Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, današnja tačka dnevnog reda po kojoj radimo je veoma značajna, međutim, značaj te tačke, odnosno značaj izbora sudija Ustavnog suda umanjilo je odsustvo predlagača. Predlagač ovih 10 kandidata je predsednik Republike Boris Tadić.
Međutim, Boris Tadić nije ovde sa nama danas prisutan da pokuša da nam objasni, da nam razjasni i da nam kaže neke glavne karakteristike, onih koji su predloženi s njegove strane i mi to možemo da razumemo, ali mogao je poslati nekoga iz svog kabineta ko bi mogao na najbolji mogući način da nam odgovori na neka pitanja koja smo i mi iz LDP-a, a i poslanici ostalih opozicionih partija, postavili ovde.
To neću da kažem da govori najbolje o odnosu prema svemu tome, međutim, ono što smo bili svedoci tokom prethodne rasprave jeste da su ovo zaista kandidati DS, a najbolje o tome nam govori to što su se jedino naknadno prijavili predstavnici, odnosno poslanici DS-a da pokušaju da na neki način amortizuju ovo odsustvo predlagača. Pokušalo je nekoliko poslanika iz DS-a, veoma neubedljivo, veoma mlako, da nam daju odgovore na neka pitanja. Ne znam da li je razlog to što se stide svojih predloga ili što zaista nemaju puno toga da kažu o tim predlozima.
Mi iz LDP-a imamo jednu načelnu primedbu kada su u pitanju ovi kandidati, odnosno kada je u pitanju izbor sudija Ustavnog suda. Naravno da će ovo biti politički sud, naravno da će biti to sud u rukama Borisa Tadića, iz prostog razloga što je Boris Tadić, kao predsednik Republike, predložio 10 kandidata o kojima mi danas pričamo i treba da izaberemo pet.
Isto tako, Skupština Republike Srbije će predložiti svojih 10 kandidata, od kojih će Boris Tadić odabrati pet kandidata, koji će biti sudije Ustavnog suda. Znači, 10 sudija Ustavnog suda, možemo reći, da će u stvari biti sudije Borisa Tadića.
Zbog čega je to problem? Problem je taj, jer postoje neki članovi našeg Ustava i ja ću citirati samo jedan, recimo to je član 115, koji kaže - Nespojivost funkcije predsednika Republike, i kaže da predsednik Republike ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost.
Zamislimo sada hipotetički da poslanici LDP-a podnesu Ustavnom sudu, pokrenu postupak da je Boris Tadić prekršio Ustav zato što je u isto vreme i predsednik Republike i predsednik DS-a, jer ćete se svi složiti da veoma često ne znamo kako on nastupa, da li nastupa kao predsednik DS-a ili kao predsednik Republike. Šta će onda tih 10 sudija Ustavnog suda koje je, ili predložio Boris Tadić ili su uz njegovu saglasnost izabrani?
Mislim da niko nema dilemu da će naravno reći da nije prekršen Ustav i mislim da će to biti veliki problem za te ljude koji će biti sudije Ustavnog suda.
Naravno da mi imamo mnogo zamerki na neke od njih. Imamo, pre svega, zamerku na to na koji način su predloženi.
Isti takav slučaj je bio i sa Ustavom i zaista moram to da napomenem, da sve što se na brzinu radi, pod velom neke tajnosti, sve što nema odgovore na pitanja koja postavljamo, moramo imati veliki znak upitnika i moramo imati veliku brigu za to na koji način će to da se reflektuje na sve građane Srbije, a pogotovo na jednu od najvažnijih institucija, a to je Ustavni sud.
Čuli smo ovde pre neki dan da su neki poslanici izjednačavali Ustavni sud sa Državnom revizorskom institucijom ili RIK-om, govoreći da svaka stranka može da predlaže.
Nažalost ili na sreću, Ustavni sud nije takva institucija, ne može da bude politička institucija. Svedoci smo da čak i oni koji su imali prilike da predlože samo jednog kandidata, sa jedne strane čujemo da je to stranačka ličnost, s druge strane se to opovrgava itd.
Bojimo se da je ovo, ponavljam, da će biti politički sud i zbog toga mi kao poslanici LDP-a nismo predložili nikoga za sudiju Ustavnog suda.
Šta je još tu nama što se postavlja kao problematično?
