Gospođo Pešić, nije tačno da se javno ne mešate u suđenje u Hagu. Vi ste ovde sa govornice izrekli, presudili da je u Hrtkovcima bilo proterivanja. To je osnov jednog dela optužbe protiv Vojislava Šešelja, da je podsticao, podstrekivao, ohrabrivao svojim govorima proterivanje Hrvata iz Hrtkovaca. Ova knjiga dokazuje da taj deo optužbe treba odmah odbaciti. Naravno, uz prvi uslov – da u Hrtkovcima nikada nije bilo ratnih sukoba, pa ne može da bude ni ratnog zločina.
Ali, ako već tužilaštvo izmišlja ratne zločine u zemljama u kojima nikada nije bilo rata, mi smo pripremili čitavu knjigu dokaza da u Hrtkovcima nije bilo proterivanja. Vi nećete tu knjigu, kažete da nećete da bacate ... Znam da volite knjigu i da ne računate da je novac dat za knjigu bačen novac, jedino imate nešto protiv knjiga na kojima piše Vojislav Šešelj, to vam je bacanje novca. Drage volje ću vam pokloniti tu knjigu da pročitate ta svedočenja pa da onda ne kažete sa govornice da je bilo proterivanja, jer mogu da vas ubedim da je tu bilo razmene.
Ne zaboravite, nepunih godinu dana potom, ili možda malo manje, Dobrica Ćosić i Franjo Tuđman su sklopili međudržavni ugovor o humanom preseljenju stanovništva, kojim je sve što se desilo u Hrtkovcima, Kukujevcima, Golubincima, Petrovaradinu stavljeno u zakonski okvir između dve države.
Spreman sam, gospođo Pešić, da u saradnji sa gospodinom Šarovićem, nemojte baš da vas previše razdvaja diskusija sa govornice, krenite od kuće do kuće, da mi nađete vi Hrvata koji je oštećen tom razmenom, a da pokušate da nađete bar jednog Srbina koji je više dobio nego što je izgubio.
Najlakše je sada, petnaest godina posle tih događaja, govoriti o njima. To je bilo strašno teško vreme. Vlast Slobodana Miloševića se nije slagala sa razmenom stanovništva. Oni su hteli da čuvaju te Hrvate u Hrtkovcima, da pokažu kako je naša država spremna da obezbedi miran, dobar život čak i za one čiji su članovi porodice otišli da se bore u hrvatskim snagama, čak i za one koji su u kući držali priznanice od stotina hiljada maraka datih za finansiranje HDZ-a. Ali, bio je rat. Srbe su proterivali, 200.000 Srba se pojavilo u Srbiji, i nisu imali gde da žive.
Naravno da su Hrvati živeli u strahu i da im je dobro došlo da razmene imovinu. Dobro došlo, nijedan nije proteran, što je laž u optužnici, nijedan nije kamionom, autobusom, prevozom odvezen u Hrvatsku, ni jedan jedini, nijednom dlaka s glave nije falila, nije bilo nikakvih ubistava. Jedno ubistvo, ali kao krivično delo koje je razjašnjeno, desilo se u Hrtkovcima.
Nemojte vi, kao narodni poslanik Skupštine Srbije, da radite posao za koji su zaduženi Haški tribunal, hrvatska država i ostali. Bar malo dostojanstva treba da imate prema državi u kojoj živite. Ovo je sad vaša država, u kojoj ste vi bili na vlasti. Gospođo Pešić, bili ste na vlasti. Jeste ambasadorsko mesto politička penzija, ali vi ste to svesno prihvatili, vi ste hteli tu političku penziju. Možda vam nije odgovaralo društvo u DOS-u, kako je drugima odgovaralo da zapuše nos pa da glasaju za DOS, ali ja vas molim, ne brukajte se sada.
U ono vreme euforije moglo je svašta da se kaže protiv Srbije, sada nemojte. Srbija ne može da bude na lošem glasu da je proterivala ljude, tim pre što niko nije osuđen zbog toga. Ne može zbog vas. Čeka nas rešavanje sudbine Kosova i Metohije, a vi ovde širite priču sa govornice da smo mi proterivali ljude. Znači, slobodno proterajte Srbe sa Kosova i Metohije, i Srbi su proterivali Hrvate, nemojte...
(Vesna Pešić, sa mesta: Nismo mi.)
