Hvala, gospodine Saviću.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospodine Petroviću, odgovor koji je dala Vlada povodom ovog amandmana je pomalo i bezobrazan, to moram da vam kažem. Mi o babama, vi o žabama.
Naša inicijativa povodom ovog amandmana je bila da, samom činjenicom što je neko pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti, ne može Ustavni sud da donosi rešenje kojim će da obustavi od izvršenja buduće nedonete pojedinačne akte, po zakonu čija se ustavnost ceni ili po nekom drugom opštem pravnom aktu čija se zakonitost ceni.
Vi u odgovoru ne tumačite to tako, nego kažete da je moguće da veći broj pojedinaca u istoj situaciji, a mi uopšte o toj situaciji ne pričamo, mi pričamo o činjenici kako se pokreće i šta se radi u tom postupku.
Samo da vas podsetim, naveo sam primer Zakona o pomoći licima optuženim pred Haškim tribunalom. Zakon je ovde donet. Javio se ''crveni orkestar'', napisali zahteve za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti tog zakona, Mlađan Dinkić rekao - mene zakon ne obavezuje, neću da isplaćujem ništa, nijedno rešenje neće biti doneto po tom zakonu.
Za nekoliko dana je Ustavni sud doneo rešenje na bazi slične odredbe u postojećem zakonu. Odlučio da se pokrene postupak za ocenu ustavnosti tog zakona, a do daljnjeg se stavljaju van snage sva rešenja koja bi se eventualno donela po tom zakonu.
Otišao čovek u penziju, pukao Ustavni sud, nema konačne odluke o ustavnosti tog zakona, ali rešenje Ustavnog suda obavezuje i dalje. Znači, koalicija - Vlada, Ustavni sud, na čelu sa G 17 plus, to moram da kažem, zbog Slobodana Vučetića, završili posao, dezavuisali Narodnu skupštinu.
Posle izvesnog vremena, organizovali konstruktivni sastanak, pre, navodno, javne rasprave, ja sam išao u ime Narodne skupštine, da predstavljam Narodnu skupštinu. Završio se lepo taj sastanak, nema konačne odluke o ustavnosti i zakonitosti, ali Zakon se i ne primenjuje.
Tako nešto Savezni ustavni sud nikada nije radio. Tu odredbu, koju i dan-danas ima postojeći zakon koji reguliše postupak pred Ustavnim sudom i pravni postupak, retko kad je koristio, ukoliko je uz predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti dostavljen i pojedinačni pravni akt. Onaj ko je inicirao postupak za ocenu ustavnosti, tražio da je da se, pored pokretanja postupka, donese rešenje kao privremena mera.
Naš zahtev, ovim amandmanom, jeste da se spreči donošenje rešenja kojim se uvode te privremene mere, jer su to privremene mere, ukoliko onaj ko traži privremenu meru nije dostavio konkretan pojedinačni akt koji je donet na bazi propisa čija se ustavnost i zakonitost ceni. To je naš zahtev. Zato smo ubacili reč "konkretno".
Taj član bi mogao i drugačije da se preformuliše, da se obaveže podnosilac predloga za ocenu ustavnosti i zakonitosti da, ukoliko traži i donošenje ove privremene mere, mora da dostavi svoj pojedinačni pravni akt, da bi Ustavni sud znao za šta i povodom kog pravnog akta uvodi privremenu meru.
Nismo hteli da vam menjamo to sve, jer bi onda još veći problem bio, već smo samo ubacili reč "konkretno", u smislu identifikacije pojedinačnog pravnog akta.
U tom smislu, to pravo koje ste vi naveli u odgovoru, da ukoliko je identična situacija i sa nekim drugim licima, da može da se prenese i na te druge slučajeve, mi ne sporimo, samo tražimo da, kad se odlučuje o privremenoj meri, mora da bude prisutan u Ustavnom sudu i papir koji je pojedinačni pravni akt, konkretni, koji ima veze s tim zakonom čija se ustavnost i zakonitost ceni, da bismo sprečili ovu zloupotrebu koja je rađena.
