Gospođo Pešić, nije tačno da se javno ne mešate u suđenje u Hagu. Vi ste ovde sa govornice izrekli, presudili da je u Hrtkovcima bilo proterivanja. To je osnov jednog dela optužbe protiv Vojislava Šešelja, da je podsticao, podstrekivao, ohrabrivao svojim govorima proterivanje Hrvata iz Hrtkovaca. Ova knjiga dokazuje da taj deo optužbe treba odmah odbaciti. Naravno, uz prvi uslov – da u Hrtkovcima nikada nije bilo ratnih sukoba, pa ne može da bude ni ratnog zločina.
Ali, ako već tužilaštvo izmišlja ratne zločine u zemljama u kojima nikada nije bilo rata, mi smo pripremili čitavu knjigu dokaza da u Hrtkovcima nije bilo proterivanja. Vi nećete tu knjigu, kažete da nećete da bacate ... Znam da volite knjigu i da ne računate da je novac dat za knjigu bačen novac, jedino imate nešto protiv knjiga na kojima piše Vojislav Šešelj, to vam je bacanje novca. Drage volje ću vam pokloniti tu knjigu da pročitate ta svedočenja pa da onda ne kažete sa govornice da je bilo proterivanja, jer mogu da vas ubedim da je tu bilo razmene.
Ne zaboravite, nepunih godinu dana potom, ili možda malo manje, Dobrica Ćosić i Franjo Tuđman su sklopili međudržavni ugovor o humanom preseljenju stanovništva, kojim je sve što se desilo u Hrtkovcima, Kukujevcima, Golubincima, Petrovaradinu stavljeno u zakonski okvir između dve države.
Spreman sam, gospođo Pešić, da u saradnji sa gospodinom Šarovićem, nemojte baš da vas previše razdvaja diskusija sa govornice, krenite od kuće do kuće, da mi nađete vi Hrvata koji je oštećen tom razmenom, a da pokušate da nađete bar jednog Srbina koji je više dobio nego što je izgubio.
Najlakše je sada, petnaest godina posle tih događaja, govoriti o njima. To je bilo strašno teško vreme. Vlast Slobodana Miloševića se nije slagala sa razmenom stanovništva. Oni su hteli da čuvaju te Hrvate u Hrtkovcima, da pokažu kako je naša država spremna da obezbedi miran, dobar život čak i za one čiji su članovi porodice otišli da se bore u hrvatskim snagama, čak i za one koji su u kući držali priznanice od stotina hiljada maraka datih za finansiranje HDZ-a. Ali, bio je rat. Srbe su proterivali, 200.000 Srba se pojavilo u Srbiji, i nisu imali gde da žive.
Naravno da su Hrvati živeli u strahu i da im je dobro došlo da razmene imovinu. Dobro došlo, nijedan nije proteran, što je laž u optužnici, nijedan nije kamionom, autobusom, prevozom odvezen u Hrvatsku, ni jedan jedini, nijednom dlaka s glave nije falila, nije bilo nikakvih ubistava. Jedno ubistvo, ali kao krivično delo koje je razjašnjeno, desilo se u Hrtkovcima.
Nemojte vi, kao narodni poslanik Skupštine Srbije, da radite posao za koji su zaduženi Haški tribunal, hrvatska država i ostali. Bar malo dostojanstva treba da imate prema državi u kojoj živite. Ovo je sad vaša država, u kojoj ste vi bili na vlasti. Gospođo Pešić, bili ste na vlasti. Jeste ambasadorsko mesto politička penzija, ali vi ste to svesno prihvatili, vi ste hteli tu političku penziju. Možda vam nije odgovaralo društvo u DOS-u, kako je drugima odgovaralo da zapuše nos pa da glasaju za DOS, ali ja vas molim, ne brukajte se sada.
U ono vreme euforije moglo je svašta da se kaže protiv Srbije, sada nemojte. Srbija ne može da bude na lošem glasu da je proterivala ljude, tim pre što niko nije osuđen zbog toga. Ne može zbog vas. Čeka nas rešavanje sudbine Kosova i Metohije, a vi ovde širite priču sa govornice da smo mi proterivali ljude. Znači, slobodno proterajte Srbe sa Kosova i Metohije, i Srbi su proterivali Hrvate, nemojte...
(Vesna Pešić, sa mesta: Nismo mi.)
Ma, nije niko, ne "nismo mi", nije niko. Ne znam što vašu grupu izdvajate u "mi". Ja vas drage volje hoću da prigrlim u ceo korpus i da kažem - niko nije proterivao; čak iako ste vi, gospođo Pešić, hrabrili nekog da ode, ja kažem - nije gospođa Pešić. Evo, neki Hrvat je izjavio da ste bili u Hrtkovcima, ja kažem - nije bila gospođa Pešić. Nije niko išao tamo da podstiče na bilo koji način. Evo, ja vas branim.
Nemojte mi samo reći da niste obrazovani i da ne znate šta činite sa ove govornice. Obrazovani ste, ja to cenim, ali je tim gore, vaš greh veći. Neko od nas možda može i da kaže da je tamo bilo proterivanja, ali kada vi, kao bivši predsednik Sociološkog društva, kažete da je tamo bilo proterivanja, iza vas stoji neka nauka. Molim vas da bar nama donesete knjige koje ste napisali o proterivanju, iz kojih ste zaključili da je bilo proterivanja; ja ću da platim vašu knjigu, za mene neće to da bude bacanje novca.