Ma, nije niko, ne "nismo mi", nije niko. Ne znam što vašu grupu izdvajate u "mi". Ja vas drage volje hoću da prigrlim u ceo korpus i da kažem - niko nije proterivao; čak iako ste vi, gospođo Pešić, hrabrili nekog da ode, ja kažem - nije gospođa Pešić. Evo, neki Hrvat je izjavio da ste bili u Hrtkovcima, ja kažem - nije bila gospođa Pešić. Nije niko išao tamo da podstiče na bilo koji način. Evo, ja vas branim.
Nemojte mi samo reći da niste obrazovani i da ne znate šta činite sa ove govornice. Obrazovani ste, ja to cenim, ali je tim gore, vaš greh veći. Neko od nas možda može i da kaže da je tamo bilo proterivanja, ali kada vi, kao bivši predsednik Sociološkog društva, kažete da je tamo bilo proterivanja, iza vas stoji neka nauka. Molim vas da bar nama donesete knjige koje ste napisali o proterivanju, iz kojih ste zaključili da je bilo proterivanja; ja ću da platim vašu knjigu, za mene neće to da bude bacanje novca.

Po Poslovniku, narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Vesna Pešić, vi ste možda sada shvatili o čemu se zapravo radi i zašto sam vam rekao da ste možda po prvi put, naravno, ne svojom voljom, učinili nešto dobro za Srbiju. A šta ste uradili?
Demantovali ste iskaz jednog od haških svedoka, svedoka tužilaštva protiv profesora doktora Vojislava Šešelja.
Dakle, nisam ja vas optužio da ste to radili, nego vas je optužio svedok haškog tužilaštva. Dobro je što ste vi tri puta izašli za ovu govornicu, jer će i ovaj stenogram otići u Haški tribunal kao dokazni materijal, gde gospođa Vesna Pešić, na koju se tako rado pozivaju u izjavama svedoci haškog tužilaštva, kaže da oni svi listom lažu i da ona nikada svojom nogom nije kročila u Hrtkovce, niti bilo šta o tome zna. Ali, gospođo Vesna Pešić, postavio bih vam neko drugo pitanje. Očigledno je da ste ovu malu korist napravili greškom, ali štetu koju pokušavate da napravite, i koja je velika, očigledno sa namerom pravite.
Ukoliko nikada, gospođo Vesna Pešić, niste bili u Hrtkovcima, kako znate onda da je tamo neko proterivan? Ko je to proterivan iz Hrtkovaca? Imate li jedno ime koje znate, da možete sada da kažete - evo, proteran je taj i taj? Ima ih dosta na spisku koji su navodno proterani, ali ajde, recite vi jedno ime, da znate vi da je proteran.
Kažete da nikada niste bili, a znate da je bilo proterivanja. To pokazuje, gospođo Pešić, vašu pravu prirodu. Dakle, vi unapred, bez obzira što ne znate ništa o tome, ali znate da ste protiv Srbije, znate da ste protiv doktora Vojislava Šešelja i vama je to dovoljno, ali ovoga puta ste pogrešili. Zbog toga vam moram na neki način zahvaliti. Ima stotine i hiljade svedočenja, neka izađe slobodno i koleginica vaša, neka vas odbrani, jedva čekam da čujem i te argumente. Ona, pretpostavljam, nikada nije bila u Hrtkovcima, ali siguran sam da raspolaže sa dosta argumenata, pa će nam i ona možda reći nešto što ćemo moći da iskoristimo.
Evo, pročitaću vam svega nekoliko rečenica, kako su Srbi u Hrvatskoj prolazili, i to od 1989. godine pa naovamo. Jedna gospođa, neću čitati njeno ime i prezime, ali u knjizi je objavljeno, kaže: "Radila sam u prosveti, predavala sam, ali već 1989. godine potpisivane su peticije protiv Srba prosvetnih radnika, Srbi ne mogu predavati. Ja sam 1989. godine pozvana u kancelariju i meni direktor kaže - Nado, pisana je peticija da Srbi ne mogu predavati. Pitali su me - Nado, hoćeš li reći šta si po nacionalnosti? Rekoh, izvinite, zbog čega to treba da kažem, kakve su to sada gluposti? Kažu, pišemo nacionalnu pripadnost u školama. Rekoh, kad je tako, piši Srpkinja. Pita me - tebi da pišem Srpkinja? Kažem - pa što, da mi nećeš pisati da sam Mađarica kada nisam Mađarica, ja sam Srpkinja i to piši. U dokumentima je to pisalo. Moj otac, otkad zna za sebe, pisao je ćirilicom. I napišu mi, ja dođem na sednicu i automatski dobijem otkaz."