U načelnoj raspravi smo rekli - ovo podnosimo da bismo sprečili zloupotrebu koja se dešava. Zašto? Pa, dezavuisana je Narodna skupština. Među nama rečeno, kada je bila situacija s tim konkretnim zakonom, znam stav većine sudija tog Ustavnog suda, sudije su smatrale da jedan, eventualno, dva člana treba proglasiti da nisu saglasni sa Ustavom, da treba da se preurede i taj zakon bi mogao da bude kompletiran. Ali, neko je zloupotrebio postupak, pre svega, Slobodan Vučetić, zloupotrebio je postupak, zloupotrebio je prava.
Kad smo postavili pitanje - kako možete da stavljate van snage, da zabranjujete buduće pojedinačne pravne akte, rekli ste - to je naše ovlašćenje, nas to ne interesuje.
Znači, već je zahtev bio da se spreči donošenje bilo kog pojedinačnog akta, a svrha pokretanja postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti nije da se spreči donošenje pojedinačnih akata na bazi tog zakona. Zato su dati kvalifikovani uslovi, da bi se sprečile teške, neotklonjive štetne posledice koje bi mogle da nastupe itd.
Znači, dati su kvalifikovani momenti i uslovi koji treba da budu ispunjeni da bi Ustavni sud primenio to svoje ovlašćenje, da donese privremene mere.
Mi tražimo za konkretan pravni akt, ne za budući, imaginarni, n.n., po broju, po licima i po drugim sredstvima identifikacije. Znači, uz predlog, ako traži privremenu meru, da dostavi pojedinačni pravni akt iz koga se vidi da je primenjen, da je taj akt donet na osnovu zakona čija se ustavnost i zakonitost osporava ili dovodi u pitanje. To je naša ideja bila.
Ukoliko smatrate da sve ovo što sam rekao možete da prihvatite i da izrazite na drugi način, nekim drugim pojmom, umesto reči "konkretno", identifikovani pojedinačni akt, nije bitno, mi smo saglasni. Nađite tu formulaciju, ali je cilj koji hoćemo da dostignemo ovim amandmanom da se spreči zloupotreba u Ustavnom sudu. Te zloupotrebe uvek dolaze zbog pritisaka sa strane.
Evo, dao sam vam konkretan primer, ne ulazim u to, vi ste bili protiv kad je u pitanju onaj zakon, bili ste protiv tog zakona, to je vaše pravo. Pola G 17 plus je glasalo za zakon, pola nije glasalo za zakon i to je njihovo pravo. Zakon je donet ovde značajnom većinom glasova, mislim, 170 glasova. Ako ima nečeg neustavnog, neka kaže Ustavni sud, da se otkloni to ovde, ali ne tako bezobrazno, pokvareno, mimo zakona.
Da bismo sprečili zloupotrebu odredaba zakona, mi smo ubacili ovu reč "konkretno". Ako vi, gospodine Petroviću, za ovo imate neku drugu reč koja zadovoljava ovu potrebu, mi smo saglasni, mislim da je i pravno-tehnička redakcija od strane Zakonodavnog odbora moguća u ovoj fazi postupka i nikakav problem nije da se sredi. Cilj je samo da se spreče zloupotrebe.

Da li još neko želi reč? Reč ima gospodin Petrović.

Pošto je zaista došlo do određene vrste nesporazuma u obrazloženju, odgovoriću pre nego što budemo završili raspravu o svim amandmanima na ovo o čemu je gospodin Krasić ovde govorio.
Prosto, mislim, gospodine Krasiću, da zbog jedne odluke koju sada neću ovde da komentarišem, o kojoj ste vi govorili, mi imamo jednu, kako bih rekao, sumnju u način na koji bi Ustavni sud mogao da postupa u budućnosti.
