Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, izvinjavam se zbog malog kašnjenja. Nastavljamo rad Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 127 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 97 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Dejan Perjaničić.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O USTAVNOM SUDU (nastavak u pojedinostima)
Podsećam vas da smo na jučerašnjem delu sednice rad prekinuli u toku pretresa amandmana narodnog poslanika Srđana Šajna na član 3. Predloga zakona.
Po Poslovniku se javila narodni poslanik Nataša Jovanović, pa potom narodni poslanik Esad Džudžević.

Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo dobro znate koliko su dugo poslanici SRS insistirali da se, na osnovu Zakona za sprovođenje Ustava, zakon o Ustavnom sudu nađe na dnevnom redu.
Mi smo imali više nego aktivno učešće u raspravi o ovom zakonu, jednom od najvažnijih zakona, posle usvajanja novog Ustava i, kao što vam je poznato, podneli smo na desetine amandmana.
Amandmani SRS nisu prihvaćeni. Prihvaćeno je nekoliko amandmana tek da bi Dušan Petrović objasnio kako je, eto, velikodušan, kako je želeo da posluša još neki savet, mada svestan činjenice da ni on ni njegova Demokratska stranka u kampanji za usvajanje novog Ustava prošle godine nisu uzeli aktivno učešće. Setite se i sami, 9. novembra prošle godine, kada je proglašen Zakon za sprovođenje Ustava, kada je on bio šef poslaničke grupe DS, kakav je to govor bio, u dve rečenice – evo, usvojili smo juče, proglasili novi Ustav, danas imamo Ustavni zakon.
Da vas ne podsećam da je drama oko toga, svedoci su mi kolega Aligrudić i kolega Dačić, da li će DS glasati za Ustavni zakon trajala do kasnih večernjih sati, u Domu Narodne skupštine, jer im je Majkl Polt, bivši američki ambasador, oko 15 časova, Petroviću i DS, naravno preko Borisa Tadića, ispostavio ove zahteve, toga se vrlo dobro sećate. Onda je bilo, malo je reći, natezanja oko toga da li ćemo posle proglašenja Ustava imati uopšte Ustavni zakon, ili ne. Gospodine predsedniče, juče je Skupština, po dolasku ministra, počela raspravu o amandmanima i stali smo kod amandmana kolege Srđana Šajna.
Sledeći amandman o kome treba da raspravljamo je amandman poslaničke grupe LDP, pa kasnije kreću amandmani SRS, jer smo mi počeli da podnosimo amandmane od 13. člana Ustavnog zakona. Ministra Dušana Petrovića nema.
Insistiramo, uz uvažavanje ovog gospodina, za koga ne znamo ni ko je ni šta je, viđali smo ga ranije, dolazio je, da, po Poslovniku, gospodin Petrović mora da bude ovde.
Najpre da objasni zašto je imao tako selektivan pristup kada su u pitanju amandmani SRS i kada je već ispravno krenuo od usvajanja amandmana koji sam podnela na član 13. Predloga zakona, zašto nije koncept sledio do kraja i zašto se nije držao onoga što je kao princip uzela Srpska radikalna stranka, a to je da Ustavni zakon mora da bude usklađen sa Ustavom, terminološki, suštinski i u svakom pogledu.
Insistiram u ime poslaničke grupe SRS, gospodine predsedniče, da pozovete Dušana Petrovića da uzme aktivno učešće u raspravi u pojedinostima o Ustavnom zakonu, kako bismo mogli da nastavimo rad i građanima Srbije pokažemo kakvi su naši stavovi.
Koliko nam je važno, nama srpskim radikalima, da dobijemo pre svega zakon, a zatim, pričali smo o tome danima, Ustavni sud kako treba, što očigledno neće biti slučaj.