Kada smo imali izbor, recimo, Državne revizorske institucije, Zaštitnika građana, kada smo imali izbor Poverenika za javne informacije, niko od tih ljudi, znači i koji su ušli u Državnu revizorsku instituciju ili koji su izabrani za Poverenika i Zaštitnika, nije dobio podršku od vladajuće većine u ovoj skupštini. I bojim se da neće dobijati ni ove sudije Ustavnog suda podršku u budućnosti, jer smo videli da svaki organ državni koji predloži ova vladajuća većina, da li skupštinska ili Vlada, nema podršku onoga ko je predložio.
Zbog toga podvlačim da poslanici LDP-a neće glasati, odnosno neće podržati ovaj predlog i neće glasati za predložene kandidate. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, zatim narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, mislim da i ovaj početak poslepodnevnog rada Skupštine Srbije na neki način pokazuje odnos vladajućih stranaka prema ovom pitanju i njihovo prisustvo, da ste vi praktično počeli sednicu pred praznom salom. Evo, tu je gospodin Šami, svega četiri poslanika je bilo iz ove tri vladajuće stranke, što mislim da nije primereno.
Da se vratim na dnevni red, postavlja se ovde pitanje i na neki način prebacuje se SRS da se sada, kada se krenulo u formiranje Ustavnog suda, dovodi u pitanje da li je Ustavni sud potreban ili nije.
Mislim da je ta konstrukcija veštački izvedena i da apsolutno ne stoji što se tiče SRS. Apsolutno se ne postavlja pitanje da li nam treba Ustavni sud ili ne - treba nam.
Ali je sada pitanje kakav nam sud treba, to je ono što sve vreme pokušava SRS da stavi do znanja i poslanicima Skupštine Srbije, a i građanima Srbije. Da treba Ustavni sud, najbolje ste vi izneli ovde sve one podatke ili jedan deo podataka i činjenica koje govore u prilog toga da treba da se formira Ustavni sud. Iste takve ili slične razloge smo i mi iznosili ovde tražeći da se formira Ustavni sud.
A onda se postavlja pitanje zašto to do sada nije urađeno, zašto se kasni najmanje šest meseci, zašto nemamo Ustavni sud od 2000. godine, skoro četiri godine u kontinuitetu? To je problem sa kojim ste se vi suočili.
Drugi problem, pokušavate da uverite i nas poslanike i građane Srbije da će sastav Ustavnog suda biti nestranački, da ste predložili kandidate koji zaslužuju da tu budu po svim kvalitetima, od stručnih do moralnih. Ističete da DS ne stoji iza ovih predloga predsednika Srbije Borisa Tadića. Kako je onda moguće da ne stoji DS kada izlazite i zalažete se za to? Kako ćete izabrati tu listu? Mene i ne brine šta radi DS po ovom pitanju. Normalno je da ćete podržati predlog vašeg predsednika stranke.
Postavlja se drugo pitanje - šta je sa dve preostale političke stranke u vašoj vladajućoj koaliciji? Kakvu vi to sliku šaljete Srbiji? Da li na ovoj listi govornika ima ijednog poslanika iz redova DSS i G 17? Šta govori ova lista? Govori da ste vi i dalje podeljeni, da DSS apsolutno ne interesuje predlog Borisa Tadića, štaviše da su protiv tog predloga.
Šta je sa G 17? Oni bar tvrde da je stručnost iznad politike ili ispred politike. Što ne brane stručnost ovih kandidata koji su predloženi od strane predsednika stranke? To je najveći problem za ovu državu: vaša podela i vaš rad unutar Vlade Srbije, koji podrazumeva strogo omeđene granice u ministarstvima koja ste dobili, niko se nikome ne meša u posao, vi radite ono što mislite da je najkorisnije za vas, odnosno vašu stranku.
Vi nijednim gestom ne pokazujete da su vam važni interesi države Srbije i građana Srbije. Bar oko ovog pitanja ste morali da nađete konsenzus i da se dogovorite. Kakav ste vi to dogovor postigli? Jednostavan, mi ćemo imati naše kandidate, ne mešajte se u te kandidate, kakvi god da su, vi predložite vaše kandidate, mi nećemo da se mešamo u vaše kandidate.
Šta ćemo dobiti? Dobićemo kandidate jedne stranke i druge stranke, bez obzira ko ih predlaže, koji će postupati po nalozima stranaka kada donose odluku po svakom pitanju po kome Ustavni sud bude donosio odluku.