Posle je uspela da nađe drugi posao, ali kaže: "1991. godine dobijam na sto papir na kome je pisalo, otprilike, da sam lojalna, da osuđujem četnike u Kamenskoj i u Zvečevu, a to je moj kraj i moj narod, da se odričem srpstva, da dajem pare za zenge od moje plate.
Ja kažem njima - ja to potpisati neću. Nisu mi mogli dati u šestom mesecu otkaz, ali su mi dali u osmom mesecu."
Ne bih dalje dužio, ovo je samo jedno od brojnih svedočenja Srba proteranih iz Republike Srpske Krajine, iz Hrvatske, koje je objavljeno u najnovijoj knjizi profesora doktora Vojislava Šešelja "Afera Hrtkovci i ustaška kurva Nataša Kandić". Hvala.

Po Poslovniku, narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je koleginica Nataša Jovanović izašla da objavi na neki način javnosti Srbije da je ovih dana izašla knjiga doktora Vojislava Šešelja "Afera Hrtkovci i ustaška kurva Nataša Kandić" nismo očekivali da će biti ovakve reakcije. Najpre, ne razumem zašto se uopšte reaguje na naslov knjige kad imamo danas u izlozima knjižara knjige sa različitim naslovima, sa rečima koje su manje u upotrebi od ove koja ovde nekome smeta, koja je u naslovu ove knjige. Valjda to u demokratskom svetu, u svetu gde nema cenzure, ne treba da predstavlja nikakav problem.
Ja ću da vam kažem da smo mi na sajtu Vojislava Šešelja dobili poruku, pre dva dana otprilike, jednog građanina koji nam je rekao da poručimo Vojislavu Šešelju da mu zamera zato što je Natašu Kandić nazvao kurvom, jer, kaže čovek, to je najstarije zanimanje, mnoge žene su bile prinuđene da se tim zanimanjem bave da bi prehranile porodicu, a Nataša Kandić to radi iz potpuno drugačijih razloga.
Dakle, ne vidim zašto je gospođa Vesna Pešić reagovala kada je, između ostalog, rekla da ona nikada nije bila u Hrtkovcima, možda neki drugi jesu. Razumela sam kao da se ona slaže sa tim da je u aferu Hrtkovci umešana ustaška kurva Nataša Kandić, jer u istom onom delu koji je Nemanja Šarović čitao pominje se i Vesna Pešić i Nataša Kandić i ostala bratija. Znači, Vesna Pešić kaže da ona nije bila sigurno.
Samo mogu da kažem da je takva njena izjava, pošto je i kolega Šarović rekao da ćemo mi iz tima koji pomažemo pripremu odbrane Vojislava Šešelja, da ćemo mu svakako dostaviti ovaj stenogram i da će izjava gospođe Vesne Pešić biti dragocena u dokaznom postupku, naravno, u oslobađajućem delu, kada je gospođa Pešić izjavila da nikada nogom nije kročila u Hrtkovce.
Znači, još jedan od dokaza za ono što smo mi objašnjavali i što je Vojislav Šešelj objavio u prethodnoj knjizi o instrumentalizaciji haških svedoka, evo i sa ove govornice, od Vesne Pešić, za koju kaže gospodin Batić da se borila za ljudska prava od kada zna za sebe. Ona je ovde javno, jasno i glasno rekla da su svedoci protiv Vojislava Šešelja u Hagu lažni svedoci. To i mi tvrdimo, to tvrdi i Vojislav Šešelj.
Mi potpuno razumemo ovu reakciju ove male poslaničke grupe, jer je izjava optuženog – tako se zove ona izjava Vojislava Šešelja od četiri sata, koja je odloženo preneta na drugom programu RTS-a – zaista izazvala buru pozitivnih osećanja među građanima Srbije. Veliki broj građana Srbije, da ne govorim u procentima, oduševljen je izjavom Vojislava Šešelja, odbranom Vojislava Šešelja.
Znam da vama ne odgovara to što je upravo te noći Vojislav Šešelj ponovo probudio patriotizam u Srbiji. Vama je to smetalo od samog početka, ali to je vaša stvar. Mi smo ponosni, uvek smo bili ponosni što smo srpski radikali, ali posle onakvog početka odbrane Vojislava Šešelja mi smo toliko ponosni što smo srpski radikali, što nam je Vojislav Šešelj predsednik, a pogotovo što nam i vi odajete priznanje da smo u ovoj knjizi prikupili istinit materijal koji je prof. dr Vojislav Šešelj objavio u knjizi ''Afera Hrtkovci i ustaška kurva Nataša Kandić''.