Da potpuno uprostimo stvar. Dakle, nije sporno da će Ustavni sud, ukoliko ovaj zakon bude izglasan i stupio na snagu, imati pravo da obustavi od izvršenja opšte pravne akte do ocene ustavnosti i za konačne ocene ustavnosti i zakonitosti, u slučajevima kada odluči da za to ima potrebe. Kada donese takvu odluku, dakle, kada Ustavni sud nađe da postoji osnov da pre svoje konačne odluke obustavi od izvršenja opšti pravni akt, postoje dve pravne situacije. Moguće je da je, na osnovu tog opšteg pravnog akta, donet određen broj pojedinačnih pravnih akata i moguće je da nije donet nijedan pojedinačni pravni akt.
Sad dolazimo do ovoga o čemu ovde govorimo. Stanovište Vlade je, odnosno, moje uverenje je da između onoga što ste vi ovde izložili i stanovišta Vlade nema nikakvog spora, niti bilo kakve dileme.
Dakle, ukoliko je na osnovu obustavljenog opšteg pravnog akta donet određeni broj, jedan ili više, pojedinačnih pravnih akata, Ustavni sud može obustaviti izvršenje i tih pojedinačnih pravnih akata, jedan ili više njih, odnosno mora da ih obustavi.
Donošenje, posle odluke Ustavnog suda, novih pojedinačnih akata više nije tema Ustavnog suda ili ocene koju daje Ustavni sud. Od tog trenutka, ti pojedinačni pravni akti su nezakoniti, ne postoji osnov za njihovo donošenje i zbog toga je stanovište Vlade da nije potrebno staviti nov, poseban termin ''konkretan'', već da ovakva kakva je formulacija izražava istu pravnu intenciju sa ovim, gospodine Krasiću, o čemu ste vi govorili.
Ne sporim da nije bilo, kao što je u redovnim sudovima bilo, odluka koje mogu da budu kritikovane na različite načine, koje su pravosnažne i proizvele su pravne posledice, a mogle su da budu drugačije. Kada ih sada, sa stanovišta pravne teorije, oni koji pišu knjige ili studije, ocenjuju, pa utvrde da te odluke nisu dobre, one i dalje proizvode pravno dejstvo. Ne sporim da nije bilo odluka Ustavnog suda koje će, na ovakav ili onakav način, biti podvrgnute kritici pravne teorije i stručne javnosti, ali formulacija koja ovde stoji u potpunosti ispunjava intenciju o kojoj ste vi ovde, gospodine Krasiću, govorili.
Dakle, u slučaju kada, na osnovu obustavljanja od izvršenja do konačne odluke o opštem pravnom aktu, nije donet nijedan pojedinačni pravni akt, ocenom zakonitosti tih pojedinačnih pravnih akata neće se baviti Ustavni sud, jer mu to nije nadležnost, već postoje redovne sudske instance koje će u svom redovnom postupanju ceniti da li su te pojedinačne odluke zakonite ili nisu zakonite.
Mogu da razumem kada vi određenu odluku Ustavnog suda ovde analizirate i sagledavate njene eventualne nedostatke, ili argumentujete svoje neslaganje s načinom na koji je u jednom trenutku Ustavni sud, koji još uvek postoji u ovom sazivu, odlučio o određenom pitanju.

Hvala, ministre. Replika, narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Teško mi je da ulazim u detalje, jer je tema promašena. Ovo je situacija kada je već pokrenut postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti nekog opšteg akta, a istovremeno se traži donošenje privremene mere, odnosno rešenja o obustavi izvršenja pojedinačnog akta koji je donet, na osnovu čega se ceni ustavnost i zakonitost. Znači, nema tu obustave opšteg pravnog akta, nego pojedinačnog.
Gospodine Petroviću, u praksi Ustavnog suda Republike Srbije ta vrsta privremene mere je u 99 posto slučajeva donošena samo ukoliko je onaj koji je pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti dostavio pojedinačni pravni akt koji je donet na bazi tog zakona ili podzakonskog akta čija se ustavnost i zakonitost osporava.
