije zaista ne garantuju da će to tako i da bude.
Jedan od govornika reče - stanje haosa nekima odgovara i zato se vi protivite izboru Ustavnog suda. Mislio je, naravno, na poslanike SRS i on je priznao, a podržava ovu vladu, da u Srbiji vlada haos.
Mi ne mislimo da je haotično stanje, mislimo da mnoge institucije ne rade odgovorno, ne rade dovoljno kvalitetno i valjano svoj posao, ali nama iz SRS i te kako odgovara Ustavni sud i želimo da što pre bude formiran, odnosno da izaberemo, ali pravi Ustavni sud.
Iz biografija kandidata, odnosno dva kandidata samo ću pročitati jedan deo da bi mogli da shvatite, ono o čemu sam govorio vezano za kondicione pripreme sudija, da sam potpuno u pravu. Jedan od kandidata Predrag Ćetković u svojoj životnoj i radnoj biografiji kaže da je u organizaciji Udruženja sudija Kanade, a preko Fonda za razvoj demokratije iz Beograda, proveo dve nedelje na stručnom usavršavanju u Montrealu tokom 2002. godine. To je onaj deo koji potpuno opravdava moju tvrdnju, odnosno sumnju i bojazan kakve će nam sudije Ustavnog suda biti postavljene.
Zatim, jedan od kandidata za sudiju Ustavnog suda, Dragiša Slijepčević. Mislim da je o njemu više od mene govorio kolega Momir Marković i još neki poslanici SRS, ali vidite šta kod njega u biografiji stoji - učestvuje u radu komisije za edukaciju sudija trgovinskih sudova, angažovan kao predavač na postdiplomskim specijalističkim kursevima Pravnog fakulteta u Beogradu iz oblasti trgovinskog prava i stečaja.
Već je poslanik Todorović rekao da ovo nije ustavni nego trgovački sud i da predsednik Republike Srbije upravo ovog Slijepčevića protežira za predsednika tog suda i onda je i na taj deo odgovor potpuno jasan. O Ustavnom sudu ovde nam je govoreno i iz Otpora. Nije dobro kada Otpor govori o Ustavnom sudu, ni kada ga kritikuje, ni kada ga hvali.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, po Poslovniku.

Gospodine Albijaniću, vi ste taze predsedavajući. Pozivam se na član 136.

 

Pozivali ste se i pre podne, razumem. Nastavite.

Je l' mogu, gospodine Albijaniću? O čemu se radi? Ova rasprava je postala stvarno besmislena. Niko nije izašao da brani ove kandidate. Ovako ne može da se vrši rasprava. Nekoliko poslanika iz Demokratske stranke je izašlo i ovde su više objašnjavali o tome kako se pravi lista. Znamo mi kako se pravi lista, nego pohvalite nekog od vaših kandidata. Zar je moguće da se i vi stidite ovakvih kandidata? Stičem utisak na bazi ovakvog ponašanja danas da DSS ne želi da se hvata ove teme, Nova Srbija ne želi da se hvata ove teme, G17 plus je u rasulu, nema ni jednog.

 

Molim vas da vodite računa.