Naravno, ne bih dopustio da sednica počne a da nemamo garanciju da će ministar stići; čuo sam se sa njim i on će stići svakog minuta. Samo sam želeo da počnemo na vreme sednicu, kolege poslanici da se jave po Poslovniku.
Ukoliko ministar ne stigne do trenutka dok ne počnemo da govorimo o ovim amandmanima, daću pauzu i sačekaćemo da stigne.
Reč ima narodni poslanik Esad Džudžević.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih sa ove govornice, u skladu sa članom 31. Poslovnika o radu Narodne skupštine, da uputim javno izvinjenje svima onima koji su se juče dok sam predsedavao parlamentom, od 12.00 do 14.00 časova, mogli osetiti povređenim mojim eventualnim propustima u vođenju sednice.

Po Poslovniku se javio narodni poslanik Zvonimir Stević.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, javljam se na osnovu članova Poslovnika 225. i 226. Vi niste bili tu u ponedeljak, sednici Skupštine predsedavao je gospodin Mrkonjić, ja sam tražio odgovore na mnoga pitanja. Nažalost, nisam ih dobio, izgleda da je to bio razgovor gluvih.
(Predsednik: Predlažem da radimo ono što smo radili cele nedelje, a to je da ostavimo za kraj.)
Ovo pitanje i ovaj problem ne može da čeka kraj i poslanička pitanja zato što se radi o suboti, zato što se radi o važnom datumu za srpski narod na prostoru Kosova i Metohije, a mislim i za državu Srbiju. Cela javnost zna da su privremene institucije raspisale izbore za 17. novembar. Socijalistička partija je od početka, od dolaska mirovnih snaga, bila protiv toga da Srbi izlaze na te tzv. izbore. Zašto?
Iz mnogo razloga; zato što ni posle osam godina, koliko su predstavnici međunarodne zajednice tamo, nisu stvoreni minimalni uslovi za normalan život Srba na prostoru Kosova i Metohije, za život dostojan čoveka, od prava na slobodu kretanja, prava na rad, prava na imovinu, prava na povratak itd., jednostavno, prava na život. Mislim da smo bili u pravu što se tiče našeg stava da Srbi ne treba da izlaze na te izbore.
Takođe sam tražio i tražim ovog trenutka od vas informaciju, od nadležnih ministarstava postoje zvanične i poluzvanične informacije, s obzirom na to da je 181 čovek registrovan od strane UNMIK-a na Kosovu i Metohiji u raseljenju u Srbiji i postoji mogućnost zloupotrebe i manipulacija što se tiče izbora.
Pitao sam u ponedeljak, sad ponovo pitam, koliko će biračkih mesta na teritoriji države Srbije biti otvoreno i ko je zadužen za sprovođenje tih izbora, koji organi, ko distribuira materijal i ko će vratiti materijal na prostor Kosova i Metohije?
Zato SPS poziva Srbe da ne učestvuju na ovim izborima, jer ne postoje instrumenti za zaštitu od majorizacije. To zagovaranje da je dobro učestvovati i da imamo 10 zagarantovanih mesta u parlamentu Kosova je teška zabluda.
Kosovski parlament ima 120 poslanika, deset rezervisanih mesta za Srbe; pod pretpostavkom da svi Srbi sa Kosova i Metohije u raseljenju izađu i glasaju, možemo da dobijemo još 10 mesta. Znači, ako je odnos snaga 20 mandata prema 120, to ne znači ništa, a da ne govorim o lokalnim izborima i situaciji na lokalu. Primera radi, Priština ima 51 odbornika; ako bi svi Srbi izašli, dobili bi još tri odbornika i ne bi predstavljali nikakvu snagu i ne bi mogli da predstavljaju narod sa prostora Kosovu i Metohiji, ako se zna da nema instrumenata za zaštitu od majorizacije.

Zahvaljujem. Određujem pauzu od 15 minuta. Rad nastavljamo kad dođe ministar.
(Posle pauze – 10.35)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad. Reč ima narodni poslanik Srđan Šajn.