U malom broju slučajeva je Ustavni sud donosio rešenja o obustavi izvršenja pojedinačnih pravnih akata u budućnosti, koji još nisu doneti. Obično su to radili kada su vršili ocenu generalnih urbanističkih planova, pa su na taj način pokušavali da zaustave nastup teških i neotklonjivih posledica. Sam Ustavni sud Republike Srbije kaže da je retko primenjivao to za buduće pojedinačne pravne akte.
Pokušao sam da vam objasnim - privremena mera ima smisla samo ukoliko se zna i ukoliko postoji pojedinačni pravni akt. Ako takvog akta nema, onda privremena mera ne može da se donese, jer bi to bila zabrana za neku buduću radnju koja još nije ni urađena.
U tome se ogleda ova razlika. Nije u pitanju samo konkretni slučaj sa ovim zakonom. U pitanju je to što ovakva formulacija omogućava Ustavnom sudu da vrši zloupotrebu ovlašćenja koje ima po zakonu i po Ustavu.
Mogućnost donošenja rešenja o obustavi izvršenja pojedinačnih pravnih akata je predviđena odgovarajućom odredbom Ustava Republike Srbije. Znači, ona je već predviđena, ali se kaže - u skladu sa zakonom. To - u skladu sa zakonom, nama daje ovlašćenje da ga konkretizujemo i da kažemo - moguće je rešenje o privremenoj meri, ali mora da bude donet pojedinačni pravni akt. Ako nema pojedinačnog pravnog akta, nema privremene mere, ne može privremena mera za budućnost, za buduće pravne akte koji bi se doneli u postupku ocene ustavnosti. U tome se ogleda ta razlika.
Znači, u skladu sa zakonom, navodi Ustav. Mi koristimo to ovlašćenje iz Ustava i kažemo u zakonu - konkretni pojedinačni akt mora da bude na stolu da bi se donela privremena mera. Ukoliko nema konkretnog pojedinačnog akta, nema privremene mere. Nije teško da se shvati.

Da li se još neko od narodnih poslanika javlja povodom amandmana? (Ne)
Na član 57. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 57, tražio sam da se uradi jedno blago usklađivanje čitavog teksta zakona.
Piše u samom predlogu zakona - Ustavni sud će obustaviti postupak, u tački 1): ''kada je u toku postupka opšti akt usaglašen sa Ustavom''. Taj deo nije sporan. U daljem tekstu piše: ''a Ustavni sud nije ocenio da zbog posledica neustavnosti ili nezakonitosti treba doneti odluku''. Tu sam samo tražio jednu redakciju, a to je da se "neustavnost" i "nezakonitost" zamene rečima "nesaglasnosti sa Ustavom ili zakonom".
Valjda, u prvom delu lepo piše - usaglašen sa Ustavom. Prihvatljivije i normalnije je da suprotno od toga bude - nesaglasnost sa Ustavom i zakonom, a ne - neustavnost i nezakonitost.
Vlada moj amandman odbija, uz obrazloženje da se ovi pravni pojmovi već koriste u pojedinim zakonima, pa nije potrebno to da se menja, kao da je zakon nešto što je završena stvar, kao što je neka praksa ili nešto što je prethodilo pre vas, ili što je došlo u vaše vreme, pa to ne treba popravljati, unapređivati, poboljšavati, čak ni u tom delu koji se tiče gramatike.
Mogu da kažem da me ne čudi što Vlada Republike Srbije nije prihvatila ovaj amandman. Razlog neprihvatanja ovog amandmana je taj što Vladi Republike Srbije i vladajućoj većini nije baš mnogo ni stalo do ovog zakona.