Takav ustavni sud ne treba Srbiji, ne treba građanima Srbije, a to najbolje pokazuju imena kandidata koji su stigli kao predlog i od predsednika Srbije, a i od ovog dogovorenog predloga od strane Skupštine Srbije.
Da li nam je potreban Ustavni sud? Jeste. Gde je bio do sada? Zar je bilo moguće da je, ne znam u koliko, u 30 i nešto opština u Srbiji praktično prinudna uprava, a izbori se ne raspisuju. Da li bi bilo moguće, da je Ustavni sud formiran onda kada je trebalo da bude formiran, da to stanje bude takvo?
Kome to odgovara? Da li to odgovara opozicionim strankama? Ne, odgovara strankama koje su na vlasti, odnosno koje su u Vladi. Oni koji nisu dobili na lokalnim izborima, kršenjem Ustava i zakona, zahvaljujući većini, dobijaju vlast i u opštini koja im ne pripada, jer građani nisu glasali za njihove predstavnike.
Mislite li da bi ovo u Beogradu što se desilo, da bi se desilo? Mislite li da bi na tako grub način bio prekršen Ustav, zakon i Poslovnik u Skupštini grada Beograda? Ne bi, morali biste da vodite računa, jer Ustavni sud bi o tome morao da kaže svoju reč. Mislite li vi da bi Ustavni sud olako prešao preko činjenice da je razlog neraspisivanja izbora za gradonačelnika Beograda vaše uverenje i ubeđenje da će na lokalnom nivou izbori biti raspisani u roku od šest meseci.
Ko može da vam veruje? Čime ste dokazali da građani Srbije i mi kao poslanici opozicije u Skupštini Srbije možemo da verujemo da ćete vi poštovati ono što obećate ovde u Skupštini? Ne, svi dosadašnji postupci govore da vi jedino čime se vodite u politici, to je korisnost. Čak to ističete u svakoj prilici.
Ono što je za vas korisno, za vas je i najbolje, ali to nije najbolje za građane i državu Srbiju. Zato se mi zalažemo za zakon jer zakon prelazi preko tih stvari korisnosti, odnosno ne određuje se na osnovu korisnosti, nego je propisano tačno šta može, šta ne može i u kojim rokovima. Zato smo insistirali na tome da se formira Ustavni sud na vreme, da ne dođemo u ovu situaciju.
Sada vas pitam, na osnovu ovoga što se dešava sa Ustavnim sudom, čime vi uopšte garantujete da će se ova stvar završiti onako kako biste vi želeli, i to mislim na DS. Očito je da su vaši motivi različiti. DS na svaki mogući način želi da ovaj set zakona, koji je potreban da bi se raspisali izbori, bude donet u Skupštini Srbije, ali očigledno je da DSS uopšte ne deli sa vama istu želju.
Koliko vidim iz njihovog načina postupanja, oni na sve moguće načine gledaju da se neke stvari odlože, da se to dovede u pitanje, jer njih razumem. Njima je to legitimno.
Oni pokušavaju da dobiju u vremenu, ne bi li popravili svoj jako, jako slab politički rejting, tako što će ubeđivati građane Srbije da postoje mnogo važnije stvari nego što su izbori. Vama nisu izbori važni zato što će Srbija time nešto dobiti ili građani Srbije. Vi pokušavate da taj problem rešite, odnosno da izađete na izbore pre rešavanja statusa Kosova i Metohije.
Taj dan "D" koji je bio određen za 10. decembar izgleda da je pomeren, po nekim najavama, Amerikanci su spremni da ga odlože dok se ne završe izbori u Srbiji.
Hajde da postavimo logično pitanje - kako je to u interesu Americi da odloži tako važno pitanje, kao što je nezavisnost Kosova, dok se ne završe izbori u Srbiji. Šta vodi Amerikance da donesu takvu odluku, kada su tvrdili da treba do kraja 2006. godine, pa onda da treba u proleće 2007, ali tada je bio dogovor, ako se sećate, da izbori za predsednika budu u maju 2007, pa se odložilo, pa onda 10. decembar 2007, pa će ponovo da se odloži. Koji su to motivi koji vode Amerikance da se izbori odlože?