Po Poslovniku, narodni poslanik Nataša Mićić.

Gospodine predsedavajući, reklamiram povredu člana 100. Poslovnika Narodne skupštine, koji govori o tome da narodni poslanici koji reklamiraju povredu Poslovnika moraju da navedu i koja odredba je povređena. Gospodine predsedavajući, nekoliko poslanika SRS niti je navelo član Poslovnika, niti bilo kakve veze ima sa procedurom.
Nisam izašla da branim gospođu Vesnu Pešić, jer apsolutno nema potrebe da bilo ko nju brani. Druga stvar, apsolutno me ne interesuju knjige Vojislava Šešelja. To što ste vi frustrirani i hteli biste sa ovog mesta da branite Vojislava Šešelja, a da sudite Vesni Pešić, to je vaša stvar. U znak protesta, zbog kršenja procedure, poslanička grupa LDP će napustiti sednicu.

Po Poslovniku, narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Javljam se po članu 104, da bih naučio gospođu Mićić. Ona je povredila Poslovnik, jer kada je izašla za govornicu nije rekla po kom se članu ona javlja, samo je rekla koji su član prekršili poslanici koji  se javljaju. Gospođo Mićić, trebalo bi da Poslovnik poznajete u potpunosti.
Nije ovde u pitanju suđenje bilo kome i nije u pitanju bilo čija frustracija. Ja bih na mestu gospođe Mićić bio frustriran kada bi mi jedan od ministara rekao da je sa njom bio na privatnoj terevenki u nekom lovištu, Morović ili kako se već zove. To bi za mene bila veoma velika frustracija. Gospođo Mićić, budite vi frustrirani najpre zbog svog privatnog života, koji očigledno nije u skladu sa vašim poslaničkim zvanjem.
Budite frustrirani zbog poslaničke grupe u kojoj se nalazite i koja je samo zbog Vojislava Koštunice i njegove medijske kampanje uspela da uđe u parlament, pa se sada vi Koštuničini češite po leđima šta vam se dešava, a mi ćemo nastaviti ovako da radimo.
Toliko smo frustrirani da jedva čekamo izbore da vam pokažemo kako frustrirani ljudi pobeđuju na izborima. Nismo srećniji mnogo od ostalih građana Srbije. Frustracije građana Srbije počele su poodavno, ali su došle do maksimalnog izražaja kada je Nataša Mićić došla na vlast. Kada smo vas posle 5. oktobra upozoravali da je poplava izbacila najveći šljam na površinu niste nam možda previše verovali. Sada kada se sleže voda, kada se bistri voda, kada je snaga SRS na površini, sada tek vidite, kad tonu ovi koji su do tada bili na vlasti, kakav je to šljam izbacila poplava.
Zato vas molim, kada bi došao ovaj Ivan Dulić, zvani Oliver Dulić, zamolio bih ga da ode negde i da se raspita hoćemo li mi imati te izbore, da jednom rešimo ovu agoniju i Narodne skupštine i političke situacije u zemlji. U ime Srpske radikalne stranke tražim raspisivanje izbora odmah. Imamo vremena da održimo izbore. Za sve to vreme mi ćemo pomagati onima koji su sada na vlasti da odbrane Kosovo i Metohiju. Vama nikakva druga pomoć nije potrebna. Drugu pomoć i ne zaslužujete.
Jednom da rešimo kome je u interesu da se izbori održe pre rešavanja statusa Kosova i Metohije, kome je u interesu da to bude posle statusa; ko zna kakav će status Kosova i Metohije biti, pa želi odmah izbore, ko zna kakav će biti, pa ne želi odmah izbore. Pozovite te svoje glavešine, vi Tadića i vi Koštunicu, neka dođu pred Narodnu skupštinu da nam konačno kažu šta svako od njih pojedinačno zna o situaciji u vezi sa Kosovom i Metohijom, da odlučimo šta ćemo i kako ćemo.
Nemojte da ova skupština uđe u takvu agoniju i da u takvoj agoniji sačeka rešavanje statusa Kosova i Metohije. Nemojte, mnogo toga se valja. Ovi vaši koji putuju na različite međunarodne skupove, kao što je bio i ovaj na kome smo pre neki dan bili, mogu jasno da osete atmosferu, da osete tu nezavisnost koja visi u vazduhu. Nemojte da se pravite da se ništa ne dešava. Nemojte, kao mlada, da stavljate krpu na glavu.