Zakon o Ustavnom sudu i izbor sudija Ustavnog suda su dve najvažnije stvari, gospodine ministre, koje je trebalo da uradimo od kada je Ustav Republike Srbije, na referendumu, izglasan, možda i pre nego što su raspisani vanredni parlamentarni izbori, jer izbori su, svakako, ustavna kategorija i onda ne bi mogao RIK da donosi onakve odluke i da prihvata neke liste sa 10 hiljada potpisa, neku listu sa tri hiljade potpisa, jer zna da ima Ustavnog suda i da ne može to da radi.
Međutim, tadašnjem predsedniku Republike Srbije, a od tada predsedniku DS-a, važnije je bilo da se raspišu izbori, da slučajno Demokratskoj stranci ne padne populacija.
Raspisali ste izbore, održali ste izbore, a posle nekoliko meseci ste konačno formirali nekakvu skupštinsku većinu, pa sam se nadao da će tada, već na prvoj sednici, možda čak i pre budžeta, da se pronađe na dnevnom redu zakon o Ustavnom sudu, izbor sudija Ustavnog suda.
Nije se to desilo. Zašto? Izgleda da Vlada nije mogla da se dogovori, odnosno vladajuća većina nije mogla da se dogovori kakav ćemo da imamo Ustavni sud i kakav će da nam bude Ustavni zakon. Da vam je do toga, vama iz vladajuće većine, stalo, ovo uopšte nije moralo da bude predlog Vlade. Ovo je mogao da bude poslanički zakon - da se sastanete sa svim šefovima poslaničkih grupa, da napravite zakon o Ustavnom sudu, da se pronađe ovde u proceduri i da ga narodni poslanici, apsolutnom većinom, ako ne i jednoglasno, izglasaju.
S naše strane je tu bilo dobre volje, ali vi niste hteli da tako radite. Zašto? Videćemo to malo kasnije. To se već primećuje kod toga kakvu ste farsu napravili oko izbora kandidata za sudije Ustavnog suda, to se vidi po tome.
Malo kasnije ćemo o listi koju je podneo predsednik DS-a Boris Tadić, slučajni predsednik Republike Srbije. Međutim, onu listu koju je predsednik Narodne skupštine predložio narodnim poslanicima, bez obzira na to što su kandidate predlagale neke poslaničke grupe, mogu da nazovem farsom. Farsom nazivam jednu od najozbiljnijih stvari za funkcionisanje države, pred kojom treba da se štiti i Ustav, i zakon, i prava građana, jer ste ostavili da to rade ne stručni ljudi, nego politički podobni.
Zloupotrebili ste, da kažem, pomalo i opoziciju. Ne zameram strankama iz opozicije koje su dale svoje predloge. Srpska radikalna stranka nije, jer nije htela da legalizuje, da da legalnost i legitimitet izboru takvih kandidata za sudije Ustavnog suda.
Od tih deset koji su predloženi, za koje verujem da će čitava lista da bude predložena predsedniku Republike, odnosno predsedniku DS-a, izabraće pet po svojoj volji, onako kako misli da treba da budu postavljene sudije Ustavnog suda. Zašto? Da bi Ustavni sud, vladajuća većina, pogotovu DS, u potpunosti kontrolisali, gospodine ministre. To se vidi iz sledećih primera.
Baš na onoj listi, o kojoj u početku nisam hteo da pričam, a to je lista kandidata koju predlaže predsednik Demokratske stranke, odnosno možda na toj listi i ima neki od kandidata koji je častan i zaslužuje mesto sudije Ustavnog suda, svakako da većinu čine kandidati koji ne bi ni trebalo da se nađu na toj listi, gospodine ministre, a pogotovo ne da budu predloženi od predsednika Republike. Ali, u ovom slučaju je to predlagao predsednik DS-a, zato ga sada tako i zovem.
Reč je o kandidatima za sudije Ustavnog suda koji su već sada sudije, odnosno bili su sudije u starom, da kažem, Ustavnom sudu. Reč je o Bosi Nenadić i Branku Ćurčiji. Kako to dvoje nečasnih i nemoralnih ljudi mogu da se nađu kao kandidati za sudije Ustavnog suda? Predloženi su baš od predsednika Demokratske stranke.