Spreman sam da prihvatim one razloge koje navodi DSS kada se protivi izborima u decembru, da Boris Tadić želi da pobegne od odgovornosti za rešenje koje će pokušati da nadmetnu SAD. Ako to prevedemo na razumljiv jezik, onda to govori da je Boris Tadić američka marioneta i da njima više odgovara da na mestu predsednika Srbije bude čovek za koga su sigurni da neće preduzeti nijedan korak koji neće odgovarati Americi.
Koji je drugi razlog? To je ono što je potpuno logički iz svega ovoga što nam se dešava. Setite se izbora Tomislava Nikolića za predsednika Skupštine, kada ste razmenili između sebe sve istinite informacije, odnosno bojazni, i kakav je ko i na koji način politički deluje. To su najveći problemi sa kojima se suočava Srbija, sa kojima se suočavaju građani Srbije.
Zato SRS nije ni htela da se dogovara oko ovog pitanja sa ostalim strankama, jer smo shvatili da je u pitanju politička trgovina i to politička trgovina koja je jasno omeđena.
Ovo je našeg predsednika, ovih pet će da budu vaši, a onih sledećih pet ćete verovatno raspodeliti između sebe, i mi ćemo dobiti praktično ne Ustavni sud, kako grubo da ga nazovem, trgovački sud, ali sud koji je proizišao iz trgovine. Nažalost, on će takve odluke i da donosi.
To neće biti dobro za Srbiju, i mislim da ste krenuli pogrešnim putem, i da će se taj put obiti o glavu i građanima Srbije, a i vama na sledećim izborima.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković a zatim narodni poslanik Vlatko Ratković.

Meni je, dame i gospodo narodni poslanici, žao što gospodin Bajram Omeragić još uvek veruje u Deda mraza i predizborna obećanja Borisa Tadića.  U to vreme ste pevali ''Novi Pazar mali gradić, živeo nam Boris Tadić''. Upravo ste vi Borisa Tadića doveli na poziciju na kojoj se danas nalazi, i evo kako vam vraća. Nadam se da u sledećim izborima ćete povesti računa, jer se samo neoprezan čovek dva puta spotiče o isti kamen.
Naravno, sve vreme ste govorili o gospođi Zejnepi Kavrajić, sudiji Okružnog suda, i pri tom ste zaboravili da je ona na trećoj listi, da je to treća tačka dnevnog reda, da danas raspravljamo o drugoj tački dnevnog reda, raspravljamo o listi koju je predložio predsednik Boris Tadić.
Pre nego što pređem na listu, moram nekoliko današnjih svojih utisaka da iznesem. Prvi utisak mi je bio oduševljenje Boška Ristića time što ćemo konačno dobiti Ustavni sud. Čovek u euforiju pade jutros govoreći sa ove skupštinske govornice kako eto dobija Srbija Ustavni sud. Gde je bio i Boško Ristić, i svi ostali. Godinu dana unazad, dve, tri, četiri, mi nemamo Ustavni sud, i sad dolazimo u situaciju da konačno i tu enigmu razrešimo.
Zašto nemamo Ustavni sud? Da vas podsetim, i u prošlom mandatu, i u ovom mandatu SRS, poslanici SRS gotovo na svakoj sednici pokrenu pitanje neke afere. Afera se zataškava, jer da imamo Ustavni sud ne bi se mogla zataškati. Ustavni sud, ma kakav bio, morao bi te afere da razrešava i aktere afera da privodi k poznaniju, pre svega, prava.
Naravno, s obzirom na činjenicu da ste podelili Srbiju na despotovine, na spahiluke i onda svako svoj segment, i tu mi se ne mešaj, ja se neću mešati tebi, koliko vam je dugo trebalo da konstituišete Vladu, samo zbog podele.
Koliko vam je dugo trebalo da podelite javna preduzeća? Da li su to interesi građana bili prevashodni pa ste odlučivali onoliko dugo kome će koje preduzeće da pripadne?
Da ima Ustavnog suda ne bi se desilo da se u Naftnoj industriji Srbije onolike afere dešavaju.
Ne bi se moglo desiti da 200.000 litara pred novu godinu ode, toj instalaciji nema pristup ceo Novi Sad, nego možda desetak ljudi. Tačno se moglo, u ime i prezime, u sekundu kad je to urađeno pronaći. Nekome nije u interesu.