Hoćemo li da održimo jednu sednicu na kojoj ćemo da ustanovimo dokle idemo u odbrani Kosova i Metohije, kako se ponašamo ako dođe do samoproglašenja, kako ako dođe do priznanja pojedinih svetskih sila, da znamo šta nam je činiti. Posle ćemo lako da donosimo zakone i o funkcijama, i o pravima, o penzijama i o čemu god hoćete. Ovako, sve je besmisleno.
Ove naše svađe su plod teške, haotične političke situacije u zemlji. Sada, kada nam je najviše potrebno jedinstvo, neko nas ovde gura u poslaničke sukobe. Vidim kako se to komeša, i stranke manjina, i DS i DSS, svi sada idemo u neke sukobe i u neka koškanja.
Tačno se vidi da neko seje ovo seme zla po Srbiji samo da bismo nespremni dočekali rešavanje sudbine Kosova i Metohije.
Videli ste snimke sinoć, Šiptari prave vojsku. Mi vojsku razbijamo. Kako to može da sačuva Kosovo i Metohiju? Hajde da svi ovde izađu i da podnesu izveštaj i da snose odgovornost za ono što su uradili svih ovih godina. Evo, ja za 55 godina života želim da podnesem odgovornost, ali hoću da i ministri, bar za ovih sedam-osam meseci, koliko su ministri, kažu šta su u međuvremenu uradili. Da li smo sada u boljoj situaciji nego što smo bili pre šest meseci? Da li sada vojska ima više hleba nego što je imala? Da li policija ima bolje plate i bolju opremu? A da ne pričamo o zaposlenima.
Ovako iskreno, od srca, baš me briga, hoću da sa vama polemišem po ceo dan, ima nas, dao bog, narod nam dao mnogo mandata, možemo sa vama da raspravljamo dan i noć, ali ako hoćete ozbiljno, dajte da razgovaramo ozbiljno. Ako nećete ozbiljno, nije ni nama interes da se sa ovim malim strankama ovde svađamo. Prozivam DS i DSS da o ovim pitanjima i o bilo kojim ovde otvorimo raspravu. Nemojte da se pravite da to uopšte nije bilo. Nemojte da vas nema u sali. Nemojte da vas nema u javnosti. Nemojte da vas nema na TV duelima i da podelite mišljenje sa radikalima.
Da li vi shvatate kako situacija u zemlji gori? Kako to mali požari počinju da plamte i na drugim stranama; kako se stranci sve više interesuju za ugrožena prava ovog, onog, trećeg, četvrtog? Da li vi vidite koliko se to kuva? Samo nam širite ovde, bezmalo, mržnju među poslanicima. Zašto bismo se mi mrzeli? Svako je od nas deo naroda, a narod ne sme da se mrzi. Hajde da lepo ustanovimo šta su nam prioriteti i da razgovaramo o prioritetima.
Što se nas tiče, evo nas, tu smo. Ne smete da nas stavite u delegacije koje raspravljaju o sudbini zemlje, ne morate. Čekamo vas ovde. Dali smo vam blagoslov za pregovore. Kako vas ne interesuje zašto nam niko ne podnosi izveštaj? Kako to vama nije zanimljivo? Pretvaraju nas u Kineze, nude neki hongkonški model. Kako to vama nije zanimljivo da pitate nekog – je li, kada to, ko to smisli, ko to odobri? Da li vi, poslanici većine, znate šta se na tim pregovorima dešava? Da li znate ishod tih pregovora? Da li ste spremni za bilo koji ishod?
Neka vam bude jasno, u Srbiji će biti nemira ako dođe do nezavisnosti Kosova i Metohije. Biće demonstracija. Ili ćete da ih predvodite zajedno sa nama, jer će biti uperene protiv onoga ko prizna nezavisnost, ili će biti uperene i protiv vas ako se sa tim budete složili. Demonstracije građana ogorčenih zbog Kosova i Metohije ne bih voleo da trpim kao onaj koji im je suprotstavljen. Nemojte da mislite da će jedan policajac da se suprotstavi ljudima koji su ogorčeni zbog sudbine Kosova i Metohije. Na vreme vas upozoravam.

Konačno se vraćamo dnevnom redu. Reč ima narodni poslanik Srboljub Živanović, a neka se pripremi narodni poslanik Vjerica Radeta.