Jesu li to one iste sudije Ustavnog suda koje su vam dale za pravo da 2002. i 2003. godine počnete jednu od najsramnijih krađa koje mogu da se dese u jednoj demokratskoj zemlji - krađu mandata? Da li je to zahvalnost predsednika Demokratske stranke što ih ponovo predlaže i što će ih, najverovatnije, Skupština Srbije izabrati za sudije Ustavnog suda?
Taj rat koji ste započeli od 2002. godine, kada ste pokušali da otmete poslaničke mandate DSS-u, govori o vama, a to što su oni sada sa vama govori o njima kakvi su ljudi. Činjenica jeste da od kada postoji to tumačenje Ustavnog suda, za koje su ovo dvoje odgovorni, odnosno za krađu glasova građana, za prekrajanje volje, i dan-danas imamo prave ratove po lokalnim samoupravama.
Nemojte da mi kažete da vi s tim nemate ništa i da to nije bila politička odluka, kada one ljude koji se nalaze na listama drugih političkih stranaka, ajde, neću da kažem da kupujete. Evo, neću da budem tako grub, ne mogu da dokažem, ali imam pravo da sumnjam da to radite, zato što ih oberučke prihvatate u svoje stranke i u svoje poslaničke i odborničke grupe. Zar vi niste onda saučesnik u tome - jeste. Jeste, važna vam je samo vlast, vlast zbog privilegija.
Zato, gospodine ministre, vi ne prihvatate amandmane SRS-a. Vama i vašoj stranci nije stalo do Ustavnog suda, vama nije stalo do zakona o Ustavnom sudu. Vama je stalo do toga da, kad već morate da imate Ustavni sud, imate sudije koji će da budu po vašoj volji, kojima ćete moći da upravljate, kojima ćete moći da komandujete, koje ćete moći da kupujete. Sve ste to našli, između ostalog, u ova dva kandidata - Bosi Nenadić i Ranku Ćurčiji. Njihove presude, njihov moral i njihov obraz su vam na prodaju.

Hvala.
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu narodnog poslanika Veroljuba Arsića? (Ne)
Na član 58. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 62. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milena Stanković i Slobodan Maraš.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Slobodan Maraš. Izvolite, gospodine Maraš.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mi smo podneli amandman na član 62. Predloga zakona.
Ja ću prvo pročitati kako glasi član zakona: "Ako se utvrdi da se izmenom pojedinačnog akta ne mogu otkloniti posledice nastale usled primene opšteg akta za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima, ugovorima ili zakonom, Ustavni sud može odrediti da se ove posledice otklone povraćajem u pređašnje stanje, naknadom štete ili na drugi način".
Mi smo predložili amandman koji bi se sveo na sledeće - da se u članu 62. briše reč "ustavni". Razlog je isti kao onaj o kom ste vi malopre pričali sa gospodinom Krasićem, a koji ste dali u obrazloženju zbog čega se amandman odbija, odnosno obrazloženje koje je dala Vlada - da Vlada ne prihvata amandman iz razloga što su mišljenja da Ustavnom sudu treba dati mogućnost da odredi otklanjanje posledica, povraćajem u pređašnje stanje, naknadnom štete ili na drugi način, pa je rešenje iz Predloga zakona celishodnije u odnosu na predloženi amandman.
Mi baš mislimo suprotno. Mislimo da je mnogo celishodnije da se briše ova reč "ustavni", zbog opterećenja koje će Ustavni sud imati, odnosno da se ovo iz delatnosti Ustavnog suda skloni.
Mislimo da se predloženim amandmanom omogućuje da o tome odlučuju redovni sudovi u Srbiji i da je to, zaista, celishodnije kada je u pitanju Ustavni sud.
Znači, on će mnogo manje vremena gubiti ako ne vodi računa o ovome i radiće brže i celishodnije. Hvala.