Da li su MUP i ministar Jočić bilo šta po tom pitanju uradili? Nisu. Dozvolite mi da steknem utisak da tu ima malo interesa nekih stranačkih prijatelja, u najmanju ruku, ministra. Da li je ministar pravde bilo šta učinio po pitanju istrage? Nije. Dozvolite mi da steknem utisak da tu ima sigurno i interesa stranačkih prijatelja ministra pravde.
Šta je sa onim silnim aferama, da vas podsetim, od prodaje Knjaza Miloša pa do ove poslednje Voda Voda? Šta je sa kontrolom leta gde se neverovatne pare, državne pare, kradu iz dana u dan? Čovek ima 1.400.000 dinara platu. Čovek pravi tendere kako njemu padne na pamet, pogodbe kako njemu padne na pamet. Pogledajte njihov vozni park, i nikom ništa. Ali, on ima kvalifikaciju, on je po zanimanju muž gospođe koja je bila sekretarica u nekim od ministarstava, pa ima debelu zaleđinu i može mu se.
Dame i gospodo, da vas podsetim, on posle sledećih izbora, ne znam šta ima dalje od školske spreme, ali ovo muž - to znam sigurno. Dame i gospodo, posle sledećih izora će sve te afere biti otvorene.

Molim vas, gospodine Markoviću, vratite se na temu, nemojte rekla-kazala.

Gospodine Albijaniću, nemojte me prekidati, taman dolazim u meritum stvari, pa bojim se da me ne zbunite.
Upravo zbog tih silnih afera, zbog lopovluka, zbog toga što ste državu podelili na spahiluke, zbog toga što svaki ministar ima više od 40 pomoćnika, pa ni Ali Baba nije imao više od 40 pomoćnika i zamenika. E, vaši ministri imaju, 54 pomoćnika ima jedan ministar. Zar to nije sramota?
Jedino što radi u ovoj državi, jedino što prima platu, to su upravo ove administracije koje ste vi proizveli, birokratija koju ste bukvalno po sistemu deobe ćelija, po sistemu ameba se namnožilo, pa agencija za ovo, pa agencija za ono itd. Oglodaste državu do kostiju, nema više šta.
E sad ćemo da dovedemo da napravimo ustavni sud, ali nećemo praviti ustavni sud koji će raditi u skladu sa Ustavom, nego ćemo početi tako što će se predložiti upravo oni koji su se dokazali u zakonu koji je bio na javnoj raspravi i koji ćemo sad, kad bude dan za glasanje, glasati i izglasati.
U članu 15. kaže - sudija Ustavnog suda razrešava se ako postane član političke stranke.
Koja je garancija da ovi koje je sad predložio Boris Tadić i ovi koje je predložio predsednik Dulić nisu članovi političkih stranaka? Kako ćete to sad nas poslanike da ubedite da oni nisu u političkim strankama. S obzirom na njihovo dosadašnje delovanje, i u sudovima gde su se nalazili, a i ovako u javnom životu, tačno mogu da odredim ko kojoj političkoj stranci pripada. Da li ćete otvoriti kompjutere da uđemo u bazu podataka, da proverimo da li su vam članovi političkih stranaka? Nećete, naravno.
S obzirom na to da ima još dosta govornika iz SRS, neću svih 10 predloga koje je predložio Boris Tadić komentarisati, zadržaću se samo na dva. Mislim da će moje kolege, poslanici SRS, iskomentarisati i ostale, pa da vidite, da ogolimo građanima Srbije da vidite koga to predlažete za sudije Ustavnog suda.
Prvi o kome bih stvarno hteo da govorim je kandidat koji se nalazi pod brojem osam je Dragiša Slepčević, inače sudija Vrhovnog suda. Da vas podsetim na to delovanje tog sudije Vrhovnog suda. Pre desetak godina preduzeće ''Putogradnja'' dobije u Inđiji tender da izgradi vodovod i vodotoranj. Putogradnja izgradi, završi posao i vodovod i vodotoranj uđu u eksploataciju i dan-danas građani Inđije koriste i taj vodovod i taj vodotoranj.
Kad je trebalo da se plati Ješić, predsednik opštine, zabrani isplatu, a i nisu imali izgleda odakle da plate jer su sve prethodno počistili, ko gubar šumu, opštinsku kasu, zabrani isplatu i naravno čovek, Mihajlo Mihajlović, mislim da se zove vlasnik i direktor preduzeća, pokrene tužbu.