Poštovani narodni poslanici, poštovani ministre, ja ću pokušati da iznesem još nekoliko stvari za koje smatram da su argumenti u prilog tome da bi trebalo da se usvoji amandman koji sam predložio.
Prvo da krenemo od prvog člana Predloga zakona koji se razmatra. U tom prvom članu nigde ne piše da možete da određujete i da se mešate u ljudska prava i slobode. Prvi član kaže: "Uređenje Ustavnog suda, postupak pred Ustavnim sudom i pravno dejstvo odluka Ustavnog suda uređuju se ovim zakonom." Ovim zakonom se ne uređuje ponašanje sudija Ustavnog suda van njihovog radnog mesta i van Ustavnog suda. To je jedna stvar.
Druga stvar, u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima u članu 19. jasno je definisano: "Svako ima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja, što obuhvata i pravo da ne bude uznemiravan zbog svog mišljenja..." itd. zbog vremena, da ne oduzimam puno.
U članu 27. je definisano: "Svako ima pravo na zaštitu moralnih i materijalnih interesa koji proističu iz svakog naučnog, književnog ili umetničkog dela...", a u stavu pre toga stoji da svako ima pravo da učestvuje u naučnom napretku. Dakle, ne može da učestvuje u naučnom napretku ako nema pravo na javno iznošenje mišljenja, kada govorimo o ljudima koji su nesumnjivo, između ostalog, i naučnici.
U članu 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima je definisano: "Svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice."
Ako krenemo dalje i ako uzmemo Ustav, ako analiziramo određene članove Ustava, onda ćemo videti da se sva ova prava garantuju i ovim Ustavom.
Očigledno je pitanje kakva je posledica, kao što kaže gospodin Batić, ako neki sudija Ustavnog suda iznese svoje mišljenje, jer u razlozima za njegovu smenu vi nemate taj razlog definisan u ovom zakonu.
Dakle, ovaj amandman treba da se prihvati, jer donosi jednu harmoniju u zakonu i odgovara jednoj stvari o kojoj bi trebalo da razmišljamo, a to je da u toku postupka obezbedimo nezavisno donošenje odluka, odnosno nezavisan rad sudija, a posle toga da omogućimo sudijama da se oni ponašaju kao svi građani.
Ne možemo mi na ovaj način da uskraćujemo nekome ljudsko pravo na slobodu mišljenja, zato što pretpostavljamo da će on da politizuje stvari. Ako predsednik države, predsednik parlamenta, ministri mogu u kampanji da iznose svoja mišljenja, a kandiduju se za neku funkciju, ne vidim problem u demokratskom društvu da se sudija Ustavnog suda kandiduje za predsednika države i da može da iznosi svoja mišljenja, između ostalog, i o tim pitanjima. Pa, tako mi na direktan način ograničavamo ne samo njegovo pravo na slobodu mišljenja, već ograničavamo i njegova druga ljudska prava.
U tom smislu ja zaista apelujem na vas da sa tim obrazloženjem prihvatite ovaj amandman, da on bude sastavni deo zakona.
Ovde se postavlja još jedno pitanje, i sa njim ću da završim, zbog vremena. Od kada do kada on ne može da komentariše te odluke? Koje odluke on ne može da komentariše? Odluke Ustavnog suda u kojima je on učestvovao u suđenju, odluke Ustavnog suda koje su pre njega doneli ustavni sudovi? Da li on može da komentariše odluke kada ode u penziju, kada prestane da bude sudija Ustavnog suda?
Ulazimo u jedan nedefinisan prostor, u jedan prostor koji... Ako se ovo postavi pred sve sudije Ustavnog suda, mislim da da će oni, u svakom slučaju, ovaj stav i ovo ograničenje da proglase neustavnim, jer mi nemamo prava nijednom nosiocu javnih funkcija da ograničavamo određena prava, naročito ako analiziramo delove Ustava koji govore o jedinstvu vlasti, o podeli vlasti na ustavnu, sudsku i zakonodavnu.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić.
Vlada predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vladan Batić.