Već tri puta okružni sud donosi u korist izvođača radova i tri puta Vrhovni sud odbija to i vraća na ponovno odlučivanje. Gle čuda, sva tri puta predsedavajući sudija tog veća je taj Slijepčević. Radi se o cifri od preko milion evra. Sa kamatama od devedeset i neke godine, kada je to bilo, verovatno već prilazi cifri od dva miliona.
"Putogradnja inženjering", pošto su joj dužni, javi se ponovo na konkurs kada je, valjda u Maradiku, ispravićete me gospodine Vukeliću, trebalo graditi vodotoranj. Naravno, nisu mu dali, jer mu već mnogo duguju i nađu drugog investitora. Čovek izgradi vodotoranj, vodotoranj stoji uspravno, ni vetar mu nije mogao ništa. Elem, kada su ga napunili vodom, vodotoranj padne, čak i povredi neke ljude tamo. Toliko o kvalitetu izvođača tih radova koji su uz proviziju dobijali tendere. Ovom čoveku, zahvaljujući Slijepčeviću, opština Inđija i dalje duguje preko dva miliona evra.
Tog čoveka, pošto se dokazao kao moralna gromada, a pri tom da vas podsetim da je predsednik opštine Inđija, ako ste ispustili iz vida, bio član GSS, pa onog trenutka kada je GSS počeo polako da hramlje, kada su počeli da ga napuštaju, on tap u DS.
Ne treba njemu ni vaš program, ni vaš statut, ni vaša ideologija, njemu treba vaša zaštita, a zaštitiće ga upravo sudija Slijepčević, sada kao sudija Ustavnog suda. Poslanici SRS neće glasati za ovakvo kadrovsko rešenje.
Sledeći kandidat, koji se istakao od "buldožer revolucije" naovamo, od trenutka kada je sinulo nad Srbijom, kada ste zapalili Skupštinu i RTS, do današnjeg dana, upravo se dokazala, radi se o gospođi Mariji Draškić. Ona je, kao naučnik, kao profesor, izdavala i neke knjige.
Samo ću iz njenog golemog opusa nekoliko knjiga da izdvojim. Prva je "Transeksualitet i brak". Ne znam da li ovde ima nešto poučno, za SRS sigurno nema. Druga je "Osnovi prava I", zajedno sa Stevanom Lilićem. Ovde dolazimo do problema. Da vas podsetim, taj Stevan Lilić je ona lopuža ...
(Predsedavajući: Gospodine Markoviću, molim vas da vodite računa, upozoravam na vreme.)
Izvinjavam se, gospodine predsedavajući. Stevan Lilić je onaj intelektualac koji je ukrao mrtvog Lazu M. Kostića, ukro mu Administrativno pravo i prepisao od tačke do tačke. Mislio je čovek - umro Laza Kostić, nema više ko da ga brani, niko i ne čita to Administrativno pravo, sada Upravno pravo, pa niko neće ni primetiti. Međutim, našao se dr Vojislav Šešelj, pa kaže upravo ovo što sam rekao maločas, citirao sam dr Vojislava Šešelja: "Lopuža Stevan Lilić".
(Predsedavajući: Gospodine Markoviću, zaista vodite računa.)
Dalje, "Osnovi prava II", zajedno sa Stevanom Lilićem, opet ista priča. "Prava pacijenta - Fond za otvoreno društvo". Al' im je društvo i to otvoreno. "Prava pacijenta II", "Prava pacijenta III", takođe Fond za otvoreno društvo. "Model Zakona o medicinski potpomognutom rađanju - Fond za otvoreno društvo i Centar za bioetiku". Šesta, "Pravna klinika - Fond za otvoreno društvo", "Model Zakona o transeksualcima - Centar za bioetiku i Fond za otvoreno društvo".
S obzirom na nauku koju je gospođa Draškić elaborirala svetskoj i našoj javnosti, pre svega, i s obzirom na to da pouzdano znam da pripada jednoj od političkih stranaka vladajuće opcije, preporučujem poslanicima SRS da, kada bude gospođa Draškić na glasanju, pritisnu crveno dugme.

Reč ima narodni poslanik Vlatko Ratković, a posle njega narodni poslanik Sreto Perić.

Gospodine potpredsedniče, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u toku prethodne nedelje vodili smo načelnu raspravu o Predlogu zakona o Ustavnom sudu.
Mislim da ogromna većina poslanika, i stručna javnost i uopšte javnost u
Srbiji shvata značaj ovako važne institucije za funkcionisanje pravnog sistema Republike Srbije.
Ustavni sud je, podsetiću, po ustavnoj definiciji, nezavisan i samostalan državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost, ljudska i manjinska prava i slobode. U narednim danima raspravljaće Narodna skupština u pojedinostima, znači po amandmanima, a koji su podneti u velikom broju na Predlog zakona o Ustavnom sudu, a sadašnja tačka dnevnog reda jeste Predlog kandidata za sudije Ustavnog suda koje je dostavi predsednik Republike.
Podsetiću vas da je predsednik Republike Srbije Boris Tadić 14. juna 2007. godine dostavio Narodnoj skupštini listu kandidata za sudije Ustavnog suda, temeljeći svoj predlog na odredbi člana 172. Ustava Republike Srbije, pri čemu se predsednik rukovodio prvenstveno imperativnom normom Ustava, i to člana 172. takođe, koji propisuje da se sudija Ustavnog suda bira i imenuje među istaknutim pravnicima, sa najmanje 40 godina života i 15 godina iskustva u pravnoj struci.
Biografije ovih deset kandidata, koje su pred nama, ako ih pažljivo proučimo, ako ih pažljivo pročitamo, kvalifikuju svih deset kandidata za ovako odgovornu funkciju sudije Ustavnog suda. Čitajući biografije ovih kandidata možemo da se uverimo da među njima ima istaknutih teoretičara prava, a jedan značajniji broj među njima jesu tzv. praktičari. Znači, imamo ovde i sudije Vrhovnog suda, imamo i tužioce, imamo profesore pravnog fakulteta.
Osvrnuću se na jednu primedbu koju je u toku današnje rasprave jedan od kolega poslanika izneo, da niko od ovih ili većina nema položen pravosudni ispit. Dakle, pročitajmo pažljivo biografije i utvrdićemo da od predloženih deset kandidata, sedam kandidata ima položen pravosudni ispit, a tri kandidata su profesori pravnog fakulteta, koji nužno ne moraju da imaju pravosudni ispit, niti je sam pravosudni ispit po sebi neki conditio sine qua non da bi neko bio istaknuti pravnik. No, kažem, postoji sedam kandidata sa položenim pravosudnim ispitom.
Što se tiče druge primedbe, koja je, takođe, od strane jednog kolege poslanika istaknuta, da biramo penzionere u Ustavni sud, ta konstatacija nije tačna. Kažem, pročitajmo ponovo i pažljivo biografije, pročitajmo godine rođenja sudija i videćemo da većina njih ima uslov da u narednih devet godina, kako to Ustav nalaže, može da vrši ovu funkciju.
Ne moram čitati imena kandidata, ali reći ću da su godišta sledeća: 1961, 1962, 1953, 1953, 1946, 1953, 1950, 1955, 1948 i 1954.
Predsednik Republike Srbije Boris Tadić rukovodio se svojim ustavnim ovlašćenjima i svojim ustavnim obavezama i Narodnoj skupštini dostavio je listu od deset kandidata.
DS će, po okončanju rasprave o ovoj tački dnevnog reda, a pre dana za glasanje, vrlo analitično pristupiti izboru pet od deset predloženih kandidata, pri čemu još jednom ističem da reference koje imaju ovi kandidati zadovoljavaju i ustavnu normu i intenciju Narodne skupštine da Ustavni sud čine ljudi koji su dokazani u struci i koji će efikasno i stručno obavljati svoj posao.
Mnogi od ovih kandidata imaju niz naučnih radova, niz stručnih radova, a većina ovih kandidata ima i veliko praktično iskustvo, i to još jednom hoću da ponovim, imaćemo takvu strukturu Ustavnog suda gde će sedeti i ljudi koji su praktično radili ili kao sudije, ili kao tužioci, ili kao sudije Vrhovnog suda, ili kao sudije Ustavnog suda, kako sa ove liste koju je predložio predsednik Republike, tako i sa liste kandidata koju će Narodna skupština dostaviti predsedniku Republike.
Dakle, DS će se između ovih 10 kvalitetnih kandidata opredeliti za pet najkvalitetnijih i glasaće za njih i time ćemo mi našu ustavnu obavezu, kao poslanici, ispuniti. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Sreto Perić, a zatim narodni poslanik Petar Jojić.